POLITIKIN ZABAVNIK

[Mo]

Koliko mi je poznato, cale kupuje zabavnik poslednjih 38 godina (koliko ima i najstariji braca). Svoju cirilicu sam usavrsila upravo na zabavniku a pomalo i na epskim narodnim pesmama na klonji. Ne stignem sve da procitam jer nas ima sedam, pa je prava otimacina. Nepisano pravilo: ko resi ukrstenicu a da nije cale, slede packe i pod ove stare dane 
Obraticu vise paznje na price...

[Mme Chauchat]

U Zabavniku tekst o Dr Džekilu i Mr. Hajdu, citiraju Gula! Muahaha!

[Ghoul]

U Zabavniku tekst o Dr Džekilu i Mr. Hajdu, citiraju Gula! Muahaha!

oooo, zar se i to može?!! 

[zakk]

Danas u PZ "Magnum opus" Mirjane Detelić.

[Ghoul]

U Zabavniku tekst o Dr Džekilu i Mr. Hajdu, citiraju Gula! Muahaha!

Muahaha, indeed: evo šta su, kako i zašto citirali - ceo text je ovde:

http://ljudska_splacina.com/2013/08/doktor-ghoul-i-g-hajd-u-zabavniku.html

[zakk]

Danas u PZ:

Veliki tekst o SF piscima kao prorocima

Albaharijev predgovor Makondovom izdanju "20000 milja pod morem" (koje dobi ULUSovu nagradu za najbolje ilustrovano izdanje Sajma za Gajićeve radove - koje smo insajderski videli na LK tribini o Žilu Vernu)


I (yay, najzad) priču Mine Todorović "Nana Arana"

[Ghoul]

Makondovom izdanju "20000 milja pod morem" (koje dobi ULUSovu nagradu za najbolje ilustrovano izdanje Sajma za Gajićeve radove...

nisam tako čuo.

nije nagrada za izdanje (i gajića) nego za celu ediciju.

"Makondo je danas na beogradskom sajmu knjiga za svoju ediciju "Večni klasici" dobio nagradu za najlepšu ilustrovanu ediciju od strane Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS). Zahvaljujemo se našim saradnicima Aleksi Gajiću, Davidu Albahariju, Ivici Stevanoviću i Dejanu Ognjanoviću, kao i ostalim brojnim saradnicima na polju preloma, lekture, korekture i redakture koji su doprineli ovom priznanju."

[zakk]

E? Hvala na korekciji.

[scallop]

Čestitke ilustratorima Albahariju i Ognjanoviću.

[Mme Chauchat]

U današnjem Zabavniku na stranama 22-24 tekst "Trkali se konji vrani" o konjičkim sportovima u nas, autor izvesni Miodrag Milovanović.

W00t!

[Mica Milovanovic]

Kako ti deluje? Kao što dobro znaš, nije lako pisati za publiku od 7 do 107 godina...

[Mme Chauchat]

Meni je super - zabavan i informativan a bez gušenja podacima, ali ja sam nezahtevna i pre svega neupućena publika kad su konjske trke u pitanju 
Moram priznati da mi je prva pomisao pri pogledu na tekst bila "Jao! Evo članak taman za Miću!" a druga "Ma Mića to verovatno sve već zna" i tek sam se onda setila da okrenem list i pogledam ko je pisac 

[Mica Milovanovic]

Хвала

[Ygg]

U sutrašnjem broju Politikinog Zabavnika:

