Demokratija digitalnog jednoumlja

[BladeRunner]

Odustao sam od pokušaja da ostavim komentar na B92, kad mi to nije pošlo za rukom dva puta zaredom. Odustao sam od pokušaja da ostavim komentar za popboks,  takođe nakon par uzaludnih pokušaja u kojima sam kritikovao kritike. Zanimljivo je da sam iskasapljene verzije svojih Blic komentara par puta mogao da pročitam u pismima čitalaca, ukoliko komentar prođe, a češće nije prolazio. Čisto kao napomena, nijedan komentar koji šaljem nikada nije vulgaran. U svemu ovome, pomalo je počelo da mi upada u oči da se ostrašćenost i jednoumlje pojačavaju ukoliko je izvor radioaktivne demokratije jači. Ekstremni konzervativci (i.e. naci(onali)sti) su sposobniji da čuju tuđe mišljenje od ekstremnih demokrata. Naravno, nakon što čuju vaše mišljenje, slomiće vam kičmu, ali vas bar objave. Demokratija, barem kako se shvata u digitalnih Srba, u smislu cenzure ne pokazuje nikakav otklon od komunizma. Isključivost jednoumlja u demokratiji je prvi paradoks koji mi je upao u oči.

Drugi paradoks je veći: većina ljudi zapošljena u medijima otvorenog mozga, sebe doživljava kao predstavnike pokreta otpora, iako je njihova medijska moć neuporedivo veća od one koja ih tlači. Nezrela nesposobnost da čujete kritiku je jedna stvar, ali ovo je novi momenat: kompleks ugrožene manjine, u trenucima kada ste većina koja ugrožava ostale. Ovo manjina - većina, treba shvatiti u smislu medijske moći, a ne ljudstva. Naravno da na duže staze ovo dovodi do ekstremizma - sve što ste dobili ovakvim medijskim djelovanjem je da ste svoje pristalice, koje prežive filter cenzure, napravili nesposobnim za to da čuju drugačije mišljenje, nebitno da li se radi o politici, kulturi ili bilo čemu drugom.

Sve ovo potaknuto je tekstom koga sam jutros otkrio u računaru, a pošto svoja Internet pisanija ne čuvam, želim da ga negdje postujem prije nego ga zauvjek obrišem. Ovaj komentar, posvećen vijesti da je Madona ili tako neko usvojio dijete iz Iraka nakon što je na TV-u vidio prilog bombardovanja grada ili pijace (zaboravio sam), svojevremeno nije bio objavljen na B92, Blicu i Popoboksu, čime je moj lični rekorder:

[Kalimero on]
Prvo vam uvedu sankcije, osiromaše vas, izbombarduju (zvuči poznato?), okupiraju, postave vlast, i kad stasa jedna očajna i obezljuđena generacija, onda dođu i počnu da se čude: Jao, kako je ova zemlja prljava, korumpirana i gladna. Hajde da usvojimo sedmoro djece, da ih vaspitavamo da budu civilizovani kad već njihova država to nije u stanju da uradi. Za mene je svo to usvajanje djece iz Iraka moderna trgovina robljem. Za mene su sve te pomoći licemjerstvo koje mi izaziva fizičku mučninu. Ti usvojenici nisu djeca Madone ili Anđeline Džoli - to su samo dječije verzije Petka kojima je civilizovani Robinzon pojeo porodice kada se prvi put iskrcao na ostrvo.
[/Kalimero off]

Primjetite da sam lukavo spomenuo Robinzona, kako bi apelovao na dobro srce načitanog cenzora. Ali cenzor tvrda srca bio, te od srca suzu ne pustio. Na stranu da li se neko slaže sa napisanim ili ne (to NIJE TEMA) - šta je ovdje uvredljivo i za koga? Idemo još jedan primjer. Imate jezivo dječiji i genijalan VIP blog na B92 gdje lik doslovno kaže (citat)  Elem, na čelu grada koji toliko volim bilo bi predivno kada bi se našla Biljana Srbljanović... A i Biljana nekako stoji Beogradu, tako deluje prirodno za to. Kao što gradu leži pesma: On ima čudesnu moć da svetlom ispuni noć belinom osmeha svog razgoni tugu On ljubav svakome da i vrata otvara sva k'o stari voljeni drug uvek je on (kraj citata). Zamijenite 'Biljana Srbljanović' sa 'Aleksandar Vučić' ili 'Josip Broz Tito'. Nije li to tako miromarkovićevski? Nekako mi Desko i njegov kučak vire iz ove rečenice, a da ne znam ni zašto.

