Radionica broj 10 - oktobar 2011 - PRIČE

[Boban]

15 priča, poređane nekako.
Po običaju, prvo Word fajl da svako pogleda kako mu priča izgleda, da li nešto fali i takve stvari, posle postavljam PDF i propozicije za glasanje.

www.znaksagite.com/D/oktobar2011.doc

Da se podsetimo šta je bila tema: Piše se iz prvog lica, isključivo; nema izleta u sveznajućeg pripovedača, niti ubacivanja bilo kakvih informacija koje protagonista sâm ne može da vidi, čuje, okusi, opipa... Protagonista nalazi (na ulici, u parku, u prevozu, u poštanskom sandučetu, na kosmodromu...) predmet (koji uzima sa sobom i odnosi) za koji ne zna šta je i za koji do kraja priče ne saznaje šta je ni čemu zaista služi, ali taj predmet na nekakav ključni način doprinosi razrešenju problema koje protagonista ima. Pritom, mi kao čitaoci treba da shvatimo imajući samo protagonistin ugao o kom se tačno predmetu radi. Dakle, ovo treba da bude priča koja ima početak sredinu i kraj, svet naš ili bilo koji, protagonista hoda, pliva, vozi ili štagod, protagonista koji treba nešto da uradi ili postigne i nema ideju kako će, nalazi predmet i uzima ga sa sobom, to mu pomaže da reši svoj problem, uopšte ne mora da predmet upotrebi na način za koji je osnovno predviđen (recimo, klošar koji nađe papirno izdanje enciklopedije Britanike i ogreje se na njemu i time spase od smrzavanja u jednoj noći imao je korist od tih knjiga...), protagonista ne shvata šta je našao, ali nama kao čitaocima to mora postati jasno u nekom trenutku.

[scallop]

Pa, skinuo sam priče. Pregledao, onako na Bobanov način i čini se da je - lepo. Ne znam još da li dobro, ali jeste lepo.

[pokojni Steva]

Da, prilično uravnoteženo. Na prelet, pročitao sam cele samo one koje su me ponukale jače, nema iritantnih, mada mi se čini da će o pronađenim nepoznatim objektima što živote spašavaju biti dobrih rasprava.

[Plut]

Kod mene je ok.

[Mme Chauchat]

O fak, fak, fak. 

Nije o Pou.

[Plut]

Šta ono beše rekla opklada?

[Mme Chauchat]

Koja opklada? Ne znam ja o čemu govorite.

[Plut]

I ova jela one Mimsine kolače.

[Stipan]

Ako je priča sa francuskim naslovom o Pou tj. njegovom grobu - vi se obavezujete na učestvovanje u sledećem krugu radionice. Ako nije - obavezujem se ja.

Prihvatam! Baš bih voleo da vidim Jevtrinu priču

Ali nećeš.

Videćemo...

Opklada stoji.

Ova opklada!!!

[Mme Chauchat]

 

[Plut]

Tako je to kad se voli pametovati.

[scallop]

To je jedna od posledica pogađanja citata.


Pročitao sam sve priče i sad mi je utisak nešto splasao. Verovatno ću se kasnije zadržati na neutemeljenosti motiva. Fantastika, a posebno SF, ne trpi napametovanje. Odabrani motiv mora (nisam napisao treba) da bude uverljiv. U suprotnom, čitalac odbacuje i dobro napisanu priču. Taj deo pisanja fantastike zahteva pripremu. Bar polovina priča pada na tom delu.

[Mme Chauchat]

To je jedna od posledica pogađanja citata.

Mislim da je vreme da  ikonicu primenim na sebe...

[Boban]

Dobro si prošla; mogla si u napadu samouverenosti da ponudiš da se skineš ili tako nešto...

[scallop]

Dobro da počnemo sa okvirno neofanzivnim. Zadatak da je ključni faktor "predmet" ispunilo je 11 priča. U četiri od tih priča "predmet" je neinventivno rešen, a u ostalim pričama je OK, s tim da je u tri sasvim charming.

[Josephine]

Batina je posebno šarmantna.

[scallop]

I motka je, ako nije "ona motka".

[Džek]

Parmak, takođe...

[Albedo 0]

I motka je, ako nije "ona motka".

ne znam o čemu pričate

[scallop]

Ja o motki.

[Albedo 0]

u mojoj priči se ne spominje nikakva motka

[scallop]

Šta se ti petljaš? Razgovarali smo o batini i motki.

