EMITOR #479

[Irena Adler]

I sad ja stvarno želim da pročitam taj tekst  a ne znam kako da dođem do Emitora.
Stvarno, ima li Emitora u slobodnoj prodaji i ako ima gde?

Ponedeljkom uveče u LK
meni pm pa se nađemo negde već / poštom / kakoveć
150 din


u knjižari Tardis (Kneza Miloša dva još neko kratko vreme, 12-20h)
200 din.

[scallop]

Izgleda da ćemo opet malo da nesuvislo pljuckamo.

Kufer, oko čega smo se toliko sporili, ako smo u najvećoj meri istomišljenici?

Mićo, malo preterujemo kad poredimo sa Lemom. Po mom uverenju Kufer već neko vreme (čini mi se da je "Himera ili Borg" isto tu negde) testira svoje teze i u nekom vremenu će mu sigurno biti važno da sve bude precizno. Sada još meša varjačom po šerpi, ali meni već miriše.

[Lord Kufer]

Przemysław Rudź - Summa Technologiae - Two Evolutions (excerpt)

[Lord Kufer]

Ako postoji nešto što danas može da pozira, realno, kao suma tehnologije, iako ne SVE tehnologije, onda je to Internet.
Čovek se može baviti Internetom na hiljadu načina, sa hiljadu pristupa.
Ali mene (recimo) zanima samo jedan - ne to da Internet bude moja alatka i/ili baza podataka (manje ili više pouzdana) nego i proizvod, kao umetničko delo na primer. A taj proizvod je istovremeno i akcija i reakcija, on je istovremeno nešto što stvaram i što povratno deluje na mene - stvara me.

Pa, možda je tu ostvaren ideal u kojem se susreću evolucionizam i kreacionizam?

Kada kažem da tehnologija jeste priroda, da sam video granicu između ove dve kako nestaje - ja sam u pravu! Važi i obrnuto - mi, ljudi 21. veka možemo samo da maštamo o prirodi. Stavi ti nas u majku prirodu pa da vidimo šta će se desiti. Ona je nama maćeha. No, ono što čini razliku jeste tehnologija - bez te tehnologije ne bismo se (kao ljudski rod) odvojili od prirode. S druge strane, priroda je dala doslovce sve od sebe da je preobrazimo tako što smo je, razvojem tehnologije - preobrazili.

Nisam siguran da smo mi uništili prirodu, kao što nisam siguran, da i pored sveg ovog trovanja činimo zločin prema majci prirodi. Šta mi više imamo s tom prirodom osim nekakvog sentimentalnog ugođaja? Šta ona ima s nama kad nas je pustila da se ovoliko otisnemo?

Mislim da je Internet dobar primer za ovakvu vežbu iz poimanja stvarnosti.

Nekome je internet, kao netaknuta priroda - prepun lepih stvari, iznenađenja, koristi. S druge strane, sva ta naizgled korisna mesta, kao Wikipedija, u dobroj meri su zagađena, opasna, ideološki cenzurisana...
Uvek se sve vraća na nas, na to jesmo li u stanju da izgradimo valjani kriterijum i da se izborimo s neistinama i nepoznanicama. Rizik postoji, ne može se tek tako prepustiti majci prirodi ili majci internetu.

Čovek mora aktivno da se odnosi prema stvarnosti, bila ona prirodna ili veštačka. U takvom odnosu, i priroda i tehnologija postaju jedno. Da bi čovek mogao to da čini, mora pre svega da nauči osnovne stvari o prirodi i tehnologiji. Tu je najveći problem koji ova naša civilizacija, kao još jedna, mnogo starija suma tehnologije, istovremeno i nudi i krije, oduzima, kvari, krade, otima... od nas.

[Lord Kufer]

Odlično napisana priča KENTAUR Nikole Gocića. Jedino se ne slažem s poslednjim iskazom, pošto verujem da cilj nikako ne treba da bude nedijalektički.
Rečenice su majstorske i poetske, baš sam se iznenadio, pošto ovog autora nisam ranije čitao.
Uf, lažem. Ova je priča bila na konkursu 2010.
Sad kad ponovo čitam, na papiru, priča mi se čini daleko bolja nego onomad.
Gocić je imao još jednu priču, STATUA, i njoj sam dao dosta visoku ocenu i prednost.

[Hobit]

Ko bi rekao da ćemo se oko nečega složiti?

Svoje namirnice kupujte samo na Bajlonovoj, Kalenićevoj i drugim pijacama od seljaka!

Hranu pripremajte samo onako kako se savetuje na topiku "Šta smo dobro krkali ovih dana"!

Scallop misli za vas! 

E, sad, kako razlikovati seljake od prevaranta...
Obavezno pitati odakle je krompir
Ako odgovori kao iz topa da je sa Rajca - beži od njega
Uglavnom je sav krompir koji se može naći na beogradskim pijacama- sa Rajca
I, svi seljaci, naravno...
Po mojoj računici - Rajac ima jedno dva miliona stanovnika...   

