Dokazana zločinačka politika Hrvatske

[Ugly MF]

Ja valjda nemam rođake u Zadru....?!?!

[scallop]

Kako nemaš? Bojan Vukić i Lada Vukić.

[Meho Krljic]

Nisam siguran da shvatam šta hoćeš da kažeš.

Shvataš ti dobro, samo se koristiš istim modom kao i mac. Kad god vam se ne dopada, ne shvatate.
Namerno razvodnjavaš jer ti ne odgovara.

Autentično ne razumem šta pričaš.

Nisam učestvovao u ovoj diskusiji, dok me nisi prozvao što ne učestvujem u njoj, na šta sam rekao da nemam šta korisno da dodam istoj ali sad ispada da je nešto trebalo da dodam i to nekako ima veze sa naučnom fantastikom.


¯\_(ツ)_/¯

[Ugly MF]

Kako nemaš? Bojan Vukić i Lada Vukić.

Ma to ti je samo zaebano prezime, nemre to svako...

[Аксентије Новаковић]

18. јануара 1991. године, дан пре истека законског рока за извршење Наредбе о разоружању, Месић је у име Хрватске покушао да се ,,нагоди" са Председништвом СФРЈ.
Пре што је дошло до ,,нагодбе", Месић је осокољен иступом америчког амбасадора Цимермана рекао да ако војска започне одузимање илегалног оружја, онда ће Хрвати да позову своје људе из ЈНА, а да ће њихов потез да испрате Словенци и Шиптари, те је запретио да ће Хрвати да напусте све органе СФРЈ.

Након тих претњи, изјавио је да он у име Хрватске прихвата да Хрвати предају 20.000 калашњикова (што је била само петина оружја које су нелегално увезли), али заузварт је тражио да му Председништво СФРЈ да одрешене руке да ухапси ,,бандите" из САО Крајине (Месић и Туђман су у почетку Србе називали бандитима, а после је уследио назив ,,ћетници" и термин ,,ћетнићка хајдућија").

Председништво СФРЈ није пристало на ову Месићеву уцену, јер се радило о предаји оружја, а Срби из САО Крајине су већ били предали оружје.
Како је у Наредби писало – они који предају оружје биће аболирани, изузети од одговорности, а на одговорност ће бити позвани само организатори.
Пошто су Срби оружје предали, самим тим су стекли право на аболицију, и Месићев захтев да Хрватска хапси и након тога суди ,,бандитима" из САО Крајине је био неоснован.
Због тога је Месић затражио од Председништва СФРЈ накнадна 24 сата да Хрвати размисле шта им је чинити.

Председништво СФРЈ му је одобрило накнадна 24 сата, иако је тиме рок за предају оружја бивао пробијен, али су тај потез направили јер су желели мир а не избијање грађанског рата.
Милошевићу је, пак, било јасно да чак иако Хрвати заиста одлуче да предају 20.000 комада дугих цеви, њима остаје још 80.000, па је увидео да су тим хрватским предлогом изиграни и Председништво СФРЈ И ЈНА, али је преовладао став да је боље узети макар тих 20.000 калашњикова без проливања крви.

У исто време, Хрвати из мржње и беса у Шибенику хапсе трочлану екипу ТВ Београд, а хапсе и тројицу адвоката, од који је један био Саво Штрбац, човек који је до доласка Туђманових усташа на власт у Хрватској мирно обављао посао судије у Задру.

Рок за предају илегалног оружја је истекао, истекло је и додатних 24 сата која су дата Хрватима да ,,размисле".
Месић се јавио накнадно, и покушао је опет да уцењује.
Говорио је да су Хрвати покупили од оружја оно што су покупили, и да је то све што су могли да ураде, а у стварности нису урадили ништа јер нико осим Срба није предао оружје.
Затим је Месић поставио неколико ултиматума, попут оног да се војска повуче у касарне и да не узнемирава народ и хрватско руководство, те да Председништво СФРЈ и ЈНА издају заједничко саопштење како Хрватска има право да похапси србске бандите и заведе ред у САО Крајини.
Значи, Месић је захтевао да државни и војни врх аминују право Хрватима да илегалним наоружањем врше пресију и злочине над Србима.

Наравно да је то одбијено, али Месић је наставио са захтевањем, па је открио све хрватске карте.
Запретио је да ће у случају одузимања илегалног оружја Хрватска и Словенија прогласити отцепљење и тражити од СБУН интервенцију мировним снагама њих заштити од остатка Југославије (иако се они наоружавају против сопствене државе), да ће повући све кадрове из државних органа, да ће запленити целокупну државну имовину у Хрватској, да ће заједно са Словенцима и Шиптарима повући све војнике и официре из ЈНА, и да ће извести на суд свакога ко одбија њихове захтеве.

И ту је био крај сваке приче о миру, јер јасна ствар је да су Хрвати одлучили да ратују.

