Dmitrij Bikov-Evakuator (Arhipelag, 2012)

[crippled_avenger]

Pročitao sam EVAKUATOR Dmitrija Bikova, satirični društveno angažovani roman koji koketira sa žanrovima ljubavnog romana i naučne fantastike. Uprkos Bikovljevom otklonu prema konvencionalnim žanrovskim obrascima, oni su nesumnjivo prisutni i EVAKUATOR svakako treba u određenoj meri sagledavati u tokovima globalnog SFa a sasvim sigurno u tradiciji sovjetsko-ruskog.


Naime, tradicija sovjetsko-ruskog SFa je neraskidivo vezana sa društvenim angažmanom, preispitivanjem civilizacijskih normi i svojim najboljim izdanjima svakako nadilazi ambiciju i izraz ortodoksnijeg zapadnog SFa. Stoga, Bikova mogu zamisliti u rukama čitalaca Strugackih ali ne i na polici nekog Clarkovog fana.


SF po definiciji skoro pa podrazumeva određene forme društvene refleksije, a čini se da je kod ruskih klasika to osnovno polazište. U Bikovljevom slučaju, refleksija je usko fokusirana na Putinovu Rusiju i u njoj se krije većina povoda za ovaj roman.


Iako je roman antipiutinovski, nije onoliko antiruski koliko je mogao biti, a nije ni blizu onog gnušanja nad vlastitim narodom i zemljom kakvo je recimo uspevao da zabeleži Andrija Matić u ŠAHTu, romanu kome bi EVAKUATOR mogao biti uzor kada Matićev rukopis ne bi bio na nivou TURNER DIARIESa.


Siguran sam da se može naći adekvatno literarno poređenje ali ja ne poznajem književnost dovoljno tako da je mene po svojoj ambivalenciji, ljubavnoj priči i upotrebi SFa za "druge ciljeve" Bikov ponajviše podsetio na HAPPY ACCIDENTS Brada Andersona.


U pogledu stila, Bikov ima gotovo vudialenovski smisao za humor, ponegde se može približiti i Philipu K. Dicku, što se odnosi i na vrline i na mane pripovedačkog stila kome nedostaje discipline i koherentnosti.


Međutim, fudnamentalni nedostaci u pogledu stila ne remete vrlo prijatno čitalačko iskustvo koje se uz Bikovljevu knjigu može imati.


Bikovljev opus je inače vrlo šarolik, od ozbiljnih studija iz istorije književnosti do anti-režimskih pesmica i kolumni. Rekao bih da sam Bikov nije prišao ovom delu onoliko ambiciozno kako ume, što je šteta jer pokazuje iznenađujuće lucidnu percepciju upravo u domenu odnosa prema žanru tako i prema njegovim konzumentima.


No, isto tako moj pogled je očigledno dosta prilagođen žanrovskoj optici iako je Bikov ovde očigledno bavi satirom i postmodernom.


Nedavno sam čitao OSVETU MALOG PRINCA Branka Dimitrijevića i ovi romani su zapravo slični s tim što je Dimitrijević duhovitiji i još pinčonovski zamršeniji dok je Bikov uprkos svim stilskim iskliznućima relativno jednostavan u pogledu fabule.


Prevod i izdanje Arhipelaga unutar državno-pomognute edicije "100 slovenskih romana" nije baš savršeno ali je korektno uz samo nekoliko grešaka od kojih se diže kosa na glavi.


Prevod ima nešto anotacija ali sam u kasnijim razgovorima sa poznavaocima ruske književnosti shvatio da ih je moralo biti više.

[Mica Milovanovic]

Nemam nešto vremena da se bavim bibliografijom, ali sam primetio da je u poslednje vreme, u pomenutoj ediciji, a i šire, objavljen priličan broj SF romana ruskih autora na temu bliske budućnosti i šta nas tamo čeka...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

... na tu temu se odlično pokazala Olga Slavnikova u romanu LAKA GLAVA, a iznimno je zanimljiva i 2017 sličnog soja.