"RESCUE ME"

[Tripp]

Od toliko serija, nijedna mi se nije cinila da moze prevazici Deadwood, makar po pitanju konzistentno uspjesnog i nabildovanog dramskog efekta i nivoa ozbiljnosti sa kojim predstavlja vlastiti bizarni superego. A, opet, reci za Rescue Me da je tek Babel/Children of Men-like zamorna drama o gomili njujorskih vatrogasaca bio bi anderstejtment vijeka. Odavno se nisam toliko udubio u dijaloge i likove kao u ovoj seriji, toliko drugacije od Deadwoda. Ako bih najposlije morao da je tipiziram, prije bih rekao da vise podsjeca na Bracu Koen nego na Bracu Fareli.

Njen kreator je potcijenjeni Denis Leary – Bill Hicks nakon Billa Hicksa – koji je napisao 85% epizoda u tri dosadasnje sezone, zajedno sa Piterom Tolanom, poznatim TV i filmskim piscem, sa kojim je vec radio na policijskoj seriji The Job, 2001, medjutim o njoj na kraju.

Sto se Tolana tice, ne znam mnogo o njemu, no cija se ideoloska srz provlaci kroz citavu seriju jeste Learyjeva, makar za one sto ga iole znaju. Nije ni bitno sto sam shvatio, jos 1993., da pred sobom zasigurno imamo nevjerovatnog glumca, zahvaljujuci Hopkinsovom filmu Judgment Night. Covjeka smo svi zapazili na MTV-u krajem 80-ih i pocetkom 90-ih, kao komicara, i njegov stand-up stunt, "No Cure For Cancer", pocetak je onoga sto se danas gleda u Rescue Me.

Takodje, ista filosofija – dobre ribe, seks, cigarete, droga i alkohol – provlaci se i u nepoznatom no veoma dobro napisanom R-rated omnibusu Favorite Deadly Sins, ciju je jednu epizodu Leary sam napisao i rezirao, a nakon toga slijedi meni draga romanticna komedija, mada totalno u PG-maniru, Two If By Sea. Favorite Deadly Sins, btw, imao je srece da okupi i drugog ondasnjeg moga heroja komedije, Andrew Dice Claya, jos jednog suludog stand-up proizvoda 90-ih koji se u to doba i izgubio sa scene, moze se reci, zajedno sa Learyjem.

Iako je Leary igrao u lijepom broju filmova nakon izuzetnih flickova kao sto su Demolition Man, Judgment Night, Favorite Deadly Sins, The Ref i oskarovski sporednjak u Wag the Dog, ono sto je na kraju ostalo od njega je nevjerovatna pojedinost da je Learyjeva producentska kuca, Apostle, producirala moj najdrazi film 2001, Blow. Odmah nakon njega umro je i Learyjev prjatelj, reditelj Blowa i The Refa, Ted Demme. Pamtimo i Learyjev znacajan sporednjak u The Thomas Crown Affair 1999.  

Sta je Rescue Me? Sigurno nije Gray's Anatomy. To je neka vrsta The Dirty Dozen za danasnji TV, a Totally-Guys TV za zene; sto se njih tice, ne znam koliko bi ljepsem polu ova serija bila privlacna, ali gledajuci tri spomenute sezone saznale bi otprilike sve sto treba da znaju o muskarcima. Mozda je i to sasvim dovoljno. Serija plasira vise skrotuma u etar nego selotejpirana polovina opusa Johna Miliusa, a da tek ne spominjem njegovu seriju Rome.

Hard-boiled, no-holds-barred, hand-held-camera, politicki nekorektna saga o petini-sestini vatrogasaca i njihovim mjestima na ovoj planeti. Svaka epizoda vise nosi price o seksu nego o gasenju pozara, dok se, s druge strane, sirova tragedija nikada tako gracioznije nije pretvarala u slapstick na kome bi pozavidjeli Cheers, Frasier i Friends sitcomi zajedno, ali u R-formatu. Dakle, sve ono sto smo do sada gledali u najboljim Learyjevim filmovima i souima.

Distributer je kablovski kanal FX, inace Foxova podruznica, na kojoj se obicno daju serije ekstremnijeg sadrzaja, odlicne serije poput Nip & Tuck, The Shield, The Wire i njima slicnih, najvecma neprivlacnih za komforniji slot na mejnstrim TV-u. U isto doba, Rescue Me se takodje sastoji od svih psovki znanih engleskom jeziku, osim, ironicno, one najbitnije: "fuck". Ako je to bio plan kreatora ove serije, nikada se nisam susreo sa ingenoznijom ideologijom.