Nije li upravo ovo okupljanje istomišljenika u pionirskom i gotovo sektaškom smislu upravo ono što stvara dvije, tri, pet Srbija, i u kulturnom, i u političkom smislu? Nije li nesposobnost da objavite tuđe mišljenje (koje čitalac može i da odskrolujete ako ga smara), mjera vaše lične netrpeljivosti? Da li je cenzura u demokratiji opravdana ili ne? Možda sam ja sam pojam demokratije pogrešno shvatio ali, šta mogu, nisam istoričar. Hvala na odgovorima, ako ih neko ima.

[Milosh]

Za b92 me ne čudi, ali mi je malo neobično za Popboks, naročito obzirom na broj potpuno besmislenih trolovanja i izdrkavanja u vidu nekakvih lejmerskih one-linera koja se povremeno objavljuju u vidu komentara. Pokušaj ponovo da postuješ nešto na Popboksu, možda će sad i proći; u početku je bilo ustezanja kad su uveli tu opciju komentara, ali sada to olabavljeno, pa se čak objavljuju i neki komentari koji su ništa drugo nego lične prozivke (vidi poslednji komentar za Ghoulovu recenziju Munitića). Ne znam kako je na b92 pošto tamo ne zalazim osim da pročitam Gavrilove kritike, ali na Popboksu nema opcije logovanja za komentare što je po meni loša stvar pošto teoretski sutra može neko npr. pod mojim imenom tj. nickom da tamo bilo šta napiše, ili da troluje pod 50 različitih nikova (kako većina i radi). Inače, meni je tvoj komentar sasvim okej za objaviti a obzirom kakvi su sve objavljeni nije mi jasno u čemu je problem. Ali, kao što rekoh, moguće da je to bio u pitanju prelazni period i da bi sad sve prošlo okej, probaj ponovo.

[Meho Krljic]

Da, Popboks je u početku bio paranoično oprezan sa objavljivanjem komentara ali sada, kako kaže Miloš, stvari su mnogo opuštenije, čak do te mere da, kako on isto primećuje, prolaze stvari koje su naprosto nepristojne i detinjaste tako da mislim da bi ova vrsta zrelog i pismenog komentara prošla bez problema. I, da, nepostojanje jedinstvenih identiteta za potrebe komentarisanja preti da Popboksu prilično umanji nivo, pošto zajedljive i klinačke opaske uvek ostavljaju ljudi bez identiteta. Plus postuju pod tuđim imenima (mojim, recimo), što bi bilo barem duhovito kad bi bilo... duhovito. No, Srbi su jedna grdna stoka pa ne treba da nas čudi što uvek koriste pružanu priliku da demonstriraju kolike su svinje. Al, kako već rekoh, verujem da bi ti danas komentari ovog tipa prošli.

Za B92 nemam šta da kažem pošto njih ne obilazim....

[Ghoul]

pre neki dan sam prvo odlučio da odćutim na pomenuti komentar povodom mene i munitića na popboksu, ali me onda anđelija, dan kasnije, navela na razmišljanje, podsetivši me na pravilo/uputstvo vezano za komentare (da bude vezan za sadržaj texta itd.) - pa onda rekoh, ajde da pošaljem komentar, u kome neću da odgovaram anonimusu, ali ću da pitam, javno, nadležne - kakve sad ovaj komentar ima veze s textom i po kom principu je odobren.

tako i učinim.

uveče nađem mejl od m. artukovića (naravno, ja uvek stavim svoj dogstar mejl uz svaki komentar koji ostavim) - u tom mejlu mi on predlaže da se ne nerviram, pošto je komentar anoniman pa ga niko neće ozbiljno shvatiti (zašto je onda objavljen?), te da, ako bih ga udostojio odgovora, to bi započelo prepucavanje koje je loše za sajt, za učesnike, za sve. gde se OPET pitam - zašto je onda onaj prvi objavljen?

krem je njegova prijava:
"A ovo ,,vezan za sadrzinu teksta" – tekst je o Muniticu i hororu, komentar isto, pa se moze tumaciti da je komentar vezan za sadrzinu teksta."

nakon tog mejla, ipak, shvatih da bi bilo neuputno i nepotrebno da nastavljam bilo kakvo komentarisanje, te samo rekoh, OK, zajebi taj moj komentar, nek ostane na ovome.

ali da je u redu - nije.