22. јануара су специјалци ЈНА ухапсили у Вировитици Ђуру Дечака, човека који је био битна фигура у илегалној набавци и дотурању оружја хрватским паравојним терористима.
Приликом хапшења је Ђуро Дечак плакао, и цмиздрећи говорио како воли Србе.
Војни суд га је касније осудио на три године затвора, али због рата он није одлусжио затворску казну.
Ђуро Дечак и сада дрма по Хрватској, која је као држава једна велика ништица, таоц шверц-комерц усташа попут Дечака и осталих који се од милоште називају бранитељима.

23. јануара је Савезни секретаријат за народну одбрану, сходно истеку законског рока Наредбе о наоружању, издао саопштење да ће ЈНА разоружати све паравојне формације, ако то одмах не учине власти у Хрватској.
Хрвати су се и даље правили наивни и невини, па је 24. јануара похапшено још неколико лица која су била осумњичена за илегалан увоз оружја и наоружавање паравојно –терористичких формација у Хрватској.
То је код појединих новоусташа изазвало страх, па су забележени појединачни случајеви враћања илегалног оружја, од којих је најмасовнији био у Вировитици, где је 50 хрватских покајника вратило шверцоване калашњикове, намењене убијању србске нејачи.

Међутим, због тога се ситација још више наелектрисала, па су Немачка и Аустрија почеле да врше огроман притисак на Председништво СФРЈ и на ЈНА, лицемерно их оптужујући за вршење насиља над Хрватском и Словенијом.
Значи, по њиховом је насиље када држава хапси терористе?
Но добро, све је то виђено и касније на Косову, а и данас се може видети по Сирији.
Зато је Немачка доспела на руб пропасти, јер штити и храни терористе који јој свакодневно силују Немице и убијају Немце усред Немачке.

И Немачка и Аустрија су се оглушиле на све презентоване доказе о противуставном и противзаконитом илегалном наоружавању у Хрватској, као што су се оглушиле на све доказе да Хрватска и Словенија припремају насилно отцепљење од СФРЈ.
Циљ Немачке и Аустрије је био растурање Југославије, а не мирно отцепљење, јер као што сам већ написао у једном претходном посту – Европа према  својим правним нормама не може да подржи отцепљење.

Због настале ситуације, 25. јануара се у Београду одржала и седница Председништва СФРЈ и састанак делегација Хрватске и Србије, а на челима делегација су били Туђман и Милошевић.

Што се тиче састанка Милошевића и Туђмана, на њему није договорено ама баш ништа.
Став Србије је био да Србија не брани Хрватској да изађе из Југославије, али да у том случају Хрватска не треба да брани Србима да изађу из Хрватске.
Став Хрватске је био да Срби могу да иду из Хрватске, али не могу да понесу територије.
Такође су Хрвати на том састанку понављали неку сумануту тезу да не желе да иду из Југославије, већ да у оквиру Југославије желе да врше своју власт, за коју су сматрали да има право да преузме надлежности савезне државе, СФРЈ, и да тиме постану самостална држава у оквиру савезне државе.
Та хрватска теза има вредност као она Мацова тлапња о ,,независним покрајинама", значи установноправно неутемељена глупост.

Седница Председништва СФРЈ такође није донела ништа конкретно, осим хрватског захтева да ЈНА скине бојеву готовост.

Исте вечери док су трајали и седница Председништва и састанак републичких делегација, на ТВ Београду је емитован филм о афери Шпегељ.
Тај филм је емитован на захтев Генералштаба, јер су мислили да емитовањем тог филма направе себи покриће за будуће акције везане за разоружавање хрватских паравојних терориста, а такође да добију подршку јавности за неминовност такве акције.
Тај филм је гледан и на седници Председништва, а лажљиви Месић је одмах све негирао, говорећи како је у питању монтажа.
Те приче о монтажи су се држали и Туђман и његова делегација у Београду, и тек је Месић касније у некој својој књизи признао да је лагао.

Мартин Шпегељ, генерал ЈНА и министар одбране Хрватске није био ухапшен, иако је 31. јануара Војни суд у Загребу издао налог за његово привођење.
У Шпегељеву одбрану је стала владајућа новоусташка ХДЗ, а имао је леђа и у државним органима, па му је дојављено да ће бити ухапшен, те је зато побегао у Аустрију.
Наводно, Анте Марковић му је дојавио да се склони, а по причама специјалаца ЈНА који су га ловили стоји да је два пута спречено његово хапшење.

Наравно, раскринкани Хрвати у периоду од 26. јануара до 31. јануара 1991. године пене.
Прво су 26. јануара у Борову Насељу усмртили Звонка Остојића, крунског сведока о илегалном увозу оружја у Хрватску.
Ућуткали су га, јер је изнео тешке оптужбе на рачун ХДЗ-а и Мартина Шпегеља.
Уместо да хрватске власти моментално крену у потрагу за Остојићевим убицама, министар унутрашњих послова Хрватске, Јосип Бољковац, је изјавио:
,,Ми ћемо употребити сва средства и оружје и Срби више никада у Хрватској неће бити оно што су били док буде нас!"
Јасна порука, да јаснија не може да буде – убили су Остојића, и онда крећу у обрачун са Србима.

