rado ide srbin u vojnike

[Demo(n)lisher]

Zemlja Srbija je teatar apsurda, kao drzava , a vojska je jos smesnija, koliko je ratova izgubila?

Sluzila je da gazi tenkovima 9.marta po kioscima i kolima a i dan danas je ispolitizovana, a da ne ponavljam ovo da se zemlja brani TEHNIKOM a ne peshadijom .

E pa gospodo sto nam je vojska toliko debilizovana i dekadentna treba da se zahvalimo crvenim bagrama koji su stvorili JNA. Srpska vojska je nekad bila sinonim za odlucnost, ponos, junastvo (setimo se PRVOG SVETSKOG RATA), a sada je sve to prohujalo s vihorom.
Odoh da gledam KRAJ RATA s Batom Zivotinjom, vozdra i SMRT FASIZMU, A SLOBODA NARODU.

[Nyarlathotep]

ja sam naravio najbolju mogucu semu i preskocio sluzenje cak i civilne askare. neke crnogorske kombinacije.  

[Ghoul]

Odoh da gledam KRAJ RATA s Batom Zivotinjom

ako si ga gledao zajedno s njim onda je tortura verovatno bila znatno manja; ja sam ga gledo s mehom, pa nije pomoglo: film je sranje!

nego, setih se jednog detalja vezano za WC u vojsci.

najbizarniju strukturu te namene video sam u đakovici.
tamošnji čučavci su bili izgrađeni po principu lavirinta, dakle, samo uvrnuto organizovan raspored ZIDOVA, ali bez vrata, tako da, recimo, dok čučiš, vidiš onoga naspram sebe.
nisam bio tamo dovoljno dugo da dokučim poentu takvog wc-a, ali pošto se u tu kasarnu išlo po kazni, možda je i ovo bilo delić toga.
kao, ne daj im ni da drkaju na miru - da bi bili nadrkani na šiptare... or something!

[Alexdelarge]

"kopao" sam malo po "arhivi", pa vidim da se o vojsci vec divanilo.

[Ghoul]

i ja sam malo "kopao" po svojoj "arhivi", pa naleteh na ovaj bizarni dokument dole.

pogledajte ovo jezivo zadiranje u privatnost i intimu od strane naše stare okoštale paranoične JNA, tj. šta su propitivali vojnike tada, da se na vreme proseju potencijalni neprijatelji, izdajnici i sluge okupatora, koji će, btw, da budu dovoljno blesavi da PRIZNAJU da su to (ako jesu)! 

[mac]

Tja, to se tada tako radilo. U kontekstu onog vremena i okruženja meni ova pitanja deluju sasvim okej.

[Ghoul]

pazi, i meni je razumski jasno zašto vojska želi da zna te stvari - ono što me zasmejava jeste NAČIN na koji to pokušava da sazna! 

jeste, imam rođake u inostranstvu, sad ću sve da ih nabrojim, i često posećujem ambasade, baš sam nedavno bio u američkoj, čuli da idem u vojsku pa žele da im nacrtam neke planove kasarne i terena za obuku, takođe sam član crkve satane i O.T.O. i koristim nekoliko vrsta droge, itd.

[Usul]

To je malji deca za ono sto ti traze u zahtevu za USA vizu, tako da ne vidim u cemu je problem.

[Ghoul]

To je malji deca za ono sto ti traze u zahtevu za USA vizu, tako da ne vidim u cemu je problem.

da, sećam se.

za kanadsku sam morao da dokazujem gde sam bio i šta sam radio u ratu (tata), ko mi je bio komandir, koja jedinica, gde stacionirana, dal sam učestvovao u ratnom zločinu ili samo posmatrao iz prikrajka...

[scallop]

I sve to samo da bi nas dodatno korumpirali. Ako nešto tamo uradimo što odudara od izjavljenog, onda imaju sigurnu dodatnu optužbu za krivokletstvo. Mislim da je sličan motiv bio i u JNA, pardom, u VJ krajem milenijuma.

[Džek]

Odoh da gledam KRAJ RATA s Batom Zivotinjom

ako si ga gledao zajedno s njim onda je tortura verovatno bila znatno manja; ja sam ga gledo s mehom, pa nije pomoglo: film je sranje!

nego, setih se jednog detalja vezano za WC u vojsci.

najbizarniju strukturu te namene video sam u đakovici.
tamošnji čučavci su bili izgrađeni po principu lavirinta, dakle, samo uvrnuto organizovan raspored ZIDOVA, ali bez vrata, tako da, recimo, dok čučiš, vidiš onoga naspram sebe.
nisam bio tamo dovoljno dugo da dokučim poentu takvog wc-a, ali pošto se u tu kasarnu išlo po kazni, možda je i ovo bilo delić toga.
kao, ne daj im ni da drkaju na miru - da bi bili nadrkani na šiptare... or something!

