Sunshine (2007)

[---]

Aleksa Garland i tada ću Deni Bojl ponov surađuju, a stigao je i trejler...

http://www.imdb.com/title/tt0448134/trailers-screenplay-E31240-10-2

kako vam se čini?
(naročito premisa o spašavanju Sunca...)

[Milosh]

Za nedelju dana stiže u bioskope, jedva čekam! Film je, ako ništa drugo, vizuelno upečatljiv, s čim se slažu i oni kojima se generalno nije svideo; ali čak i ako je na nivou Event Horizona, a verujem da je bolji, ja ću biti zadovoljan.

[S.]

&  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...u subotu sam odgledao SUNSHINE... ukoliko je to ikome bitno, moja visoka očekivanja su u velikoj, velikoj meri i bila ispunjena...duet Garland& Boyle mnogo bolje funkcioniše no u THE BEACH i ako se, izuzme nepotrebno vrdulanje, gacanje po žanrovskim stereotipima, nešto blurrvana perspektiva pri samom kraju, dosta, dosta dobar film, koji se mudro uglavio na prostor između mnogo slabijih, a srodnih uradaka- mučno iznurujućeg Sodderberghovog Solarisa i, nažalost, samo srednjačkog EVENT HORIZON Paula Andersona...


...muzička zavesa UNDERWORLD-a je divota koja taslužuje topic za sebe....at least that much!!

[Tex Murphy]

Za nedelju dana stiže u bioskope, jedva čekam! Film je, ako ništa drugo, vizuelno upečatljiv, s čim se slažu i oni kojima se generalno nije svideo; ali čak i ako je na nivou Event Horizona, a verujem da je bolji, ja ću biti zadovoljan.

Ne može biti bolji. Podsjećam te da je Event Horizon režirao Paul W. S. Anderson, a to je jedini čovjek koji može da stane na crtu Eliju Rothu.

[Kunac]

Meni je SUNSHINE isporucio, nije da nije. Vredelo ga je videti u bioskopu, pojedine scene su majstorski uklopljene. Dopada mi se taj sumorni pristup stvarima, kakav je Boyle vec umeo da promovise u prethodnim ostvarenjima. OK, film ima taj deja vu feel, ali uspeva da se izbori sa uzorima, i pokaze autenticnost. Prve 2/3 su mi bile odlicne. U poslednjem cinu film malkice posustaje, pre svega mi je zasmetao neobican režiserski postupak koji Boyle obilato koristi - ko je gledao zna o cemu pisem - ali je ukupni utisak veoma pozitivan.

[Morningstar]

Taj deo sa frizovanjem i flesevima jos mi se i najvise svideo, izuzimajuci bezvezan kraj. Pojedine scene su za sok-koridor...

[Milosh]

Odličan film u svakom pogledu, treba ga pogledati u bioskopu; ispinio je sva očekivanja što se mene tiče...

[lenny]

Mene je prilicno iznervirao!

Film je meni bio odlican dozivljaj, audio-vizuelna senzacija, fora sa gledanjem sunca, izbor glumaca, interesantna premisa, ja uostalom kidam na bilo kakvu unutrasnjost svemirskog broda, sve dok prica nije pocela ozbiljnije da se razvija. Tu mislim na skok ka izgubljenom brodu. Izvinjavam se ako sam spojlovao i najvljujem da cu to i da nastavim, te ko nece nek skrene pogled! Logika koja je dovela do njega krenula je da najavljuje vonj. Onda baja zaboravi da uradi skoro pa glavnu stvar, al kao mnogo se nasikirao pa moze da prodje. Onda riba tek tako odluci da im one kule ne trebaju, kao sredice ih posle, al gle one uniste rezervoare kiseonika.  Onda par likova kuje zaveru da se oslobode ostalih korisnika kisoenika, pa tu stane da bi nastavilo kasnije kad bude pogodovalo autorima. Izmedju stignu do drugog broda, sve je super samo brod ne radi. Ma molim te! To nikome nije  palo na pamet kad su donosili kljucnu odluku koja ima posledice po opstanak covecanstva. Price se dalje nastavlja istom logikom. Svaki momenat se ignorise, negira mu se postojanje, iako naravno bode oci, ono bar je meni, dok momcima ne zatreba da ponovo pokrenu pricu.  I tako sve do kraja.

 
Osim tog nemustog vodjenja price, iza koga mi nije delovalo da izvire neka dobra ideja ili bilo kakav higher purpose, druge dve trecine filma ne isporucuju nista vredno paznje. Mozda koji efektan momenat, zacinjen bljutavom simbolikom, poput smrti psihijatra zablejanog u neverovatnu snagu sunca.

[Milosh]

Osim tog nemustog vodjenja price, iza koga mi nije delovalo da izvire neka dobra ideja ili bilo kakav higher purpose, druge dve trecine filma ne isporucuju nista vredno paznje. Mozda koji efektan momenat, zacinjen bljutavom simbolikom, poput smrti psihijatra zablejanog u neverovatnu snagu sunca.

Kao da smo gledali dva potpuno različita filma...

[lenny]

Znas kako kazu   it's in the eye of the beholder.  

[milan]

Prilichno zajeban film.
U susretu sa svetloscu koja daje zivot, najdublje i najmracnije stvari se bude u ljudima.

Svetlo i tama, dobro i zlo, moralna preispitivanja - ispred sveobuhvatajuceg svetla i beline koja ispunjava.

Odlichan film.

[crippled_avenger]

Ovaj post je pun spoilera.

Pošto je Miloševa kritika na Popboksu naslovljena Zenonom, moj post će se poslužiti jednim manje kontroverznim citatom, koji je u umetničkom smislu ipak bliži dometu Boyleovog filma.