Затим се 28. јануара обратио и Мартин Шпегељ, који је поновио да Хрватска неће предавати илегално оружје.

И на крају, 31. јануара, истовремено када је Војни суд издао налог за привођење Мартина Шпегеља,  у Сплиту је најављено формирање усташке младежи.
Повуцимо паралелу између Србије и Хрватске тог времена  - у Србији је због имена забрањена регистрација Шешељевог Српског четничког покрета, а у Хрватској се без проблема најављује формирање усташке младежи.
И онда су криви Срби и њихов великосрбизам.

За крај, нешто о Шпегељу и војном разоружавању хрватских паравојних терориста.
Енигма је зашто се чекало од октобра 1990. (када је филм снимљен,) па све до 31. јануара 1991. године када је издат налог за његово привођење?
Зашто није ухапшен одмах, него се чекало толико времена, и на крају није ни ухапшен?
Као што сами људи укључени у акцију његовог хапшења и кажу, они спречавани су у томе, па је очигледно да су неке војне структуре, које су биле високопозициониране у ЈНА, чувале Шпегељу леђа, јер су радили на истом задатку.

Да ли је Шпегељ требало да добије метак у потиљак без снимања филма?
Шпегељу као издајнику је требало судити за издају и одузети му генералски чин, а не оверити га метком, јер би овера метком од њега направила мученика за усташку ствар, а суђење би показало његову издају.
Такође, нико није желео тек тако да лиши живота једног генерала ЈНА и министра одбране Хрватске, јер би његово убиство у том тренутку довело до оружане побуне усташких терориста.
У суштини, побуна хрватских терориста се нешто касније десила и са живим Шпегељом, али циљ људи који су тада били у државном врху није био рат, него мир, а мртав Шпегељ би донео моментални грађански рат, јер 100.000 дугих цеви је чекало на готовс.

Шта се десило са војним делом извршења Наредбе о разоружању?
Ништа се није десило, и осим Ђуре Дечака и још неколико похапшених нико други са хрватски стране није био нити разоружан нити ухапшен.

Генерал Алекандар Васиљевић, шеф КОС-а, рекао је 2007. године да је Вељко Кадијевић лично наредио да се обустави припремљена и започета акција одузимања 100.000 прошверцованих калашњикова, са којима је касније хрватска терористичка паравојска извелна насилну сецесију и започела грађански рат у Хрватској.
Значи Југословен Вељко Кадијевић је у два наврата (1989 и 1991) радио против Устава и против закона тадашње СФРЈ.

[Аксентије Новаковић]

Bojan Vukić i Lada Vukić.

Вукић?
Вукић?
Хрватско презиме?

[Ugly MF]

E, u Crnojgori je ime, a ja sam svoje navuko od nekog čukun-čukun-pra-pra dede Vuka, taaako daaaa...
phih, za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom, jaka muda se opterećujem s' tim....

[saturnica]

za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom....

majstor teorija: od ravne zemlje do iskrivljenog dijalekta. bravo, sjedni, pet!

[Аксентије Новаковић]

E, u Crnojgori je ime, a ja sam svoje navuko od nekog čukun-čukun-pra-pra dede Vuka, taaako daaaa...
phih, za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom, jaka muda se opterećujem s' tim....

Ово за искривљен дијалект ти је тачно, и у пракси се јасно чује кад крену да фрфљају и мешају "ч" и "ћ", или "џ" и "ђ".

А презимена, оно капирам да кад се неко презива Шпегељ да је то онда Хрват у фулу, али не знам шта умишљају они други који носе наша презимена а трипују да су Хрвати?

[Ugly MF]

za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom....

majstor teorija: od ravne zemlje do iskrivljenog dijalekta. bravo, sjedni, pet!

Ja ne teoretišem.
Bavim se samo i isključivo naukom.
Da teoretišem, najavio bih u izjavi, ovako, čista neoboriva nauka!

[Aco Popara Zver]

iste antihrvatske idologije

al hvala što si napokon priznao!

[Aco Popara Zver]

za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom....

ja bih ipak malo da ispeglam tu tvoju nauku

naime, šta ako u stvari Srbi imaju iskrivljeni dijalekat i primili su pravoslavlje na silu?

sve u svemu, to da su Hrvati Srbi a Srbi Hrvati, tu se slažem - sve su to banane!

[Ugly MF]

Niko nije primio pravoslavlje na silu. Ako nećeš ne moraš biti. Mnogi i nisu. Pa i ne moraju.

[Anomander Rejk]

Labude, em što si zreo za Toponicu-javno se hvališ na forumu koji je posvećen knjigama
kako ćeš iste spaljivati (!), em si bezobrazan kolko si težak.
Još imaš obraza pominjati Istočnu Hercegovinu, a idete na poklonjenje ,,Gospi''
samo par kilometara od prebilovačkih jama gde ste pobacali decu.
Smetali su vam čak i mrtvi ,pa ste 92 eksplozivom uništavali i kosti i posmrtne ostatke.
Da imaš malo stida i obraza poklopio bi se ušima i ćutao.

