Šta čitamo 2012 ?

[angel011]

Pročitala Irbis Aleksandra Žiljka. Podsetio me je na Bekstvo iz Los Anđelesa, obavi zadatak ili umri u mukama, skotine na vlasti, opaki kraj (premda uz nešto više optimizma), i, ukupno uzev, izuzetno zabavno.


Trenutno čitam Intrusion, Ken MacLeod, tek sam na početku, i već je opako - a sve u ime zdravlja i brige o deci i tako to. Samo mali primer - trudnice ne smeju da puše niti da piju (još manji primer, knjige ne možete da preprodate zbog opasnosti od fourth-hand smoke), kako ne bi naudile čedu nerođenom, te, ako žena u godinama u kojima je moguće dobiti dete izađe na mesto na kome se toči alkohol, da bi taj alkohol i dobila mora da pokaže uredno overenu potvrdu, ne stariju od toliko-i-toliko, da nije u drugom stanju.


Creepy.

[Mica Milovanovic]

Ako bi me neko naterao da zamislim tipičan hrvatski SF roman, on se ne bi razlikovao u mnogome od Irbis-a.
Brza radnja, briga za tehničke detalje, pucačina, antiglobalizam (ovoga puta - radikalni)...


Već smo komentarisali da kroz likove vrlo lako možemo videti Bobana kako nam se obraća;
ko poznaje Žiljka, vrlo sličan utisak ima pri čitanju njegove proze.


Vrlo zabavno štivo, kao što Angel kaže. Ipak, nešto mu fali da postigne potpunu uverljivost.
Možda je previše pisano sa tezom... za moj ukus.


U svakom slučaju, topla preporuka za ljubitelje Haldemana, Šeparda...

[dejann]

juce sam zavrsio novog kinga -the wind through the keyhole...  ja sam voleo i dt 4: wizard and glass, a ovo je dt 4.5... prica u prici u prici... pitko i zabavno


sad se vracam na simonsov flashback koji mi je odlican u prvih 50-ak strana koje sam do sada procitao

[angel011]

Dovršila Intrusion.


Lele, kakav svet, a sve u ime nekakvih prava i opšte bezbednosti (potvrda da žena nije trudna koju sam pominjala kasnije je zamenjena prstenom koji nosi svaka osoba ženskog pola, neke već od desete godine da bi se osećale "kao velike", a u svakom slučaju nose ih sve žene u reproduktivnom dobu, i taj prsten vas cinkari medicinskom centru ako, dok ste u blagoslovenom stanju, gucnete alkohol, nađete se negde gde se zatekao i koji molekul duvanskog dima, and so on and so forth - a ako neko, iz tog cinkarenja, zaključi da niste podobni da budete majka, dete vam 'ladno i bez pardona oduzmu; ili, kamere koje se nalaze bukvalno svuda, uključujući sve prostorije vašeg sopstvenog doma, i sve se snima, i neka sumanuta trivijalnost može biti upotrebljena da vas policija onako propisno izbubeca, tek da vas podsete da pazite šta radite, a onda vas još uredno upute gde možete da se lečite od pretrpljenog stresa; ili... Primera je mnogo, ali verujem da je ovo dovoljno da se stekne neka predstava).


Libe je već pominjala osnovni zaplet: postoji The Fix, pilula koju žena popije u toku trudnoće, i koja otkloni maltene sve genetske defekte sa fetusa, plus detetu bude jači imunitet pa, recimo, nema svih onih dečijih bolesti. Zgodna stvar, osim ako ne krenu da vas pritiskaju raznoraznim pretnjama i optužbama (vidi gore neke od mogućnosti) ukoliko pilulu ne želite da popijete, što je slučaj sa Hope Morrison, koja ni sama ne zna zašto ne želi tu prokletu pilulu, ali eto, ne želi je, a ne želi ni da se vadi na veroispovest ni nekakvo tandara-mandara, želi da se poštuje njena volja i da to bude to. Al' ne može.


Sam zaplet nije nešto složen, ali pruža mogućnost za bogato oslikavanje tog i takvog sveta, i načina na koji do njega dolazi. Sve na finjaka, i usled borbe za nekakva prava, i zarad opšte bezbednosti, i da svi budu zdravi, i dečica da budu zdrava i vesela, i... Da ne spojlujem sad, ali taj svet i njegovi mehanizmi su meni bili najbolji u ovoj knjizi, i čine Intrusion i te kako vrednim čitanja.

