Melancholia (Lars von Trier, 2011)

[namsey]

Opisan kao ,,predivan film o smaku sveta", nazvan po planeti Melanholija koja ide put Zemlje, dok Džastin (Kirsten Danst) i Majkl (Aleksander Skargo) uživaju na svom raskošnom venčanju na imanju njene sestre (Šarlot Geinzgurg) i zeta (Kifer Saterlend).

Melancholia

[Agota]

Uh, ne mogu da gledam  ovu Kirsten Danst ni na trejleru.

[Savajat Erp]

Ултра иритантна Кристен Данст у комбинацији са за нијансу мање иритантним Кифером Сатерлендом...како то може да омане?

[Tex Murphy]

Kirsten Danst uopšte nije iritantna. Jedina iritantna osoba u ovom filmu je LARS FON TRIR.

[Savajat Erp]

Kirsten Danst uopšte nije iritantna.

Мени јесте.

[Джон Рейнольдс]

Dobra je Kirsten, ali je dobar i Fon Trir.

[namsey]

hej Kirsten pokazuje grudi, to ne moze da omane

[Truba]

Kirsten mi je najljepša glumica jedino njenu karijeru pratim od 1994.

[Savajat Erp]

Kirsten mi je najljepša glumica

Али, нема везе, има нас разних. 

[SIMERIJANAC]

Poštujem svačiji ukus, ali meni je Kirsten jedna od najgrdjih i najiritantnijih glumica ever.A uz to izgleda kao baba.82.godište a kao da ima pet banki.

[Savajat Erp]

Жасу, што би рекли млади

[Melkor]

Uvek smo nekako vezani za prvi utisak i prilicno je tesko ne mesati ga u kasniji dozivljaj. Imam poprilicnu dozu tolerancije prema KD samo sto sam je prvi put gledao, da znam da sam nju gledao, u Drop Dead Gorgeous.

[lilit]

meni je postala simpatična posle marije antoanete.
a film jedva čekam, trejler ima nešto dogvilovsko.

[Agota]

 Mene su na jednom  forumu hteli da lincuju jer sam napljuvala taj film  i doticnu.
Nije ona meni odbojna zato sto je ruzna  vec mi je iritantna do bola, pa ni Šarlot Geinzgurg nije sad neka lepotica al me radi,te cu zbog nje i pogledati film a tu je i neodoljivi Stellan Skarsgard (obavezno overiti  novi A Somewhat Gentle Man ). E da, i ovaj norveski The Bothersome Man (2006) .

[Kunac]

Kirsten u ovom filmu nekako ne liči na sebe... Što budi određene nade. Uz to, iz trejlera je očigledno da će tokom mnogi scena biti potpuno gola. Trir ju je upotrebio svoju moć ubeđivanja. Po tome me podseća na Darka Bajića. Ima neverovatnu moć da ubedi glumice da se skinu. Sve to zbog Umetnosti, naravno!

[Truba]

Meni je lijepa za vas me briga

gledao sam skoro sve njene filmove
ona Julia Stiles, Ana Pakvin ... moja generacija pratim im karijere i filmove Kirsten mi je od njih tri najljepša

[Tex Murphy]

Hiljadu mu bubnjeva, znači matori perverznjak je uspio da ubijedi Kirsten da se skine skroz? Još će mi postati i simpatičan! Ovo gledam pod obavezno!

[Tex Murphy]

Naravno zbog umjetničkog doživljaja a ne zbog gole Kirsten Danst.

[Albedo 0]

Zanimljiva je Kirsten... prije par godina je rekla da joj je Patricia Arquette najseksi glumica, sad se skida kod Trira.

[Джон Рейнольдс]

Patriša je najseksi posle Đine Geršon.

[Agota]

Patrisa je slatki andjeo seksa jedino i samo u true romance,matora je ,  nije mi ona kapacitet poput juliane moore ili jos bolje diane lane.
Francuskinje su mi jako privlacne bez obzira na godine  izabel iper ili boginja katrin denev .
Najseksi glumica trenutno  mi je natali dormer a najseksi scena ikad u filmu je  kad kate winslet  piski -forever  holy smoke!!!!

[Truba]

ne vidim ništ seksi u pišanju stojećki

[Tex Murphy]

ne vidim ništ seksi u pišanju stojećki

Ni ja, ali... 100 ljudi 100 ćudi.