Takav kocept klonjare je bio i u Strumici, sem što nije bilo lavirinta. Ko god da uđe u klonjaru, vidi ko i kako obavlja.
Kontam da se i na taj način izbijala svaka privatnost i stvarao supervojnik koji je odolevao čak i nuklearnom napadu, navlačenjem titovke preko ušiju.

[scallop]

Ja sam u Sisku imao nešto najbljiže Starom Rimu. Šesto do osam komada čučavaca jedan do drugoga. Na razočaranje Džeka i još nekih, nema to veze sa titovkama, moja kasarna je bila austrougarska. 

[Džek]

Zato su mi se iskupili u onoj drugoj vojsci, VRS. Bili smešteni u hotel Terma na Ilidži, B kategorija, klonjara sa plavim pločicama, apartmanska (iz kojeg sam sve isterao, pun hotel soba), nikako da na zid našvrljam "generacija: Sitno!" 

[Kimura]

Какво место има тоалет у сећањима на војничке дане!

[Ghoul]

nikad neću zaboraviti sledeće momente:
- podzemni magacini tc 'boro i ramiz', priština 1999, bombardovanje; ja tamo sa komandom cvoj-a; skromni čučavac zapušen, izlio se, govnjiva voda do članaka, a neki nesrećnik (regrut) uposlen da jednom malo dužom i čvršćom žicom to otpuši i dovede u upotrebljiv oblik; PAKAO!

- nešto kasnije, jedan PUKOVNIK nas sve (vojnike) postroji, i drži nam predavanje o tome kako srati tačno u rupu a ne oko nje, i kako ne bacati u nju ništa drugo što bi je moglo zapušiti.
kaže: 'eto, čak i ja, pukovnik, pa kad... ono... okrenem se iza sebe, da vidim da li sam pogodio rupu... a vi...!'
nadrealizam!!! 

sad mi krivo što sam dnevnik bombardovanja počeo da vodim tek u MAJU. najveća ludila su bila na samom početku, u martu i aprilu te slikovite, nezaboravne 1999-te... 

[Meho Krljic]

Какво место има тоалет у сећањима на војничке дане!

Ne možeš  da zamisliš. Mislim, za mene je takođe bio kulturni šok da treba da svi kenjamo jedni pred drugima i da naši muhamedanski klasići u nedostatku boljeg rešenja usrane prste brišu o zidove i tako to. Da ti ne pričam kakva je scena bila kada me je u toaletu drug iz voda našao sa iglom, upaljačem i flašicom alkohola. Njegov zaključak je bio jasan: drogiraš se!!!!!!!!!!

[scallop]

Neuverljivo. Da ti ja ispričam uverljivu verziju. Muslimani imaju umesto prstiju bocu s vodom. Neki ih čuvaju u klozetu. Tebe su uhvatili kad si pokušao da ušpricaš alkohol u njihove boce s vodom.

[Džek]

kimura, 'toalet' je u odnosu na klonjaru uzviseno mesto, uredjeno i mirno, koje obecava nadu u olaksanje, bez patnji i sa svim rekvizitima pri ruci, a klonjara je jedno otuzno i frekventno mesto koje neprilagodjenim pruza traume, bolesnicima raj i utociste, naivnim slauf i cetku a normalnom regrutu vrhunsku obuku iz cucanja u zasedi i polaganje nagaznih mina!

[Meho Krljic]

Neuverljivo. Da ti ja ispričam uverljivu verziju. Muslimani imaju umesto prstiju bocu s vodom. Neki ih čuvaju u klozetu. Tebe su uhvatili kad si pokušao da ušpricaš alkohol u njihove boce s vodom.

Kod nas su prvo koristili boce, a posle su lepo sproveli crevo iz prostorije do WC-a.  I naravno da nisam pokušavao ništa nalik tome što insinuiraš, za početak, igla je bila obična šivaća 

[tomat]

Neuverljivo. Da ti ja ispričam uverljivu verziju. Muslimani imaju umesto prstiju bocu s vodom. Neki ih čuvaju u klozetu. Tebe su uhvatili kad si pokušao da ušpricaš alkohol u njihove boce s vodom.

