Postapokaliptička i distopijska fikcija kao kritička hermeneutika društva

[zakk]

Dom Omladine Beograd, Centar za istraživanje religije, politike i društva (CIRPD) u saradnji sa Hrišćanskim kulturnim centrom dr Radovan Bigović


Vas pozivaju na panel diskusiju


Postapokaliptička i distopijska fikcija kao kritička hermeneutika društva


12 Jun 2015. Beograd
Dom Omladine Beograda, sa početkom u 19.00h


Niz apokaliptičnih i distopijskih tv serijala ili filmova koji se našli u etru poslednje decenije ukazuju na veliko interesovanje publike za jednu drugačiju stvarnost koja iako fiktivna, predstavlja određeni okvir za tematizovanje današnje društveno-političke stvarnosti. Fikcija tako ne ostaje samo u domenu zabave već prelazi u konkretni kritički narativ kojim se tumače egzistencijalna pitanja današnjice a savremeni čovek locira u jednu drugačiju proročku i opominjuću viziju sveta u kojem živimo.


Shodno tome, jedan od sada već kultnih serijala i dramatični zombi spektakl pod nazivom "Okružen mrtvima" - The Walking Dead, nije klasični post-apokaliptični narativ o preživljavanju još jedne u nizu "apokalipse mrtvih" već paradigma i simulakrum tragične i agonalne stvarnosti, te njene eshatološke izvesnosti i neumitnog kraja i civilizacijskog kraha koji se čini sve bližim.


Tematizovanje apokalipse nije nikad passé, upravo zbog toga što svojom katastrofalnom inercijom suštinski prekida kontinuitet svakodnevne apatičnosti i letargije u koju nas neumitno gura savremeni konzumeristički poredak stvarajući iluziju reda, sigurnosti i svhodnosti. Baš kao u Pekićevom "Besnilu" koje anticipirajući apokalipsu unosi diskontinuitet u lažnu sigurnost civilizovane džungle, besprekorne organizacije i trijumfalističke slike ljudskog bića upućujući je na neizbežnu tragičnu sudbinu i kraj, tako i naše samosvesno društvo u svojoj predapokaliptičnoj i prodronalnoj fazi kada su simptomi bolesti očigledni, polako korača prema sopstvenom ambisu.
Sličnu kataklizmičnu apodiktičnost nalazimo u ovom savremenom postapokaliptičnom žanru pa i popularnom pomenutom zombi flicku, savršene scenografije i još bolje karakterne dramaturgije, te konstantne manihejske napetosti između likova iz koje se nazire samopožrtvovanje sa jedne i volja za dominacijom i moći sa druge strane, te ljudske svireposti koja se oslobađa usled haosa i gubitka svakog poretka i smisla.


Neko će pitati kakva je veza između religije i postapokaliptične ili distopijske fikcije? Osim apokaliptičnog prekida kontinuiteta naše uljujkane stvarnosti i rušenja svih oslonaca na kojima gradimo svoje naznačenje kao i dramatičnog iskoraka u nesigurnu i tragičnu realnost koja nas lišava svakog razumnog objašnjenja iste - diskontinuitet u koji nas stavlja neko životno iskušenje, traumatično ili osvešćujuće iskustvo, tu je i druga dimenzija u kojoj nalazimo ovu naočigled bizarnu vezu. Ona se nalazi u mimikriji, to jest, imitaciji života, tek prividu da neki subjekat ili objekat poseduju smisao, skladnost, svrhu ili život. Društveno-politička stvarnost kao subjekat nameće privid suverenosti, poretka i slobode, dok običan čovek postaje objekat eksploatacije, demagogije i mehanicističko-tehnološke utilizacije dajući mu lažni smisao o sopstvenoj svrsishodnosti. Tako marginalizovano i obespravljeno ljudsko biće životari poput walkera (npr. zombi u frazeologiji Walkind Dead-a) ne shvatajući da je uistinu izgubilo život dok spolja ostaju bezlični mehanički impulsi koji teže za samoodržanjem - to jest zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba.


Pozivamo sve ljubitelje postapokaliptične fikcije da zajedno sa našim učesnicima diskutuju o odnosima između ovog popularnog sf podržanra i egzistencijalno-političkih pitanja.


Učestvuju:
prof. dr Davor Džalto, istoričar umetnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
dr Nikola Knežević, politički teolog, CIRPD
dr Ivana Kronja. dr. filmologije, Visoka škola lik. i prim. um. strukovnih studija u Beogradu
Sergej Beuk, kulturolog i teolog, Dom Omladine


i verovatno Andrej Ćirić kao poslanik LK

[Boban]

ovo vuče na neku versku mantru...