[angel011]

ne vidim ništ seksi u pišanju stojećki

A u kakvom pišanju vidiš nešto seksi?

[Meho Krljic]

Pišanje kroz hulahop je prilično seksi, ali zašto o tome na ovoj temi?

[Mme Chauchat]

Pa ipak je ovo fon Trir, moralo se skrenuti makar u minimalnu perverziju.

[Agota]

 

pa vi nista ne znate, sirotani moji,

Laka - Ti si se upiskila

[lilit]

laka mi je ex-komšija. uvek je bio fasciniram odlascima u wc.

[Agota]

laka mi je ex-komšija. uvek je bio fasciniram odlascima u wc.

juicy

[tomat]

Pišanje kroz hulahop je prilično seksi

+1

[Kunac]

Goran Bregović bi bio oduševljen kada bi video u kom smeru ide ovaj topik...

[Shozo Hirono]

oduševljen sam u kom pravcu ide ovaj topik!

[Shozo Hirono]

[Kunac]

[Agota]

 U novom Ninu :
-slucaj Lars Fon Trir
  ''Okej,ja sam nacista''
-Kristen Danst ekskluzivno za nin
''Katastrofa nas cini snaznijim''
-64 filmski festival u Kanu
''Rekvijem za izgubljenog sina ''

i jos svasta nesto zanimljivo ... super novi  broj 

[Tex Murphy]

Iako fon Trira inače organski ne mogu da podnesem, moram da priznam da je ovim incidentom pobrao moje nepodijeljene simpatije.

[Agota]

Iako fon Trira inače organski ne mogu da podnesem, moram da priznam da je ovim incidentom pobrao moje nepodijeljene simpatije.

kreten

[Tex Murphy]

Zašto je kreten?

[Agota]

Zašto je kreten?

pa taman se istrgao iz  depresije , sledeceg dana posle incidenta ponovo se  vratio u stanje depresije.
klasicni provokator koji je upao u sopstvenu zamku.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

"Zgrožen sam, Brejvik voli Dogvil"
Izvor: Tanjug

Kopenhagen -- Danski režiser Lars Fon Trir rekao da mu izaziva gnušanje izjava Norvežanina Andersa Brejvika da mu je njegovo ostvarenje "Dogvil" jedan od omiljenih filmova.


Brejvik, koji je priznao da je odgovran za eksploziju u centru Osla i ubistva na ostrvu Utoja u kojima je poginulo 77 osoba, naveo je na svom Fejsbuk profilu da mu je Fon Trirov film "Dogvil" iz 2003. godine jedan od tri najbolja filma.

"Pomisao da je ''Dogvil'', za mene moj najbolji film, mogao da bude korišćen kao neka vrsta scenarija za njega, izaziva u meni ogromno gađenje. To je užasno", izjavio je Fon Trir za danski list "Politiken".

On je rekao da mu je žao što je napravio taj film, ako je dokazano da je inspirisao Brejvika, dodajući da je namera filma bila da obrazuje publiku a ne da inspiriše nasilje.

"Poslednja scena u ''Dogvilu'' ima bolne sličnosti sa Utojom", kazao je danski režiser u intervjuu, preneo je AFP.

Brejvik je ujedno na fejsbuku rekao i da je na njega uticala danska ekstremno desničarska partija - Danska narodna partija (PPD).

"U Danskoj već nekoliko godina postoji snažna tradicija straha od islama", istakao je Fon Trir, dodajući da Danska kao nacija "snosi bar deo odgovornosti za tragediju u Norveškoj".

"Taj rasizam se raširio u druge nordijske zemlje i smestio se u Brejvikovu podsvest i bez sumnje mu dao opravdanje koje mu je bilo potrebno", rekao je Fon Trir.

Slavni režiser je na ovogodišnjem Kanskom festivalu bio proglašen personom non grata, posle izjave da se malo saoseća sa Adolfom Hitlerom i da ga razume, posle čega se izvinio ako je nekoga povredio.

[Tex Murphy]

Taman mi postane simpatičan i onda počne da kenja

[Truba]

gledao sam ga na SFFu

i dobar je bolji od antikrista sasvim sigurno... malko je kirstenin segment razvučen ali ga popravi njezina seka te moćan kraj...
elem ne bi se trebao igrati s fotografijom više ovaj trir... nek snima pokretne slike... znamo da je umjetnik

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Lars fon Trir: Ubuduće bez gluposti
Izvor: Tanjug

Danski sineasta Lars fon Trir izjavio je da više neće držati konferencije za novinare, zbog skandala koji je izazvao u Kanu kada je rekao da razume Hitlera, zbog čega je proglašen za nepoželjnu ličnost.