Фантастика – Павле Зелић
СТАРАЦ И ПРШУТА
,,Гиц, гиц, гиц..." најпре тихо, а затим све смелије, стари Елвис је вабио свињу. Знојио се... па, као свиња, боље поређење сад му није падало на памет, и глас му је осетно дрхтао, али поглед ни за један трен није скидао са свог невероватног открића. А у глави је пребирао алат с којим је пошао у ову рекреативну потрагу на тартуфе, само да би нашао много узбудљивију ловину. Јер, пред њим је био прави правцати вепар. И то домаћи.
Како је доспео овде, дубоко у шуми коју више нико не походи, није имао појма. Да ли је одбегао из неког тајног свињца, или је био последњи изданак дуге, дотад невиђене лозе, у једној чудној, новој Србији која ни Срба нема а камоли самородних сорти, није ни било важно. Ту је, и биће његов.
Старац се једва присећао како треба да изгледа, права, жива, домаћа животиња. Није их било, још од ономад. Откако су власти тамо у неким високим кулама на далеком западу одлучиле да је нехумано гајити и клати стоку у домаћим условима.
Прекасно је било.

наставак у штампаном издању

https://www.facebook.com/15481474654/photos/a.136174024654.107064.15481474654/10153613222594655/

[Mme Chauchat]

Taman sam došla na topik da ovo javim

[Scordisk]

Eh, sećam se da sam kao klinac skupio sve svpoje zabavnike, a bilo je toga podosta, pa izrezao sve naučno fantastične priče objavljene i onda ih lepo povezao i ukoričio. Imalo je to čudo nekih dva ili tri kilograma, ali kakva zibrka priči i ilustracija! Bob, Gajić i posebno onaj što se potpisivao kao GETO, kako je to bilo lepo i šareno i kakve su to vrhunske priče bile. Elem, pozajmio sam to svojoj simpatiji jednom i nikada mi to više nije vratila. Poenta je - ništa ne pozajmljujte simpatijama.

Žao mi je što sf priče ne izlaze redovnije u zabavniku. To mi je bio jedan od omiljenih delova. Zelić mi je gotivan pisac, lai mi je ova priča nekako bezveze.

[Ghoul]

Zelić mi je gotivan pisac, lai mi je ova priča nekako bezveze.

dr ABN veli:

"u PZAB srpska SF prica ali slaba"
"Политикин забавник" бр. 3320, петак 25.09.2015, има СФ, Павле Зелић, "Старац и пршута", на стр. 56 (један стубац) и стр. 57. Дешава се у будућности Србије, рекло би се око 2050-те године или тако некако. Главнину стр. 56 запрема илустрација, хумористична, Алексе Гајића, где један дебељушни човек са ножем и виљушком трчи за свињом, кроз шуму. Прича је несумњиво у СФ жанру, прва таква у ПЗАБ још од јула 2014, дакле прва у отприлике 14 месеци. Зелић је компетентан прозни аутор, али, прича је ипак сасвим слаба, јер се заснива на прилично бесмисленим анти-европејским и анти-западним политичким идејама , којима је контрастирана слика о Србији као упоришту чисте природе, нормалне пољопривреде, и... огромне корупције, грабежи и лоповлука, од врха до дна друштвене структуре... е сад, како се то слаже... Протагониста, можемо претпоставити Србин, зове се Елвис.

Редакција је подржала причу тако што је њен наслов стављен и на насловну страну.

http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=35.msg21045;topicseen#msg21045

[Scordisk]

Hm, nemam snage da se probijam kroz kilometarske postove ABN-a na Art animi, ali je ovde zapravo rekao sve što i ja mislim o toj priči. Mogu u potpunosti da se složim.

[Mica Milovanovic]

Elem, pozajmio sam to svojoj simpatiji jednom i nikada mi to više nije vratila. Poenta je - ništa ne pozajmljujte simpatijama.

Tja, nadam se da nije bilo: il' me ženi, il' odoše priče... 

[Scordisk]

 Pa da je bar bio takav ultimatum, ozenio bih je zbog tih prica. Nazalost, bila je to cistokrvna otimacina

[džin tonik]

...
Žao mi je što sf priče ne izlaze redovnije u zabavniku. To mi je bio jedan od omiljenih delova. Zelić mi je gotivan pisac, lai mi je ova priča nekako bezveze.

prica je dno dna, najobjektivnije moguce, uz mnogo empatije. ajd, bar je tek u pz-u koji bar drzi razinu na koju se srozao.

