Truman show

[Truman]

Pa i usavršavam se stručno...samo ne u onoj struci za koju sam se školovao. A da budem neki veliki ekspert u njoj bez prakse - no,no...naprosto to nije moguće. Prvo moraš da radiš jak posao da bi to postao.

Pročitao Sicilijanca Marija Puza. Veoma sam pod utiskom.

[Petronije]

Valja sicilijanac, preporucio sam ga kolegi a on veli da je kao neka bajka za decu Mozes i poslednji don da procitas, i on je solidan. Sasvim slucajno trenutno citam cetvrti kenedi, nije ni on los ali bavi se potpuno drugim, meni nezanimljivim temama, te ne klizi tako kao ovi "sicilijanski".

[tomat]

Trumane, koji smer si završio, ako smem da pitam?

ja sam danas ovlaš bacio pogled na Infostud, i naleteo na nekoliko poslova gde relevantno iskustvo nije eksplicitan zahtev. negde je prednost, a negde se i ne pominje.

eto, reimo Lidl traži i iskusne ekonomiste, i ljude sa tek završenim fakultetom. evo, baci pogled

https://poslovi.infostud.com/posao/Lidl-Retail-Management-Program/HILL-International-d.o.o.-Lidl-Srbija/130307?page=0&from_form=&dist=&last_search_time=&q=&srpoz_id=&category

• =4&city[0]=35&vreme_postavljanja=&rok_konkursa=&firma_uid=&education=3&vrste_kategorija_posla=&jezik=&sort=&item_index=4
  
  kontam da i druge kriterijume, pored univerzitetske diplome, zadovoljavaš.
  
  edit: nešto link neće lepo da se pejstuje, nemoj da klikćeš nego kopipejstuj.

[Truman]

tomat, cenim tvoju dobrotu ( zbog čega sam te pre 2min dodao i na frend listu! Šesti si sa ovog foruma ), ali tebi izgleda nije jasno da se tako ne dobija posao. Preko infostuda i lakodoposla sam poslao na stotine cv-eva  na oglase takve sadržine. Dakle, nisam od juče. To ne šljaka.
Elem, da ti odgovorim - završio sam smer finansije, bankarstvo i osiguranje ako je to uopšte bitno.

[tomat]

profesor Veljko Milutinović (ETF-ovci ga verovatno znaju) je držao pre nekog vremena neko predavanje na FON-u, i rekao da je traženje posla igra velikih brojeva. ako dovoljno puta pokušaš, sve i da nemaš neke kvalifikacije, tvoj CV će u nekom momentu možda završiti kod nekog ko te poznaje, pa ćeš tako dobiti posao. znači, nikako odustajati.

tako da se ja ovde potpuno slažem sa Mehom - ganjaj ti to za šta si se školovao, a ovo ostalo nek bude usput, da se preživi.

edit: lepo od tebe što si me stavio na listu, zahvaljujem

edit2: kad smo kod osiguranja, Generali traži aktuare.

[Truman]

tomat, tebi za ljubav sam se prijavio na ovaj konkurs. Inače, ta igra velikih brojeva je bezveze argument u slučaju traženja posla u Srbiji. Jer su ovde brojevi baš VELIKI.
Nema potrebe da mi navodiš gde šta traže, već sam ti objasnio da je to besmisleno ( iako poštujem tvoju dobru nameru! ).

[tomat]

ako dobiješ posao vodiš me na ručak

[Truman]

naravno, samo što se to neće desiti.

[Meho Krljic]

Sa takvim stavom i neće  Ali, imaj na umu da i meni koji imam deceniju i kusur iskustva u radu u međunarodnom sektoru sa preporukama od strane ozbiljnih Norvežana i Britanaca, sa poznanicima u koje ubrajam diplomate i gradonačelnike, skoro NIKO ne odgovori kad pošaljem CV, dakle zaista su bitni ti veliki brojevi.