[PTY]

a kako ti se dopala ona zvaka koju je Hope dobila od onog politicara kad ga je molila da joj pomogne?    odlican rant!
Inace, citam Blackbirds i za sada utisci strasno variraju: s jedne strane tu je odlican i zanimljiv zaplet a s druge skroz banalan i maltene vulgaran stil... a niti jedno ne odnosi prevagu, bar za sada.

[angel011]

Dobra žvaka, a dobro je bilo i ono kad se Geena požali svom mentoru na torturu u policijskom kombiju, a on joj mirno kaže zar to nije do sada shvatala, pa tako to ide, i neophodno je da tako ide...


Pročitala i Executioness, ono što ide u paketu sa Baćigalupijevim The Alchemist, i ne bi me iznenadilo da ostane upamćeno kao ono što ide u paketu sa Baćigalupijevim The Alchemist. Mislim, nije Executioness loša novela, simpatično je to, ali je povremeno naivno, kraj je nespretno izveden, i, ukupno uzev, u senci je Baćigalupijevog dela koje nudi opakiju analizu situacije.

[HAL]

Бетон, Томас Бернхард
прва књига коју читам од овог аутора, надам се да сам се ухватио за прави наслов као увод.

[angel011]

Dobra je knjiga, samo spada ovde:  http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html

[Melkor]

Uf, sto je Ready Player One jedna zabavna stvar!!! A sad odoh da spavam

[Ghoul]

Бетон, Томас Бернхард
прва књига коју читам од овог аутора, надам се да сам се ухватио за прави наслов као увод.

ne znam baš.
ja bernharda obožavam, a u betonu sam najmanje uživao od svih njegovih.

[PTY]

Uf, sto je Ready Player One jedna zabavna stvar!!! A sad odoh da spavam

  bio mi onomad na coin toss sa Reamde, i eto... al' dobro je znati da je i on zabavan.

[angel011]

Preko rijeke, Dalibor Perković.


Zbirka od dve novele (obe pokupile SFERU) i dve priče, o nama, o drugima, odnosu nas i drugih, o izrabljivanju Isusa, ima i jedna zezancija sa vremepolovom... Solidno, trebalo je neko i pre da prijavi da ovo valja.

[HAL]

ne znam baš.
ja bernharda obožavam, a u betonu sam najmanje uživao od svih njegovih.

Још боље, да кренем од лошије па онда ка бољим насловима. Ни мене нешто пуно не држи, видећемо за друге.

[дејан]

ја сам баш уживао у Ready Player One, али само због невероватног броја референци на детињство и рану младост. Е.Клајн је успео да стави у роман све оно чиме сам се одушевљавао као клинац и да ми изазове мноштво пријатних и непријатних напада носталгије.
међутим, нимало ми се није допао начин на који клајн пише (негде на нивоу талентованог средњошколца) а главни лик је очајан (тј очајно лоше приказан).

[Melkor]

Pa to, zato i kazem zabavan. To nije dobar roman koji bih sad redom preporucivao, to je jedan muski tinejdzerski geek wish fulfillment na steroidima, moguce generacijski ogranicen, ali eto, ja sam mu (i dejan) dovoljno ciljna publika i ubada me gde treba. U kontekstu romana likovi su nebitni, bitan je svet i bitne su reference tako da i stil i karakterizacija mogu da prodju, cak mi i ne smeta nedostatak istih. 

PS. Mislim da se i Skrobonja "pronasao" u romanu

[PTY]

...
међутим, нимало ми се није допао начин на који клајн пише (негде на нивоу талентованог средњошколца) а главни лик је очајан (тј очајно лоше приказан).

Vrlo interesantno zapažanje    , koje deliš sa još jednim bibliofilom na forumu, što mi je i pomoglo da tosnem koin u drugom smeru. Naravno, ne mislim time da kažem kako je Neal Stephenson bog zna kako ozbiljan po pitanju stila i sadržaja, ali ipak, ima tu uočljive razlike koja bi mogla da odnese prevagu.


