Viktor Peljevin

[zakk]

Na koju foru nemamo topik o Peljevinu? Nisam čitao, ali koliko vidim načelno odgovara našim interesovanjima, a ovde je bogme poprilično objavljivan...

a pominje se po forumu...

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5805.msg225149#msg225149

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7074.msg238685#msg238685

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4345.msg104181#msg104181

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1376.msg198678#msg198678

[Orion]

Svojevremeno me je Viktor kontaktirao preko myspace-a, valjda je video na profilu da ga navodim među omiljenim piscima, pa mi poslao friend request. Kul lik.

Inače, mislim da sam čitao sve što je od Peljevina prevedeno kod nas, i sve mi se manje-više dopalo, a favoriti su mi Čapajev i Praznina, Empire V i, posebno, Sveta knjiga vukodlaka.

[Mme Chauchat]

Već dva puta mi je kompjuter pojeo post o Peljevinu  Valjda što nije bio skroz pozitivan...
Elem, da se prepričam: Peljevin je odličan pisac, i ja najviše volim Omona Ra, ali kasnije je malo prešao u ponavljanje određene formule (sa inventivnim varijacijama, ali ipak): parodija žanra (kako kada kako koga), malo budizma, satira na politiku, savremenu kulturu i pop-filozofiju, često krajnje brutalna... Ljudi većinom najviše vole Čapajeva, ali meni je ta knjiga odviše budistička. A posle Dijalektike prelaza... i Vampira sam rešila da se malo odmorim od njega, bar jedno tri knjige.

[Alexdelarge]

od peljevina sam procitao sledece knjige :


Generation P
Sveta knjiga vukodlaka
Čapajev i praznina
Dijalektika prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda

[Mo]

Kod nas izaslo:

Čapajev i Praznina
DPP iz u niotkuda u nikuda
Empire "V"
Generation "P"
Omon ra
Poslednje pesme političkih pigmeja
Sveta knjiga vukodlaka
Život insekta 
Šlem užasa

a najvise su me svidele Empire V, Sveta knjiga i slem uzasa. Sjajan pisac ali nekako ima manir da u pojedinim delima pricu prica kao da je na pecurkama...

[tomat]

грибы

[sodomizer]

da, da, šlem užasa je odličan, ali meni je genP the best.

[Mme Chauchat]

Mokičice, ima i zbirka priča Žuta strela, to je jedna od prvih knjiga kod nas objavljenih, mislim. (Sad sam proverila, druga, prvi je Čapajev). Redak primer pisca koga vole svi oni koje pljuje, od kopirajtera do deridijanaca. 

[Albedo 0]

http://www.imdb.com/title/tt0459748/

[Loni]

Ja sam pisao o Peljevinu na temi ,,Najdraže metafore i citati''.

Otprilike to je i ono najbolje kod Peljevina.
Nema tu jake fabule, ne postoji konstrukcija.
Jedino što valja su prelepe metafore i udubljivanja u detalje, ali i to je nešto.

[Alexdelarge]

Nema tu jake fabule, ne postoji konstrukcija.

sto je svakako cudno za postmodernistickog pisca.

[Loni]

On je meni ipak iznad običnih postmodernista.
Koliko god da nema fabule, njegov roman toka svesti smisleniji
je od Basarinih.

Uzmi 20 stranica Basarinog romana sa sredine i stavi ih na kraj kao karte kad mešaš.
Niko neće primetiti razliku.

No dobro. Neki su toliko vešti u onome, šta znaju da im se druge stvari praštaju. Ćirić mi je najsličniji Peljevinu od naših pisaca.

[Alexdelarge]

On je meni ipak iznad običnih postmodernista.
Koliko god da nema fabule, njegov roman toka svesti smisleniji
je od Basarinih.

Uzmi 20 stranica Basarinog romana sa sredine i stavi ih na kraj kao karte kad mešaš.
Niko neće primetiti razliku.