[Truman]

Sa takvim stavom i neće Ali, imaj na umu da i meni koji imam deceniju i kusur iskustva u radu u međunarodnom sektoru sa preporukama od strane ozbiljnih Norvežana i Britanaca, sa poznanicima u koje ubrajam diplomate i gradonačelnike, skoro NIKO ne odgovori kad pošaljem CV, dakle zaista su bitni ti veliki brojevi.

Wrong, ali mrzi me dalje da se raspravljam.
U svakom slučaju, vreme mi je za počinak. Sutra sam zakazao radnu sesiju, treba ranije ustati.

[mac]

Pitaću nerođenog brata (isto ekonomista) kako je on dobio posao u banci. Ne znam da li su tu veze radile, ali ne bih rekao. Prvo je imao neki totalno bezveze posao, valjanje artije, koji bi mogao bilo ko da radi, ali je posle par godina kao malo napredovao. Videću da li traže novo meso za ovo valjanje.

[Truman]

Svako ima svoju priču...moja je drugačija.

[Truman]

Valja sicilijanac, preporucio sam ga kolegi a on veli da je kao neka bajka za decu Mozes i poslednji don da procitas, i on je solidan. Sasvim slucajno trenutno citam cetvrti kenedi, nije ni on los ali bavi se potpuno drugim, meni nezanimljivim temama, te ne klizi tako kao ovi "sicilijanski".

Planiram Kuma, a svakako će doći na red i ti drugi kad-tad.

[Ukronija]

Truki, ti kao ekonomista stvarno relativno lakše možeš da nađeš posao. Da li si išao na prakse? One su jako bitne za CV. Ne možeš da imaš 30 godina i prazan CV (ako ga imaš).

Ko nema veze, u banci počinje od data entry. Tako je počela moja najbolja drugarica. Za 7 godina je dospela do menadžerske pozicije, Ekonomski fakultet dovršila u međuvremenu.

[Truman]

Ne bih dalje, laku noć...

[Ukronija]

Dobro, Truki, ja te najbolje razumem i ne želim da ti stajem na žulj.

Ali i ja sam počela od praksi. Jednostavno, CV ne sme da ti bude prazan, puni se volontiranjima i praksama.

Laku noć. 

[Ukronija]

I znaš šta? Prvo sam se ljutila što ti ovi sagitaši daju očita rešenja, kao da ti ne znaš, ali nisam znala da ne konkurišeš na infostudove konkurse. Uvek, uvek se konkuriše. Bez obzira, da li si u depresiji, razočaran, ravnodušan, digao ruke - oglasi se uvek prate. Eto.

[Ukronija]

Mene su odbili na bar deset konkursa za posao gde sam konkurisao za pozicije koordinatora programa (Save the Children) ili savetnika (Danska Ambasada) na osnovu CV-a u kome imam upisano menadžerisanje programa sa 10000 korisnika i budžeta od po milion evra godišnje, tako da je sasvim normalno da te, u zemlji u kojoj imaš ogroman broj ljudi sa iskustvom rada u civilnom ili humanitarnom sektoru ne zovu na intervju, no, kada me pozovu na intervju, meni uglavnom daju posao. Bez veze ili preporuke. Po mom iskustvu, bitno je da imaš ekspertizu koja deluje ako ne unikatno a ono makar dovoljno retko. Zato i savetujem Trumana da se usavršava stručno a da ne gubi vreme na data entry i slične poslove.

Ček, ček, ja ovo nisam videla. Pa imam i ja redak CV. Pogotovo za ženu.  I nema ovde baš toliko ljudi sa iskustvom rada u civilnom sektoru, pogotovo ne iz oblasti bezbednosti. 

[mac]

Kaže čovek da je preko infostuda i lakodoposla poslao na stotine cv-eva. Znači konkuriše. Prati fabulu

[Ukronija]

Pa nije rekao kad, kapiram još ranije, a nove konkurse, očito, ne prati. Ne šalje se CV nekome za ljubav, nego sebi za ljubav. 

