28 NEDELJA KASNIJE

[Milosh]

Ja i dalje nestrpljivo očekujem 9. avgust, ovo mora da se overi u bioskopu!

[Ghoul]

Ja i dalje nestrpljivo očekujem 9. avgust, ovo mora da se overi u bioskopu!

pa to uopšte nije sporno.
film je toliko dobar da ću vrlo lako i rado pogledati još par puta do kraja godine.

ALI:
tu je i onaj momenat na koji je kusta lepo ukazao: u srbiji, sem u njegovom selu, NEMA DOBRIH BIOSKOPA!!!

dakle, idemo kod kuste da gledamo etno 28 dana...

[Kunac]

Ja i dalje nestrpljivo očekujem 9. avgust, ovo mora da se overi u bioskopu!

Nadam se samo da datum premijre nije pomeren... Meni DVD screener rip čuči na hardu, ali i ja mislim da je pametnije sačekati da film dođe u bioskope... Osim ne bude pomeren za decembar, ili nešto tome slično.  

[Otis]

Ja i dalje nestrpljivo očekujem 9. avgust, ovo mora da se overi u bioskopu!

ALI:
tu je i onaj momenat na koji je kusta lepo ukazao: u srbiji, sem u njegovom selu, NEMA DOBRIH BIOSKOPA!!!

dakle, idemo kod kuste da gledamo etno 28 dana...

Nadam se da je ovo jedna "zgodna sala"..."Kusta"

[Son of Man]

Odgledo DVDscreener i sad vidim da sam se zajebo...ovo je rodjeno za bioskop !

[Shozo Hirono]

FILM i JE rodjen u bioskopu.

[Plissken]

Film me je razocarao. Ni trunka originalnosti, ni u idejnom, ni u tehnickom smislu. Ovi novi filmski stvaraoci kao da nisu culi za stativ. Likovi su nezanimljivi. Najveci problem je u tome sto jednostavno nema dovoljno interesantnih situacija, tj. cesto se stice utisak da likovi predugo bazaju besciljno, po milion puta vidjenim predelima...

Uzasno nezanimljivo snimljena filmotvorina...idealna za monitore od 17 incha.

[Tex Murphy]

Šta je do đavola stativ?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...tihim glasom, iz Tucka danas potvrdili da su odustali od bioskopske distribucije 28 WEEKS LATER, uz ogradu da će ga možda uvrstiti u program jesenje Sinemanije i potom pustiti u redovnu distribuciju sa jednom ili dve projekcije dnevno u jednom bioskopu (kanda Tuckwoodu???)...ali sve to na jako duuuuuugom štapu....dakle, a dark hat!!!        

[Ghoul]

ha ha suckers, tako vam treba kad čekate bioskopsku verziju i ne gledate dvd rip!!!

 ovo je jedan od onih slučajeva u kojima mi je zapravo ŽAO što su moje slutnje bile ispravne...

[Plissken]

Za 28icu je i monitorsko gledanje more than it deserves.

[Kunac]

Solidno, bogme. Prava poslastica. Ovako treba da se rade nastavci. Imam neke zamerke, ali sam u celini veoma, veoma zadovoljan.

Kraj malko visi, zar ne?

[Milosh]

Uživao sam, mada bih sigurno i više da sam film gledao u bioskopu (podsetnik: opljunuti po smrdljivom taku u tekstu za popboks); barem bi sumanuta (tj. sumanuto dobra) helikopter-scena bila u koloru. Elem, u velikoj meri se slažem sa ghoulom: i meni je falila veća razrada likova (naročito snajperiste) i još malo drame, dok su horor&akcija na nivou (a negde i više od toga), posebno u uvodnoj sekvenci koja je perfektna (da je čitav film na ovom nivou bila bi čista petica!). Nadam se da će uslediti 28 meseci kasnije, a za 28 nedelja jedna jaka četvorka od mene.

[Morticia]

****/*****
Trebalo nam je dosta vremena da sačekamo na još jednog pomahnitalog Roberta Carlylea. Sanjala sam ga kao skina u Crackeru.
C'mon you reds...

Mislila sam da mi je klinac sasvim ubedljiv dok nisam pogledala lucidne i genijalne devojčice u Knocked Up. Devojčice su inače ćerke reditelja filma.