No dobro. Neki su toliko vešti u onome, šta znaju da im se druge stvari praštaju. Ćirić mi je najsličniji Peljevinu od naših pisaca.

dosta si uopsten, pa ne razumem bas najbolje; koje romane poredis basara/peljevin? takodje, u cemu je cira najslicniji peljevinu?

[Usul]

Nije uputno porediti Basaru i Peljevina. Oni ponekad rade na istim temama ali nisu na istim talasnim duzinama. Stil je podosta drugaciji. Problem Basare je sto se od biciklista auto-reciklira ponavljajuci delove svojih knjiga i eseja u raznim novim romanima (videti Uspon i pad Parkinsonove bolesti kao jedan od najociglednijih primera ovog trenda). Taj copy&paste proizvodi neke rezultate brzo ali je veoma ocigledan bilo kome ko je procitao vise od 3 njegove knjige. (Ipak bez obzira na te primedbe i dalje mi je on omiljeni moderni srpski pisac)

Peljevin, pak, radi nesto drugo. Dekonstruise ruske mitove i megalomaniju velikog carstva (treceg rima) na sebi svojstven nacin. Ono sto sam imao prilike da procitam je dan opricnika ali u spanskom prevodu. To je jedno totalno ludilo, neo-monarhisticki-nacionalizam doeveden do apsurda i totalne dekadencije.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ali zar OPRIČNIKE nije napisao drugi Vladimr - Sorokin? Jednako kao i nastavak - ŠEĆERNI KREMLJ.

...inače, poređenje Peljevina i Basare je naprosto promašeno, elaborirao bih, ali mi se neće, jer je autor te teze Lomljavina. To mi je dovoljno da pojmim.

[Alexdelarge]

ma pusti lomija, nego elaboriraj.

[Mo]

Mokičice, ima i zbirka priča Žuta strela, to je jedna od prvih knjiga kod nas objavljenih, mislim. (Sad sam proverila, druga, prvi je Čapajev). Redak primer pisca koga vole svi oni koje pljuje, od kopirajtera do deridijanaca. 

tu sam zaboravila a to je i jedina koju nisam uspela da nabavim 

[Usul]

...ali zar OPRIČNIKE nije napisao drugi Vladimr - Sorokin? Jednako kao i nastavak - ŠEĆERNI KREMLJ.

Au sunce ti žarano. Al sam ja prolupao od silnog PHP-a koji gledam ovih dana. Jeste Sorokin je. Onda moj post i nema puno smisla

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...za one kojima ruski ne predstavlja problem, pre sat or so  na ponudi SurrealMoviez-a pojavili su se linkovi (3 Fileserrve linka) za GENERACIJU P (poveći, odličan rip (oko 2GB), ali zasad bez titlova)...

[zakk]

Generation P. Official trailer. 2011 (press cc for English)

[Anomander Rejk]

Ja sam skoro na poklon dobio Poslednje pesme političkih pigmeja pindostana.
Pročitao, zaista dobro.

[mstislaw]

Uskoro i kod nas...

[Alexdelarge]

Viktor Peljevin, Sok od ananasa za divnu damu, prevod s ruskog Mirjana Grbić

Peljevinova maštovitost i parodija u ovoj knjizi kao da  nadmašuju sve ono što je i do sada čitaoca dovodilo do gorkog smeha i začuđujućeg oduševljenja. Kroz pet novela on slika savremeno rusko i svetsko društvo, karikirajući priče o teorijama zavere, političkim špijuniranjima, tajnim službama koje se upliću u živote običnih ljudi, i suprotstavlja im istočnjačku religiju i misticizam koji nude pravu životnu harmoniju, ali pred kojima je čovek sa zapada sasvim mali i smešan i nije u stanju da ih dosegne. U prvoj noveli junaka angažuje državna bezbednost da putem radio-veze instalirane u plombi zuba, u ulozi Boga, šalje Džordžu Bušu poruke i političke smernice. U drugoj noveli prati se priča o čoveku koji je opstruirao rad američkih bespilotnih bombaških letelica u Avganistanu... Poslednja novela čini formalnu sponu sa naslovom knjige koji je parodijska replika na poeziju Bloka i Majakovskog.       

