KAKO KLONIRATI ISUSA?

[znaksagite]

Spaseni deo topika ovde:

http://www.znaksagite.com/ZZ/Kako%20klonirati%20Isusa.htm

[DUNADAN]

OK. Ne insistiram. Trazhila si da obrazlozhim svoje neslaganje sa nekim tvojim izjavama, ali vidim da te mrzi da chitash.

oh my...
prochitala sam sve shto si napisao, samo nemam snage da sednem, otvorim word i kucam 10 strana kao reply

[DUNADAN]

Ajde da ti odgovorim, Unicorne, da ne ispadne da ne chitam tvoje postove.
Moje replike na tvoje replike na moje replike:

1. kada sam rekla mizeran broj gena, mislila sam u odnosu na ukupan broj gena u humanom genomu koji broji oko 30 000.
>Osim toga, tu je chitav niz genskih INTERAKCIJA<
e hvala ti za info

>Jedan gen-jedna osobina je samo specijalan i redji sluchaj.<
niko i ne govori da jedan gen determinishe jedno svojstvo...

2.
>Mutacije ne moraju uopshte da se odraze, tj. Ispolje<
naravno da ne moraju, ALI mi smo prichali o hipotetichkoj situaciji gde je klon drugachiji od originala bash zbog neke mutacije.

>Mogu da chuche u DNK i da nemaju ama bash nikakvog efekta, ni biohemijskog ni
fizioloshkog, jer su na nekom zaboravljenom delu tzv. junk DNK.<

>Postoji hipoteza o tome da te mutacije jesu pool novih, potencijalno korisnih osobina, znachi neka rezerva za proces evolucije<

sorry za bold, morala sam da naglasim.
Ako se tachkasta mutacija nalazi npr na intronu onda se NIKADA nece ispoljiti bez obzira na mehanizme prirodne selekcije, bez obzira da li je nastala u gametogenezi ili u somatskoj celiji.

Mutacije koje su recesivne a koje u homozigotnom stanju dovode do smanjenja adaptivnih sposobnosti su genetichka opterecenja i oko 5% populacije spada u ovu grupu smanjene adaptibilnosti. Promenom sredine, ove mutacije mogu da se pozitivno selektuju i to je ta rezerva o kojoj prichash, a ne mutacije na junk DNK.

>Koliki uticaj na osobine ljudske jedinke ima ta  mitohondrijalna DNK u odnosu na hromozomsku?<

sumnjam da mtDNK ima upliv u psihologiju jedinke

>Koliko se secam, DNK u mitohondrijama kodira uglavnom enzime umeshane u oksidativnu fosforilaciju, tj. disanje, a chak i njih ne kodira sasvim samostalno vec uz pomoc jedarne DNK.<

rRNK, tRNK, esencijalni mitohondrijalni proteini...sve se sintetishe na mitohondrijalnim ribozomima I ne napushtaju organelu.
Neki funkcionalni proteini imaju jedne subjedinice nuklearnog porekla a neke mitohondrijalnog.
Ono shto istiche nesamostalnost mitohondrijalnog genoma je to shto su mtDNK Poly i mtRNK Poly nuklearno kodirane.

>Bilo bi zanimljivo kad bi niz mutacija na mitohondrijalnoj DNK doveo  do cijanid rezistentnog disanja (koje postoji kod biljaka), ali mislim da je to pre moguce postici genetichkim inzhenjeringom nego sluchajnim, vezanim mutacijama (bolje recheno, verovatnoca da tako neshto nastane spontano kod zhivotinja ili choveke je veoma mala, skoro nula ili treba vishe miliona godina evolucije u uslovima koji favorizuju ovaj tip disanja).<

ovo je kako mali Djokica zamishlja mars
kod biljaka oksidativna fosforilacija u prisustvu cijanida krece drugim metabolichkim putem, postoji drugachiji flavoprotein i drugachija citohrom-oxidaza, rezistentna na CN, o chijoj se prirodi ne zna mnogo.
Cijanid otporno disanje kod biljaka postoji sa razlogom.
Kod zivotinja nema potreba za takvim disanjem.