A kad smo već kod te konkretno stilske boljke - talentovani srednjoškolac, kikiki - prijavljujem vam ovde od nje dobrano pati i Chuck Wending u Blackbirds, iako nudi solidno smišljen i sasvim pristojno tempiran zaplet. Ali ta njegova pomalo infantilna potreba da bude pod svaku cenu vispren, i ekstatično duhovit, u svakoj bogovetnoj rečenici, e pa to ume zaista da iritira, na ovako duge staze. Hoću reći, jedna je stvar čitati njegovo blogovanje u tom stilu, ali sasvim je druga stvar čitati tako bleskasto nabildovanu prozu... ume to da smori.

[angel011]

Poslednja straža, Lukjanjenko.


Mada čujem da nije poslednja.


Tek sam na pola, pa će možda još da se popravi, ali za sada izgleda da polako prerasta u šta je dalje bilo. A pošto će uvek imati šta da se dešava, sem ako autor ne smisli nešto čime će da uništi sve Straže, tako bi moglo u beskraj, imao Lukjanjenko nešto da kaže ili ne. U prethodnim knjigama je imao šta da kaže, ovde, za sad, nije rekao ništa.


Videćemo.

[PTY]

Nego, kad smo već kod zabavnog 


hua! ovo je jedan opasno dobar debi roman! Ted Kosmatka, ime koje valja dobro zapamtiti, i njegov odličan prvenac - The Games.







odlično tempiran palp zaplet o genetskoj manipulaciji u amoralnom futurizmu, plus zavidna stilska veština (teško je za poverovati da je ovde u pitanju debi roman, iako je Kosmatka sa svojom kraćom formom osvanuo u mnogim the best of the year antologijama i pokupio dosta zapaženih nagrada), hvale vredna odmerenost i suzdržanost... ma, nema šta nema, čovek mi je najlepše iznenađenjce još od Baćigalupijevog debija sa Mehaničkom curičkom! (mada sad već nisam načisto da li je curička zaista bila debi roman ili je samo prva objavljena, pošto mi je njegova hronologija sad malko zbrkana zbog šipbrejkera i nastavka.)


Elem, više o svemu ovome na njegovom blogu http://www.tedkosmatka.com

[Perin]

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

[Anomander Rejk]

Trenutno čitam Krv vilenjaka od Sapkovskog, danas stigla naručena od ČK.

[Nanny Ogg]

Ričard Metison - Komešanje odjeka

[zakk]

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

Počeo da čitam, zaspivao tri sata, nisam ostavio jer mi zapravo ne ide na živce, samo mi ne ide.

Zanimljiviji je na sajtu/blogu/tviteru

[Perin]

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

Počeo da čitam, zaspivao tri sata, nisam ostavio jer mi zapravo ne ide na živce, samo mi ne ide.

Zanimljiviji je na sajtu/blogu/tviteru

Hm, i meni je malo oduševljenje splasnulo; nakon tih inicijalnih 50ak strana, roman se malo...razvodni u kvalitetu. Ali je opet dobar, to svakako.

[дејан]

почео флешбек!!!
први утисци: одма' су ме смориле књижевне дигресије (које ме већ упорно смарају у симонсовим романима, јебе се мени за то шта је он читао и чиме се одушевљавао у животу, таквим парадирањем само оптерећује своје романе) али срећом нема их много.
по мени, симонсов свет будућности је прилично неостварљив, иако се он видно труди да нас 'упозори' шта нас чека (тј америку) ако...хм...ако не знам баш шта...ако не будемо добри?!
на неки начин симонс овде остварује најстрашнију мору (или бар како он то види тј. верује) беле америке, пропаст какву можда очекују земље из тзв. библијског појаса...
или можда личи на родитељску претњу да ће дете однети цигани ако не буде добро.
само овде су цигани - муслимани, јапанци и мексиканци, наравно све то не из расног кључа, да се разумемо одмах - симонс није расиста
но ја сам још рано у роману па ћу се сад примирити до краја, пошто сам запенио.

[PTY]

Simons jeste rasista u Flesbeku ali zato nije u Crnim brdima. 

[angel011]

Blackbirds, Chuck Wendig. Isprva mi se činilo da se previše trudi da stalno bude vickast i opak i šta sve ne, što nakon izvesnog vremena postane naporno, ali nakon što sam pročitala ceo roman sa sve intervjuom sa piscem, čini mi se da je problem nešto drugo: previše prerađivanja. Ovo je neka osma-deveta verzija, i ima autora kojima jednostavno ne ide dok ne urade bar deset verzija, ali ima i onih kod kojih se nakon previše prerađivanja izgubi životnost, u nedostatku bolje reči. Zaplet je ovde dobro osmišljen, struktura takođe, likovi isto, ali se negde u tom prerađivanju izgubila životnost, izgubile su se emocije, ili je bar to moj utisak.