[Scordisk]

Pa dobro, de, jeste sranje priča, samo sam probao da budem kulturan. Ipak, Politikin nije tako loš, umeju stvarno da me iznenade dobrim člancima i vrhunskim stripovima... Treba to svake nedelje raditi, bez preteranih padova u kvalitetu.

[Slobodna]

Ipak, Politikin nije tako loš, umeju stvarno da me iznenade dobrim člancima i vrhunskim stripovima... Treba to svake nedelje raditi, bez preteranih padova u kvalitetu.

Nije loš. Najnoviji broj ima par vrhunskih članaka. Šteta što se i njihovo uredništvo predalo sveopštem nepotističkom sentimentu. Nema drugog objašnjenja zašto bi P.Zabavnik objavio lošu priču objavljenog i relativno poznatog pisca u moru drugih, boljih priča, pa i u izboru između podjednako ili čak poznatijih i boljih pisaca.

[džin tonik]

ovaj zadnji broj stripom radi na podizanju nataliteta, sto nije lose, hehehe...

ali zeliceva prica kao da upala po nekakvoj hercegovacoj liniji, onako, a di sam ja tuuuute, pa fifty-fifty, hit.
sve je isto samo njega nema...

[Slobodna]

ali zeliceva prica kao da upala po nekakvoj hercegovacoj liniji, onako, a di sam ja tuuuute, pa fifty-fifty, hit.
sve je isto samo njega nema...

Odavno ne pročitah bezosećajniju priču. Elvis i seoska kompanija čereče jadnu svinju kroz celu fabulu. A Politikin Zabavnik umesto da se bavi promocijom plemenitijih vrednosti, bavi se promocijom profanog mesožderstva, zatiranja životinjskih vrsta, korupcije i pohlepe, jer priča nema čak ni cinični otklon prema svojim junacima. Ovo je priča iz intimnog sveta autora, za koju baš i nismo morali da znamo. Šta se nas tiče njegova žudnja za mesom? Šta nas se tiče to nekontrolisano sladostrašće? Zar autor zaista smatra da bi svi toliko patili za pršutom, da će jedan njen preživeli komad, prenesen sa dede na unuka, biti neviđeni pančlajn?

Potpuni promašaj od priče i to na više nivoa. Od književnog (više od pola priče je prepričano, u žurbi da se priča smesti u zadate okvire; promašen pančlajn već pomenut), preko žanrovskog (nemaštoviti i neoriginalan svet koji ne isporučuje ništa vredno zadržavanja u njemu), do emotivnog nivoa, gde ostaje potpuna zapanjenost predstavljanjem svinje kao pukog predmeta. Na ovom poslednjem, u stvari, priča pada. Elvis juri svinju, a svinja je objekat. Glava, slanina, pršuta, but i čvarci na nogama, u svetu koji nam je već tu, za petama (genetski modifikovana hrana, zagađenost itd.). Šta je tu novo? Čemu nas ova priča uči? Za autorovu informaciju, priča bi bila mnogo zanimljivija da je predstavljena iz perspektive životinje. Ali prvo treba razviti empatiju za nju, iako nam služi kao hrana.

Ma čak i da je priča ostala ovako ispričana, ali da je svinji pružila makar zrnce saosećanja i kredita za bivstvovanje na planeti Zemlji, pa i da govorimo o crnohumornoj i sumornoj poruci  (eto, čovek se sveo na to da žudi za pravom hranom, ukusom, pa lovi i uništava nemilosrdno, ruši, alavo guta i pohlepan je do neslućenih razmera, pa da ne znaš da li da sažaljevaš ili prezireš takvog čoveka). Ovako je priča besmislena, a uredništvo Politikinog Zabavnika se dosta kompromitovalo odabirom ove i ovakve priče.