[sodomizer]

Pročitao neko već? Valja li?

[zakk]

http://www.plato.rs/vesti-detaljnije.php?ID=74676

Akcija: knjige Viktora Peljevina21.04.2011. Viktor Peljevin
Najpopularniji savremeni ruski pisac
Za kratko vreme stekao planetarni uspeh
Neobičnog imidža i dobrog izgleda
Izbegava javne nastupe
Sve u vezi s njim je pod velom tajne
Najbolje ćete ga upoznati ako čitate:
Čapajev i Praznina

Generation P

Sveta knjiga vukodlaka

DPP - Dijalektika prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda

Empire V

P5 - Poslednje pesme političkih pigmeja Pindostana
Knjige možete kupiti sa popustom od 20% u periodu od 21.aprila do 05.maja 2011.

[angel011]

2011?

[Alexdelarge]

S.N.U.F.F.
Viktor Peljevin

Izdavač: Booka
Broj strana: 431
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 14x20 cm
Godina izdanja: 2014.

Radnja romana smeštena je u postapokaliptični svet i bavi se odnosima dveju zemalja ‒ Urkaine (Urkainskog Urkaganata), koju naseljavaju ,,Orci", i veštačke džinovske kugle Bizantiuma (Big Byz) koja visi iznad nje, naseljene ,,ljudima".

Urkaina je tehnološki zaostalo društvo, u kome se govori na ,,gornjoruskom" jeziku (službeni jezik je gornjo-srednjosibirski), a Bizantium je pak napredno tehnološko društvo – ,,demokratura", gde prevladava crkvenoengleski jezik, sličan engleskom. Ipak, Bizantium ima probleme s nedostatkom fizičkog prostora i sa zakonom o uzrastu saglasnosti, koji zabranjuje javno stupanje u seksualni kontakt ljudima mlađim od četrdeset šest godina. Mnogi žitelji Bizantiuma žive s lutkama-robotima (,,surama") različitog stepena kvaliteta.

Naracija se vodi iz lica ,,čoveka" — Demijana-Landulfa Damilole Karpova, koji radi kao snimatelj naoružane bespilotne leteće kamere. U civilnom životu Karpov živi sa surom po imenu Kaja, koju je kupio na kredit, i koja uvlači njega i dvoje Orka u intrigu motivisanu njenim ličnim interesima.

Roman sadrži mnoštvo aluzija na savremeni (2011. godina) društveni i politički položaj Rusije i Zapada i na njihove međusobne odnose, u satiričnom maniru. Tekst je prepun opscene leksike i ,,novojezika", uglavnom nastalog od engleskih i ruskih reči koje su promenile svoje značenje u svetu budućnosti koji se opisuje.

[ex pistol]

Ne znam, nisam jebga ranije čitao Peljevina ali početak s.n.u.f.f.a.-a je samo takva pAljevina da sam se ja zagrejao. Javljam se za par dana (nedelja).. 

[ex pistol]

Ispostavilo se da nisam mogao da pročitam snuff do kraja a retko mi se to dešava sa knjigama.
Konfuzno do bola nakon zanimljivog početka i onda ništa, ništa, što već reče neko kao na pečurkama.
Možda mi samo nije lego ovih dana verujem da ću mu dati drugu šansu.. nekad, probaću sa vukodlacima ili tak nečim hvaljenim.

[Loni]

On je meni ipak iznad običnih postmodernista.
Koliko god da nema fabule, njegov roman toka svesti smisleniji
je od Basarinih.

Uzmi 20 stranica Basarinog romana sa sredine i stavi ih na kraj kao karte kad mešaš.
Niko neće primetiti razliku.