"Neću više držati konferencije za novinare, s tim je gotovo", izjavio je fon Trir za današnji broj francuskog lista Liberasion.

"Od sada ću raditi kao Terens Malik" naveo je sineasta aludirajući na američkog režisera poznatog po tome što veoma retko daje intervjue.

Po mšljenju mnogih kritičara, Von Trirova "Melanholija" je bila ozbiljan konkurent Malikovom filmu "Tree of Life" za Zlatnu palmu u Kanu, ali je, posle skandala, Amerikanac dobio glavnu nagradu, a Danac proglašen za nepoželjnu ličnost.

Upitan o "ispadu" u Kanu fon Trir je objasnio da se nije bio pripremio za razgovor sa novinarima.

"Kao kad neko padne s bicikla i uspaniči se. Rekao sam idiotske stvari i žao mi je što sam povredio ljude. Moj problem je što mrzim sukobe pa ne mogu da se obuzdam da ih stalno izazivam. Kad sam pred publikom koja očekuje da nešto kažem, ja to i uradim", rekao je režiser.

"A kad kažem da sam nacista, potpuno sam šokiran što ljudi posle toga poveruju u to", dodao je fon Trir koji je priznao da je "komplikovan".

"U Kanu sam dotakao tabu, a to je izazvalo žestoke reakcije", nastavio je sineasta podsetivši da se do sada "deset puta izvinio".

[Cornelius]

Sinoć odgledah Melancholiu LVT-a.

Nažalost, Melancholia je kao jedan od ciljeva, imala prikazivanje "genijanosti i načitanosti" njenog autora. Služeći se elementima iz slikarstva (od Brojgela do nemačkog romantizma) i muzike (Vagnerova dramatična pompa), kao i manijerističkim sredstvima Dogme, LVT je napravio film iz tri dela.

Prvi deo, prolog, oponašajući slikarska platna, slika kraj sveta, a rezultat je vrlo pompezan kič. Drugi deo, venčanje Justine (Kirsten Dunst), postavlja podlogu priče, predstavljajući protagoniste. Samo Justine i njena sestra Claire (Charlotte Gainsbourg) imaju značaj, ostali protagonisti (Sutherland, Hurt, Rampling, Skarsgard) predstavljaju dekor i valorizaciju sâmog autora. U tom delu su i tipične scene skandinavske kinematografije sa porodičnim svadjama, ne toliko izrečenim, koliko iskaznim na teatralan način. Medjutim, tu počinju i prve scene Justinine bolesti koja je tera da napusti "veselo" društvo na sopstvenoj svadbenoj proslavi. Potom sledi scene u kojima, van socijalnih pravila, ona ruinira tek započet brak i profesionalnu karijeru. Pravi zaplet može da počne.

Treći i poslednji deo filma, izuzetno uspešan, efikasan i rečit kroz minimalistički pristup oslobodjen autorove samodovoljnosti, ukazuje da stvari nisu baš onakve kako izgledaju. Sudar plenete Melancholia sa Zemljom je siguran, kraj sveta je blizak, a oni koji bi trebali da budu snažni i zaštitnici, kukavički se uklanjaju ili beže u samoubistvo. Claire, organizovana mlada žena iz visokog društva, koja se sa puno ljubavi bavila svojom bolesnom sestrom, pada u paniku i u gradjanske stereotipe, otkazujući na ličnom planu. Justine, depresivna i iracionalna, uzima sve u svoje ruke, te svoju sada nemoćnu sestru i malog sestrića, priprema za smrt, štiteći ih emotivno i duhovno. Kao što su se dve planete, Melancholia i Zemlja, spojile u smrtnom zagrljaju, tako su i dve sestre se sjedinile u smrti.

Uprkos vizuelnoj težnji ka slikarskom kiču snobovskoj metafizici (eh, nije svako Tarkovski), LVT nam ipak ukazuje na psiho-emotivno stanje današnjeg sveta - delom kroz sopstvena sredstva, a delom kroz umetničku vrednost filma.