[mac]

Možda je drugo što su u tom trenutku imali bilo još slabije? Nisam čitao priču, ali mora da je slaba kad jedna potpuno nepoznata osoba tako tvrdi. A niko ne razmišlja kako je uredniku kad nema šta valjano da objavi. Veliki je to pritisak, ispuniti očekivanja jednog nepoznatog čitaoca.

[Albedo 0]

stvarno, ova osoba je potpuno nepoznata!

[mac]

A čak i kad bismo mi ovde nekim čudom i znali ko je ova osoba, ubogi urednik to i dalje ne zna.

Ja bih javio jadnom uredniku stavove ove nepoznate osobe, čisto da mu/joj dosolim ranu. Na duže staze bićo to korisno za njega/nju.

[Ghoul]

Možda je drugo što su u tom trenutku imali bilo još slabije? Nisam čitao priču, ali mora da je slaba kad jedna potpuno nepoznata osoba tako tvrdi.... A niko ne razmišlja kako je uredniku kad nema šta valjano da objavi.

ispravite me ako grešim, ali PRIČA u 'zabavniku' odavno nije obavezna, odavno je prekinut kontinuitet, tako da se ne može reći da urednik 'mora' da objavi neku priču u svakom broju, pa je eto morao u ovome ovu zato jer nije imao bolju.
odnosno, urednik je mogao da NE objavi nijednu priču, i niko ne bi povikao 'hej, gde je priča?' - jer na (sf) priče se tamo odavno zaboravilo.

s druge strane, sećam se da je boban ovde na forumu iznosio neke teorije o tome kako i zašto je zelić u POLITICI imao objavljeno više priča nego - maltene bilo ko drugi - dakle, ako je to istina, očito je da tu postoji neka 'ljubav', ili tako nešto...

[mac]

Ima li da je neko čitao priču i ima sud o istoj, pored ABN, zoska, Scordiska, i nepoznate osobe? I kakve su bile druge priče u poslednjih par brojeva?

[Dzimi Gitara]

Pavlova priča je vrlo simpatična i prijatna za čitanje. Nije to najbolja priča na svetu, ali gore ljudi svašta napričaše.
Ima elemente anegdote, a zapravo Starac i pršuta je distopijska parafraza Starca i mora.
Plus uz nju ide i Aleksin crtež, tako da... kamo sreće da Zabavnik češće ima domaću priču i domaći crtež uz nju. To nije stalna praksa, ihaj otkad.

[Slobodna]

Старац и пршута

Најпре тихо, а затим све смелије, стари Елвис је вабио свињу: ,,Гиц, гиц, гиц..." Знојио се... па, као свиња, боље поређење сад му није падало на памет, и глас му је осетно дрхтао, али поглед ни за један трен није скидао са свог невероватног открића. А у глави је пребирао алат с којим је пошао у ову рекреативну потрагу на тартуфе, само да би нашао много узбудљивију ловину. Јер, пред њим је био прави правцати вепар. И то домаћи.

   Како је доспео овде, дубоко у шуми коју више нико не походи, није имао појма. Да ли је одбегао из неког тајног свињца, или је био последњи изданак дуге, дотад невиђене лозе, у једној чудној, новој Србији која ни Срба нема а камоли самородних сорти, није ни било важно. Ту је, и биће његов.

   Старац се једва присећао како треба да изгледа, права, жива, домаћа животиња. Није их било, још од ономад. Откако су власти тамо у неким високим кулама на далеком западу одлучиле да је нехумано гајити и клати стоку у домаћим условима.

   Прекасно је било.

   Јер природи, којој су те бирократе тако добро мислиле више није било спаса. Свеопште загађење је, уз неколико позамашних хаварија стратешки распоређењих широм света, осигурало да ништа веће од птичица и глодара не преживи на слободи. А само су се куци незагађене шуме и пашњака задржали у заосталим крајевима као што је била Шумадија. Иста она коју су корпорације тако темељно финансијски затукле обарањем цена генетски преправљених пољопривредних производа и претвориле у резерват за принудно пензионисане сељаке.