Uz sve to, roman mi je bio dovoljno zanimljiv da ću pročitati i sledeći čim ga se dočepam, u nadi da neće biti toliko prerađivanja i lickanja.


Bullet, Laurell Hamilton. Negde sam pročitala da je Hamiltonova izboksovala da joj u ugovoru stoji da urednik ništa ne sme da joj menja. Ne znam da li je to tačno, ali ovog romana se urednik najverovatnije nije ni dotakao, pa tako u prvih trideset strana saznajemo da Hamiltonova ne ume da broji do šest, niti da sabira i oduzima, a ne uspevamo ni da saznamo da li mali Metju ima tri ili pet godina. U prvih trideset strana saznajemo i kako je ko obučen, kao i da čak i dete od tri ili pet godina zna da se Anita kreše sa svima. Onda slede neka koškanja, Ašerovi emotivni problemi, poduža priča ko kome može da puši a da se ne zagrcne (to međ' muškima, na radost Anomandera), a potom sledi poduža scena seksa (tri muška i jedno žensko, homo, hetero, BDSM), i tu smo stigli do trećine knjige, pa ako vas opisano ne zanima, tu prvu trećinu možete komotno da preskočite. Potom se kao nešto dešava, a ako nećete da pročitate svaku Anitinu misao (detalji o pušenju su mnooogo zanimljiviji), možete da pročitate svaku petu stranu i da ne propustite ništa od bitnih dešavanja. U poslednjoj trećini su još jedna poduža scena seksa (homo i hetero, bez BDSM-a) i kao neki kraj.


Hit List, Laurell Hamilton. Još jedna knjiga u kojoj Anita radi s Edvardom (što znači nešto manje seksa nego inače), istražuju nekakav slučaj serijskih ubica koji je zapravo navlakuša da se Anita odvuče iz Sent Luisa i svih svojih telohranitelja i opakih vampira i šejpšiftera da bi Mother of All Darkness mogla da joj zaposedne telo. I ovde se vidi nedostatak urednika, pa tako oni koji su već hiljadama godina superuberkileri naprasno postanu smotani, a Anita bez većih problema (osim što neki njeni saradnici i ljubavnici budu malo seckani) uspe da pobedi superubernegativku za koju je prethodno rečeno da je možda nije moguće ubiti niti je se u potpunosti otarasiti. Ups, pa to je bio spojler. 


Moj glavni razlog da nastavim sa praćenjem serijala o Aniti Blejk bio je taj što se Hamiltonova strahovito upetljala sa odnosima između likova, što je dodatno zakomplikovano time što je protagonistkinja nedokazana kretenuša, a i neki iz njenog harema se ponašaju kao poprilični kreteni, pa me je interesovalo kako će se ispetljati iz toga. I da li će se ispetljati.


Jeste krenula da se ispetljava, tako što su oni koji su se ponašali idiotski odjednom rešili da ne moraju baš tako da se ponašaju i da bi baš i mogli da se potrude, i podjednako odjednom su rešili da više ne moraju nikome ništa da dokazuju pa dopuštaju i ono što pre nisu, što onda svima olakšava život. Motivacija nihc, eto oni rešili.


U nekom trenutku čitanja ove dve knjige, počela sam da se osećam kao da bi, da spustim glavu u ruke, mozak počeo da mi curi između prstiju. Ko voli, nek' izvoli. 

[PTY]

Heh, Angel, ti si još uvek u fazi samokažnjavanja sa Hamiltonkicom...    ali ako, i dobro je da se neko žrtvuje... "mozak kroz prste da iscuri", hihihi, to je bašbaš slikovito upozorenje.


Elem, pauzirala sam Blackbirds kod one scene sa "kućom mačaka" i tako to, rekoh sebi, bolje da to pre mene overite ti i Zakk i Perin, pa ko pretekne, javiće ovde vredi li daljeg čitanja. Trenutno overavam The Restoration Game i dobro je što mi ovo nije bio prvi susret sa MacLeodom, jer roman jeste pomalo zahtevno pisan (to u onom boljem smislu te fraze) pošto se velikim delom digresivno bavi špijunskom aferom koja nema očigledne veze sa temom i zapletom, odnosno, ima, ali to se provali tek dobrano kasnije, što ne legne dobro baš uvek i svakome, pa je poželjno da autor ima kredita prethodno stečenog na vrlo dobrom romanu kao što je Intrusion.