[Truba]

Dođe mi da postanem

chat nick eli mina tor

Diverzitet 

ti si kapitalist koji ima vremena za igrice i filmove i knjige i pisanje...

Kakav sad kapitalist kad deceniju i po radim u humanitarnom sektoru???

Mislim, naravno da me plaćaju DALEKO više nego što vredim, ali to nema veze sa kapitalizmom.

još si gori znači

[Truba]

moj sljedeći nik

chat nick eli mina tor

[Truba]

E, u Crnojgori je ime, a ja sam svoje navuko od nekog čukun-čukun-pra-pra dede Vuka, taaako daaaa...
phih, za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom, jaka muda se opterećujem s' tim....

kako bolan pokatoličeni srbi kad su hrvati katoličanstvo primili prije 1400 godina
hoćeš reći da srpsko pravoslavlje i narod srpski postoji više od 800-1000 godina?

nego reci mi je li vaš narod pod turcima doživio barok, renesansu i rokokokoko kao hrvatski pod svojim okupatorima

[Аксентије Новаковић]

kako bolan pokatoličeni srbi kad su hrvati katoličanstvo primili prije 1400 godina

Какво бре католичанство од пре 1400 година?
Католичанство није тада ни постојало.
А да не говорим о тој штели коју називате уговор са папом.

[Aco Popara Zver]

nego reci mi je li vaš narod pod turcima doživio barok, renesansu i rokokokoko kao hrvatski pod svojim okupatorima

došo Komi u Dubrovnik da istraži hrvacki rokoko, uđe u arhiv i ne zna jedno slovo da pročita

jer je sve na ćirilici hahahahah


e moj Komi, rokokokale su tvoje ustaše po Jasenovcu i šire, žene i djecu, 700.000, onako umjetnički

zato što u Srbiji nije bilo renesansnih slikara


al ajde, daj nam još objasni zašto nismo ljudska bića

[Aco Popara Zver]

ontopik, eto šta se dešava kad mac glumi kvazineutralnog kvazimislioca, pojavi se oluja zvana Komi, "opravdano"

psiholinkin se podrazumijeva, poželjećete balvana pored njega

a da je lijepo neko našamaro Tuđmana, Slobu i Aliju možda svega ovoga ne bi bilo

[Аксентије Новаковић]

Кад је неко осушен од насушних неуролиберализама, онда није кадар ни обичну хронологију догађаја да скапира, па Слобу трпа где му није место, као да је Слоба кршио Устав СФРЈ, и као да је Слоба шверцовао оружје.

[scallop]

E, u Crnojgori je ime, a ja sam svoje navuko od nekog čukun-čukun-pra-pra dede Vuka, taaako daaaa...
phih, za mene su svi Hrvati pokatoličeni Srbi sa iskrivljenim dijalektom, jaka muda se opterećujem s' tim....

Svi smo mi vučja deca.

[Ugly MF]

Auuuuuuuu, pogodio si!

[scallop]

Auuuuuuuu, pogodio si!

Eh, kad bi ti znao da čitaš video bi kad sam pogodio.

[Аксентије Новаковић]

Пошто ЈНА у јануару 1991. године није испунила законску обавезу да разоружа хрватске паравојне терористе, у фебруару 1991. године Хрвати су започели са новим провокацијама.
У Карловцу су прво обележавали крстићима србске станове, а затим су приводили и хапсили виђеније Србе.
Хрватски редарственици су окупирали Плитвице, па су се на захтев целокупног Председништва СФРЈ повукли.

Почетком марта је дошло до сукоба хрватске полиције са србским народом у Пакрацу, што је довело до демонстрација у србским општинама, па су у Пакрац ушле јединице ЈНА, а интервенисало је и Председништво СФРЈ.
Због тога су се хрватски полицајци повукли, али су за собом оставили неколико опустошених зграда.

Насиље се наставило и над Уставом СФРЈ и над законима, па је 21. фебруара 1991. године Хрватски Сабор донео Одлуку по којој су савезни закони, закони СФРЈ, престали да важе у Хрватској, те су на основу те Одлуке били суспендовани сви савезни закони који нису били у складу са Уставом Хрватске.

Срби у Хрватској су у потпуности схватили такву поруку, па је доктор Милан Бабић говорио пред Комисијом за људска права УН у Женеви, али наишао је на зид ћутања, јер се међународна заједница правила и глува и нема и слепа, баш као данас када није у стању (односно, када не жели) да притисне Шиптаре да испуне своје обавезе, попут формирања ЗСО.

И док су Хрвати дивљали и вршили физичко и правно насиље, у Београду је на Ушћу био одржан милионски митинг за мир и слободан живот.
Заиста је наш народ био наиван мислећи да ће играњем козарачког кола сачувати Југославију.
Али и то нам даје јасну слику дешавања из тог времена – Србија се залаже за мир, равноправност и сл, а илегално наоружана усташка Хрватска дивља и пени, па шестог марта Фрањо Туђман најављује формирање Одреда народне заштите.