No dobro. Neki su toliko vešti u onome, šta znaju da im se druge stvari praštaju. Ćirić mi je najsličniji Peljevinu od naših pisaca.

dosta si uopsten, pa ne razumem bas najbolje; koje romane poredis basara/peljevin? takodje, u cemu je cira najslicniji peljevinu?

Najsličniji u tome da su obojica, očigledno negatori značaja fabule.
Uz sve šta uz fabulu ide (uzročno-posledična logika funkcionisanja likova, karakterizacija, doslednost, poenta u preokretu itd).

Danas je jako retko naići na delo koje funkcioniše perfektno i u pogledu naracije i u pogledu fabule (s karakterizacjom). Autori ili postižu da se divimo samoj naraciji i padamo u nesvest od metafora, poređenja, izbora alternativnih termina i replika, a da iole smislenu fabulu ne možeš da probereš,
ili obrnuto. Da fabule i poente ima, ali da to nije ispričano bogatim jezikom.

I Peljevin i Basara spadaju u prvu grupu.

Basaru već 10 godina i ne čitam (pole 3 dela), ali ono šta primećujem u njegovim dnevnicima u Danas-u je da on trenutno igra na kartu forsiranja egzotičkih reči.
Pasus bez ijednog staroslovenskog ili termina iz turskog doba, kod njega ne mož' da se zamisli:
blagopočivši, crven ban, popečitelj, ropotarnica, čestnejšni čiteci, dražejše duvandžije...)

Po meni to je beg. Ne umeš da ponudiš originalnu konstrukciju pa ti ne preostaje ništa drugo no da eksperimentišeš menjajući fasadu (tj. formu).

Slično kod Peljevina primećujem. Sve se i svodi na kvalitet naracije.
No i to je nešto, pa kome je dovoljno nek uživa.

[Tesla]

Dopada mi sw Peljevinov svet, ali nije za svaki dan. Ne preporucujem citanje njegovih knjiga bez pauze izmedju.
ipak, jemdan od mojih omiljenih pisaca.
preporucujem Zlatnu strelu, Omon ra i Empire V. Ostale su, po mom misljenju, malslabije. Vidim ovde je bas popularna sveta knjiga vukodlaka, meni (sem scene sa ubedjivanjem krave) i nije nesto. Jedina koja mi se bas ne dopada i smara me je Zivot insekata.

Cekam snuff da iznikne u biblioteci, pa javljam utiske.

[Alexdelarge]

Izdavač: Laguna
Broj strana: 304
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm
Godina izdanja: 7. oktobar 2015.

509.15 din

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte.

Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana...

,,Peljevinova popularnost umnogome duguje njegovom daru za komično i satiričnoj eleganciji, a njegova proza dotiče opšte uslove života u današnjoj Rusiji. Osećanje zbunjenosti, dezorijentacije i izgubljene ravnoteže leže u osnovi svih njegovih dela." London Review of Books

,,Peljevin je pesnik, filozof i hroničar pograničnih svetova. On postavlja spojnice između različitih realnosti." Aleksandar Genis

[Alexdelarge]

BETMEN APOLO
Viktor Peljevin

Izdavač: Booka
Broj strana: 440
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 14 x 20 cm

1103.30 din

Posvećeno mojim prijateljima i vršnjacima, generaciji ruskih vampira rođenih 1750–2000, svima koji su u ovaj život ušli kao u gostoljubivi noćni klub, ne znajući da je noć koja nas je prigrlila već na izmaku. Glavni likovi knjige su junaci romana ,,Empire V", ali prethodno upoznavanje s njima nije obavezno. Možete početi odavde i ,,Empire V" pročitati posle. /RAMA DRUGI/