[NdZodiac]

on pogrešno razumeo to "batina"... mislio da je nešto njegovo

[scallop]

Alo? Ima li koga? Jel' ovo topik Radionice? Ili govornica pokvarenih telefona?


Ja sam izneo mišljenje o predmetima o koje su "okačene" priče. O čemu vi to?

[Albedo 0]

scallopu se svidjela moja priča, a sramota ga zbog gay parade

[scallop]

Teško. Meni se svidela samo moja priča.

[Albedo 0]

Priznaj da će ti biti teško kad mi budeš gutao prašinu

[Plut]

Eeee... na svakom topicu ista priča, nema više uzbuđenja. Ts ts ts

[scallop]

Priznaj da će ti biti teško kad mi budeš gutao prašinu

Bata je meni bio statista još 1956. godine, pa nema razloga da sad bude drugačije.

[Stipan]

Batina ili motka svejedno, koliko god da sam u prošlom krugu gunđao na loše priče, utoliko sam sada zadovoljniji.
Oktobarski krug ispade sasvim korektan. Ima tu i dobrih ideja i solidnog pisanja.

Što se gutanja prašine tiče, niko ne treba da se štreca dokle god ja učestvujem.   

[Savajat Erp]

Oktobarski krug ispade sasvim korektan. Ima tu i dobrih ideja i solidnog pisanja.

Моје одсуство већ даје резултате, када се погледа шира слика, тј.

[Stipan]

Odsustvo? Kakvo odsustvo?!

[Savajat Erp]

Извините, нисам се прИцизно изјаснио, хтео сам рећи - моје неучествовање.

[Stipan]

E Savajate, nesrećo jedna!

[scallop]

I sad ćete da ovde divanite? A, nešto o pričama, onako uopšteno? Kako živcira prezent?

[Džek]

Ja sam još na čitanju i pisanju komentara, odmah nakon čitanja, dok je još friško... prezent je, meni barem, mnogo lakši za pisanje; možda sam se pogrešno izrazio, draži bi bio bolji izraz.

[Milosh]

I meni je prezent draži, a naročito kad ide iz prvog lica, čini mi se da je u ovom krugu otprilike pola priča u prezentu. Uopšteno o pričama bih rekao da je malo priča koje su me u potpunosti zadovoljile - u smislu da je zadatak poštovan do kraja, da imaju dobru ideju i zanimljivo su napisane - ali je još manje onih koje su potpuno promašile. Ono što je bio problem svih radionica, a to je da se ide u dve krajnosti - prepričavanje umesto pripovedanja ili insistiranje na stilu do te mere da od tog 'umiranja u lepoti' umiremo i mi što te priče čitamo - i gde se često izgube i priča i likovi, to se u izvesnoj meri smanjuje, bar tako da je manje ovih što prepričavaju, mada bih ja voleo još veći naglasak na tehnici pripovedanja, jer stil je nešto što čovek sam razvije ili ne razvije a tehnika u smislu razvoja zapleta, likova, prikazivanja sveta u kome se priča dešava, pažljivog doziranja informacija... i sve to kroz konkretna dešavanja, po meni, to je ono na šta bi svi trebali najviše da obrate pažnju. I u tom smislu možda bi valjalo još više ovako fokusiranih tema za vežbu. Eto, to je ono uopšteno od mene.

[scallop]

Do sada nisam video ovako zakukuljen kompliment Radionici, kao što je to Miloš izveo. Biće zanimljive priče o pričama. Originalnije su nepismenije, stilski doterane su mahom promašile. U dilemi sam oko glasanja: čemu dati prednost?

[pokojni Steva]

Prezent, kao i uvek, odbija od apetita. Retko ko ume da se igra prezentom. Ja bih ga na Radionici preventivno zabranio, to je prvi, pljuc, pljuc, korak ka 'romanopisanju'!
Imam 3 favorita, četvrti klimav, peti u izgledu. Kad će glasanje?

A bre Đekonjo, jel to neka nova fora da se odajemo na očito? Rekoh ti onomad javno, pa privatno, sad opet javno; ne sviđa mi se kud si krenuo. Drž se ti Hakenpuca, pa da zajedno gledamo holivudsku premijeru...i pijemo piva...i žvaćkamo fensi nibls.To ja onako,drugarski.

[Savajat Erp]

Prezent, kao i uvek, odbija od apetita. Retko ko ume da se igra prezentom.

Тачно тако. Како је добро кад други то боље објасне, не мора човек да се цима...