Три дана након што је пропао пројекат београдског пуча и преврата, ЈНА 12. марта предлаже Председништву СФРЈ да усвоји Предлог Штаба врховне команде ЈНА.
Седници је присуствовао и Вељко Кадијевић, који је говорио да је СФРЈ пред колапсом, да републике повлаче неуставне потезе, да је последњи тренутак за реакцију, те је упозорио на врло тешке последице за народе у СФРЈ и за саму СФРЈ ако се тај последњи тренутак не искористи.
Након тога је предложио:
- да се уведе ванредно стање у целој СФРЈ ид а се пониште све одлуке које су супротне Уставу СФРЈ
- да се разоружају све паравојне формације и да се одузме илегално наоружање
- да се што пре интензивира политички рад на изналажењу уставног решења за СФРЈ
- да оне републике чија руководства теже изласку из СФРЈ обезбеде на демократској основи сваком народу да тачно зна о чему одлучује, па ако неки народ одлучи да напусти Југославију  - да му таква одлука буде омогућена легалним и демократским путем, а они који желе да остану у Југославији – да за најдаље шест месеци донесу Устав и да организују живот на миран начин.
Предлог је садржао и одредницу да Војска на себе преузима гаранције за обезбеђивање мира.

Седница је трајала до 14. марта, и као што сви знамо, тај предлог је одбијен, никаква одлука није донета, јер је гласање Председништва завршено са 4:4.

Вељко Кадијевић је 13. марта отпутовао у Москву.
Његов одлазак су ,,добро обавештене опозиционе снаге у Србији", али и сепаратисти у остатку СФРЈ коментарисали тако да је испало да Кадијевић одлази у СССР да би тамо дизао побуну војних снага СССР, па када тамо успешно изведе војну побуну  - онда та побуна треба да се прелије и на ЈНА.
Наравно да је то била хистерична фантазија, која је служила да опозиција у Србији и новоусташка власт у Хрватској представљају себе као будуће жртве војног прогона.

Кадијевић је у Москву ишао на консултације, јер је СФРЈ већ била под притиском великих западних сила, које су изричито захтевале да се против илегално наоружаних паравојних терориста у Хрватској не сме употребљавати оружана сила.
Зато је у разговору са Горбачовим поставио питање да ли ће западне земље да изврше војну интервенцију ако ЈНА буде силом одузимала оружје Хрватима, и да ли ће у том случају СССР да заштити СФРЈ, а одговор који је добио је био да СССР нема сазнања да у западним земљама постоји размишљање за војну интервенцију против ЈНА у случају одузимања оружја.

Међутим, Кадијевић је још крајем јануара те године лично наредио спречавање започете акције одузимања илегалног оружја, и упркос мартовском одговору из Москве он се није одважио на поновно започињање те акције.

Све је то ишло у прилог Туђману и ХДЗ-у, па су његови специјалци стално нападали Србе, покушавали су да заузму Борово Село, а у Задру je новоусташка власт уништила 350 србских кућа и локала.

5. маја 1991. године Туђман је отворено позвао Хрвате на побуну против ЈНА, што су они здушно прихватили,  и већ су сутрадан у Сплиту убили војника Сашу Гешовског и давили војника Сашу Нацева.

Да би се спречио нови геноцид над Србима у Хрватској, Председништво СФРЈ је 9. маја донело Одлуку о постављању ЈНА између територије с већинским србским становништвом и осталих делова Хрватске.
Из те Одлуке се јасно види да ни Србија, ни ЈНА нису биле заинтересоване за за рат на целој територији Хрватске, или за рушење Туђмана и освајање Загреба, него је интерес био заштита Срба, тј. заштита оних који желе да остану у Југославији.
Због тога ЈНА није реаговала ни када је 28. маја 1991. године на стадиону НК загреб извршена смотра Збора народне гарде (зенге), јер су у војном врху сматрали да имају довољну војну силу којом могу да одврате Хрвате од напада на САО Крајину.
Одређене проблеме су, чинећи зулум над Србима, правиле усташе у појединим градовима са већински србским становништвом, али су такви градови били ефикасно очишћени од Туђманових кољача, као што је пред крај 1991. године био случај у Вуковару.

Кад сам поменуо Горбачова и СССР, са Горбачовим се крајем 1991. године састајао и Јовић, коме је Горбачов поручио да СССР не може више ни сам себи да помогне, а камоли СФРЈ.
Након тога је Србија више гледала ка Кини, па је пред увођење санкција од Кине тражена помоћ и заштита у СБОУН.
Међутим, тадашњи председник кинеске владе, Ли Пенг,  је поручио да иако је Србија у праву, они не могу да користе вето на питања која се не тичу директно угрожавања интереса Кине, те да Кина није спремна да сврставањем на страну Србије доведе у питање своју будућу сарадњу са Немачком и осталим земљама Европе.