* * *
Avanture mladog vampira Rame Drugog se nastavljaju! Glamuru i diskursu pridružuje se protest, kako beskonačni tok ljudske patnje ne bi presušio. Ipak, Rama ne želi da se pomiri s takvim stanjem stvari, i uz pomoć novostečenih undead-sposobnosti kreće u potragu za odgovorima. Na tom trnovitom putu čekaju ga nova ljubav, gubitak drevnog tela i susret ne samo s čuvenim Drakulom već i sa samim Betmenom. ,,Betmen Apolo" nije obična književnost, to je umetnička filozofija na zadatu temu. Govoreći univerzalnim jezikom muzike, ,,Betmen Apolo" je pravi pank (težnja ka potpunoj nezavisnosti, ličnoj slobodi), ali pritom vrlo psihodeličan. Čitanje Peljevinovih romana odličan je način pomeranja granica svesti. Čitalac ponovo dobija nešto između totalitarne Orvelove ,,1984" i Hakslijevog ,,Vrlog novog sveta" u prevodu na rusku stvarnost.

[Alexdelarge]

EMPIRE V
Viktor Peljevin

Izdavač: Booka
Broj strana: 336
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 14 x 20 cm

841.50 din

Srećno vam bilo još jedno putovanje kroz novu Peljevinovu ciničnu priču o Onima Koji Vladaju Ovim Svetom – ovoga puta vampirima koji nam više ne sisaju krv nego novac, u čemu im pomažu njihove zemaljske sluge Haldejci, a glavno oružje u toj prljavoj zaveri jesu magične reči glamur i diskurs, čija je suština u maskiranju i kontroli. Grubo govoreći – glamur su lepe slike, a diskurs – mudre priče o tim slikama.

Čitalac knjige naći ce se pred teškim iskušenjem: razmišljanja vampira o tome kako funkcioniše ovaj svet vrlo su ubedljiva i teško je ne poverovati im. Hoćete li naći slabu kariku u lancu argumenata? I za koga sebe smatrate u ovom svetu (ovom zato što i vampiri i Haldejci – njihove ljudske sluge – previše liče na našu elitu i njene metode upravljanja). Jednim od onih čijom se energijom hrane vampiri? Vernikom tajne crkve koji čeka dan kada će Bog spaliti ovaj pokvareni svet? Ili jednim od krvopija?

,,Remek-delo, pedantno detaljno, mučno, čudnovato lepo... Ovaj prikaz raspada porodice predstavlja jedno od najmoćnijih literarnih dela poslednjih godina."
Observer

[klem]

ja imam od peljevina knjigu život insekata ali je još nisam pročitao malo je nadrkan taj peljevin

[Scordisk]

Zamalo da otvorim novu temu, ali sam se potom setio da će me Najtflajer šornuti iz uha ako to uradim, pa sam malo potražio, i evo je, već postojeća tema!

U principu, Peljevina sam još pre mnogo godina počeo da čitam, počeosam  sa "Generacijom P" koja je bila kao neki hit u svoje vreme, i mada nisam neki ljubitelj postmodernizma i te neke, kako da kažem, fanstastike koja je više u kategoriji halucogene parodije nego naučne, ipak je sve to bilo dovoljno interesantno da me zainteresuje, pa da pročitam i ostale uratke. Neki su me oduševili, neki su mi bili prenaporni, a spomenuti "Ćivot insekata" prosto nisam mogao dovršiti, mada me je "Ampir V" oduševio kada je izašao, ali, za poslednje što je Booka izdala (njojzi hvala!), odnosno, romane "SNUFF" i "Betmen Apolo", moram da kažem da sam se oduševio. I da su romani mnogo više nalik modernim tokovima fantastike, nego što su to raniji uratci bili.

SNUFF je postapokaliptična priča koja se dešava u Sibiru, s uvrnutim društvenim uređenjem, podeljenim na Orke, ljudski šljam što se kolje u blatu, i na kastu koja živi u vizantijskoj zvezdi smrti što pluta u vazduhu, gde se društvo sastavljeno od lobija stogodišnjih feministkinja, snuff producenata, profesionalnih homoseksualaca, mafijaškog sveštenstva i političkih izbeglica održava u delikatnom balansu, istovremeno režirajući snuff filmove. Snuff filmovi su, naime, sveti dokumentarci koji se planiraju decenijama: Orci, sluđeni idelologijama, politikom, vođeni svakakvim sumnjivim kanovima, a zapravo marionetama, opkoljeni drogiranim, paranoičnim berserk policajcima, upetljavaju se u krvave ali režirane konflikte, što se potom snima, i zatim montira sa prigodnom, politički korektnom pornografijom. Krug života i smrti se zatvara,tako se pušta zla krv iz društva, i svi žive srećno vekovima.

