A šta nam je prošlost?

[M.M]

Ima li taj Marković nekog pretka na ovoj fotki?

Ne znam.

[Dzimi Gitara]

Imam relativno staru rukopisnu knjigu, po imenu Srpsko naselje i varošica Žepče od 1820.g. pa do 1950.g. Knjigu je pisao neki žitelj tog mesta u Bosni i u njoj dobrano pominje moju porodicu koja je u ta doba živela tamo i prema svemu napisanom bila uticajna, a eto i nakraju smo dobili jedan prepis (ne znam koliko ih ima). Ovo su isečci koji govore o mojim čukunbabi i čukundedi, Mariji i Milanu. Inače imam i njihove fotografije i to su najstarije fotografije koje je porodica sačuvala. Ta porodica inače nije bila maštovita koliko je bila ratoborna i poroku sklona, jer čukundeda se zvao Milan Jovanović, tako se zvao i njegov unuk, a moj deda, a tako se zovem i ja. A da zamršenost za buduća pokolenja bude veća, sudbina je uredila da se žena s kojom živim zove Marija.





Milan Jovanović (1850-1900) je bio kao njegova majka. U hajduke je otišao 1876. i bio harambaša. Kada je izbio rat između Srbije i Turske, on je sa svojom četom prešao Drinu sa rođakom Milom. Čim su stupili na tlo Srbije, poljubili su zemlju, prekrstili se i rekli ,,Sveta zemljo u tebi pravde ima". U samom ratu učestvovao je kao desetar i bataljonski zastavnik. Prvi se popeo pri osvajanju Niša, na Nišku tvrđavu i zabo srpski barjak. Za pokazanu hrabrost dobio je odlikovanje i pismenu pohvalu potpisanu od Kralja Milana i kapetana Pavla Jurišića Šturma...



...Žena mu se zvala Marija, rođena Bunjevčević (1871-1912). Za 12 godina braka izrodila mu je sedmoro dece... Majka joj je bila Nemica protestantkinja. Imala je sestre Lizu i Jelenu. Marija je bila najmlađa i najlepša. Milan se zainteresovao za Mariju jer je bila lepuškasta i mlada i sa njome poče ašikovati te je došlo do braka.

...Milanova žena Marija, posle muževljeve smrti, sve je više pila i pušila, te poslednjih godina nije mogla bez toga da živi. To je dovelo do toga da je izvršila samoubistvo, jer Štiglic, geometar za koga se udala, nije joj dozvoljavao piće.



Ima u toj knjizi i o njihovoj deci. O tome možda nekom drugom prilikom.

[scallop]

E, to sam očekivao od ovoga topika - slike i priče o svojoj porodici. Hvala Milane Jovanoviću.

[Dzimi Gitara]

E, to sam očekivao od ovoga topika - slike i priče o svojoj porodici. Hvala Milane Jovanoviću.

Drago mi je ako ste uživali gosn. Anđelkoviću.

[Hiperhik]

Na slici desno, Ostoja, deda po ocu, slikano 31.5.1939


Žandarmerijski narednik, komandir stanice Gornji Milanovac i, pričali mi stari stričevi kad sam bio mali, strah i trepet za secikese, kokošare, ovcokradice svih sela oko Rudnika. Prek i pravedan, mnoge je lopove spasao zatvora; više je voleo da propusti kroz šake i pusti, samo je ponavljače prepuštao sudu i suđenju.
Poginuo je na samom početku rata, zajedno sa nekolicinom kolega. Krenuli su sa obrtnočepnim Mauzerima M1898 na kolonu nemačkih tenkova, tu negde oko Čačka.
Otac, rođen 1938, ga ne pamti.
Ovo je jedina slika koju ima.

[Hiperhik]

Na slici levo, Žarko, deda po majci, slikano 24.04.1945


Kupinac, doselio se u Zemun pred rat i zaposlio u Ikarusu, kao metalski radnik. Po izbijanju rata brzo se povezuje sa pokretom otpora i, po zadatku, ostaje u fabrici. Od cevi pravi improvizovana eksplozivna sredstva. 1943 ga hapsi Specijalna policija, ali on uspeva da pobegne iz automobila u pokretu, negde kod Makiša preplivava Savu i priključuje se sremskim partizanima.


1944 biva ranjen u prst, on to zavija maramicom i tera dalje. Rana se daje na zlo, a on sekiricom, na panju, odseca ostatak prsta. Preneraženi Rus, lekar, mu posle dva dana radi debridman i ušivanje.


Posle rata se zapošljava u Zmaju, a 1948 dolazi u sukob sa lokalnim partijskim rukovodiocem, podsećajući ga da je do juče pričao jedno, a sada priča nešto sasvim drugo. Iste večeri ga hapse, i posle jednomesečne "obrade" u Đušinoj ulici, u zgradi današnjeg Rudarskog fakulteta, šalju na Goli otok, gde ostaje do 1952. Rukovodilac koji ga je na Otok poslao mu se, nakon nekoliko meseci, pridružuje.


Po povratku se zapošljava u fabrici Impa, i postavljenjem na mesto tehničkog direktora biva tiho rehabilitovan.


1972 doživljava masivan moždani udar, i živi nepokretan do 1996.


O Golom otoku nikada nikome nije rekao ni reč.

[scallop]

Koliko ja znam retko pričaju. I moj prvi tehnički direktor je bio tamo i slabo pričao. Uvek je tako. Prvi komšija mi je bio u logoru u Norveškoj. I ćutao. Jednom sam ga pitao zašto, a on mi reče da ne mogu da zamislim koliko su ga Nemci tukli, a mora da ćuti. A on, lički grmalj, skoro dva metra.

[džin tonik]

[Anomander Rejk]

Moje selo-Peći. Godina: 1957-a.
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/v/t34.0-12/10276397_10203410300635142_447909422_n.jpg?oh=681d32631c4a158c48a552b8d272116c&oe=53533E06&__gda__=1397958697_e703e860d781fc043eed73530a16a267

[Anomander Rejk]

Takođe, 57-a.
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/v/t35.0-12/10284946_10203410301315159_259481790_o.jpg?oh=71ec1f376fea04cdab51167ce6ba7735&oe=5353AA53&__gda__=1397965948_d08cc9d6d514e952e037a702574200e7

[Meho Krljic]

Izgleda skoro kao da je naslikano. Rispekt.

[Anomander Rejk]

Skoro sam dobio te fotke.
Baš su me obradovale, pa eto reših da ih stavim i ovde.

[Mica Milovanovic]

Scallope, znaš li gde je ovo?

[Mica Milovanovic]

Zakče, mnogo su ti mali ovi attachmenti. Možeš li da malo povećaš?
Bar na 500 kb

[zakk]

Povećao.

[low key]

Postovani Scallop, vidim da ste postovali nekakve fotografije pre više godina. Pokušavam da udjem na te fotke u potrazi za nečim, ali me upload vodi na Imageshack i to je to. Da li su linkovi i dalje aktivni?

Unapred hvala,
Rebeka