[Milosh]

Nego, jedna stvar je zabrinjavajuća. Ovo je već treći horor u nizu koji biva najavljen za bioskopsku distribuciju pa bez mnogo buke otkazan: prvo Hostel 2 (što je donekle razumljivo zbog workprint verzije), pa onda Vacancy i sad i 28 Weeks Later što je realno i najveći gubitak pošto je film izrazito BIOSKOPSKI. Plakati, trejleri, najava premijere... jedva čekaš da konačno nešto pogledaš i na velikom platnu i onda šipak! Mada, setite se koji je poslednji horor igrao u bioskopima. Snakes on a Plane još na jesen 2006. A ove godine? Bio je odvratni Wicker Man rimejk jedno nedelju dana. Osim toga? Mislim da nam se što se bioskopskog horora crno piše i da ćemo ubuduće gledati gotovo isključivo pg-13 zabavu za čitavu (ili bar većinu) porodicu. SF sa primesama horora tipa Sunshine ili neki mračniji triler je najbolje što možemo očekivati. Tužno...

[Milosh]

I da, pre nego me neko dopuni, bio je i Panov lavirint, ali isto nešto jadno oko desetak dana u bioskopu, a pitanje je da li bi ga i pustili da nije imao te Oskar nominacije. A i nije čistokrvni horor.

[Kunac]

Greh je što je 28WL otpao za bioskopsku distribuciju. Što se trećeg nastavka tiče, loši rezultati drugog su ga doveli u pitanje.

[Milosh]

Kraj malko visi, zar ne?

Slažem se.

SPOJLERI!



Mislim da bi bilo bolje čak i da su ga ostavili potpuno otvorenim, helikopter odleti i to je to. Ili da je klinac: a) ostavljen (teže izvodivo a da bude ubedljivo imajući u vidu sestrinsku ljubav), b) sam pobegne i žrtvuje se (ima 12 godina i nije glup i valjda mu je jasno da je zaražen iako nema simptome), c) slučajno zarazi nekoga u helikopteru (pilota recimo) i svi sve skrše, d)... U svakom slučaju bio bi to emotivno jači kraj, a ovako je više kao dosetka za nastavak.

[Milosh]

Što se trećeg nastavka tiče, loši rezultati drugog su ga doveli u pitanje.

Negde pročitah da će možda zarada od DVD-a da presudi...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...28 WEEKS LATER je odličan rad, nenametljivo majstorsko pismo....otvoren kraj jeste omaška i malo podilaženje očekivanjima ne baš u skladu sa prethodno prikazanim, ali u krajnjem zbiru, ovo bi mogao biti najcelovitiji uradak u ponudi u ovoj sezoni so far...odlično se drži i u odnosu na prethodnika, od koga je manje derivativan, ali je zato dinamičniji, razigraniji, bezočniji i krvaviji...dok su Garland&Boyle tragali za arthouse potencijalom u polaznoj premisi, Fresnadillo dopušta punokrvnoj akciji da se razmahne...zaista, odličan film, zbir talenata visoke klase...superioran naslov u odnosu na ponudu, superioran u jednakoj meri u kojoj i  muzički skor podzemnog Johna Murphyja bez mnogo upinjanja pogađa u metu brže i preciznije od hollywoodskih ispisnika......

[Tex Murphy]

Garland i Bojl su šarlatani i treba im zabraniti svako bavljenje filmom.

[Kunac]

Nego, jedna stvar je zabrinjavajuća. Ovo je već treći horor u nizu koji biva najavljen za bioskopsku distribuciju pa bez mnogo buke otkazan: prvo Hostel 2 (što je donekle razumljivo zbog workprint verzije), pa onda Vacancy i sad i 28 Weeks Later što je realno i najveći gubitak pošto je film izrazito BIOSKOPSKI. Plakati, trejleri, najava premijere... jedva čekaš da konačno nešto pogledaš i na velikom platnu i onda šipak! Mada, setite se koji je poslednji horor igrao u bioskopima. Snakes on a Plane još na jesen 2006. A ove godine? Bio je odvratni Wicker Man rimejk jedno nedelju dana. Osim toga? Mislim da nam se što se bioskopskog horora crno piše i da ćemo ubuduće gledati gotovo isključivo pg-13 zabavu za čitavu (ili bar većinu) porodicu. SF sa primesama horora tipa Sunshine ili neki mračniji triler je najbolje što možemo očekivati. Tužno...