U pitanju je, naravno, neskrivena pljuvačina po sadašnjici, pomalo nihilistički stav o politici, ljudima, međusobnim odnosima  i ljudskoj civilizaciji uopšte, i mada na prvi pogled Peljevin može delovati kao mizogini homofob i anarhista, ja ipak imam utisak kao da je on samo teški mizantrop - on mrzi sve podjednako. To se možda nekima i neće svideti, možda se i neko uvredi, pa bih rekao da nije to baš roman koji bih svima preporučio.

Što se mene tiče, pak, Peljevinovo preterivanje je jako duhovito. A da ne bude samo da je pisac  bacao izmet s dna jame i ništa drugo, u romanu se mogu naći zanimljivi i ubedljivo sročeni argumenti jednog pogleda na muško - ženske odnose, seks, ljudsku prirodu, po čemu se mi to razlikujemo od robota, odnosno, da li androidi imaju dušu (po hiljaditi put isto pitanje, ali mislim da je Peljevin tome pristupio na neobičan način). I, naravno, potpuno u skladu sa peljevinovim ranijim radovima, uvek postoje dugi, dugi pasusi posvećeni metafizičkim pitanjima o prirodi boga, sveta, stvarnosti koja nas okružuje. Odmah da napomenem, mislim da je peljevin svoju filozofiju kuvao na Kastanjedi, Hakslijevim opijumskim eksperimentima, staroj školi budizma, azijskim mitovima i strategijama marketinških agencija. To, opet, može neke ljude odbiti od čitanja.

Snuff je celovit roman, s početkom i krajem, i može se tako čitati. Priču nose tri lika - mladi i neuki Urk, preko kojeg je prikazan sav nivo paranoje, šizofrenije i ideologije koju sporovodi Urkainsko društvo, drugi je cinični kamerman snuff filmova, i treći lik, po meni najinteresantniji, jeste njegova android devojka. To je možda i moglo da se psomene na onoij temi o jakim ženskim likovima, ali eto, može ovde: ona je primer "jakog" ženskog lika, tvrdoglava, sposobna i samostalna, mada, bizaran detalj baca svetlo na čitav zaplet: to što je ona tako programirana od vlasnika. Sve u svemu, ja sam snuff progutao vrlo brzo, i naknadno sam ga još čitao i prelistavao, i svakome bih toplo preporučio da ga čita, ako, naravno, nema problema sa već navedenim opaskama o piscu i njegovim stavovima.

Betmen Apolo je nastavak "Ampira V", pa iako kažu da ne treba prva knjiga da se pročita, ja mislim da ipak treba. Ampir V je mnogo dobra knjiga, možda i najbolja Peljevinova, daleko bolja od Betmen Apola: ideja da je čitavo čovečanstvo uzgojeno poput domaćih životinja, kako bi praistorijska rasa vampira mogla da se na njima hrani, ali na neobičan način: tako što se muze ljudsku nesreću i muku. Civilizacija i društvo su upravo sistemi stvoreni da čoveku priušte najviše moguće nivoe patnje, kao i da prikriju parazitsku rasu koja vuče konce kroz istoriju.

E sad, meni je to u Ampiru V bilo izuzetno osmišljeno, i Betmen Apolo nastavlja u tom duhu, i interesantne su Peljevinove opservacije o proirodi stvarnosti i života i ljudskog društva, zapravo, ma koliko iz romana u roman on tupio slične teme, uvek im pristupi na drugačiji način, i ne ponavlja se mogo, što je za svaku pohvalu, ali, kao što rekoh, kome nihilistički budizam kao pogled na stvarnost ne leži, treba ovo štivo da izbegne.