Kod nas su prvo koristili boce, a posle su lepo sproveli crevo iz prostorije do WC-a.  I naravno da nisam pokušavao ništa nalik tome što insinuiraš, za početak, igla je bila obična šivaća 

bušio si žulj?

[Ghoul]

ili šulj?

[Džek]

ja sam tu iglu koristio da sredim sebi odmor, tj, izlezavanje u stacionaru na nekoliko dana. Jebiga, sve ima svoje granice, tako i Dzekovo razumevanje i strpljenje za neizivljene tupane sa cvarcima na epoletama.

Naime, pozalim se na bolove u bubregu, ne mogu toboze da se uspravim, jaucem, mijaucem i kukam sve u 16. Posalju me u stacionar, tamo mi daju casu da u nju bacim pis, ja to lepo obavim pa izvadim iglu iz kape i ubodem se u jagodicu prsta. Istisnem kap, dve krvi u urin i predam to, sve sa naivnom grimasom bola na licu.
Nakon ekspresne analize (tu su zaista bili zmajevi, nije bilo cekanja) narede mi da se javim u jedinicu i pokupim svoje prnje, jer treba da mirujem u stacionaru i lecim upalu bubrega. Ranac pun knjiga iz biblioteke je unapred spremljen.
Jedina komunikacija sa lekarom i bolnicarima je bila 'kad ce rucak, sta je za marendu i ljudi, umirem od bolova'

Medjutim, taj mufte odmor je imao svoju cenu. Svako jutro sam davao krv, svako jutro ubadao iglom prst i gutao antibiotike bez potrebe. Sta znam da li vide te antibiotike u urinu na analizama, nisam imao pojma (19 god a bez neta i googla, uzas), pa sam ih gutao za svaki slucaj.

Tu prevaru sam odradio 2 puta, jednom u Strumici, drugi put u Prizrenu i ni jednom nisam preterivao, kontam, 5 dana dosta za odmor a i ledja zabole od lezanja. Nakon 5-tog dana je postojala opasnost da me sibnu na VMA, jer se upala ne smiruje, a tamo bih obrao bostan, tamo rade namazani koji bi me provalili ocas posla. Dakle, peti dan bez ubadanja prsta garantuje sut nazad u jedinicu, svez i odmoran.

[mac]

Sramno. Genijalno, ali sramno...

[džin tonik]

jos uvijek ostaje otvoreno pitanje sta je mehan radio sa iglom, upaljacem i flasicom alkohola. ne kontam. zar smo tolike curice da bi dezinficirali iglu?

[Kimura]

Ne bih rekla da se Džek stidi. 
Čak idem toliko daleko da pretpostavljam da su u ovakvim slučajevima i lekari gledali kroz prste i puštali da budu ''prevareni''.

[džin tonik]

sto posto.

[Džek]

evo, upalio sam se kao bubreg, sav crvenim, godinama ne spavam, znojim se i znam da cu naposletku do generalstaba, da otvorim dusu i pustim pokajanje i krivicu kroz suze pred nekim bezbednjakom. Kad se ispovedim i obrisem nos, pitacu ga ima li jos one marende...

[Anomander Rejk]

Ja sam imao prilično bizarnih doživljaja u vojsci. Jedan od prvih je bio kad su mi za vreme dežurstava u kasarni ukrali sve puške koje sam čuvao.  To se desilo tako što sam zaspao u sred dežurstva. Tačnije uveli su neku glupu smenu od 2-4, 5 ujutru u gluvo doba, da sediš ispred spavaone, šetaš hodnikom i čuvaš soške sa puškama. Negde oko 3 se meni prispavalo, i ja odoh u krevet, računajući da ne postoji manijak koji će u ta doba bauljati hodnicima. Elem-postoji. Neki oficir, Torbica, čovek žestoko bio popaljen na vojsku i uniformu, stalno se nešto drao, urlao, unosio u facu, nameštao kapu, ruke na leđa, ko marinci iz filmova. U neka doba on naiđe i pokupi sve puške, i kad je završio sa odnšenjem, probudi me i započne dernjavu  na mene ,,gde su puške''. Kad sam došao sebi, i skontao šta se desilo , odgovorio sam mu da nisu nestale već ih je on odneo. To ga je još više razjarilo. Prijavio me je i dobio sam nekoliko uzastopnih dežurstava za kaznu. Na jednom od njih su me ponovo uhvatili na spavanju ( ovog puta bez odnošenja puški), a onda su ipak digli ruke od daljih kažnjavanja.