Sve tačno od tačnijeg, ali, ipak, su horror veselja kolateralna šteta propasti serpske kino-mreže i ništa više... Ljutim se na Tuck i ostale zbog ovakvih poteza, ali ih i potpuno razumem; kako filmove  uvek gledam sa plaćenom ulaznicom, mogu da posvedočim da je poseta očajna i čak da ustvrdim da su one jadnjikave brojke o gledanosti u nas šminkane- Ginger i ja smo, recimo, odgledali SIMPSONOVE u Tuckwoodu 3.dana prikazivanja i osim nas, bilo je još 5 gledalaca (a to je još i hit naslov sa kakvim-takvim potencijalom za veću gledanost) !

Teže da jedan, apokaliptikoliki hororr sa Rose Byrne i Robertom Carlyleom kao vodećim među castom, pa bio on i odličan kakav 28 WEEKS LATER nesporno jeste, moože da privuče tu kritičnu masu od minimum 10-20 000 gledalaca, kao garanta nekakve isplativosti

*** uostalom, Tuckwood je radnim danima ukinio prepodnevne projekcije, tako da sada počinju sa radom negde oko 16;nakon 10 godina rada, to je svakako potez sa očitim ekonomskim rezonom

[Morticia]

odlično se drži i u odnosu na prethodnika, od koga je manje derivativan, ali je zato dinamičniji, razigraniji, bezočniji i krvaviji...dok su Garland&Boyle tragali za arthouse potencijalom u polaznoj premisi, Fresnadillo dopušta punokrvnoj akciji da se razmahne...

Mda. Pogotovo što ona verzija prvog dela, koju smo skoro pa svi gledali, osim onih nekoliko srećnika koji su imali priliku da vide Boylovu verziju filma, sigurno mogu da kažu da je dotični reditelj hteo da pravi artsy film... Ne.
Bojlova verzija je potpuno drugačija od trenutka kada stignu do rampe ispred Mančestera. Nema soc-drame s vojskom, nema hoće-neće da je silujemo. Čista akcija, trčanje, klanje, ždranje.

[VlaD]

Početak je dobar, lagani intro i onda BUM - brza akcija,kamera se trese, dobro dočarana frka, bekstvo za dlaku i lagano kreću uvodne sekvence koje laganim,širokim kadrovima "hlade" prethodnu  adrenalinsku atmosferu.
I to je ok. I dolazak u "new old city" i priprema za predstojeći zaplet koji sve više postaje očigledan a posebno od trenutka kada *spoiler* klinci uspevaju da se iskradu iz high security prison-a...
Krajnje naivan i nasilan način da se otvori radnja. O kevi i da ne pričam... I tu je već sve jasno. Haos je neminovan, kreće hack&slash brutalno, u stilu Black Hawk Dawn ili sl.
Drugi pad koji me je, moram da kažem, malo više razočarao, je
*spolier* u podzemnoj železnici kada ostaje Karlajl i doktorka. Rešenje i realizacija njene eliminacije je trivijalna...krajnje. Stvorenje koje koristi zube i body fluids jednostavno krene da spucava puškom u glavu ? (verovatno kako ne bi proširili priču jer tek tada, sa dva monstera, klinci ne bi imali nikakve šanse).
Tehnički, film je odlično urađen. CGI sekvence i efekti na mestu, lokacije vidno pažljivo i stručno odabrane i iskorišćene - tu nema spora, film je sa te strane dobio visoku ocenu. Ipak, kao nastavak Bojlove originalne priče dosta je slabiji, oslonjen na famu svog prethodnika. Prelazna ocena za 28 weeks later ali nažalost, po mom skromnom mišljenju, ništa posebno.

[crippled_avenger]

Pogledao sam Fresnadillov 29 WEEKS LATER, courtesy of Kunac, i mogu reći da se radi o izuzetnom sequelu.