За крај овог поста, нешто о често спомињаном сусрету Милошевић-Туђман у Карађорђеву.
Тај сусрет се десио крајем марта 1991. године, тако да падају у воду приче да се то збило усред рата.
Тај сусрет није био никакав тајни сусрет, јер је о њему извештавао Танјуг.
Шпекулације да је реч о тајном сусрету су потекле из сарајевских медија који су, у жељи да се очува унитарна БиХ под Алијим вођством, пласирали неистине да су Милошевић и Туђман делили територије БиХ.
Читали су Алијини новинари о Стојадиновићевом и Павелићевом плану за поделу Босне, па су решили мало да се играју, и да територијалну поделу Босне по том плану пришљамче Туђману и Милошевићу.
Не сумњам да је Туђман имао такве планове, али Милошевић и да их је имао – никада их није открио, нити је неком од сарадника било шта о томе поверио.
Ту неистину о туђмановско-милошевићевској подели Босне су касније, након Туђманове смрти, поновили и лажљиви Месић, и Туђманов саветник Душан Биланџић.
И док је неверовати Месићу ствар менталне хигијене, неверовати Биланџићу је ствар здравог разума, јер тај човек је у својој књизи тврдио како је Србија 1944. године припадала пораженој страни, и уопште није уважио чињеницу да су партизанске одреде и дивизије у највећем броју чинили Срби.
Са србске стране никада није било потврда да се на том састанку делила Босна, већ је увек било говора да је било речи о судбини СФРЈ и о раду СИВ-а на челу са Антом Марковићем, који је својим назови југословенством највише сметао Туђману (добро је познато да је Туђман рекао да Анте Марковић у Хрватској може само да мења сијалице по хаусторима и ништа више).

У наредном посту се дотичем доласка ,,европске тројке" и њихових притисака на државни врх, и након тога на мировну конференцију.

[Anomander Rejk]

Mislio sam da ponešto napišem,
jer sam ne samo učestvovao u tom prokletom ratu već i živeo u području koje
je pogranična opština prema Kninu, a graniči i sa Livnom, gde je još 92 bio Gotovina, pa mislim
da ponešto o svemu tome znam više nego neko ko je živeo i živi u Beogradu,
hteo sam ponešto da napišem i onome što je doprlo čak i do nas običnih vojnika
što se tiče ,,podele/razmene ( čitaj : prodaje teritorija )''  a što je
recimo isplivalo za Kupres još 93e, čitavih godinu dana pre pada istog.
ponešto o smeni najsposobnijih oficira ( Lisice Slavka, koji je posle oslobađanja Kupresa
i Bosanskog Broda faktički sklonjen u stranu ), itd,
ali nema svrhe-ovde svi znaju sve, svi barataju činjenicama, faktima.
Tako da, što se mene tiče-trajna odjava sa teme.

[scallop]

Шта фали чињеницама? Још ће се то комешати, али на крају исплива. Не могу само амерички пилоти да траже одштету од Србије што су се препадали док су бомбардовали. Има још одговорних а упрпљених да ће се сазнати.

[Аксентије Новаковић]

a što je recimo isplivalo za Kupres još 93e, čitavih godinu dana pre pada istog.

Није Слоба учествовао на састанцима у Грацу, него су тамо састанчили Радован и Мате.

Плус, ако си пажљиво прочитао шта сам у постовима писао, онда си лепо могао да видиш да сам се бавио периодом пре избијања рата, а не каснијим периодом и линијама на фронту.

Намера ми је била да јасно покажем да је лаж да је Србија кршила Устав СФРЈ и да је Србија кривац за избијање рата.

Немам намеру да обрађујем ратни период, јер Србија у рату није учествовала.

А ако већ причамо, онда причајмо чињеницама.
Немојмо да се фрљамо нетачностима попут "састанак у Карађорђеву је био усред рата", јер нисмо хрватска википедија па да штелујемо податке.

[Аксентије Новаковић]

У СФРЈ су европски изасланици први пут дошли крајем маја 1991. године.
Било би за очекивати да су дошли да би покушали да се заложе за мирно решење кризе, али није било тако.

Након смрти Туђмана и Слобе, Глигоров је, сваљујући све на ову двојицу, говорио како је европска тројка дошла са понудом уласка СФРЈ у ЕЗ, и финансијском ињекцијом од 5,5 милијарди долара, што није тачно, али звучи лепо.
Глигоров је тим изјавама прао руке, јер је при распаду СФРЈ испао политички кратковид, и захваљујући његовој политичкој кратковидости се данас Македонија распада на два дела.

Новински чланци који промовишу ову ,,милијарде долара"  причу су пуни грешака, па се греши од имена тројице министара који су дошли у СФРЈ, до саме године доласка у СФРЈ (на појединим местима се наводи 1990. година, а не 1991).
Сличну удицу, с времена на време, у својој емисији Ћирилица баца и Пецонијев привезак Миломир Марић.

Зашто је уопште тројка у саставу Де Микелис, Ван ден Брук, Пос, долазила у СФРЈ?