   Ипак, требало је нешто јести, зар не? Ту мутирану храну која са живим створовима каквим их је Бог створио никакве везе није имала. Елвис је начуо свашта, од пријатеља из суседног села који је радио у једној таквој фабрици у Швабији. Када би му индустријски шпиритус који се ових дана продавао под именом ,,домаћа ракија" развезао језик, усуђивао се да прича о појединачним, огромним мишићима који су се грчили у безбројним танковима за одгајање, спремни за транжирање кад довољно ,,одрасту". Од њега су сазнали све о ћосавим, безглавим пилићима са вишеструким паровима батака и крила, кравама са по пет вимена и крмачама које су могле да отхране и два и кусур туцета прасића на безбројним брадавицама свуд по телу. Причао би, а онда би се исповраћао када не би могао више. Ко га је слушао, постао је вегетеријанац.

   Али сада, док му је пљувачка цурила из угла усана, Елвис није мислио ни о чему сем о сласним залогајима који су, упаковани у позамашну телесину безбрижно риљали по попадалим жировима. Несвесна сопственог значаја, свиња је макар једно знала. Да се плаши људи. Како јој је пришао ближе, тако је поскочила и заждила низ вододерину у којој су се сусрели. Елвис је опсовао и кренуо за њом. Успут му је испадало оруђе, које је требало да постане и оружје за лов какво цела земља није видела годинама.

   Јурио ју је и она је бежала. Били су ловац и ловина ненавикли на овакву игру, али свесни њених ванвременских правила. Предео је био скоро непроходан, али је Елвис знао да искористи вепров страх и да га наведе тамо где он хоће. Ипак, никако да му се приближи или га сатера у било какав ћошак.

   И кад је успео да изгуби свињу из вида и прокуне своју злу срећу, зачуо је болно скичање негде недалеко испред себе. Престрашена животиња успела је да упадне у природну али скривену јаму и изломи се начисто. Смрт коју је Елвис за њу прижељкивао сада је дошла у виду милости. Иако су и он и нож били зарђали, тај посао је завршио брзо. Много тежи га је очекивао, јер је сад лешину требало извући из рупчаге. Усто, падала је и ноћ.

   Елвис, који је живео сам и још накрај села, и распродао што је имао од механизације, ипак се досетио џамбо косилице. Досад бескорисне справе коју му је син поклонио још ономад, а поносни сељак није је ни упалио. Кад се вратио, имао је шта да види. Шума ипак није била тако пуста и пар огромних пацова већ је замезио на ,,његовој" свињи. Срећом је понео и виле те их је брзопотезно умлатио, мада не без муке. Чак је и дршку поломио и зарадио неколико уједа, али није било времена за процену губитака. Новцата машина није изневерила и уз доста муке извукла плен.

   Добро је било што је то радио у мркло доба, мислио је Елвис, јер ко зна који би још двоножни лешинари бацили око на његов трофеј да су га само видели.

   И, као кец на једанаест, један такав му се нацртао на вратима већ зором. Први сусед Маркос.
   ,,А Ви комшија вредни, како видим?"
   Није могао да види ништа, јер је Елвис скинуо крваву кецељу, а свињу коју је касапио целу ноћ у комадима пренео у подрум.
  ,,Не разумем?"
   ,,Хајде, хајде, та ваша канцерогена шклопоција дигла ме је у по' ноћи.   И таман да отпишем Вашој сенилности косидбу у три изјутра, кад приметих да сте нешто занимљиво довукли из оне наше шумице."
   ,,Не знам о чему причате, ја тамо тражим тартуфе."
   ,,Ондак је овај био за Гиниса. Бар сто кила живе ваге. Али, да не околишамо", и ту Маркос подметну ногу у врата која је Елвис покушао да затвори пред њим, ,,ја нисам грамзив човек. Тражим тек пола".
   ,,Ма, пустите ме човече!"
   ,,Ја Вас? Паз' да не би! Знате ли колико то што имате вреди на црном тржишту? Али верујем да Вама то не треба причати."
   ,,Не... није то зато..."
   ,,Разумем, и Ви бисте сами да омастите брк. Ал' ја ипак више волим паре."