Spadam u one koji su voleli originalni film, i nisam nimalo ljut iako mislim da je Fresnadillo u priličnoj meri uspeo da rebootuje franšizu u svom smeru.

Naime, dok je Boyleov film bio vrlo zaokružena celina za sebe, u najboljem smislu na ničijoj zemli između autorskog, socijalno angažovanog filma i komercijalnog žanrovskog filma, Fresnadillo je stilski osvežio sequel, uveo neke nešto žovijalnije a opet tako efektne zahvate koji će sigurno poplaviti žanrovski film u danima pred nama, i uveo je seriju na svoju vodenicu kao što je Greengrass to učinio sa BOURNE franšizom.

Međutim, dok je Greengrass uozbiljio BOURNEa u odnosu na Limana i učinio ga političnim, Fresnadillo je učinio upravo suprotno, 28 NEČEG LATER franšizu je lišio političke pregnantnosti, ali ju je žanrovski pročistio, čemu Boyle nije bio sklon. Dakle, Boyle je bliži Greengrassu iako je Fresnadillo postigao "The Greengrass Effect".

U tom smislu, zanimljivo je da je Boyle svoj film snimio na DVu, dok je Fresnadillo svoj radio na crispy 35mm, uvodeći dosta raskošnih pokreta kamere u priču, uporedo sa shaky cam poterama koje su dopunjene detaljno razrađenim, realističnim specijalnim efektima kojih se ni Cameron ne bi postideo.

Poređenja sa Cameronom se ne završavaju tu. Naime, Fresnadillov film jako vuče na ALIENS zbog te pretpostavke da imamo horor epidemiju koju će vojska držati pod kontrolom, a uporedo sa tim imamo priču o porodici koja čeka da bude kompletirana u okolnostima skučenog urbanog pakla.

Kod Fresnadilla doduše, nije majka u potrazi za kćerkom, već deca za majkom, sa figurom oca koji slabije podnosi virus od imune majke, što je vrlo frojdistička postavka, kao i sa teškom bračnom izdajom koja daje zamajac celoj priči.

Međutim, dok je ALIENS vrlo političan i krajnje sumnjičav prema establišmentu. U ALIENSu čak ni devojčica ne veruje vojnicima, ovde je establišmnet prikazan ambivalentno. U ovom filmu nikome iz vojske ne pada na pamet da zloupotrebi virus, štaviše oni se ponašaju kao da su iz OUTBREAKa i osnovni problem s vojskom je u tome što hoće da pobije sve žive da se zaraza ne bi širila.

Kada je Srđanu nuđen 28 WEEKS LATER, tada je na scenariju bio potpisan samo Rowan Joffe, u međuvremenu su se na skriptu izređala još tri Španca, i sada je to bolji scenario, ali u Joffeovoj verziji, gotovo jedini detalj vredan pomena bio je to kako američke snage odnose bogatstvo iz britanskih kraljevskih domova sa opravdanjem da od toga finansiraju ceo program repatrijacije Britanaca.

Toga recimo ovde nema. Potpuno je zanemaren taj sociološki koncept opustele zemlje u koju se sada vraćaju njeni građani sa puta.

Društveni problem je sveden na život u izolaciji zlatnog kaveza u odnosu na veliko neistraženo prostranstvo koje je nekada bilo civilizacija.

Iako je dakle, film mogao biti inteklektualno i politički kaloričniji, ne može mu se osporiti da je izuzetno energično realizovan, i da se na smenu generišu autentičan suspense, sa odličnim jump scareovima, za koje je naročito zaslužan agresivan miks tona. 28 WEEKS LATER je naročito baziran na tonu i to treba imati na umu pri selekciji kopije na kojoj će biti gledan.

U svakom slučaju, Fresnadillo je u svom holivudskom debiju prevazišao svoj španski rad i napravio jedan zaista izvanredan sequel koji je uneo dosta sveže energije u žanr.