[namsey]

LARS FON TRIR – JOŠ JEDAN FILM O SEBI

[Big Muzzy]

Meni se Melanholija veoma dopala. Upecatljiv je nacin na koji se odnos sestara menja tokom filma, gradacija i krajnja zamena njihovih uloga. Iako je kraj isti kao u filmu "Knowing", neizbezni susret sa unistenjem je isprican mnogo licnije, dublje i uverljivije, cemu doprinosi idilicna scenografija i muzika iz Vagnerove opere "Tristan i Izolda".

[Agota]

  Jooooooooj rogovi su mi porasli gledajuci novi Trirov film.
Sudar plenete Melancholia sa Zemljom sam docekala s olaksanjem , jer sam znala da se blizi kraj prokletog filma.

[Franz Xaver von Baader]

JUSTINE JE MELANKOLIJA, A CLAIRE ZEMLJA

"Filmovi katastrofe, uobičajeni naziv za vrstu filmova koja se rasprostranila poč. i sredinom 70-tih godina; to su u osnovi akcioni filmovi, gravitiraju žanru pustolovnog filma, pokretač radnje i središnje događanje (kadikad se proteže i na čitav film) u njima jest neka prirodna nepogoda golemih razmjera... Taj središnji događaj prikazuje se krajnje spektakularno, atraktivno, razradom velikog broja njegovih komponenti..." (A.Peterlić, Filmska enciklopedija; boldanje moje)

Von Trier uzima jedan od najspektakularnijih žanrova, takorekuć holivudski simbol i radi dekonstrukciju: ono što bi trebala biti epska, biblijska priča sa tisućama statista i dinamikom non-stop svodi, prvo na omanje svatove, a zatim u komorno okružje obiteljske drame. Ne akcija i pustolovina, nego psihološko portretiranje dvaju sestara. A nije Bergman.

Izbivši si time glavni adut iz ruke, v.Trier pokušava nametnuti cerebralni film; povlači paralelu Justine-Melancholia, čovjek i planet. Teza je zanimljiva, a bila bi sjajna da je bolje izvedena. U osnovi se sve svodi na banalnu priču kako su ljudi otuđeni, dehumanizirani, loši, sluđeni, kako svijet nije mjesto za drugačije i svu tu Sodomu i Gomoru treba pročistiti vatrom i uništiti. Ni ovo opće mjesto ne bi smetalo da je koherentnije urađeno, da ima suštinu, da su likovi jači, da su njihovi postupci motivirani - ovako je sve nešto lebdeće, okolišno, nagađanje, ili da budemo u skladu sa melankoličnom temom: spleen.

Najzanimljivije što mi se u filmu nadaje jest v.Trierovo odbacivanje tehnološkog uma. Vraćanje u magijsko mišljenje, u mitove, naposljetku to ostaje JEDINA čovjekova nada i utjeha. Naravno, tko donosi tu vjeru i nadu? Justine, ona koja je otpočetka drugačija. Melankolija je već udarila Zemlju, a da to nitko nije primijetio. Dakle, Zemlja i Melankolija se sudaraju dvaput; prvo na vjenčanju metaforički, a onda i doslovno na kraju.

Justine je osoba koja se teško nosi sa svijetom, kakav on jest , kako je izgrađen kroz društvenu mrežu odnosa. Ona je zakašnjeli romantik, sanjar (ili Melankolija). Mi to vidimo u prvom dijelu filma, i to odmah čim stigne na vjenčanje: ne zanima se uređenjem slavlja i praktičnim stvarima, nego je pogled uperila gore, u zvijezde. Justine gleda zvijezde i sanjari.
S druge strane, njena sestra Claire stoji čvrsto na zemlji; ona jest Zemlja. Ona je ta koja sve organizira, koja ima posložene obrasce kako, kada i gdje. Vjenčanje možemo promatrati kao pokušaj Zemlje da pripitomi Melankoliju; ili drugačije rečeno, pokušaj tehnološkog uma da obujmi raspršeni, sanjarski.