   Притеран уза ћошак, Елвис је могао само да моли. И да се цењка. На крају је остао ,,само" без једног бута и доброг дела ребара. И косилице.

   Није требало дуго да у засеоку од тек које десетине куће крене прича. Мало по мало, чак и они снебивљиви дошли су по свој део. Који су заслужили претњама старцу.

   Ипак, за разлику од Маркоса, хтели су све за себе. И најлепше и најгоре месо нашло је пут до скривених креденаца и саламура које толико дуго нису коришћене. Јешће се овде поново права, димљена пршута, кобасице и чварци, печеница и сланина, ногице и врат... све ће се натенане, да траје, сачувати и на мрвицу грицкати... Биће то боговска храна према оном на шта су навикли. Али ништа од тога Елвис неће окусити. Он је после обиласка сеоског пандура остао готово без ичега.

   А онда је стигла посета с врха.

Председник општине му се појавио у кући. Лично је дошао. Сам. Елвис га је лепо примио, и неко време су играли игру забринутог представника власти и угледног грађанина. Пре него што је функционер прешао на ствар.

  ,,Знам шта се дешава. Знам да сте се заплели у озбиљне незаконите послове. Криволов, па онда и незаконита продаја производа. За то се иде у бувару на дуго, дуго времена."

   Елвис је мислио поново да моли, да објашњава да је то за личну употребу, да је све ово један несрећан случај. Али је знао да нема потребе.

   Само је процедио: ,,Колико?"

  ,,Па зар бисте Ви то мене да подмитите? Ц-ц-ц... Мислио сам да смо превазишли те заостале обичаје."

   Елвис се збунио за трен, а онда се сетио да кад треба завршити нешто са влашћу постоји само мито. И велики мито.
,,Имам... Један бут. И главу. Остало су разнели."

   Можда би општинар и одолео, али на помен главе као да се нешто у њему преломило. Волео је главу више него ишта. Сећао се како ју је јео, једном, као дечак и никад више. И зато само рече: ,,Дај!"

   Тек сад, кад га је испратио и затворио врата иза којих је у међувремену пристигла рација обилазила куће, и одузела сву свињетину која се могла наћи, могао је Елвис да се горко насмеје свим тим ајкулама које су раскомадале његов невероватан улов.

                                                      * * *

    Месецима касније, нестрпљиво је очекивао сина. И унука. Мали је све ређе долазио на село. А и зашто би? Елвис је знао да ће, кад ускоро умре, бити јако тешко одржати га у дечаковом сећању. Зато је желео да мали Иштван има једну јасну успомену на деду. Макар једну.

   Када су се сместили, посадио је унука у крило и принео му свеже нарезану пршуту коју је целе године крио на тавану.

   ,,Једи сине, деда је то само за тебе правио и чувао."



Pavle Zelić

Priča je na ovom linku: http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/starac

Ostale priče su na ovom: http://www.politikin-zabavnik.rs/public/magazini

[Slobodna]

kamo sreće da Zabavnik češće ima domaću priču i domaći crtež uz nju.

Crtež je odličan.

Kamo sreće da Zabavnik ima domaću priču koja nije prošla urednike "na poznanstvo", "na vezu", "na kumstvo", "na bratstvo" itd. I kamo sreće da Zabavnik ima integritet kakav je nekada imao.

[mac]

U arhivi u poslednjih nekoliko dana nisam našao nijednu priču, ali nije jasno da li zato što ne umem da tražim, ili priče nisu postavljane u arhivu, ili priča nije ni bilo u Zabavniku. Ako je ovo poslednje onda na takvu oseku svaka priča valja.