Ali bilo je i nepravdi, jednom su me uhapsili na pravdi Boga. Dobijem redovno odsustvo 7 dana nakon terena. Međutim jedan idiot iz Vojne policije s kojim sam imao neke neraščišćene račune od ranije ( tačnije on je bio uvrtio u glavu da sam ga nešto vređao i ponizio pred ,,njegovim ljudima'' kako se voleo izražavati), a inače je bio težak idiot, stavi me na neki spisak za hapšenje, i dva dana nakon što sam stigao kući s ratišta-uhapse me. Onda ja liku koji je bio nadležan pokažem dozvolu, on je pažljivo proučavao i dodao ,,jeste, imaš dozvolu, ali na spisku si za hapšenje, moraš u Kamenicu(vojni zatvor)''. Ja ne mogu da verujem da ću s dozvolom u džepu, dva dana posle dolaska s ratišta u zatvor; ugledam na stolu kancelarije telefon, i sine mi logična ideja, sav sretan, ubeđen da će me pustiti. Kažem mu ako ne veruje dozvoli, ako misli da sam nešto falsifikovao, precrtao ili sl., neka nazove u moju jedinicu, u kasarnu, i pita direktno mog komandanta da li me je pustio i potpisao dozvolu. Da bi on meni na to, mrtav ladan odgovorio ,,ne može se sada zvati.''.
I tako odoh na pravdi Boga u vojni zatvor. Nisam doduše dugo tamo bio, brzo se sve to razjasnilo, ali taj osećaj kako ti je učinjena nepravda, i kako se postupa mimo svake logike, zdravog rasuđivanja i ljudskosti u vosci, da neće ni da se pomere da isprave svoju grešku, baš je boleo.

[Džek]

U onoj drugoj vosci, VRS, bio sam vojni pandur, i nemali broj puta dežurni u komandi brigade. Te smene u gluvo doba koje spominješ su "požarstvo" i bile redovna aktivnost u JNA; neko je morao da pazi, da ne izbije požar, znalo je i po 50 ljudi hrkati u spavaonama. Naravno, čuvaju se i puške.

Elem, jednom u to gluvodoba, mislim da je bila '93. negde oko 2 ujutro, nenajavljen umarširao general Galić sa svojom svitom. Neka mlađana "sekretarica" u maskirnoj, mogla mu je biti ćerka, i dva majmuna iz korpusne policije. Svi pijani kao morke.

Ja za deskom, izvaljen u stolici, kapa na jednoj strani, puška na drugoj. Kunjam, a general se razderao "vojniče, kako dočekuješ generala, gde ti je beretka, gde puška", a ja mu odgovorim, besan kao ris, bio rezervista, nisam zbrisao za Srbiju, bio u žalosti, nisam znao gde mi je brat, zagubio se u JNA negde u hrvatskoj)

"A gde tebi slovenija i hrvatska, generale?"

Dva majmuna skočiše da me kao biju, razgalamili se "kako ja to sa đeneralom" i sreća, siđe komandant brigade sa sprata i smiri situaciju.

Dva debela sata dva majmuna su sedela sa mnom za deskom, posle se otkravili, pričali i zezali se, valjda im alkohol izvetrio. Naravno, Galić sišao odozgo pijaniji nego što se popeo.

Kada su otišli, postrojio sam stražu ispred komande, napušio ih najstrašnije što me nisu probudili.


Cirkus živi te vojske, Mac me proziva da se stidim, a, eto, svi oni kompletno treba da se stide zbog uzaludno izgubljenih godina i života.
Ja se nemam čega stideti.

[Usul]

Ja se secam principijelnosti komandnog kadra u kasarni gde sam sluzbovao. Komandant kasarne je doneo propis da je striktno zabranjeno konzumiranje alkohola u radno vreme (6h-14h). Istog dana po publikovanju te naredbe, on licno je sedeo u svojoj kancelariji i gledao u sat, a flase i case su bile ispred njega. Kad je sekundara presla na 14:00:01 odmah su svi srecni krenuli da pune/prazne case i ubili se ko majke...

[Ghoul]

Kunjam, a general se razderao "vojniče, kako dočekuješ generala, gde ti je beretka, gde puška", a ja mu odgovorim, besan kao ris, bio rezervista, nisam zbrisao za Srbiju, bio u žalosti, nisam znao gde mi je brat, zagubio se u JNA negde u hrvatskoj)

"A gde tebi slovenija i hrvatska, generale?"

