Markus Čon - Beskrajni dani provedeni u smrti

[Loni]

Knjiga se može naći u knjižari SKC-a.

Jedno od najzanimljivijih pitanja, kome se knjiga bavi je
ŠTA JE BILO PRE VELIKOG PRASKA?

Odgovor je - drugi Veliki Prasak
Pre Velikog praska bio je drugi Veliki prasak, a pre njega još jedan
pa još jedan. Beskrajno mnogo velikih praskova je bilo, a beskrajno mnogo će ih biti.

Evo kako to funkcioniše.

Svemir ipak nije beskonačan.
Postaje samo 2 vasione. Naša i još jedna.
Teoretski bi moglo da ih ima mnogo, ali postoji logika, po kojoj priroda stvara samo najjednostavnija rešenja.
Kao što postoje samo dva pola, koja spajanjem daju novu jedinku,
iako ih je moguće zamisliti i četiri, tako je i prirodi
bilo dovoljno da stvori samo dve vasione i jedan vakuum između njih.

Jedna je vasiona-plus. Druga vasiona-minus.
Između njih vakuum se širi i sabija u pravilnim ciklusima.
Nije to vakuum u bukvalnom smislu (potpuno prazan) već vakuum,
koji sadrži omotač.

Dok je vakuum širok, dve vasione nikad se ne susreću.
Kad je jako uzan, vasione se na njegovom centru taknu
pa pošto su različite (jedna vasiona plus, a druga vasiona minus)
začnu eksploziju – Veliki prasak.


Posle potpunog istanjivanja vakuum se ponovo širi.

Za to vreme u vasionama (verovatno u obe, a ako ne,
onda samo u jednoj tzv.ženskoj vasioni) nastaju sva nebeska
tela sa svim što uz to ide.
U našoj vasioni ima oko 100 milijardi galaksija.
Svaka galaksija ima oko 100 milijardi zvezda.
U celoj vasioni zvezda je dakle oko 10 bilijardi.

Dok se vakuum između vasiona maksimalno proširi,
pa opet maksimalno skupi i proizvede novu eksploziju,
ima dovoljno vremena za stvaranje svih nebeskih tela,
evoluciju i razvoj života, ali i za gašenje svega i potpunog raspada
svih atoma u vasionama.
Onda se vakuum ponovo sabija i dolazi do novog Velikog Praska.
I tako u nedogled.

Van ove tri stvari – dve vasione i vakuuma između njih,
potpuno je ništavilo – nepostojeći prostor.