Долазили су да би извршили притисак на чланове Председништва СФРЈ да за новог председника Председништва изаберу Месића.
Наиме, 15. маја 1991. године је Хрватској требало да припадне место председавајућег Председништва СФРЈ, али остали чланови Председништва на то место нису хтели да изаберу Месића, јер је он, као што је приликом доласка у Председништво СФРЈ и најавио, радио на растурању СФРЈ.
Зато су остали чланови Председништва тражили да Хрватска делегира неког другог уместо Месића, али место председавајућег Председништва нису оспоравали Хрватској.
Међутим, Европи је био прихватљив искључиво Месић, јер Европи није био циљ очување СФРЈ, већ њено разбијање.

Две недеље је трајала криза Председништва, у којој је Месић правио свој one man show (писао је писма страним државницима и потписивао се као председник СФРЈ, иако у том тренутку није био изабран на место председника Председништва), да би 29. маја у СФРЈ стигла европска тројка.
Европска тројка је вршила притисак на чланове Председништва да морају да изаберу Месића, говорећи да остатак Председништва онемогућава ,,уставног председника" Месића да врши председничку функцију.
Али чланови европске тројке су дошли плански и уопште нису уважавали закон и Устав СФРЈ, и тумачили су и законе и Устав онакако како је њима одговарало, јер Месић није био ,,уставни председник", нити је место председавајућег припадало њему, већ Хрватској.

Када им је саопштено да Месић има циљ да растури земљу, и да је његово дотадашње деловање у Председништву СФРЈ било усмерено на остваривање тог циља кроз опструкције,  чланови европске тројке су рекли да они гарантују да ће Месић радити као и сви остали чланови Председништва на томе да се реши југословенска криза, а да они стоје као гаранција иза тога.
У супротном, претили су економским мерама и раскидањем свих односа са Југославијом.

На питање како ће они гарантовати да ће Месић радити у интересу Југославије, а не против ње, у име европске тројке је одговорио Ван ден Брук, и рекао да ће након Месићевог избора дати јавну изјаву у име Европске заједнице, којом се гарантује да Месић неће радити против Устава и правног поретка.

Месић је након тога изабран гласањем са 7:1, а против њега је гласао само Бранко Костић, члан Председништва из Црне Горе.

Месић наравно да није радио на очувању, већ на разбијању СФРЈ, а занимљиво је да су Хрвати у тренутку пропасти СФРЈ имали двојицу својих на кључним позицијама – Месића као председника Председништва СФРЈ, и Анту Марковића као председника СИВ-а.

Што се тиче европске тројке, њена гаранција залагања за јединство Југославије и решавање кризе мирним путем је била само навлакуша да се изабере Месић, и то се видело убрзо након овог дешавања, на мировној конференцији у Хагу, када је наложено растурање Југославије, а Де Микелис је једном приликом изјавио да је био под притиском Немачке.

[Truba]

osim srba
pokatoličeni srbi napadali su i mađare

PRIJE TOČNO 170 GODINA Ban Jelačić je s 50 tisuća junaka prešao Dravu, otjerao Mađare pa izrekao legendarne riječi

http://www.croexpress.eu/vijest.php?vijest=16667

[Аксентије Новаковић]

Еј, Лабуде, знаш ли да је пук "Бан Јелачић" избрисан из бројног стања 1914. године, након што упао у Србију?
Замисли само шта му се у Србији десило...

Него, знаш ли да је "храбра хрватска војска" уништила 380 србских села по Хрватској, само у току 1991. године?

[Truba]

ne znam za te podatke

znam da ste protjerali 150 000 nesrba i zbrisali oko 120 katoličkih župa 1991.

nešto kao i 1941. samo ste tad imali zaštitu komunjara kroz povijesne knjige pa je svako ubojstvo hrvata, pa i civila odmah bilo revolucionalni čin tojest ustanak naroda i narodnosti

ljudi se vraćali s hodočašća svetoj ani iz knina 26.7. i junaci zaustavili vlak s 300 civila i žik

[Аксентије Новаковић]

Знаш ли да у извештају Бутроса Галија пред Саветом безбедности (од 15. маја 1993. године) стоји да је Хрватска до тог тренутка протерала 251.000 Срба, који су уточиште пронашли у РСК, Србској и Србији?

Католичке жупе су страдале јер је Ватикан почетком 1991. године дао 4 милијарде долара ХДЗ-у за убрзање распада Југославије.

[Truba]

nisam dalje čitao od to butros

mi smo se ko mali šprdali s butrosom ćetaljom

na svojoj sam koži osjetio funkcionalnost UN-a i izbjeglištva zato sam veoma osjetljiv na tu đavolju skupinu neradnika i pedofila

uostalom i vama je bilo jasno za vrijeme bombardovanja i odcjepljenja kosova
koliko je bitan UN i istinit

[Аксентије Новаковић]

Знамо шта се дешавало и без Бутроса и без тог једног јединог документа у коме међународне институције признају хрватску злочиначку политику.

Него пази ово:

KRVAVI SEPTEMBAR U LICI – 1993.
"Nisam našao znake života, ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je potpuno sistematsko i namjerno". General Žan Kot, 19. septembar 1993.