RESPECT!!! 

bio sam ja jednom požarni 'u bataljonu' (to bilo na početku mog vojnikovanja, na topčideru, u pretkosovskom ciklusu) u isto vreme kad je dežurao i zloglasni vodnik hiper-mega drkadžija za nalaženje dlaka u jajima, notorna džukela koja je živela samo za to da zajebava dežurnu vojsku.
sad ću ja ko bata stojković, jer davno je bilo, nisam vodio dnevnik i ne pada mi na um da pamtim detalje takvih subhumanoida - dakle, ne sećam se ni imena tog smrdljivka, ni svih detalja njegovih pokušaja podjebavanja, ali poenta je da sam ja na kraju ispao pametniji i nadmudrio ga - jer su me raniji, iskusniji podučili svim trikovima, tj. šta bi sve taj picopevac mogo da zagleda (nije smeo ni cm2 poda da bude nedžogiran, nije smeo trun prašine da bude na nekom najskrivenijem budžaku hodnika, itsl).

elem, dođe on tako, pipa prstom ovde - čisto! zagleda onamo - čisto! bulji u moj sto, u opremu - sve pod konac i tačno kako treba.
mislim da sam - u granicama dopuštenog - imao neku ironičnu ili bar dvosmislenu opasku na sve te njegove jalove pokušaje da mi nađe makar najmanji povod da me drka, jer kad na kraju nije uspeo da mi nađe baš nikakvu zamerku, samo me ostavio sa opaskom u stilu: "imam utisak da bismo, da se upoznajemo pod nekim drugim okolnostima, imali o čemu da pričamo", da budemo drugari (?) ili neki shit u takvom smislu! 

[scallop]

I ti veruješ u tu kasarnsku legendu? Džek prepričava.

[Ghoul]

ja sam još mlad, naivan, neiskusan, verujem ljudima... 

[Kimura]

Kunjam, a general se razderao "vojniče, kako dočekuješ generala, gde ti je beretka, gde puška", a ja mu odgovorim, besan kao ris, bio rezervista, nisam zbrisao za Srbiju, bio u žalosti, nisam znao gde mi je brat, zagubio se u JNA negde u hrvatskoj)

"A gde tebi slovenija i hrvatska, generale?"

Pa ispustio ih je, onako kako si ti ispustio beretku i pušku : na spavanju.

[Džek]

Džek ne prepričava. Za taj moj bezobrazluk, sa Galićem, je čuo na spratu komandant Ilidžanske brigade, pukovnik Radojčić, pa me je posle rekao da nisam normalan, a ja mu odgovorio nešto "pa ko jeste?"  Doduše, odgovor na Galićevu dreku mi se nametnuo, kao da je čekao priliku da ga "ispalim".

Sada ga viđem po Novom Sadu, gledam ga u oči al' me ne prepoznaje, ja neću da se javim, prvi. Njegov zet, koji je bio komandant artiljerije, mi se javio, prepoznao me, pročaskali koju, spomenuo je taj "incident" pa smo se nasmejali, više na silu... ne volim da ih gledam, nikog od njih, tih velikih vojskovođa a sada velikih biznismena u besnim autima i nadmenim stavovima.

[Ghoul]

Džek ne prepričava.

reci ti to Broju Jedan!

[scallop]

Tvoja priča mi je uverljivija. Zajebao si zajebanog starešinu tako što si uradio ono što je očekivao. Kiks je što je posle hteo da se družite.


Da ja vama ispričam nešto stvarno. Jednom prilikom nismo mogli da se odvezemo na teren, jer se par vojnika pokenjalo u kamion. Kasnije, istog dana, dojuri kod našeg komandira čete zastavnik iz kuhinje i obavesti ga da je najzad uhvatio vojnike koji mu kradu slaninu iz kuhinje i da su se zabarikadirali u neupotrebljivom klozetu u prizemlju naše spavaonice. Siđe kapetan do te klonjare, a mi polako za njim. Drekne da otvore vrata, a oni unutra shvate da je vrag odneo šalu, otvore vrata, zapahne nas smrad zapušenog odvoda klonje, njih dvojica zaglabala slaninu, masna im usta i cere se blentavo. Kapetan za trenutak ostane zabezeknut, a potom izgovori kasnije legendarnu rečenicu: "E, pa smučili ste mi se. Serete u kamione, a žderete u klozetu!" I ode uz stepenice.

[džin tonik]

najljepse gljive rasle su u minskim poljima. skoro nitko ih nije brao.