[scallop]

Tu si u pravu, ali se i razlikovanje seljaka od nakupaca uči kao zanat. Vremenom. Najpre nosiš torbe kevi, pa te jednom pusti na pijacu samog... Zato sam sada velemajstor za pijacu. Držim praktičnu nastavu po potrebi.

[Boban]

Razlika između Lema i Kufera je i to da Lem svoja premišljanja dovodi do zaokruženog kraja, a Kufer više voli da džara na sve strane, relativizujući uvrežena verovanja i baveći se iznalaženjem drugačijih tumačenja opšteprihvaćenih stvari.

[Lord Kufer]

Skoro sam čitao Lemovu knjigu Glas gospodara. I Lem u toj knjizi, obaška, pošto ne ume da nađe odgovarajući sistem koji bi služio kao precizna projekcija i mapa, uglavnom kritikuje civilizaciju, a u manjem delu pokušava da to zataška, kako mu knjiga ne bi bila zabranjena.
Čitao sam ja Lema i ranije, a sad ga ponovo čituckam.
Varate se ako mislite da je Lem uspeo da stvori konzistentan, logički sistem kojim se može mnogo toga objasniti. Naprotiv, u Solarisu je on čitavu stvar skrenuo na ethos, na ličnost i obesmislio tehnološki um, isto kao i prirodni (sama planeta Solaris), svodeći oba na lični plan.
Nemam nameru da radim ono što su već drugi radili. I Klark je u Kraju detinjstva potpuno odustao od ljudske civilizacije i pustio je da nestane, praktično bez ostatka.
Nauka u naučnoj fantastici je jedan običan flert.
Setimo se samo entuzijazma Asimova u vezi s robotima - pa ipak, kako stvari stoje, nema ništa od tog njegovog "robotskog ethosa". Nije on ni govorio o robotima, već o ljudima...

[Boban]

Lem u svojim romanima i Lem u esejima su dva različita čoveka.

[Lord Kufer]

To se može reći i za Bobana

[Boban]

Da, ali ti upoređuješ svoj pristup u esejima sa lemovim pristupom u romanima.

[scallop]

Nije Kufer počeo sa tim poređenjima. Natovarili ste mu.

[Lord Kufer]

Meni je pre svega zanimljiv odnos nauka-društvo.
Recimo, po pitanju teorije evolucije. Koliko je Darvin bio ismevan. I to je trajalo sve dok glupi političari nisu smislili pravi modus da se protumači evolucija - kao preživljavanje najsposobnijih. Ali taj eugenski koncept postoji još od pojave prvih dinastija. Šta bi to drugo bilo nego to - opstanak "najplemenitijih".
Sada je vladajuća teorija, ili predrasuda, ako tako hoćemo - da je najvažnije biti na vrhu "lanca ishrane".
Ima i dalje priče o jednakosti, ali ko to ozbiljno sprovodi u delo, naročito u društvu?

Međutim, Hitler je bio glavni eksponent i lakmus, ali i više od toga. On je svoje nadljude zamislio kao super-robote. Nemci su bili najpogodniji za taj eksperiment - dobro su izvežbani u emocionalnom smislu, da osećaju tačno ono što jedan dobar rob treba da oseća i da ta osećanja budu jača od njih: lojalnost, vrednoća, da mrze i da se gnušaju lenčuga i neposlušnih, bezvrednih nižih rasa... Hitler je sačinio, uz malu pomoć prijatelja, IBM-a, Špea i šta ti ja znam koga još (o čemu nismo obavešteni), jedan savršeno funkcionalan sistem, logistički, ideološki, emocionalni - sve je bilo pod kontrolom, ili "skoro" pod kontrolom. Nauku je maksimalno iskoristio u tu svrhu. Samo je mali broj naučnika shvatio da treba da se odupre i da sabotira taj poduhvat (npr. Hejzenberg, koji je ometao Hitlerovo nastojanje da napravi A-bombu).

U naučnoj fantastici, Orvel, a pre njega Haksli, i još pre toga Vels, ma, svi koji nešto vrede - videli su šta je glavni problem. I sada, oni koji se bave naučnom fantastikom a pritom pokušavaju da sagledaju veliku sliku, kao Suvin, izlaze na isti brisani prostor - etika. Suvin, koji je pokušavao da precizno definie SF čini veliki spisak takozvanih SF dela i eliminiše ih jedno po jedno. On je odbacio New Wave u SF-u, jer je taj talas bio pre svega u vezi s poetikom mita i o traženju mesta, ali uzgredno, nauke u tom modernom ili futurističkom mitu. Suvin nije smatrao da je Zelazni SF pisac - ali mi, čitaoci, jesmo. Zbog čega? Striktno gledajući kroz neki kriteriju SF-a, on nije SF pisac, ili je to samo u maloj meri. Ali Suvin, postle tog jalovog posla, shvatajući da SF kao takva možda i sama jeste mit, živa kao mit a ne kao naučna činjenica - vraća loptu na pravi teren. Ja sam ga citirao u svom eseju Politika žanra, isto objavljenom u prethodnom Emitoru - iz njegovog intervjua, gde on žestoko kritikuje današnju civilizaciju i uočava krajnju bedu duha u ljudi koji beže i kriju se u puku fantaziju. Naučna fantastika je samo jedno osećanje onoga što se dešava nama i oko nas, ali onaj "naučni" deo, osim obećanja prijatnosti, zapravo donosi mnoge neprijatnosti.