[Mme Chauchat]

Meni je bilo zanimljivo koliko je ljudi odabralo postapokaliptični seting, da se ne muče sa izborom predmeta već da odaberu nešto prepoznatljivo, samo da junak ne kapira šta je - jer se izgubilo u magli vremena. A povremeno to čak i da rezultata, narativnih.

[Milosh]

Meni je bilo zanimljivo koliko je ljudi odabralo postapokaliptični seting, da se ne muče sa izborom predmeta već da odaberu nešto prepoznatljivo, samo da junak ne kapira šta je - jer se izgubilo u magli vremena. A povremeno to čak i da rezultata, narativnih.

I meni, mada sam negde i očekivao takav pristup, drugo očigledno rešenje je da se odabere glavni junak koji je idiot, ali tako nešto je čini mi se teže isterati a da rezultat liči na nešto...

[Albedo 0]

kad će glasanje?

[scallop]

Zanimljivo je da prvi put neko govori o mogućem rešenju zadatka posle roka, a pre glasanja. Naravno da je Miloševa ideja ispravna, ali u zadatku postoji i kuka o fantastičnom. Treba pomeriti u vremenu ili prostoru, to ne objašnjavati čitaocu, pa onda da odaberemo idiota, pa i to ne objašnjavati čitaocu, a na kraju i predmet, tako da bude dostupno pameti dok se čita, ali ne glavnom liku. Pa, da, tako ispada da je idiot dobra ideja. Svi čitaoci su pametniji od njega.

[Josephine]

kad će glasanje?

Kad pročitam(o) priče.

[Stipan]

Retko ko ume da se igra prezentom. Ja bih ga na Radionici preventivno zabranio

Interesantno je da je mene baš radionica navukla na pisanje u prezentu, pre svih Milosh i Scallop. Ranije ga nisam nikada koristio.
Kad smo već kod toga, meni se čini da prezent daje mnogo na dinamici radnje i da, slažem se sa Stevom, teže ga je koristiti nego prošlo vreme.
Ali ovo je radionica, testiramo šta možemo i popravljamo ono u čemu smo loši. Ili se možda varam?

[scallop]

Steva je bio i ostao folirant. Još je oplakivao kajzera i kajzericu, a zastupao je pripovedanje u kome niko nije bio tamo gde se nešto događalo.


Nemam ja ništa protiv svih svršenih i nesvršenih prošlih i pretprošlih vremena, ali kad pišete priču koja je kratka i u kojoj biste želeli da čitalac bude sa vama, onda je prošlo vreme najkraći put do prepričavanja, a to ne bismo želeli.


De je, bre, taj glasački list?

[pokojni Steva]

Kažem da me, znači lično, izuzetno iritira taj vazda preporučivan prezent. Jednostavno ne razumem njegovu prednost. Idem, gledam, letim, sanjam, dišem...zvuči kao poezija neka (ne budi primenjeno!). Ako se time leči prepričavanje, pa majka ga stara, valjda postoji i neki tvrđi štap.
Po pitanju Kajzera, šta ću kad volem skrajnuto, ili, da iskoristim na ZS popularnu frazu, 'događaje viđene kroz prizmu svojih margina'. A i tvrdoglav sam
Ajd stvarno, da se glasa pa da se razilazimo.

[scallop]

Na prezentu insistiramo zbog rđave navike da se u pisanju koristi prošlo vreme, a nastale iz čitanja ofrlje prevoda. Na više mesta sam upozorio na nemoguće forme tipa "sad je bilo". Sad, ko se time ne koristi može da piše kako mu volja.

[Mme Chauchat]

Lično ne mogu reći da preferiram neko određeno vreme, niti mi je stalo da se pisac ograniči na samo jedno. U dužim tekstovima je naročito podesno menjanje vremena u zavisnosti od ritma pripovedanja i ritma pripovedanog - te se dve stvari ne podudaraju uvek. A ima i različitih načina da se upotrebi jedno te isto vreme. Pripovedni prezent (skočim ja i dreknem na njega) lepo vuče na skaz i na prisan ton. Standardni prezent (skačem i prevrćem stolicu) iz nekog razloga mene vuče na obezličenje, distanciranje pripovedanja, možda što je pokupljen iz prevoda sa jezika u kojima je baš tu funkciju i imao. Svaki ima svoje mesto, dok se ne forsira preterano.

Naravno, ako neko bude ljubazan pa za radionicu podnese priču u futuru i drugom licu množine, normalno je da će se začuti opšti krik užasa...