[Ghoul]

Tvoja priča mi je uverljivija. Zajebao si zajebanog starešinu tako što si uradio ono što je očekivao. Kiks je što je posle hteo da se družite.

pa ne baš: postoje NORMALNE stvari koje se takvim prilikama kontrolišu, i koej se očekuje da ti neko gleda, i postoje NENORMALNE stvari, budžaci, nekakvi ukrasi na zidovima i jebemligašta neke budalaštine gde je ovaj gurao prstiće da vidi čisto li je.

on je OČEKIVAO da na tim mestima nađe propust, pa da mi kenja.
NIJE OČEKIVAO da predupredim njegove pokušaje zajeba.

a to na kraju što je reko, nije bilo u stilu 'voleo bih da se družimo' koliko, pre, neka vrsta izokolnog priznanja, da ne kažem poštovanja, u stilu: 'naiđoh na jačeg nego što sam očekivo.'

[mac]

Your OCD-Fu is stronger than mine!

[Anomander Rejk]

Drugačije su stvari discipline u miru i ratu. Za neke stvari za koje bi se u miru išlo u zatvor i debelo nagrabusilo, u ratu su ih često i oficiri oćutali. Imaš ljude na ivici nerava, koji ne znaju oće dočekati sutrašnji dan, mlade, naoružane, dovoljno je da naiđe jedan žuti minut i da se uradi glupa stvar ne misleći o posledicama. Zato su i đenerali i pukovnici neke stvari oćutali, il kažnjavali slabije,nego što bi u miru. Jednostavno, drugačije su prilike i okolnosti, i niko ne želi da rizikuje bez potrebe.

[Džek]

Idi bre... što više čvaraka na epoletama, prsti dublje u kajmaku.

Tom istom pukovniku, koji me pitao da li sam normalan, smo na njegovo naređenje izuzeli novog Pasata na kontrolnim punktu, od nekih novinara, humanitaraca, ne mogu da se setim, nije ni bitno, kao, za potrebe komande.

General Mladić je u svom generalštabu, u Crnoj Reci, imao dodeljen helikopter (Gazelu) i Puh sas vozačem. Spavao na poljskom krevetu, pod šatorom, a našem gospon pukovniku R. trebao Pasat, uprkos vojnim zaduženim vozilima koje je imao na raspolaganju. Smestio naravno komandu u jednoj od vila u Aleji, nekada su tu fijakeri vozili na Vrelo Bosne.

Elem, ode Pasatom za Bg, da obiđe porodicu, pa se vrati bez vozila, sa obrazloženjem "da su mu ga ukrali u prestonici" i naravno, naredi nam da na punktu "izuzmemo neko drugo, reprezentativno vozilo za potrebe komande brigade"
I VP izuzme, bruka se pred strancima, izvuče šaku metaka ispod sedišta, da ima opravdanje za hapšenje i otimanje. 

Bilo je toga kamara, Džekov tefter je pun kao Rat i Mir... maltene jedini znao jezike u jedinici, pa me non stop zvali da prevodim njihove manifetluke.

Ne mogu da grešim dušu, nekoliko puta sam prevodio pukovniku R., u pola noći, brifing britanskih oficira Unprofora, koji su cinkarili artiljerijske položaje armije BiH na Igmanu. Dođu lepo sa mapama i kartonom piva, rašire ih preko astala i upiru prstom, a ovaj naš pretendent na čvarak više zaokružuje crveno sve u 16. Ujutro naravno počinje celodnevni topovsko haubički rok end rol po delu "njihovog" Igmana...
Dakle, nešto se ipak radilo, nije se samo lokalo i kajmak kupio, ali opet, moje balave 23 godine su to sve vredno tefterile u memoriji , a nije bio prijatan osećaj smrzavati se na Nišičkoj visoravni desetak dana u šumi, šacujem da je bilo i minus 20, izgubljeni i zalutali, dok su drugi navlačili cele kace tog kajmaka za temelje biznismenisanja po Srbiji... bivši pandur u meni vrištao "zloupotreba službenog položaja" al' džaba vukovima u toj Nišičkoj vukojebini govoriti.

No, ova tema nije o tome, ali opet, evocira i otvara polako požutele stranice teftera... aj, neću više, možda dotični komander pročita ovo, pa kuku si ga Džeki... 