[Tex Murphy]

Pogledao sam 28 WEEKS LATER i vrrrrrrrrrrlo sam zadovoljan, čak skoro oduševljen. U pitanju je film koji je za klasu bolji od svog prethodnika.
Vidim u prethodnim revijevima da se ljudi u principu žale na dvije stvari - premalo drame (?) i kraj filma. Igrom slučaja, ja nemam zamjerki ni na šta od to dvoje. Što se drame tiče, mislim da je sasvim dovoljno to što je na maestralan način kroz film prikazana sudbina jedne porodice, koja zavisi kako od invazije poremećenih zombija, tako i od užasnog, groznog, jezivog, neznamkakodagaopišemjoš postupka Roberta Karlajla sa početka filma. To što je on uradio mislim da oooooooodavno nisam vidio u nekom filmu i ako ima neko da ga scena njegovog bjekstva iz kuće nije temeljno prodrmala... well, taj neko je sigurno tough guy  
Neke od prednosti ovog filma nad Bojlovim prethodnikom jesu:
-nema golog muškarca na početku
-horor.
Naime, u 28 Days Later, ako se dobro sjećam, horor je uglavnom bio sveden na brutalne napade pomahnitalih zombija. Međutim, ovde je stvar temeljno unaprijeđena. U prvom dijelu filma alterniramo između scena na otvorenom (kada dominira motiv postapokaliptičnosti) i klaustrofobičnih momenata unutar raznih objekata, koji su maestralno režirani i napeti skoro do pucanja. Lijep primjer je npr. bijeg brata i sestre i odlazak kući po nekakvu fotografiju. Ko je imao iole duže nokte na rukama, sigurno ih je izgrizao pitajući se gdje je do đavola nestala djevojčica.
Takođe, umjesto ničim izazvanih imbecilnih momenata u vojnoj bazi iz prvog dijela, ovde film ima prirodan tok i ubitačan tempo koji opada tek u nekoliko trenutaka. Zombi akcija je fantastična, krv, klanje, sve što ide uz to, pri čemu je highlight scena sa helikopterom (očigledan omaž čuvenoj sceni sa kosilicom iz filma Braindead).
Ostatak revijeva će biti pun spoilera, pa predlažem da prestanete sa čitanjem ako niste gledali film.
Dakle, da se vratim na one dramske momente. Meni je jednostavno prekrasan način na koji je u ovom filmu predstavljeno ono što se dešava sa familijom. Scena kad Robert Karlajl zapati virus je naprosto potresna. Neposredno prije toga se kao svaki pravi hrišćanin u suzama pokajao zbog svog nedjela na početku filma, kad je ženu ni krivu ni dužnu ostavio zombijima na milost i nemilost (moguće da je ovo otvoreno za debatu, ja mislim da je njegovo kajanje bilo skroz iskreno) i što je još crnje - žena mu je oprostila. I onda se poljube i ona mu nesvjesno prenese virus, on podivlja i ubije je na vrlo brutalan način. Jedan emocionalno razarajući moment, u svakom slučaju. Inače, za trenutak sam pomislio da je žena njemu namjerno prenijela virus, tj. da ga je ujela za usnu prilikom poljupca (bazirano na njegovoj nagloj reakciji i njenom malo čudnom pogledu odmah nakon toga), ali to je ipak očigledno nemoguće. Uglavnom, tragična sudbina Roberta Karlajla se nastavlja time što je upravo on prenosilac virusa koji donosi apokalipsu čovječanstvu. Takođe, prijaju mi sitni detaljčići u odnosu brata i sestre, npr. kad dođu na stadion pred kraj filma i vide onog crnca i sestra se automatski zaštitnički postavlja ispred brata. Ne znam zašto, ali nekako sam sucker za te sitne sitnice koje likovi čine u svojoj dobroti.
Znam, ljudi se žale npr. kako Dojl (snajperista) nije dovoljno razvijen kao lik, ali mislim da za tim nije bilo potrebe. Fokus je (pored, očigledno, globalne apokalipse) na onome što se dešava oko brata i sestre (za koje se ispostavlja da, kao djeca žene imune na virus, imaju vrrrrrrrrlo bitnu ulogu za spas čovječanstva) i razvijanje ostalih likova bi bilo nekako višak, tim prije što bi se taj lik vjerovatno razvio na totalno generički način tipa zombiji su mu ubili ženu, dijete, tetku, strica, strinu, babu ili nekog trećeg i sad je sav bijesan i ozlojeđen. Što se mene tiče, drame ima taman kolko treba.
E sad, od samog početka (očigledan omaž Napadu na policijsku stanicu br. 13) film alternira između vrlo napetih scena unutra i superbrzih koljačkih sekvenci spolja. Na to nema zamjerke, osim što je montaža za moj ukus malo previše isjeckana (tako da nema onog predivnog osjećaja iz npr. Children of Men ili The Host da smo bačeni usred napada čudovišta ili ratnog razaranja ili u ovom slučaju najezde zombija), a i previše se koristi ona iritirajuća drmusajuća kamera koja utiče da ne možete da pohvatate šta se do đavola dešava (mada je njena upotreba opravdana, mislim da se s tim malčice pretjeralo).
Ono što je meni u cijeloj toj sjajnoj makljaži i jurnjavi falilo jeste osjećaj da je čitav svijet ugrožen - a upravo to dobijamo u posljednjoj sceni filma i prema tome ja sam zadovoljen. Not to mention da to očigledno znači nastavak filma, koji jedva čekam. Dakle, iako je sva ta jurnjava lijepa i krasna, ipak je sve ograničeno na London i nemamo osjećaj neke katastrofe globalnijih razmjera.
Ono što u potpunosti fali, a što je bilo vrlo pohvalno urađeno u Bojlovom filmu, jeste tumaranje manje grupe osoba kroz potpuno opustošene predjele (a la Quiet Earth). Ali pretpostavljam da ne može da se ima baš sve.
Takođe moram da pohvalim očigledan omaž filmu Blair Witch Project (pred kraj filma, sa onim infrazelenim svjetlom). I naravno, moram da pohvalim skoro potpuni nedostatak glupih dramskih klišea - nema lika koji radi pravu stvar zato što mu je u prošlosti stradala unuka ili čukunbaba ili neko drugi, nema jeftine ljubavne priče, nema (srećom!) ni vojničkih klišea tipa tipa koji ne trpi autoritet i njegovog pretpostavljenog s kojim se sukobljava, itd. itd. Dakle, film je za svaku pohvalu kako zbog onoga što ima, tako i zbog onoga što nema.
In any case, uz sitnije zamjerke, ovo je sjajan film, jedan od najboljih horora u posljednjih nekoliko godina i (nadam se) uvod u finalni dio trilogije koji će da donese pustoš i razaranje kompletnoj zemaljskoj kugli.