А нађи и фотомонографију под називом:

Ravni Kotari  - Victims of Croatian aggression in the Republic of Serbian Krajina 1993

[Аксентије Новаковић]

Кад већ спомињемо неке годишњице, пре два дана се навршило 25 година од хрватске злочиначке акције "Медачки џеп".

У тој акцији (спроведеној над становништвом села која су била под вајном заштитом УНПРОФОР-а) је убијено и нестало 88 Срба, од којих 17 жена, а 26 особа је било старије од 60 година.

[Truba]

jesi ispucao kvotu za danas?


neprocesuiranje zločina

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=203068


Na hrvatskoj strani poginulo je 7.263 civila, među kojima su 46% žene, a 4,8 % su djeca. ,,Polovina ubijenih su žene i djeca jer su srpski topovi bili usmjereni u naselja kako bi protjerali stanovništvo i otvorili put osvajanju", istaknuo je Hebrang.
,,Ovo je već drugi nezavršeni rat u Hrvatskoj. Nije završen ni onaj 1945. jer pobijene stotine tisuća bez suda nisu doživjele čak ni svoje otkopavanje, jedva 1 posto tih grobišta je otkopano", rekao je Hebrang.

[scallop]

Ako nije on, moja kvota je beskonačna. Koliko god da iscrpljuje, laganje nije trajno, pa ni ovo koje postuješ.

[Аксентије Новаковић]

Лабудова "Господа Хебранзи" су партијска спика за гласаче.

Лабуде, ево озбиљних података.

http://www.veritas.org.rs/srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-1990-1998-godine/spisak-nestalih/

[Truba]

https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/ciro-truhelka-muzej-cuda/

ne čitam jergovića ali prvi pasus je zanimljiv nisam dalje išao

i ja sam AU nostalgičar... monarhista i papista
država nam je bila do LIVa u ukrajini
čovječe koja sila

ionako "potomci" gavrila danas bježe u beč
tako da ne vidim smisla u rušenju takve države
ali svakom vremenu i njegovim ljudima njihovo

[Aco Popara Zver]

https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/ciro-truhelka-muzej-cuda/

ne čitam jergovića ali prvi pasus je zanimljiv nisam dalje išao

i ja sam AU nostalgičar... monarhista i papista
država nam je bila do LIVa u ukrajini
čovječe koja sila

ionako "potomci" gavrila danas bježe u beč
tako da ne vidim smisla u rušenju takve države
ali svakom vremenu i njegovim ljudima njihovo

700.000

[Truba]

https://narod.hr/hrvatska/igor-vukic-djeca-umrla-u-zagrebu-a-upisana-u-jasenovacki-popis-kao-da-su-ih-ustase-ubili-u-logoru

djeca-umrla-u-zagrebu-a-upisana-u-jasenovacki-popis-kao-da-su-ih-ustase-ubili-u-logoru

[Aco Popara Zver]

niko od 6 članova moje porodice nije ni na jednom od tih spiskova

a znam da se nisu sami zaklali

700.000 u NDH

[Аксентије Новаковић]

https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/ciro-truhelka-muzej-cuda/

ne čitam jergovića ali prvi pasus je zanimljiv nisam dalje išao

У том пасусу Ћиро Трухелка тлапњом о србској расној мешаности упућује на тобожњу хрватску расну чистоћу.
Међутим, две године пре Ћиро Трухелке су Хрвати поносно причали како су се миксовали са и са Хунима, и са Аварима.

Рецимо, види ово:

Hrvatski List" od 14. IV. 1939:
,,Došavši Hu-ur-vathi zajedno sa Hunima u Evropu, zavladali su nad slavenskim starosjediocima, s kojima su se slili u jedan organizam, kojemu su dali svoje ime, iako su bili u manjini"


Затим, пази шта исте те године (1939) у својој књизи ''Карактерологија Југословена'' каже хрватски филозоф и етнопсихолог Владимир Дворниковић:

Животна заједница са Аварима пред вратима Империје, морала је оставити своје трагове. Та заједница је трајала преко 200 година и била је више паразитска него симбиотична и морала је оставити карактеролошке и антрополошке трагове.

Затим Дворниковић карактерише Аваре:

Авари су морали бити један мозговно сужен, свакој вишој култури неприступачан, монголски сој. Били су то савршени примјерци дубоке, ''варварске'' психологије : животињски, лакоми пљачкаши, грамзиви сакупљачи блага које су као хрчкови вукли у подземне јазбине, брутални паразити на тијелу и души својих поданика и свирепи мучитељи.

Описујући слику сељака из околине Загреба, Дворниковић каже ''да такву ширину лица (монголоидну) ниже очију има око Загреба скоро свака друга, трећа сељанка! ''

Значи, Дворниковић каже да су све аварске гомиле криминалне, а у случају Хрвата је то одлика аварске крви, и још каже да у тим крајевима и данас има истакнутих аварских физиономија четвртастог лица и истакнутих јагодица.


Према томе, поздрави и Јерговића и његовог фантазера Ћиру Трухелку.