[tomat]

ja sam u armiju otišao u martu 2006. sećam se da je 6-tog marta pao sneg do kolena. odem ja u RJ PTT Saobraćaja "Beogradski venac", a oni mi kažu, "ti si jedini od ovih regruta sa fakultetom, hoćeš da ostaneš ovde u administraciji, ili ako hoćeš možeš da budeš poštar?". gledam ja napolju, napadalo a i hladno, bolje da ostanem tu gde jesam, a i poštarima vreba opasnost od pasa.

klonja k'o bog, samo za nas nekolicinu iz službe za pravne, kadrovske i opšte poslove. lepo ima ključ, i toalet papira koliko hoćeš. imaš mir da obaviš što se obaviti mora.

šalju oni mene tako u Nemanjinu da prijavim i odjavim neke radnike sa osiguranja. bio lep dan, već krenulo proleće uveliko, kontam ja da je greota provesti ga u kancelariji. budem ja tamo oko 10, ono nigde nikoga. poobavljam šta sam imao za oko pola sata, i onda lepo odem u Manjež, zauzmem lepo klupu i otspavam dobrih 2 ipo sata. već se bliži kraj radnog vremena, i ja krenem polako nazad da razdužim te papire. pitaju gde sam do sada, reko' neviđena gužva u Nemanjinoj, a i kod sajma rade nešto, pa se dosta putuje, i tu ih ja zajebem.

tri puta sam se posekao na papir dok sam nešto kopirao, dva puta je baš bolelo.

bilo do jaja, imam ja još priča...

[zakk]

Mene ni u civilnu nisu hteli.


Od svega, preporučio mi samo jedan doca iz komisije kolegu hirurga iz VMC Niš, taj će mi, parafraziram, da "ištema koske i isecka sve da bude kako treba". Nije da sam rešio situaciju u međuvremenu, al neka hvala -_-

[Father Jape]

Ja sam upiso doktorske studije za svaki slučaj, da me ne odvedu u poslednja tri meseca postojanja vojnog roka. To je nakon što su otkrili da od astme ne patim već dobrih deset godina.

[Hiperhik]

Evo nečeg iz ličnog arhiva..


Početak je 1992; na istočnoslavonskom ratištu nema borbenih dejstava, Hrvatska je priznata, formira se RSK i jedinice VRSK, medjunarodni posmatrači dolaze, JNA sedi u blatu i čeka naređenje za povlačenje u Srbiju, vlada opšta dosada, o 'moralu' ne govore više ni politkomi.

Oklopni bataljon N-te mehanizovane brigade raspoređen tu-i-tu, u njemu dve tenkovske čete čiji su komandiri kapetani Iks i Ipsilon.
Kapetan Iks dobija sedmodnevno odsustvo, a kapetan Ipsilon zaduženje da 'pričuva' Iksovu četu. Kapetan Iks je, inače, miljenik top-brassa, i Ipsilon ga ne podnosi, kao i većina oficira.
Vojnici kapetana Iksa, naravno, koriste priliku, kupuju od lokalnog stanovništva neku brlju i, zajedno sa komandirima vodova, prave epsku pijanku. Nema nekih većih sranja, ali cela četa je mrtva pijana.
Komandant oklopnog bataljona, major Zet (notorna pijandura, btw), naređuje kapetanu Ipsilonu da napiše Izjašnjenje na temu 'zašto su se vojnici napili i zasto su komandiri vodova to dozvolili'.

I ide..


N-ta MBr
1. OKB
1. TČ
selo to-i-to
27. feb. 1992
Vojna tajna - interno

Komandantu 1. OKB
- ovde -

Predmet:
Izjašnjenje na okolnosti


Dana 25. februara o.g. u ranim večernjim časovima, sedeo sam u komandi 1. tenkovske čete i spremao plan aktivnosti za naredni dan. U jednom trenutku, začuo sam neku pucnjavu. Izašao sam napolje, pogledao levo (pravac sever-severozapad), zatim desno (pravac jug-jugoistok), ali izvor pucnjave nisam uspeo da utvrdim.
A zatim sam pogledao dole, i uočio da mi PUCA KURAC ŠTO SU SE VOJNICI KAPETANA IKSA NAPILI I ŠTO SU IM KOMANDIRI VODOVA TO DOZVOLILI!


K-dir 1. TČ
kapetan Ipsilon
s.r.

[divča]

ja sam u armiju otišao u martu 2006. sećam se da je 6-tog marta pao sneg do kolena. odem ja u RJ PTT Saobraćaja "Beogradski venac", a oni mi kažu, "ti si jedini od ovih regruta sa fakultetom, hoćeš da ostaneš ovde u administraciji, ili ako hoćeš možeš da budeš poštar?". gledam ja napolju, napadalo a i hladno, bolje da ostanem tu gde jesam, a i poštarima vreba opasnost od pasa.

klonja k'o bog, samo za nas nekolicinu iz službe za pravne, kadrovske i opšte poslove. lepo ima ključ, i toalet papira koliko hoćeš. imaš mir da obaviš što se obaviti mora.