[Truman]

Nešto mi se ne spava...

[tomat]

Nešto mi se ne spava...

evo ti onda, čitaj ovo

http://imgur.com/gallery/Q89Wo

[mac]

Elem, brat kaže da se za tu poziciju u nekakvom odseku Dokumentacije konstantno traže ljudi, ali ljudi slabo dolaze jer je plata 120 na sat (jako malo). Posao za studentariju, ali 1. bar radiš nešto i pritom te plaćaju, 2. stičeš iskustvo, 3. stičeš kakva takva poznanstva, 4. postoji mogućnost unapređenja ako se pokažeš kao dobar materijal.

[Perin]

A ja sanjam o tome da pobegnem na kraj sveta. I dovoljno je blizu pacifičkim tropskim ostrvima, my dream destinations.   

Vidis, opet D. i ja imamo slicna razmisljanja... Kontam, ako vec idem,  ima da idem sto dalje od ove vukojebine, sto dalje od Dodika, Izetbegovica, Bosica i njima slicnim. Retkih snova se secam, ali sanjam da sedim u avionu i pre ulaska u isti, na stepenicama, okrenem glavu, duboko uvucem vazduh i pokupim slajm sto se nalazi u plucima, izbacim zelenu hrakacu iz sebe (dakle, pljunem) i kazem: "Jeb'o vam ja mater, nikad vise ovde necu krociti."Da, to je moj san...

Novi Zeland ima sume - velika vlaga i vrucina, sigurno. Nou tenks.

Da, pa, Banjaluka je poznata po tome sto je ogromna vlaznost vazduha u gradu (ljeti). Meni nece smetati.


A sto se Trukija jadnog tice, posve razumem njegov gubitak volje i energije... Ali ipak Truki, i corava koka zrno ubode moj brate. Evo, ja radim  u Javnoj ustanovi za nezbrinutu decu, gde sam prvo volontirao godinu dana, i nekim cudom se otvori nova grupa i ostanem tamo, doduse na ugovor o delu i za 250e umesto za 650 koliko me sleduje na tom radnom mestu, ali opet bolje ista nego nista...

Takodje, carpe diem buraz, carpe diem... Ja sam krenuo na kurs iz PHP programiranja, zavrsio sam osnovni kurs iz TA psihoterapije, dobio diplome iz raznih edukacija, sve to lepo upakovao u CV da su ljudi u Domu mislili da sam wonderkind kad sam isti predao tamo, a majka mi je rekla kad je procitala CV: "Sine, ovo kad neko procita, pomislice da si stvarno nesto radio u zivotu." Nije sala, ozbiljno je tako bilo.

P. S.

Evo, mi smo pricali o podkastu o gejmingu, a ja sam narucio mikrofon i kolega pravi intro muziku za podkast.. Pa vi vidite.

Sent from my Samsung Galaxy Note 4

[Agota]

jao...jao...

! No longer available

[Kimura]

Perine, poydravi majku od mene! Odavno nisam naišla na primer zdravog roditeljkog razmišljanja. 


Inače, poslednjih meseci (a to mi se nije događalo nikad, baš nikad ranije) intenzivno maštam o životu na nekom drugom mestu, kontinentu, planeti.... Jedino što bi u mom slučaju dizanje sidra bilo malko teže zato što ne podrazumeva pakovanje samo vlastitog kofera.

Slično je i što se tiče posla: gadno je ako ga nemaš, a gadno je i kad pomisliš sa kakvom ljudima treba a radiš. Baš kao u Tamnom vilajetu, kaješ se kako god okreneš.


Ipak, najteže mi je kad pomislim da mi svi zapravo bežimo (ili sanjamao o bažanju) jedni od drugih.
Rat je odavno završen. Novi nije počeo, još. Nema zemljotresa niti erupcija vulkana, ebola nas nije potkačila, a nama je život neizdrživ. Sad i ovde. Svima.