[Mica Milovanovic]

Hm. Ti bar imaš iskustva s tim.
Iz biografija se vidi da su to uglavnom mladi protestantski teolozi, sa jakom umetničkom crtom. Ivana Kronja se nekako izdvaja iz te grupe...

Evo biografija:

Davor Džalto (rođen 17. 05. 1980. u Travniku), Prof. Dr. Phil., je poznati umetnik, istoričar umetnosti, teoretičar i teolog mlađe generacije.
Obrazovanje, nakon završene osnovne škole, nastavlja u srednjoj umetničkoj školi u Nišu, gde stiče zvanje dizajnera grafike. Studije istorije umetnosti završava na Univerzitetu uBeogradu u rekordnom roku, kao najbolji student. Doktorsku tezu sa temom ,Uloga umetnika u umetnosti samoodređenja' napisao je i odbranio na cuvenom Albert Ludwigs Universitaetu u Frajburgu u Nemačkoj, postavsi najmladji doktor humanistickih nauka u toj zemlji i na prostoru bivse Jugoslavije (Jugoslavija). U medijima i literaturi njegovo ime se moze sresti pod odrednicama srpski, hrvatski ili bosansko-hercegovacki intelektualac. 2006. godine je uvršten u spisak najznačajnijih ličnosti u istoriji Univerziteta u Frajburgu, među kojima su i imena Erazma Roterdamskog, Konrada Adenauera, Martina Hajdegera ili kardinala Lemana.
Umetnički deluje u medijima slikarstva, grafike, performansa, video arta i ambijentalne umetnosti. Radove je izlagao na nizu izložbi u više zemalja. Njegov teorijski rad dao je doprinos sledećim oblastima: ličnost i teorija ličnosti (ogledi u teologiji, filosofiji i istoriji), problem autorstva, autora i umetnika u svetlu kritike subjekta i ,smrti autora', kritika istorijsko-umetničkog metoda, sistematizacija ,estetike odsustva' kao fenomena istorije umetnosti dvadesetog veka. Značajan doprinos dao je i analizi procesa globalnih integracija, te kritici nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije.
Naročito je analizirao i razvijao postavke savremenog teologa Jovana Ziziulasa i ruskog religijskog filosofa Nikolaja Berđajeva.
Živi i radi u Srbiji i Nemačkoj.

Sergej Beuk (1972, Beograd), diplomirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, a zatim diplomirao i magistrirao na Protestantskom teološkom fakultetu u Novom Sadu. Na istom fakultetu je asistent iz predmeta Filozofija religije, a radi i kao programski urednik Doma omladine. Objavio je dve knjige pesama: ... A ni početak (1992) i Esenski amulet (1995).

dr Nikola Knežević, politički teolog, CIRPD – Protestantski teološki fakultet...

Dr Ivana Kronja, filmolog (r. 1970) diplomirala je, magistrirala i doktorirala na FDU, UU u Beogradu sa doktorskom tezom Rodne teorije avangardnog i neoavangardnog filma (2010). Dobitnica poslediplomske i doktorske stipendije Ministarstva nauke R. Srbije i OSI/FCO Chevening stipendije za doktorsko usavršavanje na University of Oxford, UK, 2002/03. Od 2003. profesor Visoke škole likovnih i prim. um. u Beogradu. Gostujuća predavanja na: UCL, UK (2003); Un. of Vienna, AU (2009, 2013); UU; AFC; SKC; BOŠ; CŽS; ŽUC; C. za Kvir st. i dr. u Beogradu i Srbiji. Članica NUNS-a, Udruženja antropologa Jugoistočne Evrope INASEA, Srpskog ogranka FIPRESCI i AFUN, odeljenje za istoriju i teoriju filma.
Autorka studije: Smrtonosni sjaj: Masovna psihologija i estetika turbo-folka (2001) i brojnih naučnih radova u:Slovo, Anthropology of East Europe Review, Film Criticism, Ethnologia Balkanica, The New Review of Film and Television Studies, Kinokultura, Novi Filmograf, TFT, QT, Kultura, Republika, i knjigama: Stereotyping: Representation of Women in Print Media in South East Europe (2006), Introducing Youth: Self-Reflections on Serbian Cinema (2008), Dušan Makavejev: Eros, Ideology, Montage (2014). Priprema knjigu eseja i kritika Zašto gledamo filmove? (2014).
Akademska interesovanja: popularna/masovna kultura; muzički video; turbo-folk; srpski i eks-jugoslovenski film; autorski, avangardni/eksperimentalni i LGBT film; studije kulture i roda.