šalju oni mene tako u Nemanjinu da prijavim i odjavim neke radnike sa osiguranja. bio lep dan, već krenulo proleće uveliko, kontam ja da je greota provesti ga u kancelariji. budem ja tamo oko 10, ono nigde nikoga. poobavljam šta sam imao za oko pola sata, i onda lepo odem u Manjež, zauzmem lepo klupu i otspavam dobrih 2 ipo sata. već se bliži kraj radnog vremena, i ja krenem polako nazad da razdužim te papire. pitaju gde sam do sada, reko' neviđena gužva u Nemanjinoj, a i kod sajma rade nešto, pa se dosta putuje, i tu ih ja zajebem.

tri puta sam se posekao na papir dok sam nešto kopirao, dva puta je baš bolelo.

bilo do jaja, imam ja još priča...

[Ghoul]

these
were
the times of our lives...

samo rokajte, super su ove priče, pa makar bile i prepričane (imamo skalopa ovde da proseje šta je stvarno a šta nije).

[Džek]

Ajd, evo, baš mi se otvorilo, al' neću više da mračim sa ratnim, bolje da se vrnem, u duhu topika, na JNA vreme.

Elem, bio sam martovac, vele, najgluplja klasa (i uverio sam se da jeste tako),  po vesu topograf u haubičkom divizionu. Sve one mrcine od 122mm. Obuku završio u Strumici, pa me gurnuli u Prizren. Mislio sam da je gušterskim danima odzvonilo, duža kosa, ruke u džepovima, landaranje po kasarni i hvatanje krivina dok maltretiraju guštere... Ali šipak, u Prizrenu pola kasarne stara vojska, pola savezni sup. Borbena gotovost radi pomamljenih šiptara, nisam ni video grada. 

Subotom se znalo -održavanje MT sredstava, na pisti. Haubičari kače iz voznog parka na kamione 122-ke, dovezu ih na pistu, tamo otkače, dižu ih hidraulikom, šire lafete pa spuštaju. Onda ribanje haubice iznutra i s vana sve u 16, zamaste se kao krmad.

Ja dužio artiljerisku busolu, onu PAB 2AT (urezali mi oznake u mozak) i laser za merenje daljine. Malo prebrišem krpicom, i pravim se kao da radim nešto. Usput podjebavam haubičare.
Čak i cigar pripalim, u potaji, i čekam ručak. Snimi me poručnik da gluvarim i naredi mi da odredim koordinate svoje stajne tačke na mapi 1:25000, sve po PS-u.
U okolini snimim dva trigonometra, na vrhovima čuke i dam se na posao, ali šipak, najbliža haubica mi blokira vidik kroz laser i busolu.

Sad, nije uopšte frka da premestim tronožac busole i lasera koji metar u stranu, oboje teže oko 13 kg, ali sto šejtana u meni, traže odmazdu za sve prozivanje haubičara da smo mi IR vod, "pederi, genijalci (podrugljivo), mamini klinci, itd."

Dreknem da maknu haubicu, (3,5 tone), oni meni (sedmorica, posada) "neka ti tata makne" a ja odgovorim "čuli ste poručnika, nemoj da ga zovem!"

I oni šta će, pale kamion, dižu haubicu, skupljaju lafete, spuštaju točkove, dovezu kamion, nakače i maknu metar- dva, a vozač pita "je l' dovoljno?"
Odgovaram nešto kao "E tako, može!"

Psuju i ponove ceo proces stavljanja haubice u borbeni položaj. Moji iz voda se drže za stomake, posada tupana ne konta ništa, ja izmerim daljinu do trigonometara i završim posao.

Ono što me zeznulo je da se poručnik motao u blizini i gledao ceo moj cirkus.
Verujem da je njemu bilo smešno, ali me morao primerno kazniti zbog posade haubice, jer su zbog cerekanja mojih naposletku provalili koliki su konji ispali, pa se izderao na mene da ću iz armije biti otpušten kao invalid rada i naterao me da čupam travu sa betonske piste, u punoj borbenoj opremi sa maskom na licu.
Onda su se cerekali haubičari a ja kuvao od besa.
Ipak, šejtani u meni su bili hepi



     

[hidden]

Dobro si ti ziv pregurao redovnu a ne rat