Ova serija se, tehnicki posmatrano, ne gleda; zahvaljujuci jakom gonzo skriptu, mogu oci da se zatvore i da se slusa/cita kao bilo koja maestralna mejnstrim knjiga: The Corrections by Franzen, American Psycho by Ellis, Empire Falls by Russo, Nick's Trip by Pelecanos, The Ideal, Genuine Man by Robertson, The Information by Amis, Catch-22 by Heller, New Hope for the Dead by Willeford, Hollywood Animal by Eszterhas, Wonder Boys by Chabon, Bringing Out the Dead by Connelly, Roughing It by Twain, The Love Song of J. Edgar Hoover by Friedman, True Confessions by Dunne.  

Epizode, nekim cudom, ne popustaju sa takozvanim zapletom, krcate su nepredvidjenim dramaturskim zaobilaznicama, sve uzbudljivijim zivotnim pricama i bolesnijim humorom; saspens obicno naidje tamo gdje mu nije mjesto i vrijeme, a postaje dijelom koji, u slucaju da ga nema, od kule od karata cini samo tek razasutu gomilu karata.

Pauze u ovom slucaju ne igraju veliku ulogu; gledalac odmah prelazi na novu epizodu sa pomislju, Sta li jos sve moze da se ne dogodi ovim tipovima? Takodje se da primjetiti da nijedna epizoda (ili je to samo subjektivno misljenje) nije gora ili monotonija od prethodne. Balast, mislim, da ne postoji na ovom mjestu. Gledano tako, Rescue Me moze, i to bez ikakvog pretjerivanja, da se pridruzi dramskim spektaklima poput 24 i Prison Break; hocu reci, mali broj izrazito saspens serija moze da ponuka gledaoca da je non-stop prati; gledajte samo CSI serjal: taj serijal i te kako varira kvalitetom. Ne znam kako joj to uspijeva, ali mislim da ova serija funkcionise na svakom nivou. Sumnjam da je samo zbog protekcije Denis Leary nedavno dobio jos jedan sopstveni pilot, ni manje ni vise nego na Foxu.    

Recimo, teski, na mahove i komplikovani Deadwood se gustira, epizodu po epizodu, sa dragovoljnim pauzama – sa par zaista neprevazidjenih likova sa kojima bi se, garantujem, i najveci pokojni pisci rado druzili, ako ne onda barem na papiru. Rescue Me se bezmalo voajerski guta – sa skoro kompletnom glavnom postavkom sto je nemoguce podijeliti i klasifikovati po bitnosti, kvalitetu glume ili karakternim crtama. Iako serija ne trpi "guest star" formu, u trecoj sezoni se pojavljuju Susan Sarandon i Marisa Tomei u nekoliko epizoda.

Rescue Me, cini se, a za razliku od toliko drugih serija (npr. Lost, Bones, cak i Heroes – u njima ponekad scenariji zvuce neodoljivo isprazno kao isti u Matrix Reloaded i Matrix Revolutions), ne laze gledaoca nijednim ispricanim dogadjajem utoliko unikatnijim bas zato sto smo sigurno prisustvovali jednom ili ga i sami dozivjeli, juce ili prije dvije godine, kao da je bitno. I za razliku od spomenutih serija, i ne samo njih, ova Americana na kraju ostane sa covjekom.

Vjeovatno jedna od najsvjezijih dramskih serija na americkoj TV, ako ne najbolja onda sigurno medju prvih deset na listi novijih americkih serija u posljednjih pet-sest godina. (Leary je vidio prednost TV-a kada je kreirao policijsku seriju THE JOB za ABC, i koja funkcionise na identican dramaturski i rediteljski nacin kao Rescue Me, no ista je prekinuta nakon 20 epizoda zbog pretjeranog senzibiliteta mejnstrim TV-a prema njegovoj filosofiji. To je jos jedna serija vrijedna paznje svakog zahtjevnog gledaoca.)

[Tex Murphy]

Denis Liri je car   Ćemo da čekujemo dotičnu seriju aut.

[lilit]

evo ja odgledah 2 epizode (uzela sam juce prvu sezonu).
mozda zato sto sam zensko , ali meni je ovo prepateticno.
ajde da ne gresim dusu posle samo dve epizode, javljam se kad odgledam celu sezonu.

[Ghoul]

evo ja odgledah 2 epizode (uzela sam juce prvu sezonu).
mozda zato sto sam zensko , ali meni je ovo prepateticno.
ajde da ne gresim dusu posle samo dve epizode, javljam se kad odgledam celu sezonu.

more idi bolje čitaj nešto pametno, nemoj da se zaglupljuješ tim tv produktima!