[Ukronija]

Rat je odavno završen. Novi nije počeo, još. Nema zemljotresa niti erupcija vulkana, ebola nas nije potkačila, a nama je život neizdrživ. Sad i ovde. Svima.

Svima. Čak i mojim prijateljima koji imaju dobre poslove. I oni bi odavde.

I meni je bilo, na neki bizaran način, bolje u Dubaiju. Tamo gde je rasprostranjena poslovna "kultura" zabadanja noža u leđa, gde su prijave menadžerima od strane kolega redovne (po toj "kulturi", uvek je u pravu onaj ko se žali, ko je uvređen, mislim da taj princip ima ime u islamskoj religiji); tako da dolazi do bizarnih situacija da se neko ko je vama učinio nažao - prvi žali, pa vi budete kažnjeni, nema šanse da vam poveruju; kazne su redovne - upozorenja, disciplinske, smanjenje plate, sve za minorne gluposti i anonimne prijave; svi strahuju za posao svakog dana, svakog minuta; rad od 14 sati sa pauzom od 45 minuta; tretiranje zaposlenih kao zamenjive stoke (nikada nisam videla da ljudi do te mere tretiraju jedni druge kao životinje, zainteresovani samo za novac i benefite, bez ikakve ljubaznosti, topline i saosećanja); nema ljubavi, nema umetnosti, nema emocija; ima perverzija, ima ogoljenog materijalizma, ima mržnje i zavisti; tamo ni lekari nisu zainteresovani da pomognu ako im prvo ne pokažete novac, ako nemate pare niko neće ni da vas pogleda, potpuno ste prepušteni sebi; ako vas siluju - završite u zatvoru; ako vas neko mrzi, a zna da živite sa dečkom ili devojkom, prijaviće vas i vi završavate u zatvoru; ako se razbolite ili poginete na radnom mestu, menadžeri će dati sve od sebe da vam ne isplate medical cover ili osiguranje; menjaju vam smene po nahođenju, diskriminatorski; primoravaju vas da 7 sati bez pauze radite isti posao sa hiljadama ljudi iz celog sveta koji žele da vas pojedu zbog sporosti usluge prouzrokovane nedostatkom osoblja; postoji priča da je jedan menadžer otrovao svoju decu i ženu (još uvek radi); jedno potpuno brutalno mesto na kom sam izgubila zdravlje i unutrašnji mir, koji sam, teškom mukom, stekla baš pre nego što sam tamo otišla. U Dubaiju imam prijatelje iz Srbije. Ozbiljno narušenog psihičkog i fizičkog zdravlja, duboke depresije, ne pomišljaju da se vraćaju u Srbiju. U zamci.

Ipak, kada sam čekala na aerodromu u Beogradu, da se vratim u Dubai, osećala sam se kao u živom blatu. Bukvalno i fizički, osećala sam se vezana za zemlju i jedva sam čekala da se avion odlepi od tla. Da budem sigurna da odlazim.

[Dybuk]

Kao sto rekoh, ja nikad nisam razmisljala o tako dalekim destinacijama da zapocnem novi zivot. Mislim da bih u Emiratima uvela, bukvalno.

Zapravo, nikad nisam razmisljala o odlasku odavde, a znam da mnogi sanjaju o tome...mora da nesto nije u redu sa mnom Ali kako vreme prolazi sve se teze odluciti za tako radikalne promene, ili promene uopste...Sad zbilja, sticajem okolnosti dizemo sidro, na odredjeno.