[Джон Рейнольдс]

Pih, bre! Zar je moguće da sam ja jedini koji misli da 28 Weeks nije ništa posebno?    Zabavan, ali ništa više od toga. I sa mnogo debilnih i/ili nepotrebnih momenata.

[Plissken]

28 weeks later je govno od filma.

[Ghoul]

28 weeks later je govno od filma.

spoken like a poet!

[lilit]

Pih, bre! Zar je moguće da sam ja jedini koji misli da 28 Weeks nije ništa posebno?    Zabavan, ali ništa više od toga. I sa mnogo debilnih i/ili nepotrebnih momenata.

Hm, ovo isto sam htela da napisem, al mi bilo bzvz posto me mrzi da detaljnije elaboriram zasto to mislim.

[Джон Рейнольдс]

Pih, bre! Zar je moguće da sam ja jedini koji misli da 28 Weeks nije ništa posebno?    Zabavan, ali ništa više od toga. I sa mnogo debilnih i/ili nepotrebnih momenata.

Hm, ovo isto sam htela da napisem, al mi bilo bzvz posto me mrzi da detaljnije elaboriram zasto to mislim.

Ja sam pre mesec-dva-tri čak započeo pisanje rivjua, ali sam se blokirao i nikad ga nisam dovršio. Možda negde imam snimljen prvi pasus, a možda i ne. Sad kad je tema dignuta iz mrtvih, možda nažvrljam nešto, a možda i ne.

[Plissken]

Johne, taj film nije vredan tvog zvrljanja.