Osim mene, aha
I milion tona teškog sunca
Osim tebe i mene
Ova zemlja nema nikoga
Van Gogh, Delfin


SUNSHINE me je prilično podsetio na neku pesmu Van Gogha, pretencioznu, besmislenu, punu velikih reči i velikih zvuka, i želje da toliko toga znači.

Naravno, ne mislim da je Boyle na Đuletovim granama, naprotiv. Ne mislim čak ni da je na Fincherovim. SUNSHINE je jedan muški promašaj u kome ja autor bio spreman da rizikuje, i nije uspeo, ali me i dalje zanima njegov sledeći film.

Pre svega problem filma je inflacija motiva i okolnosti. Naime, ovde su se na jednom mestu nasli sudbina planete Zemlje, zlo u ljudima, fizilčke neprilike u blizini Sunca, nestabilan brodski kompjuter, divni ambijenti za zadnje namere, i sve je to previše.

Kao u ALIEN VS PRESDATOR gde se ljudi nađu u klopci kako bi Predatori u njima gajili Aliene koji im služe za lov. I još puiramida može da se shapeshiftuje. Jebiga. Previše je.

SUSNSHINE je amalgam svega što može da zadesi putnike svemirskog broda u serioznom SF filmu. Junaci ovog filma očigledno nisu baš gledali puno filmova o svemirskim putovanjima, tako da su učinili sve moguće greške.

Pošli su na važnu misiju pa su onda skrenuli sa putanje. To nije bilo pametno.

I svima u publici je jasno koliko to nije bilo pametno, a da inače istovremeno nije objašnjeno zašto nisu mogli da odu pa da se vrate po drugu bombu ako zatreba, iako ja znam zašto, ali recimo mrkoye koga orbitalna putovanja manje zanimaju, ne zna.

Nikada nećemo saznati zašto su se prethodni naučnici, sličnog profila kao što su naši, onako smorili u svom brodu. Očigledno je da ovi naši ni u jednom momentu nisu bili toliko poneti emocijom kao prethodni, pa mi se čini da se na prvom brodu desio mnogo zanimljiviji film od ovoga koji nam je Boyle snimio.

Toliko o pogrešnim greškama. Hajde malo o spiritualnosti.

Spiritualnost je naravno ključ ovog filma. U blizini Sunca koje treba da se reaktivira kako bi se spasila Zemlja, spiritualnost buja. Ljudi su se našli u blizini izvora života ali ih je to odvelo na mračnu stranu.

Uostalom, ima scena u kojoj Michelle Yeoh mazi biljčicu posle požara. Gde ima spiritualnije od toga? To me je podsetilo na esencijalni Ajs Nigrutinov stih "Smorila se biljka i opet nije nikla."

Međutim, mračna strana izgleda kao generic slasher po radnji, i spot Nine Inch Nailsa po režiji. Kada je fizičar rekao da se u blizini sunca prepliću vreme i mesto, to se u Boyleovoj režiji već desilo kada je ljude po brodu počeo da juri onaj neki neošti čovek, po čijoj bi se koži, a bogami i po načinu kako likvidira Michelle Yeoh s leđa, falusoidnim svrdlom moglo reći da je zagoreo.

U tom smislu, nastaje potpuni poremećaj prostornih i vremenskih odnosa i potrebna je izuzetna koncentracija kako bi shvatili šta se tu zapravo dešava, i šta ti junaci zapravo hoće u toj zbrci.

Kad je reč o ritmu, SUNSHINE boluje od tuipičnog problema filma koji ne zna šta želi.

Naime, neke manje važne scene traju nepodnošljivo dugo. Popravka štita na brodu sa sve patetičnom kapetanovom žrtvom traje u prirodnoj veličini. Umesto da je ta situacija samo plot device, film se u toj deonici pretvara u film u popravci štita, gde inače, čak i ja, kao fan aeronautike, nisam baš shvatio šta oni treba da poprave, no bar sam se nadao da će neko od junaka reći, "Ja mislim da ovo može da se ubudži." a da mu drugi kaže, "Nek ti budži taj ko ti je rekao, ja ne znam".

Druga scena kojoj sam se nadao da će kad onaj ortak ode da ubije tužnog Japanca, biti elipsa, i da će da se pojavi Japanac sav krvav i da kaže, "Ljudi, nećete mi verovati, ovaj pokušao da me ubije, jedva sam se odbranio..."

Upravo ta slabost ličnosti u brodu mi takođe jako smeta. Neuverljivo mi je da na tako odgovornu misiju budu poslati ljudi tako slabog karaktera koji posrću na svakom koraku. Čini mi se da je to problem i ovog filma. Kako autori tretiraju svoje likova, tako su tretirali i film.

Sama ARMAGEDDON za odrasle (Mehio don't get jiggy with it, iako se završni showdown može nazvati skin flickom) završnica je onako poseban New Age ugođaj i jedino me je napunila divnim cinizmom pošto većina filmova ovog tipa ima onu varijantu - kakve su delije izginule da bi ovu žgadiju spasile - a ovde je to obrnuto.

No, kad se povuče crta, Boyle je snimio jedan promašaj, ali ipak nekako zanimljiv promašaj, i njima zaperavo nije puno okrnjio svoj rediteljski kredibilitet pošto mu je prišao svom snagom.

Smatram da film u sebi nije imao dovoljno sadržaja za umetničareje i da bi bio znatno bolji da je rađen kao čist generic žanr u kome je jasno šta se dešava i u kome se akcija pretpostavlja stanjima. Međutim, upravo bi direktna egzekucija razotkrila svu ispraznost ovog teksta. Boyle je dakle vodio unapred izgubljenu bitku.