[Ukronija]

Ni ja ne želim da odem. Želim da živim među srećnim i vedrim, opuštenim i dobrodušnim ljudima. Gde ljudi pažljivo postupaju jedni sa drugima, gde ima saosećanja, gde ima topline. Takve ljude sam našla u Briselu. Sve bez izuzetka. I bila sam srećnija nego ikad, jer sam jedno veselo i pozitivno biće, u suštini. Pronađoh svoju suštinu jednom kada sam se našla među zdravim i normalnim ljudima. Inače se lako primam na tuđu energiju i raspoloženje. Kameleon. Empata.

[Ukronija]

Mislim da bih u Emiratima uvela, bukvalno.

U Emiratima svi venu. Počevši od šeikovog najstarijeg sina (kog prati glas da je ubio službenika golim rukama i da se drogirao do smrti) do onog radnika iz Bangladeša što mu svakog dana preti pad sa građevinskog objekta od 100 spratova, gde će biti sastrugan sa ulice kao smeće i zaboravljen za dva minuta. Najposle, uvenuće i to mesto, celo. Ali ima sunca, ima mora i ima žive energije ljudi iz celog sveta. I nađe se tu poneki prijatelj za zauvek.

[Truman]

Ni ja ne želim da odem. Želim da živim među srećnim i vedrim, opuštenim i dobrodušnim ljudima. Gde ljudi pažljivo postupaju jedni sa drugima, gde ima saosećanja, gde ima topline. Takve ljude sam našla u Briselu. Sve bez izuzetka. I bila sam srećnija nego ikad, jer sam jedno veselo i pozitivno biće, u suštini. Pronađoh svoju suštinu jednom kada sam se našla među zdravim i normalnim ljudima. Inače se lako primam na tuđu energiju i raspoloženje. Kameleon. Empata.

To u Srbiji nećeš dočekati...

mac, hvala na cimanju. Nisi morao.

[mac]

Da li bi više voleo da zarađuješ 20000 dinara mesečno preko interneta, ili u nekoj banci?

[Father Jape]

Ako ga plaćaju $5 na sat preko interneta, 20 000 RSD zaradi za oko 36 sati, što će reći za nedelju dana ako radi oko 5 sati svaki dan.

[mac]

Ako bude imao posla sve vreme onda bi tako bilo. Meho kaže da je konkurencija velika, pa je sad pitanje da li zaista možeš da imaš posla sve vreme.

Inače, sve će nas jednom zameniti kompjuteri, ali prvi su na tapetu manje stručni poslovi.

[Truman]

Da li bi više voleo da zarađuješ 20000 dinara mesečno preko interneta, ili u nekoj banci?

Postavlja se tu još jedno drugo pitanje, ali ne bih o njemu.
A čekam da mi jave da l sam pozvan u drugi kurg u NCR ( trebalo bi da jesam )...
Inače, nemojte mnogo da slušate šta Meha priča u frilensingu, jer se u to ne razume baš najbolje.

[Truman]

uostalom mac, zar mi ti nisi malo asistirao pri učenju wordpress-a? Ovo što sad radim je samo za početak, posle idu jači poslovi.

[mac]

Ma sve ti najlepše želim, i svaka ti dala, i ti sigurno znaš bolje šta je bolje za tebe, nego eto pričamo malo

[Truman]

Naravno! Ne ljutim se ja...

[Meho Krljic]

Inače, nemojte mnogo da slušate šta Meha priča u frilensingu, jer se u to ne razume baš najbolje.

To je verovatno sasvim tačno.

[Truman]

Inače, nemojte mnogo da slušate šta Meha priča u frilensingu, jer se u to ne razume baš najbolje.

To je verovatno sasvim tačno.

Ovime si još jednom potvrdio svoju veličinu!

[Albedo 0]

u Briselu

zašto me ovo ne čudi...

[Truman]

I Albanci imaju bolju vlast: http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2015&mm=11&dd=17&nav_id=1064130

[Albedo 0]

koja firma uopšte može da ima toliki obrt?

[mac]

Toliko veliki ili toliko mali?

