Omiljeni dramski pisac 20-tog veka vam je...

[Sveti Filica]

Meni kao višestrukoj licnosti (što je prednost) ukusi se mednjaju.

Pa kada mi dosade melodrame i preterana emotivnost u dramama okrecem se PIRANDELU kod koga je racio, racio i samo racio.

Kad mi dosade osnovni klišei dramaturgije nanovo se oduševim ŽARIJEM, APOLINAROM, JONEKSOM a manje nešto mracnijim predstavnikom avangarde BEKETOM.
 
BREHT je na sceni super ali za citanje ne. Jer je atmosferu bez songova teško docarati.

Ali ipak prednost kad je 20-vek u pitanju dao bih simbolistickoj drami i njenom najznacajnijem predstavniku METERLINKU u cijoj sam Plavoj Ptici više uživao citajuci nego gledajuci je u JDP-u.
 Pisce društveno angažovanog ekspresionizma kao i subjektivisticku struju ovaj put sam preskocio.
 Od domacih izdvojicu Duška Kovacevica, Acu Popovica i Simovica.

Dakle METERLINK

[svemirko]

Nema nista dosadnije od citanja dramskih tekstova, cak su i filmski scenariji zanimljiviji od njih za citanje. Ali u pozoristu bih najradije gledala drame koje su napisali
Cehov, Fejdo i Eliot.
Nikad ne bih isla da gledam drame
Lorke, Meterlinka i Apolinera.
Od domacih Aleksandar Popovic.

[Fantom Tenej (1492-2003)]

Rekao mi je ghoul da se više javljam na teme. Evo.
Emil Filipčič, zaboravio naslov drame,
Jean Paul Sarte, čitao,
Sam Shepard, gledao,
i ko je napisao Who's afraid of Virginia Wolf,
Eugene Ionesco?
Omiljeni teatar mi je Branko Đuro Đurićev Teatar 55.

[Sveti Filica]

Ko se boji Virdžinije Vulf napisao je Olbi.
To je teška drama o ženi uhvacenoj u laži koja joj omogucava bolji status. Veoma edukativna drama za mene.

[Fantom Tenej (1492-2003)]

I meni je to bilo interesantno čtivo, od Albeeja, da. Puštali su to u MGL pozorištu u Ljubljani, ali nisam gledao, nego mi se čini, da mi je to isto poznato iz filma, možda sa Richardom Burtonom u glavnoj ulozi. Da li neko zna da li postoji ta filmska adaptacija?