>Prema tome, to shto klon nije 100% klon davaoca somatskog jedra, jer  je mitohondrijalna DNK iz jajne celije, nishta bitno ne menja, jer je uticaj mitohondrijalne DNK u odnosu na uticaj jedarne DNK minoran, a osim toga i ta mitohondrijalna DNK je vrlo slichna kod svih danas zhivucih ljudi.<

bah...minoran.
Neke autoimune bolesti se prenose bash preko mitohondrijalne DNK, baba moze imati srchanu manu, cerka moze ceo zivot proziveti bez problema, a sin joj oboljeva tako da organizam pochinje da napada srchano tkivo, i jedino reshenje je transplantacija srca.

Stoga...mitohondrijalna DNK moze itekako da sjebe jedinku.

>> treba SAMO naci nachin da se dediferencira neshto shto je veoma diferencirano i da se vrati u stanje totipotentnosti koje karakterishe jajnu celiju, a znachi da ona mozhe da se deli i da daje nediferencirane celije koje mogu da se diferencireju, tj. specijalizuju, u bilo kom smeru. E, pa to je skoro nemoguce ili barem veoma teshko postici za vecinu somatskih celija. ZATO se koristi samo jedro somatske celije, ubacheno u jajnu celiju.<<

hm hm?
Poenta je da ukoliko je jedro uzeto iz somatske celije koja je vec diferencirana, kloniranje nece uspeti.
Ne uzima se jedro bilo koje somatske celije za kloniranje.
Uzimaju se takozvane polustem celije, ali se ne secam tachno koje su to.
Remind me


>5. Neko te je slagao kad ti je rekao da "ako je kloniranje savrsheno uspelo, nema prepreke normalnom razvicu jedinke, bez obzira shto je klonirana." Prvo, shta  znachi "savrsheno uspelo kloniranje".<

znachi da ukoliko je uzeta stem celija, nema prepreke kloniranju, celija ne treba da se reprogramira u to hm "totipotentno" stanje I otud glavna prepreka u kloniranju


>Jedan od argumenata je chinjenica da se starost klona rachuna kao starost somatske celije davaoca + starost klona.<
da, zato shto jedro pamti koliko je deoba proshlo.

>Isto tako, veci broj mutacija NE MORA nuzhno da rezultira kancerom, kao shto ti tvrdish. I to zavisi od toga gde su mutacije i kakve su.<

ne mora, ali svaki kancer nastaje zbog mutacije

>To shto psihijatri i psiholozi ne znaju kako se "okidaju" shizofrenije i "bipolarni poremecaji" (shta god to bilo)<

bipolarni poremecaj je manichno-depresivni poremecaj

>ne znachi da biolozi ne mogu da ustanove kako se isti nasledjuju<

oh...jesu li utvrdili?
Ovo za shizu da se prenosi preko X hromosoma...
Nisam chula za to shto ne znachi da nije tachno, ali isto tako, I mushkarac prenosi svoj X hromosom svakoj svojoj cerki, shto znachi da I mushkarac moze da ga prenese

Niko ne zna ni koji je gen ili grupa gena u pitanju kad se radi o nasledjivanju psihosomatskih poremecaja, niti zashto se okidaju niti kako
Psiholozi I psihijatri tapkaju u mraku, a biolozi s njima

Shto se tiche inteligencije i X hromosoma, tachno je da zenka uvek bira, ali to u humanom drushtvu vishe nije bitno jer ce svaki mushkarac moci da ostavi potomke chak i ako nema ne znam kakve fizichke I intelektualne propozicije.
Shto se tiche X hromosoma, kod zene se ne zna koji je aktivan, da li onaj poreklom od majke ili onaj poreklom od oca, tako da kad ona prenese svom potomku X hromosom on isto tako moze biti poreklom I od njenog oca


jesam zadovoljila tvoje apetite za diskutovanjem?
toliko u ovom javljanju

DUNADAN over and out

[Unicorn]