[Albedo 0]

pa toliki koliki je, 36 soma, ne bih da procjenjujem jel malo ili puno, jer zavisi i o čemu je riječ

npr obućar, jel on ima manji obrt?

[mac]

Može da ima manji, naročito na Kosovu.

[Meho Krljic]

The Microcomplaint: Nothing Too Small to Whine About

Name an inequity, and it is highly likely that social media has helped call meaningful attention to it, if not started and hashtagged a movement.
But a glance through your acquaintances' aggrieved online posts may well show equal attention paid to the slings and arrows of everyday vexations. The same technology that allows people to voice their displeasure with dictatorships, police brutality and prejudice also enables them to carp about mediocre meals, rude customer service and that obnoxious guy at the next table who won't shut up.
It was once considered unbecoming, or annoying itself, to moan publicly about trifling personal ordeals. Now, in a seismic shift for the moral culture, abetted by technology, we tolerate and even encourage the "microcomplaint": the petty, petulant kvetch about the quotidian.


Complaining has historically been deemed permissible when reserved for the ears of significant others, family members or close friends. A simple hypothesis, then, would be that those who gripe online are simply lonely in the physical world, lacking intimates with whom to vent, or are chronic malcontents. But lots of rich, popular celebrities also do it.
"they confiscated Frankie's glitter spray at the airport.........he's devastated," Ariana Grande tweeted in 2014 about her half brother, who was, one may reasonably assume from his nonrelaxed reaction, not going to Hollywood.
"Two irritating things this morning: the bread is mouldy and there's only de caff coffee," a hungry and fatigued Elizabeth Hurley posted in 2013.
"I specifically ordered persian rugs with cherub imagery!!! What do I have to do to get a simple persian rug with cherub imagery uuuuugh," Kanye West lamented in a 2010 tweet that has since been deleted but whose relatable misfortune remains foremost in the hearts of his countrymen.
Mr. West's angst could also fall under the category of the "complaintbrag," a cousin of the humblebrag and "first-world problems," a term that has drawn its own share of first-world complaints for its patronizing stance toward non-first-world inhabitants. Advertisement
  Continue reading the main story In what may be the most common example, the offender moans about a lack of free time (besides that devoted to tweeting, of course) because of the burdensome demands of a hugely successful career. Horrors of luxury travel feature prominently.
The smartphone in particular has facilitated extemporaneous caviling. Irritations that the passage of time may have soothed can, in the moment, be immediately expressed to an audience. Often these complaints take the form of a narrative developing in real time: the talkative taxi driver, the hostile airline ticket clerk, the interminable security line, the malodorous seatmate and crying baby. Such threads frequently pick up steam as the audience validates or shares the narrator's posts; the nuisances others must contend with can make for excellent vicarious entertainment, and accreting Likes tend to fuel the microcomplainer.
Fear of Missing Out could also have something to do with microcomplaining. In a virtual environment in which everyone else seems to be crowing about an achievement or storybook lifestyle, those stuck for three hours at the D.M.V. are likely to be even more distressed by their current circumstances. Absent anything to trumpet about in those moments, and faced with a streaming barrage of others' vacation photos and professional victories, they could feel additionally entitled to grouse. Advertisement
  Continue reading the main story   Advertisement
  Continue reading the main story In this way, the microcomplaint functions as a kind of reverse boast: You may be celebrating a new job or engagement with a Michelin-starred dinner, but look at how much I have suffered today — I'm deserving of more attention.
This one-upmanship of absorbed pain may be the strongest force behind the rise of the microcomplaint. "Whatever happened to Gary Cooper?" Tony Soprano asked, in his first therapy session, on the pilot episode of "The Sopranos," back in 1999. "The strong, silent type. That was an American. He wasn't in touch with his feelings. He just did what he had to do. See, what they didn't know was once they got Gary Cooper in touch with his feelings that they wouldn't be able to shut him up! And then it's dysfunction this, and dysfunction that. ..."