[lilit]

more idi bolje čitaj nešto pametno, nemoj da se zaglupljuješ tim tv produktima!

pa ne mogu TO pametno da citam jer pratim rezultate izbora na internetu sto mi jako remeti koncentraciju.

[Tripp]

Mislim da sam naglasio da ljepsi pol, realno gledajuci, nema sto da trazi gledajuci ovu seriju, uostalom isto kao i serije, Deadwood i The Wire - uvijek ispadne da su im dosadne; naprotiv, ne cudi ovakva reakcija da je Rescue Me pateticna, iako se, ovamo, zaista dopala nekolicini cura, premda ne pretjerano, cini mi se. S druge strane, Ghoul je u pravu, pa ako ti koncentracija za citanje trenutno nije jaca strana, uvijek imas (odnosno svi mi imamo) tu sublimnu opciju da je bolje da uzmes da gledas azijske horore i mini-serije, lisene ikakvih porodicnih vrijednosti, slicnih emotivnih zavrzlamama i dramarurskim rupama: kada se vec ghoul sa njima provodi kao nikada do sada, vrlo je moguce da ni tebe ne mimoidje isti virus.

[lilit]

sigurno si u pravu (ja gore naglasih da sam zensko upravo zbog tvoje opservacije u uvodnom postu, inace mozda i ne bih ).

the wire mi nije pateticna vec dosadna, a deadwood imam i dugo se kanim da pocnem sa gledanjem.
sto se tice "rescue me", a posle jos 2 odgledane epizode: pored toga sto mi je pateticna (btw, uopste se ne slazem da serija zastupa porodicne vrednosti) ima i humor koji meni ne lezi.
jedina dobra stvar koju vidim (trenutno) je to da me pojedini likovi extra nerviraju sto, mozda, znaci da sam se brzo uzivela u sliku s malog ekrana.

pozdrav.  

[Tripp]

Nije u pitanju da Rescue Me posjeduje porodicne vrijednosti; ako ikada uspijes da izdrzis do kraja sezone (da ne kazem, druge sezone), shvatices da mu, naprotiv, narocito to i nedostaje, odnosno porodica je u ovoj seriji, kao i u zivotu u vecini slicajeva, anatema; sve sto porodica treba da znaci u nekom sumiranju onih laznih (takozvanih) americkih vrijednosti ovdje je bukvalno izvrnuto tumbe i satanizovano do najironicnijeg maksimuma.

To sam samo malo pokusao izvrgnuti ruglu ghoulova poredjenja recentne americke TV produkcije u kojima on spocitava i cjepidlaci oko stvari koje, na primjer, moja malenkost ne samo sto ne primjecuje vec mnogo i ne haje. No, opet, njegove TV ramblings iste su kao sto bi bile moje o azijskom filmu. Obojica bismo bili izgubljeni na novim frontovima (isto je i za Kingov scenario za Pet Sematary; jos mi nije jasno koju je to knjigu a potom i film ghoul citao/gledao; a daleko bilo da branim Kinga kao vrsnog skriptasa).

Takodje kapiram covjeka sto hvali film poput Children of Men, da ne navodim i Babel (oko koga se stvara svojevrsna fama) ili Tideland, nesto sto mi se cini da sam do sada gledao nekoliko puta do sada, samo u pratnji – price.

Medjutim, trenutni Holivud je toliko zaglibio u repeticiji, neoriginalnosti i nedostatku razumne dramaturgije/rezije da stvari poput Babela i Children of Men dodju poput otkrovenja, pa donekle i shvatam danasnje senzacionalizovanje ovakvih "realisticnih" filmova-u-slikama; meni su, recimo, takvi projekti totalno prazni, mada ipak u svemu tome preovladava vlastiti ukus, a ne jesmo li ovog ili onog pola. (BTW, na stranu Clerks II koje je sasvim dobar film, jesi cula da se u Die Hard 4 pojavljuje Kevin Smith i sam pise svoje dijaloge? To je Holivud o kome pricam. G-whiz.)

S tim na umu, zao mi je sto Running Scared i Crank ne dozivljavaju slicne Babel-sudbine; oni se makar mogu pohvaliti prisustvom duha jedne price, ako vec ne mogu iole zrelom realizacijom; vjerovatno je u pitanju fakat da su oni, na kraju krajeva, komercijalniji filmovi od spomenutih.

...Tako da sumnjam da te mogu ubijediti u valjanost necega sto ti vec od starta ne ide uz zivac. U ovom slucaju, tek bi komicno bilo da pocnem dokazivati kako bi ti serija HBO-ova zatvorska serija OZ savrseno prijala.      