[Slobodna]

A evo kako urednica Politikinog Zabavnika Vesna Rakić odgovara na pisma čitalaca i autora. Prvi skrinšot je drugi mejl poslat na adresu uredništva Zabavnika, nakon što na prvi, nakon mesec dana, nije dobijen odgovor. Drugi skrinšot je Vesnin odgovor (nema ni uvoda, ni potpisa). Kladim se da je Zelić dobio odgovor sa više poštovanja ili bar u prosto proširenoj rečenici.

Zabavnik čitam od detinjstva.

[džin tonik]

hahaha, ma ne pretjerujte, ljudi. znamo da u srbiji svaka uspjesna i ostvarena osoba na funkciji nema vremena van fejsbuka i tvitera. sta mislite koliko nepoznatog naroda ovako pise i ocekuje odgovor? dok treba namiriti desetak ljubavnika na mrezi, smuvati nove, ugovoriti i dogovoriti i neke poslove. ljudi smo. a i sto kaze mac, bitno da izlazi nesto, onako, uzmes, stavis pod klimavi stol, nakuris vatru, nafrces duhana... nije pz tek nekakva prica. opusteno.

[Slobodna]

U Srbiji je svaka "uspešna" i "ostvarena" osoba (na poziciji) šljam koji je poziciju nasledio od mame, tate ili dede, ili šljam koji se učlanio u stranku na vlasti, pa preleće shodno vetrovima. Ovde postoje krugovi bogatstva i krugovi siromaštva. Para se na paru lepi, a ko nema para nikada ih neće ni imati, osim ako ne opljačka banku, uzgaja marihuanu, ode iz zemlje ili se učlani u SNS.

[Nightflier]

Možda je drugo što su u tom trenutku imali bilo još slabije? Nisam čitao priču, ali mora da je slaba kad jedna potpuno nepoznata osoba tako tvrdi.... A niko ne razmišlja kako je uredniku kad nema šta valjano da objavi.

ispravite me ako grešim, ali PRIČA u 'zabavniku' odavno nije obavezna, odavno je prekinut kontinuitet, tako da se ne može reći da urednik 'mora' da objavi neku priču u svakom broju, pa je eto morao u ovome ovu zato jer nije imao bolju.
odnosno, urednik je mogao da NE objavi nijednu priču, i niko ne bi povikao 'hej, gde je priča?' - jer na (sf) priče se tamo odavno zaboravilo.

s druge strane, sećam se da je boban ovde na forumu iznosio neke teorije o tome kako i zašto je zelić u POLITICI imao objavljeno više priča nego - maltene bilo ko drugi - dakle, ako je to istina, očito je da tu postoji neka 'ljubav', ili tako nešto...

Ne znam za Bobanove teorije ali moje iskustvo sa Zabavnikom bilo je da oni veoma cene nacionalne elemente u pričama. Još ako se to ukombinuje sa nekakvom bajkovitom mistikom ili folklorom, ihaj - ali opet pod uslovom da se ne diraju neke "temeljne vrednosti". Na primer, meni je jedina urednička primedba bila "Kako to da je Jevrosima veštica?"

Dakle, priče koje se na bilo koji način, a naročito pohvalan, dotiču slavne srpske tradicije imaju veoma dobre izglede da budu objavljene.

[Slobodna]

Da, brutalni svinjokolj je svakako deo slavne srpske tradicije. 

Šljam. I oni što primaju mito i oni što ga daju. U kom god obliku da je taj mito. To se ne može sprečiti ni iskoreniti lako, ali kada se zbog toga uruši kvalitet i integritet nečega sa dobrom tradicijom, niko ne može da zabrani onima koji to primete da kritikuju javno i da šljam nazovu pravim imenom.