[BladeRunner]

Eh, plašim se da sam i ja sam od onih kojima se ovo baš nije dopalo. Isto kao što mi je '28 dana kasnije' prizivao Pekićevo 'Besnilo', što je vjerovatno koincidencija, tako mi je '28 nedelja kasnije' na početku prizivao Metisona, što vjerovatno nije koincidencija. Rad, odnosno treskanje kamere, me užasno nerviralo tokom trajanja filma. Dio kada dolaze u London vozom pri čemu im glas govori šta se dešava je bezočno ukraden iz 'Half Life'. To važi za čitav film: gotovo svaku scenu sam mogao da smjestim u neki drugi film, knjigu ili računarsku igru. Karakterizacija likove je jadna: u stvari, u svim novijim američko-engleskim filmovima koji pretenduju da imaju superkul junake (Sunshine, 28 dana kasnije), tipičan predstavnik mladog naraštaja je metroseksualan u smislu u kome ovaj izraz koristi Uelbek. Drugačije rečeno, svi oni djeluju kao da slušaju Stone Roses ili Primal Scream. Ovakve jednodimenzionalne junake nisam vidio još od filma Sunshine (koji mi je takođe bio bezveze, i pored genijalne muzike benda Underworld).

Ako izuzmemo prenaglašenog Karlajla, naši ostali junaci ne nose ožiljke. Jeste da je nestala čitava zemlja, jeste da je pomrlo sve što je moglo, jeste da su bili u izbjegličkom kampu (20 ljudi na jedan  WC), vjerovatno su pravili i nemoguće izbore, ali oni su ostali svoji, možda zato što im nikad do nikoga nije bilo ni stalo. Baš zbog toga ovo je prvi film u kome su mi ljudi toliko išli na nerve da sam iskreno navijao za zombije, priželjkujući jedan slow motion umjesto svog onog treskanja. Logika? To se izgubilo u sceni u kojoj je jedini preživjeli masakra majka dvoje jedino preživjele djece koja se nalazi u njihovoj neoštećenoj kući, pri čemu je vjerovatnoća da će vas udariti grom pedesetak puta veća od ovoga. Nije pomogla ni scena u kojoj vojnici US of A nemaju pod stražom ženu koja jedina preživjela 28 nedelja na ostrvu i koja je vjerovatno najbitnija osoba na kugli zemaljskoj u trenutku u kome se film dešava. Ne zaboraviti ni da su, radi zaštite, svi zdravi ljudi zatvoreni u jednu te istu prostoriju. Čitav utisak dodatno potkopava urnebesna scena u kojoj su naši heroji u automobilu, otrovni gas oko njih (koji odbija da uđe u automobil), zombiji su okružili naše heroje i pored toga što golim rukama mogu da prolome dasku debelu desetak centimetara, iz nekog razloga oni ne lome staklo od automobila, nego POVRAĆAJU krv po staklu, umišljajući da su izašli iz 'Osmog putnika'. Naravno, tu se svi zombiji uguše. Da ne davim: meni djeluje da je smisao nešto na šta treba da zaboravimo jer ovo je žanrovski film, a žanr je magična riječ koja, kad se izgovori, iskupljuje sve gluposti kojima neko djelo obiluje. Nije ovaj film baš očajno loš: bombardovanje čitave zone je bilo upečatljivo, a i dio u kome helikopter leti iznad i kroz zombije je bio solidan. Ukupna ocjena bi bila jedva 4/10, uz ogradu da mi je stvarno preko glave stilizovanih filmova koji zarad žanra i žanrovskog nemaju ama baš ništa drugo da ponude. Što se mene tiče, iskreno se nadam da ću čekati 28 godina na sledeći nastavak. Pozdrav.

[Джон Рейнольдс]

Eh, da su gore nabrojane jedine gluposti u filmu. Gluposti u smislu da od nas gledalaca prave kretene, ne gluposti u smislu - ovaj Džon Meklejn u stvarnosti ovo ne bi mogao da izvede.

Početna scena jeste sjajna, izuzetno mi se dopao i Karlajlov beg. Međutim, čim pređe u London, film krene nizbrdo. Prvo, imamo niz kadrova "okom" sigurnosnih kamera. Sugeriše li nam režiser nešto? Hoće li te kamere kasnije odigrati neku ulogu? Sve pridošlice su pod budnim okom? Aludira li da današnji Big Brother London? JOK!!! Klinci očas posla umaknu, žena (spomenu to Blejd Raner) nije pod nadzorom, kamere nemaju nikakvu ulogu.