PS: što je tiče BR-ovog komentara, zaista mi je nepojmljivo zašto njega nisu pustili!!!???!!!  

[Meho Krljic]

Da... pa jebiga... Stvarno bi trebalo lepo da uvedu logovanje pod jedinstvenim identitetom i da puste da ljudi stoje iza toga što su rekli a da se rasprave moderišu tek kad pređu granicu ljuckosti... Ako će lakše ikom da bude, ni meni par komentara nije objavljeno.

[Milosh]

Da... pa jebiga... Stvarno bi trebalo lepo da uvedu logovanje pod jedinstvenim identitetom i da puste da ljudi stoje iza toga što su rekli a da se rasprave moderišu tek kad pređu granicu ljuckosti... Ako će lakše ikom da bude, ni meni par komentara nije objavljeno.

I ja to isto mislim za logovanja, ali to možda kad/ako na mesto pomoćnika urednika dođe neko drugi umesto ovog nedokazanog Artukovića.

[PTY]

Za nepoverovati, šta vi sve tamo trpite...


nego:

.... Čisto kao napomena, nijedan komentar koji šaljem nikada nije vulgaran.

I kaži mi sad iskreno: koja vajda od "dobrote"? Ne skončavaju li "dobrice" baš kao i "zlice"? ili još bolje – nisi li video "zlicu" kako odbrojava mnoge dane u ovom dobrostivom svetu i nije li zato baš zato "dobroti" suđeno da prevremeno skonča?


Blentavi citati ustranu; ti si Blejde jedna skroz decimovana vrsta čoveka i preti ti ili asimilacija ili istrebljenje. (Iskreno se nadam da će biti ovo potonje.)

[mac]

Meni se čini da je razlog za ovu neobičnu cenzuru strah. Logika cenzora/moderatora je bila: ne razumem šta je pisac hteo da kaže, nisam siguran kako sve to može da se shvati, ne znam koje bi posledice (po mene) mogle da nastanu, bolje da ja to ne prihvatim, sigurnije je to nego ono drugo.

E, pa dokle god je cenzura sigurnija od javne reči imaćemo ovakve ispade.

[Kler_Vojant]

Ok, ako su teme cenzura i autocenzura, mislim da Niche u zori pishe neke bash lepe stvari i tako tkrnite do biblioteke jerbo bolju inspiraciju za borbu necete naci.
Isto tako, vecina ovde podsvesno mrzi socijalizaciju pa evo razloga da ga malo oladite s' forumom.
Oni koji su rutinski obradili Fridriha, neka udare u reprizu. Nie greota.
Moze ovde da u pricu idje malo psihologije, ali ipak idem da jedem sarmice sa zeljem.
ae

[PTY]

E, pa dokle god je cenzura sigurnija od javne reči imaćemo ovakve ispade.

Cenzura ti je UVEK sigurnija od javne reči.

To Err On The Side Of Caution je moto placidnog i flacidnog življa, koje ne želi  ikad & ikome da se zameri, jerbo, eto - nikad se ne zna o kog ćeš se to ljigavca eventualno ogrebati i koji će ti to smrda eventualno zatrebati, u ovako pragmatičnom  životu.

tako da... to ti je the point of return, dragi moj, point u kom se kockaš ne da pobediš nego da ne izgubiš.

A to ti je, dragi moj, moto grebatora.

(Što ti je ujedno i civilizovan sinonim za maderfakin-luzera...)

[BladeRunner]

Đehouva

Blentavi citati ustranu; ti si Blejde jedna skroz decimovana vrsta čoveka i preti ti ili asimilacija ili istrebljenje.

It's too bad she won't live! But then again, who does?

[Loengrin]

za oboje.