[Ghoul]

Ne znam za Bobanove teorije

u danasnjoj politici zeliceva prica " generacija daun".

tri priče u Politici u jednoj deceniji nema ni Ivo Andrić.

[Nightflier]

Ne znam za Bobanove teorije

u danasnjoj politici zeliceva prica " generacija daun".

tri priče u Politici u jednoj deceniji nema ni Ivo Andrić.

Naročito ne u ovoj deceniji, što je sramotno u ovim svetim trenucima kada se Andriću dodeljuje druga Nobelova nagrada u kategoriji objedinjenih kampanja, a za projekat "Beograd na vodi, nad vodama i pod vodama"

[Slobodna]

Evo, posle nekog pocetnog zastajkivanja, krenule su price u Zabavniku, iz broja u broj: prvo Tamara Lujak, pa Pavle Zelic, pa redom Darko Macan, Ilija Bakić, Aleksandar Marković, slede Oto Oltvanji, Damir Mikloš, Vladimir Lazović, Darko Tuševljaković, Jovan Stojadinović

Pa, ja licno se ustrucavam da nesto kazem posto sam i sam objavljen, ali kad vec moram da probijam led...
Bobane, tvoja prica mi jeste bila zanimljiva, ali i nekako već previse puta vidjena. Tj, ako vise ne bude ni jedne klasicne postapokalipticne price u Zabavniku, bicu zadovoljan.
I ako se ne varam, cinilo mi se da je taj lik nekako iznenada presao na tu ocajnicku glad, tj. nismo to ranije videli, pa potreba za mesom pacova izaziva pre zabunu o stanju njegove psihe, nego saosećanje.
Opet, dobra atmosfera ali nista originalno.
Tamarina prica mi je bila slatka, ali nedorađena. Da zaobiđemo logicku gresku paljenja kompjutera kad nema struje, nisam mogao nikako da se uživim u dati svet i probleme junaka. Kao da je nesto nedostajalo, ili je on stvarno toliki nesposobnjakovic pa ne moze ama bas nikako drugacije da pridje toj devojcici. Mislim, to je solidna ideja, ali nisam poverovao ni likovima ni situaciji.

Biće da je Pavle sada objavio sve što je kod drugih još pre 12 godina iskritikovao. I to samo zato jer je morao da probije led.

[mac]

Možda mi problem pogrešno sagledavamo. Možda zaista postoji neka veza između urednika i Zelića, ali usluga teče u suprotnom pravcu od pretpostavljenog.

Urednik: Pavle, brate, imaš li neku priču za mene? Ovo što dobijam je sve nešto nedopečeno i bez opanaka. Spasavaj, kume!
Zelić: ...

[džin tonik]

ma koga briga! ne pretjerujte. ako zelite da netko odvoji svoje dragocjeno, hm, radno vrijeme za vas, ne smarajte tamo nekim glupostima, budite konkretni:

draga vesna,

ja vam se divim. mala mi je ova poruka da bih vam prikladno izrazio paznju koju zasluzujete, morali bi to uzivo uz rakiju.

vas dr andrej agasi, 3 miliona, 30 cm

i onda mic po mic.

[scallop]

I dokle ćemo ovog puta da trpimo ovaj tandem na ZS?

[džin tonik]

pojma nemam, mac se jos uvijek drzi, ali ne vjerujem da ce jos dugo, ovako bez podrske, sad kad se najti slomio...

[Linkin]

I dokle ćemo ovog puta da trpimo ovaj tandem na ZS?

Tolerancija i netolerancija su čudo.

A ovo je bila netolerancija.

[Slobodna]

I dokle ćemo ovog puta da trpimo ovaj tandem na ZS?

I vi spadate u šljam, ne brinite.

[scallop]

Znam. Samo sam podsetio da fine osobe kao što si ti, Zosko, pa, evo i Linkin, čas posla zagade neki topik.

[Linkin]

fine osobe kao Linkin, čas posla zagade neki topik.

Što ništa nisam rekao, samo vas citirao?