Najinteresantnije u ovoj knjizi je što Peljevin govori o temama koje su trenutno vrlo aktuelne, o majčici Rusiji, o post-sovjetskoj privatizaciji i političkom uređenju,  o Zapadu, o sveprisutnim impotentnim revolucijama, o twiteru, Putinu i Pussy Riot-u. I to ne baš u najboljem svetlu. Ume, doduše, peljevin i da ode u potpuni apsurd, a to mu se i ovde dešava, mada tek na kraju romana.

[angel011]

Apsurd na kraju romana Betmen Apolo? Možeš li o tome malo detaljnije? 


Mene je veći deo romana smorio, pošto se samo nastavljao na Empire V bez unošenja nečeg stvarno novog, i onda mi se baš kraj dopao.

[Scordisk]

I meni se kraj dopao, samo, kao što neko već reče ovde na temi, Peljevin ima trenutke kada piše kao da je na pečurkama, i tu pred kraj je prosto malo podivljao sa apsurdnim detaljima: za neke nisam siguran zašto, a za druge ipak mislim da mi je promakao kulturološki kontekst: kada putem oralnog seksa glavni lik otkriva prirodu vrhovnog stvorenja, te prilično bizaran performans na ulicamam Moskve, sve sa tetovažom i porerušavanjem, sve mi je to malo bilo kao da peljevin želi više da šokira nego da to ima neku poentu. Ili, prosto, ja ne razumem taj ruski kontekst u kojem sve to ima smisla. Ipak, kraj kao kraj mi je dobar, jer daje odgovor na dvostruku prirodu Vlasti i Revolucije, i dobar je zaključak celoj priči. Pogotovo onaj monolog na kraju, to mi je jedna od najboljih stvari koje je peljevin napisao, a i najbrutalnijih.

Za početak knjige Betmen Apolo, opet, može biti da je meni to prijalo zbog mog bizarnog ukusa: i moja đevojka, kada je čitala Betmena, odustala je na pola, jer ju je sve to smorilo, rekla mi je da se klonim vražije knjižurine, a meni su ona naglabanja o prirodi čovekove svesti odlična, interesantna, istina, dosta se oslanjaju na budizam, ali je sve to lepo prikazano... barem meni:D

[angel011]

Onaj monolog na kraju je direkt 1984, sam kraj. To mi je najbolji deo. 


Ne sumnjam da je i meni na mnogo mesta promakao kulturološki kontekst, ali su mi scene svejedno bile ludo zabavne, naročito scena kada putem oralnog seksa glavni lik (iz homofobne Rusije), koji veruje da sa super ribom vara glavnu rusku vampiricu, otkriva to što otkriva. Za performans mislim da je bio ilustracija haosa i besmisla.


Nisu mi smetala sva ona naglabanja o prirodi čovekove svesti, smetalo mi je što nisam videla značajan pomak od Empire V. Mada, opet, možda je u pitanju previd. 

[Scordisk]

Da, da, zapravo, na kraju ima rečenica koje valja podvući:D Ipak, meni je Empire V mnogo dobar roman, i činjenica da samo produbljuje već zadatu postavku mi i ne smeta toliko, s obzirom da nisam očekivao da nastavak nadmaši prvu knjigu.

Inače, je li izašao kod nas ovaj Ananas za krasnu damu, ili kako je već prevedeno?

[angel011]

Ovde piše da je rasprodato: http://www.delfi.rs/knjige/11535_sok_od_ananasa_za_divnu_damu_knjiga_delfi_knjizare.html

[Scordisk]

Kad pre??

Jel si je čitala možda?

[angel011]

Nisam.


Izdanje je iz 2012, nije čudno što je rasprodata.

[Scordisk]

Biće da je onda roman preleteo negde van mog vidokruga

[babakarniang]

Nemam dovoljno reči za hvalu spram Peljevina im sve što treba.