While Tony was talking explicitly about the culture of therapy and confession, he identified a general transformation in the way we regard stoic reserve versus expression of vulnerability.
He surely would have agreed with the conclusions drawn in a 2014 paper in the journal Comparative Sociology called "Microaggression and Moral Cultures." The authors Bradley Campbell and Jason Manning argue that the increased attention recently given to microaggressions (commonplace exchanges that denigrate marginalized groups; see the recent controversy at Yale over Halloween costumes) on college campuses is a result of "the emergence of a victimhood culture that is distinct from the honor cultures and dignity cultures of the past."
Those who were offended in an "honor culture," where one's reputation is paramount, once resorted to direct retaliation; think of duels or blood feuds. This vengeful climate eventually gave way in the West to a "dignity culture," in which people consider themselves to have intrinsic worth that cannot be devalued by others ("Sticks and stones may break my bones, but words will never hurt me").
When conflict cannot be brushed aside in a dignity culture, the affronted attempt to compromise or turn to the legal system rather than seek out violent recompense. (Long before ignoring personal attacks became the prevailing mode, Jesus had a few ideas about turning the other cheek, too.)
Gary Cooper, Tony Soprano would argue, combines the best of both worlds: He fights back when necessary — he is "strong" — yet never betrays any feelings of hurt — he remains "silent."
The authors of the paper assert that we are now in a culture that valorizes victimhood. "The moral status of the victim, at its nadir in honor cultures, has risen to new heights," they write, which "increases the incentive to publicize grievances." Instead of pursuing violent or legal confrontation or letting the insult slide, the victim now appeals for support from third parties while "emphasizing one's own oppression," often through social media.
So pervasive is this sentiment that it breeds "competitive victimhood," infecting even those who have relatively little standing to cite their persecution — for instance, white people who bring up reverse racism, or various Fox News broadcasters. (As one may expect, the paper has been endorsed by social centrists and conservatives such as Jonathan Haidt, a social psychologist who has written about discrimination in his field against conservatives.)
Although microcomplaints are an apolitical phenomenon and distinct from complaints arising from microaggressions, there may be a connection. Since whatever the microcomplainers have endured casts their adversaries as villainous (whether it's a tardy cable technician or inclement weather), it correspondingly raises their own moral status as innocent victims.
Bellyaching for sympathy is not new behavior. But on social media, in an era in which everyone, as per Tony Soprano, is "crying and confessing and complaining," it is being legitimized and rewarded in ways we have never seen. Gary Cooper probably would not have grumbled about the Starbucks barista misspelling his name in order to gain points.
"Never tell your problems to anyone," the legendary football coach Lou Holtz said. "Twenty percent don't care, and the other 80 percent are glad you have them."
Those numbers may need some revision.

Adendum:



5 things the media does to manufacture outrage.

[Albedo 0]

Može da ima manji, naročito na Kosovu.

jasno mi je da može biti takvih privrednih lica, više me je zanimao generalan efekat, koliko ta odluka o neporezivanju stvarno išta znači, o kolikom procentu tržišta se radi?

više djeluje kao zaštita nekih zanimanja poput ćurćije ili obućara nego neka velika privredna reforma

[Truman]

Mislim da će da odluka povećati zaposlenost. Neće to mnogo podići BDP jer je reč o sitnim biznisima, ali barem će ljudi nešto da rade...

[Meho Krljic]

U Albaniji su i do sada (od prošle godine) imali oslobađanje od poreza za firme koje su obrtale manje od 30000 Leka, ali 36000 evra je baš veliki skok, to je skoro pet miliona Leka. Nagađam da ih ovo ne oslobađa baš SVIH obaveza, pošto oni imaju neko višestepeno porezovanje, ali je svakako rasterećenje za te male firme. 36000 evra je obrt od 3000 mesečno što je stvarno sitno, to su, cenim nekakvi kiosci, jednočlane firme za usluge itd.