Živimo u doba informatike, i volimo da mislimo da smo dobro obavešteni, ali dovoljno smo iskusni da znamo da nas obasipaju lažima i zavode iz jednog ćorsokaka u drugi, dok se u stvarnosti odvija ono što se oduvek odvijalo - besomučna pljačka, ubistvo, silovanje...

I ja sam prešao taj prag do kojeg sam želeo da SF shvatam kao nekakav izolovani sistem, oazu koja može da pruži ono što obećava - jednu lagodnu besmrtnost, ispunjenu velikim sposobnostima i akcijom (koje bi trebalo da omogući nauka) - ali to jednostavno nije moguće, to se ne dešava. Nešto drugo se dešava i ne može se sprečiti. Pa, makar, mogu barem više da ne verujem takvim obećanjima.

Ta čuvena naučna "preciznost" i "pouzdanost" ne postoje. Nauka često polazi od pretpostavki, naziva ih aksiomima i onda se zaboravlja da su to pretpostavke. Napravili su od matematike reč božju koja se ne dovodi u pitanje, a matematika je prosto jedan konstrukt koji se lako može podesiti da služi tačno određenoj svrsi - u funkciji dokazivanja neophodnih političkih teorija, kao onoj o vladavini najsposobnijih, i sl. sranje.

I takozvana SF koja se danas plasira, kao film 2012 (a nema, nažalost, ništa bolje od tog jada), plasira nam staru biblijsku priču o Nojevoj barci, samo što se u ovu savremenu Nojevu barku pakuje najveći ološ, onaj koji se nakrao najviše para i koji je izgubio sve ono ljudsko, ukoliko se pod "ljudskim" podrazumeva etičko. Sve ostalo pušta se niz vodu. A nauka je svedena samo na ulogu brodograditelja i tehničara-mornara koji treba da omoguće ovakav hepiend.

[Lord Kufer]

Da, ali ti upoređuješ svoj pristup u esejima sa lemovim pristupom u romanima.

Ja govorim o čemu Lem piše, a to piše kao roman. Metod pisanja romana je svakako drugačiji od onog kojim se pišu eseji, pogotovo eseji koje je pisao Lem, a oni su pisani s provizornog naučnog stanovišta.

Moji eseji su poetski i egzistencijalistički, a nauku dodirujem i prozivam uglavnom principijelno, sa ovih stanovišta.

Moje zamerke su najmanje nauci, kao takvoj, strogo metodološkioj disciplini - ali daleko od toga da je slučaj da je takva nauka ona koja određuje šta je šta u ovom svetu, i da je ona ta koja sudi "ni po babu ni po stričevima".

Pragmatički gledano, takva idealna situacija nije ni moguća - iz više razloga. Nije fizički moguća, nije energetski moguća, a najmanje je moguća politički. Političari, budući i sami pragmatisti, bolje to shvataju od brojnih zaljubljenika u nauku koji vole da je idealizuju i da joj navlače romantičnu odoru. Zato oni i koriste zbunjenost i pasivnost ljudi, daju im igračkice da se zabavljaju (npr. ajpad koji im naplaćuju 500 eura, što je bezočna pljačka i skriveno oporezivanje gluposti).

[Lord Kufer]

Leme, majstore!

Nijednoj pretpostavci o prirodi vesti nisam verovao ni za trenutak. Pretelegrafisana individua, plan 'velikog mozga', plazmatske 'informacione mašine', sintetičkog 'vladaoca' koji je trebalo da ovlada Zemljom - sve su to bile pozajmice iz onog ubogog arsenala koncepata kojima je raspolagala civilizacija u njenoj tekućoj tehnološkoj verziji. Te su koncepcije, slično kao i teme fantastičnih romana, bile odraz društvenog života, i to pre svega u njegovom američkom vidu, čiji je izvoz van granica Sjedinjenih Država uspeo sredinom stoleća. Bile su to ili moderne novosti, ili fantazije izgrađene na principu igre 'mi njih, ili oni nas' - i nikad mi se plitkoća fantaziranja, njegova prikovanost za Zemlju u uskoj pukotini istorijskog vremena nisu otkrili otvorenije no kad sam slušao o tim hioptezama, prividno smelim, a u suštini rastužujuće naivnim.
     Za vreme rasprave kod glavnog informacioniste Projekta, doktora Makenzija, kad sam uspeo - izvrtanjem takvih ideja - da razljutim prisutne, jedan od mlađih Makenzijevih saradnika upita me šta je onda singal po mome mišljenju, jer iz energičnosti mojih negiranja proističe da to moram znati.
     "Možda Otkrovenje", odgovorih. "Sveto pismo ne mora biti odštampano na papiru i povezano u platno sa pozlaćenim slovima. Može da bude i plazmatska masa... makar i Žabokrečine."

[zakk]

Čitajte na http://issuu.com/emitor/docs/emitor479