Ta dva izračunavanja trebaju se promatrati usporedo: Claire vrši totalnu organizaciju vjenčanja, logističko planiranje do u detalj i na sekundu; znanost vrši proračune putanje planeta. Oba izračuna zakažu: Melankolija je nepredvidiva!
Justine je udarila u propisane društvene norme, pomela sve planove, i sestri i mužu i poslodavcu, baš kao što Melancholia udara u Zemlju. Ne radi se o tome da je prvi dio vjenčanje, drugi dio sudar; oba su i vjenčanje i sudar! Nijedno vjenačnje ne uspijeva, jer su to nespojivi svjetovi. Justine i Michael, sanjarka i mali poslušni službenik koji bi sadio jabuke, ne mogu se vezati i biti sretni, kao što se ne mogu stopiti Zemlja i Melancholia u miru i spokoju.

Neuvjerljiva dimenzija filma je uzdizanje Melankolije iliti Justine, a pad jakih stabilnih zemaljskih likova. Krotki će nasljediti Zemlju?
To je ono gdje ne vidim suštinu, to je fontrirovski spleen. John i Claire su dovoljno jaki da izvuku Justine iz ambisa, kako god okreneš, oni su njen oslonac. Ali nisu dovoljno jaki da se suoče sa raspadom svijeta?! U redu, razumljiva je teza da svijet treba drugačije, da treba heroje. Ali nije uvjerljivo da taj heroj jest Justine. Ona je samo drugačija, drugačiji-koji-je-izgubio-bitku, koji je pometen od svijeta. Onaj koji se prepušta melankoliji i pada u obamrlost, pokazuje upravo nedostatak snage. Von Trierova Justine je zbrka, contradictio in adjecto: obesnaženi snažnik.

I nakon što je pokazao kako su svi loši, pozeri, nitkovi, očevi, majke, poslodavci i njihovi podređeni, kako je to jedan svijet ispraznosti, površnosti, tobože odnosa a zapravo su sve veze pokidane, v.Trier razara najčvršći i posljednji temelj - obitelj. U klasičnom filmu katastrofe, obitelj bi bila ta snaga koja odoljeva stihiji i štoviše, poništava katastrofu. Ovdje je ta obitelj podrivena već u samom početku. Naizgled je stabilna, drži se skupa, planira vjenčanje, drži organizaciju.
A onda nas drugi dio uvodi u unutrašnjost obitelji. I što vidimo? Da su tu isto otuđeni odnosi, kao i kod aktera koji su prikazani na vjenčanju. Nemaju neke svoje zajedničke svetkovine, nemaju ispunjenje u zajedničkom životu, već im je sav život organiziran oko jednog izvanjskog događaja. Oko prelaska planeta. Taj, u emotivnom, međuljudskom, obiteljskom smislu beznačajan hladan svemirski događaj, zauzima središnje mjesto u životu muža, žene i djeteta. Ispada da im je to raison d'etre, bez toga ne bi ni imali razloga postojati. Von Trier smatra da je to otužno, i u pravu je. Jedino što on iz toga radi čitav svemir, svijet je po njemu takav, isprazan, otužan, što je pak samo percepcija jednog depresivca. I tu se krije falično razmišljanje: ako je sve tako fatalno, onda je najbolje svršiti sa svime na fatalan način.

Možemo smatrati da je obitelj posljednja slamka spasa koja se mogla suprotstaviti sveopćoj Melankoliji. V.Trier je sa zadovoljstvom dekonstruirao i tu posljednju slamku. Obitelj dovodi Justine, pušta Melankoliju u svoje srce, a ova pak privlači Melancholiu. Na neki način, obitelj je sama prouzročila kraj svijeta, jer se pokazala kao lažna, nije ono što bi trebala biti.

Eto, tu pliva Lars von Trier, usred sveopćeg sivila, uklapa se. A njabolja je fora što bi nam sada radikalniji bio jedan Capra.

[Karl Rosman]

Vazi... Nego, je l' izasao blu ray?

[Mme Chauchat]

Film nit sam gledala niti ću ga gledati jer sam tokom godina izgradila netoleranciju na Trirove filmove, nego, Pingvin, ovde može lagano da se povuče paralela sa još nekim depresivnim i naoko slabašnim sestrama iz skandinavskih filmova. Mislim pre svega na onu sestru koju nikad ne vidimo u Festenu jer se ubila pre početka filma (i time pokrenula niz događaja koji dovode do raskrinkavanja oca i katarze ostalih članova porodice) i na umiruću/mrtvu sestru u Kricima i šaputanju koja na sličan način predstavlja duhovno i emotivno središte porodice iako je prividno samo ona jadna, neostvarena, neudata i hronično bolesna. Ima li tu nečeg ili se samo meni priviđa?