Da skratim jeremijadu, mozda i najbitnija stvar vezana za Rescue Me jeste da ti ne odgovara Learyjev humor, a sa time se podrazumijeva da ti se ne dopadaju neki likovi. Tacka. Predji na nesto novo, ali pazi da to ne bude Deadwood, mada ne bi bilo lose cuti prve tvoje utiske nakon Deadwooda (prvu epizodu je rezirao Walter Hill; svakako jednom nadji za shodno da ispostujes genija). Rescue Me je, vjeruj mi, i najopustenija od spomenutih serija.

(...Skoro identicna stvar se kod mene dogodila sa humoristickom serijom Scrubs. Prve tri sezone, ne sto se nijednom nisam nasmijao/osmijehnuo, nego mi je zbilja bilo zao sto sam, u nedostatku bilo cega manje infantilnog za gledanje, bio osudjen da pratim epizodu po epizodu toga sranja; Project Runway sa Hajdi Klum je bio vraski interesantniji od Scrubsa. Medjutim, 4. i 5. sezona – ni sam ne znam kako sam stigao dotle - totalno su promijenile dosadasnju ideologiju serije i odjednom je Scrubs postao suludi slapstic sitcom. I zatekao sam sebe kako cak i uzivam u likovima.)

[lilit]

hvala za prethodni post ...mislim da si me ubedio da (bar) zavrsim prvu sezonu.
ne znam zasto, ali prva asocijacija posle prve epizode rescue me je bila: Firefly. s tim sto mi se humor u firefly jako dopada.
javljam se kad predjem na deadwood.

[Ghoul]

ma naravno, nisam se ja ni pokušavao nametati kao neki expert za recentnu, ili praiskonsku, američku (ili bilo koju drugu) TV produkciju: to je valjda bilo jasno iz mojih postova na tu tematiku.
ja do kraja svog života (koji, nadam se, neće doći baš tako brzo) neću odgledati ni 1/5 TV produkata koje je trippova malenkost odgledala do sada jer, kao što i on sam reče, 'u svemu tome preovladava vlastiti ukus', pa tako, svakom svoje a meni moje.

ipak, moram da ukažem na zabludu da sam ja to malo TV produkata do sada ispoštovao samo na nivou priče: možda sam ukazivao na neke aspekte više nego na neke druge, ovde, jer mi je ovde bilo zabavnije da pišem o njima; a, osim toga, jasno je da ni pomenute produkte ne konzumiramo sa istim ciljevima i ukusima i predispozicijama pa je logično da u njima nećemo videti iste stvari, i to tako i treba, inače bi bilo dosadno.

recimo, veći deo proteklog vikenda mi je otišao na (najzad nabavljenu) II sezonu '24': i uskoro možete očekivati novi nastavak mojih ramblings o stvarima za koje trippova malenkost ne haje, a meni su bile strašno zabavne i noteworthy.
coming soon, na adekvatnom topiku.

[Tex Murphy]

recimo, veći deo proteklog vikenda mi je otišao na (najzad nabavljenu) II sezonu '24': i uskoro možete očekivati novi nastavak mojih ramblings o stvarima za koje trippova malenkost ne haje, a meni su bile strašno zabavne i noteworthy.
coming soon, na adekvatnom topiku.

Sorry, ali od tvojih remblovanja o TV serijama mnogo su interesantnije tvoje rasprave sa Bobanom.

[Ghoul]

Sorry, ali od tvojih remblovanja o TV serijama mnogo su interesantnije tvoje rasprave sa Bobanom.

žao mi je, ali ja nisam ovde da vas zabavljam već da vas edukujem (dok SEBE zabavljam), tako da, nastavljam po već zacrtanom petogodišnjem planu!  

[lilit]

streljace me bab jaga, ali moram (opet) da pitam:
- da li je neminovno da se svaki topik (spontano?) pretvori u pricu o ghoulu?

[Ghoul]

streljace me bab jaga

siguran sam da je bab yaga jedna maštovita cura koja se nikada ne bi spustila na nešto tako trivijalno kao što je STRELJANJE!

[angel011]

Ako se dobro sećam, baka trenira neku borilačku veštinu.

Mada nisam sigurna da bi je upotrebila na majci s decom. Verovatno si bezbedna, lilit.  

[krema]

Samo se ti cuvaj onih njenih pasa, Lili, mislim da Baba njih koristi za uklanjanje onih koji joj se zamjere...

[Ghoul]

Ako se dobro sećam, baka trenira neku borilačku veštinu.