Moj apetit za diskutovanjem uopshte nije bitan, so - don`t bother. Imam blagi osecaj da su, osim nas dvoje, svi vrishteci pobegli sa ovog topic-a, a ko do sada nije mrzeo biologiju - sad je mrzi. Shto se nasheg gombanja tiche, priznajem ti da imash noviji INFO, a mene pravo da ti kazhem malo mrzi da kopam po chasopisima i knjigama samo zato da bih ti adekvatno odgovorio. Neka ostane na ovome. Shto se stem celija tiche, koliko je meni poznato, za svako tkivo postoje druge, kao shto su i faktori njihove diferencijacije razlichiti. O tome imash u Science-u, ne mogu da se setim broja, al` izashao je pre godinu, dve i CEO je posvecen stem celijama. Ne morash da mi zahvaljujesh na INFO-u, jerbo bi verovatno opet morala da zahvalish malom Djokici.  

[DUNADAN]

to da li se nekom smuchio topic me ne interesuje
elem, vidim da nisi zainteresovan:)

shto se tiche stem celija, kod adulta ne postoje stem celije, i to je jedina prava svrha kloniranja i ne znam shto uopshte postoje etichke rasprave kad je osnovni cilj kloniranja dobijanje stem celija koje se u zavisnosti od okruzenja diferenciraju u razlichita tkiva.

to je osnova kloniranja, a ne neki artritichni Isus

[Unicorn]

A shta cemo sa krvnim stem celijama? Koje postoje kod adultnih jedinki.

[Unicorn]

I, da!
Slushao sam jedno predavanje u kome se tvrdi da bi embrionalne stem celije mogle da budu izvor za gajenje bezmalo svih tkiva i organa, shto bi se onda kasnije moglo koristiti za transplantaciju adultima, a bez opasnosti od odbacivanja. Moram priznati da se od toga malo jezhim (sasvim nebioloshki), tj. od pomisli na chachkanje po nechemu chiji patern razvoja i razvica samo okvirno znamo. Mislim da biolozi suvishe chesto zaboravljaju da je organizam celina, koja se NE MOZHE rashclaniti na delove bez "ostatka" (NE, NISAM VITALISTA). E, tu se mesha etika. Kao shto je nekima moralno neprihvatljiv abortus, tako im je josh moralno neprihvatljivije manipulisanje embrionima.
Koliko vidim, pitanje kloniranja Isusa, ovde, ne odnosi se na eticnost samog postupka ili bioloshke oravdanosti/izvodljivosti, vec na etichnost kloniranja boga.

[Ghoul]

Slightly off topic (ali stvarno, koga bre vise zabole za tog kloniranog Isusa, ili Isusa uopste?!!!):
DUNADAN, secas se da sam te pre nekog vremena nagovarao da gledas rane radove D. Kronenberga?
Sa ovom pricom o celijama odraslih i fetusa podsetila si me na nesto:
Bio bih ti veoma zahvalan da pogledas film BESNILO (RABID) i kazes mi koliko mozes o tehnikalijama medicinskog zahvata koji trpi glavna junakinja. Mislim da je taj zahvat sasvim realan, stavise, da se nesto slicno tome uveliko koristi, ali zanimaju me detalji (radi se o transplantaciji koze istog pacijenta na drugi deo tela, ali taj transplant je prethodno tretiran tako da je doveden na nivo tkiva fetusa or something, tako da je nediferenciran, i moze da se prilagodi bilo kom delu tela...).
  Ja sam ovo laicki opisao i mozda sam nesto lupio, zato ti pogledaj film (ionako je odlican), pa mi javi svoje strucno misljenje o toj proceduri.

(Jesus wept!)