I osnovna ideja je debilna - prošlo je SAMO 28 nedelja i u zaraženo područje se vraćaju osobe koje su tu ranije živele, a samim tim imaju određeni baggage, te je i za očekivati da bi nekome palo na pamet da izađe iz karantina. Gradovi su neočišćeni, smrdeli bi do neba!!!, ko zna kakve zaraze (osim rejdža) čekale bi da počnu da haraju, ali nema veze - vratite izbeglice u njihov zatvor od stakla i betona, treba snimiti film.

I šta je plan za slučaj opasnosti u tom hajtek bloku? Uzmimo ovde u obzir da je potencijalna opasnost izuzetno virulentan virus. Potrpati SVE ljude u istu prostoriju. Zaključati je. Ugasiti svetlo! Ostaviti prostoriju nebranjenu i to takvu da u nju može da provali jedan čovek razvalivši vrata. Misssim... Jebote.

Ovo je u suštini jedan od filmova, a to je Blejd dotakao, koji je namerno snimljen da bude uber-cool. Sve su to neka kul okruženja, staklo, beton i kamere sa crno-belim monitorima bez svrhe, zamračena prostorija da ih Karlajl izede sve odreda, smrtonosni gas se kreće kao magla u Magli, auto ne propušta maglu, pardon gas, ali vojnik uberkul silom gura auto i samožrtvuje se, helikopter uberkul pilotiranjem razbuca zombije elisom i publika po bioskopskim salama (očekivano) katarzično aplaudira, tu je uberkul zelena scena u podzemnoj u koju magla, pardon gas, ne zalazi, a gore se vidi da je teža od vazduha... Misssim... Jebote. Samo sam čekao kad će Neo i agent Smit da ulete iz nekog ćoška i izmakljaju Karlajla.

A kao vrh sprdnje je sam Karlajl koji je kliše B-horor čudovišta. Uvek nađe naciljane žrtve i uvek je ispred njih, koliko god kaskao iza. Možda, ali samo možda, bi mi ta kombinacija A uberkulnosti i B klišea možda i legla; legla bi mi da film na još nekim mestima (dobro, možda u bekstvu kolima od magle, pardon gasa) ima ikakav ironičan otklon. Ali čini se da nema, da sebe shvata ozbiljno, što ga čini neiskrenijim od svih onih divnih B filmića koji stoje s obe noge na mestu koje im pripada.

Da ne grešim (skroz) dušu, film je zabavan i uvodna sekvenca je sjajna. Ali je ipak osetno slabiji od Bojlovog koji je, iako manjkav, bar svoje omaže pametno dozirao. I imao je nekoliko divnih i teško snimljenih scena pustog Londona, što je ovde zamenjeno jednim te istim, nekoliko puta ponovljenim (!), neatmosferičnim i nepotrebnim kadrom snimljenim iz helikoptera.
A ako je nešto osetlo lošije od 28 Dana... onda to ne zaslužuje više od dvojčice.

[Lili]

Kao Pekićeva supruga, ako bih mogla da odgovorim na nekoliko važnih tačaka, samo kasnim 4 godine  , ali sam nažalost tek sada videla vašu diskusiju. Pekić je uvek, apsolutno uvek pisao samo na srpskom jeziku. Besnilo je prevedeno na engleski, i to je uradio Bernard Johnson. Baveći se pisanjem oko 30 000 strana u svom kratkom stvaralačkom životu, nikada nije imao vremena za promovisanje njegovih knjiga. To je bio posao njegovog agenta, a sada naš. Radimo na Besnilu, i biće objavljeno, postoji prevod. Isto tako sam pročitala da je neko napisao da je Besnilo poručeno od strane engleskog izdavača. To nije tačno. Pekić je hteo da napiše žanr roman i bilo mu je interesantno da savlada takozvana pravila igre žanra. Besnilo je prvi deo antropološke trilogije čiji su potomci Atlantida i 1999. Kod Pekića sve je uvek bilo deo većeg plana. Tačno je da je jedan, ali američki izdavač, hteo da se Besnilo skrati, ali je Pekić bio uveliko u Zlatnom runu i jednostavno nije imao volje! Pozdrav svima