Mada nisam sigurna da bi je upotrebila na majci s decom. Verovatno si bezbedna, lilit.  

moji sledbenici, i sledbenici dagona (što je isto) posebno vole trudnice, majke s malom decom, i odojčad!

[lilit]

moji sledbenici, i sledbenici dagona (što je isto) posebno vole trudnice, majke s malom decom, i odojčad!

a ja, najvise od svega, volim da I cavalieri che fecero l'impresa provlacim kroz onaj lepi uredjaj za seckanje dvds na najmanje delice.

[angel011]

Ako se dobro sećam, baka trenira neku borilačku veštinu.

Mada nisam sigurna da bi je upotrebila na majci s decom. Verovatno si bezbedna, lilit.  

moji sledbenici, i sledbenici dagona (što je isto) posebno vole trudnice, majke s malom decom, i odojčad!

Pa ako ih vole valjda će onda i da paze da im se ništa ružno ne desi.  

[Ghoul]

i da paze da im se ništa ružno ne desi.  

UNTIL THE STARS ARE RIGHT!  

[angel011]

i da paze da im se ništa ružno ne desi.  

UNTIL THE STARS ARE RIGHT!  

Naravno.  

[lilit]

@tripp,

odgledala sam prvu sezonu i malopre (sa odusevljenjem) videla da je i druga sezona prihajala u moj dragi video klub.
ne mogu reci da me serija manje nervira nego kad sam pocela s gledanjem: i dalje mi je pateticna, svaki cas ocekujem da ce denis liri da se rasplace, a ako je vecina muskaraca kao glavni likovi, onda sam imala puno srece .

nemoj da te zavara sto je ovoliko pljujem, nisam stala dok je nisam odgledala, a ovo pisem nekoliko dana posle, kad su mi se utisci slegli.

za razliku od serije rome, koju sam vec ranije ispljuvala na forumu (ove dve serije imaju dosta slicnosti, ali tamo nisu uspeli ni da me iznerviraju), rescue me me je nervirala, ali sam bila happy sto imam dvds sa celom sezonom. ne znam kako bih ziva docekala sledecu epizodu.
ukus mi se definitivno degenerise.
pozdrav.

edit: typo

[Marina]

odgledala sam prvu sezonu i uveliko gazim drugu.
najiskrenije, nisam verovala u tolike pohvale ove serije. ali ona stvarno kida.
veoma je duhovita, dijalozi su fenomenalni; glumci (likovi) takođe.

tamo gde se patetika mogla očekivati (9.11.) - nema je. čak i oni "duhovi" koji progone glavnog lika su parodični.

ista stvar je i sa isusom u drugoj sezoni.
kad marija magdalena kaže nešto ovako: ti njemu veruješ? on već 2000 godina obećava da će me oženiti.

[Morticia]

ne mogu reci da me serija manje nervira nego kad sam pocela s gledanjem: i dalje mi je pateticna, svaki cas ocekujem da ce denis liri da se rasplace, a ako je vecina muskaraca kao glavni likovi, onda sam imala puno srece .

Nakon odgledana tri serijala za 5 dana, ni dan danas ne razumem komentar da je serija (pre)patetična. Zaista.
Ali ako tako misliš, nikako, ali nikako, nemoj gledati treći. Jer, zamisli, tu će stvarno zaplakati nad svim užasima u sopstvenom životu.

[lilit]

ne mogu reci da me serija manje nervira nego kad sam pocela s gledanjem: i dalje mi je pateticna, svaki cas ocekujem da ce denis liri da se rasplace, a ako je vecina muskaraca kao glavni likovi, onda sam imala puno srece .

Nakon odgledana tri serijala za 5 dana, ni dan danas ne razumem komentar da je serija (pre)patetična. Zaista.
Ali ako tako misliš, nikako, ali nikako, nemoj gledati treći. Jer, zamisli, tu će stvarno zaplakati nad svim užasima u sopstvenom životu.

Ama glavni lik mi je patetican do bola.
Naravno, Denis Liri maestralno glumi, ali meni povremeno dodje da udjem u ekran i kazem mu: - Sam pao, sam se ubio.
Znaci, tesko da su mi simpaticni likovi koji kukaju nad stvarima za koje su sami odgovorni, a koje im se desavaju.
Mislim, cool, nemam nista protiv sranja, ali onda budi faca i nemoj da tupis okolo. Da, da, jbt, ajmo svi da placemo nad tvojom tuznom sudbinom.

Hm, bice da sam se previse uzivela.

Ovo je naravno, subjektivno potpuno (a kako bi drugacije i bilo),  a moracu da skinem i trecu sezonu da se malo patetisem.