Dalje, veličanstveni fenomen e-formata omogućio je lepa omnibus pakovanja kakva inače ne bi mogla da se izvedu u papirnim izdanjima, čisto zbog glomaznosti a i koječega drugog, pa sam odskora i ponosni vlasnik Litanije i Epifanije Dugog Sunca, što mi ponovo otkriva koliko je Vulf maestralan pisac. wow!   

[Nightflier]

@Angel

Hu d fak is Metju?

[angel011]

Sin Monike i Roberta (Monika je ona koja je smestila Aniti u prvoj knjizi, pa se udala za vampira Roberta (beše li Robert?) koji je ubijen u šestoj knjizi).


@libe: meni je Blackbirds vredeo čitanja (ne samo u poređenju sa Hamiltonkom  ), samo se nadam da će autor ubuduće malo da se opusti prilikom pisanja.

[Nightflier]

Aha, sećam se. Zaista žali bože dobrog serijala.

[Perin]

Bullet, Laurell Hamilton. Negde sam pročitala da je Hamiltonova izboksovala da joj u ugovoru stoji da urednik ništa ne sme da joj menja. Ne znam da li je to tačno, ali ovog romana se urednik najverovatnije nije ni dotakao, pa tako u prvih trideset strana saznajemo da Hamiltonova ne ume da broji do šest, niti da sabira i oduzima, a ne uspevamo ni da saznamo da li mali Metju ima tri ili pet godina. U prvih trideset strana saznajemo i kako je ko obučen, kao i da čak i dete od tri ili pet godina zna da se Anita kreše sa svima. Onda slede neka koškanja, Ašerovi emotivni problemi, poduža priča ko kome može da puši a da se ne zagrcne (to međ' muškima, na radost Anomandera), a potom sledi poduža scena seksa (tri muška i jedno žensko, homo, hetero, BDSM), i tu smo stigli do trećine knjige, pa ako vas opisano ne zanima, tu prvu trećinu možete komotno da preskočite.

Pa to su onda najbolji delovi knjige!!!!

Elem, pauzirala sam Blackbirds kod one scene sa "kućom mačaka" i tako to, rekoh sebi, bolje da to pre mene overite ti i Zakk i Perin, pa ko pretekne, javiće ovde vredi li daljeg čitanja.

Paaaa....i vredi, i ne vredi. Mislim, sviđa mi se taj Fight Club osećaj dok čitam, te kratke rečenice i glavna likuša, ali...imam osećaj da autor previše....šara, da ne crta dovoljno oblika koji bi pokazali nešto konkretno. Što je šteta, zaista; meni su prvih nekoliko stranica stvarno sjajne, baš su me uvukle u priču a i rečenice su mi bile super.

Mislio sam da odradim rivju za to na blogu, ali sam se ipak počeo prikaz za roman MAJSTOR SUDNJEG DANA; ne samo zato što sam obećao jevtropijevićki prikaz, nego i zbog tog što nemam toliko pomešana osećanja što se tiče Majstora u odnosu na Blackbirds.

[PTY]

aman, osedećemo više čekajući taj prikaz. 


nego, ovo je stvarno dobra zbirka:

[Mme Chauchat]

Da malo smanjim vlastito zezanje i oftopičarenje: uredno prijavljujem da sam od domaće fantastike u skorije vreme pročitala Skrobonjinog Čoveka _ponovo_, Djeda Mrza, Verigaše, Mudrijaše, Tarag, Mesec boje purpura (skoro ceo), i pola Anomalije, i ko što pomenuh Mići i Melkoru, ne mogu više!!!, moram da uzmem nešto drugo!!!, i sad čitam Fuentesovu Tera Nostru koju sam posle višegodišnjeg traženja našla u biblioteci na dan kad sam saznala da je umro. Verovatno su se zato bibliotekarke setile da je iznesu iz nekog depoa ili čega li.
Za sada deluje nebopomerajuće.

[erika_nim]

Da li neko ima da mi posalje na mail svih 5 knjiga Igre prestola na srpskom ili hrvatskom jeziku? Ili da mi posalje link sa kog mogu da skinem.
Mail je sajka_n@yahoo.com

HVALA

[dejann]

Nego, kad smo već kod zabavnog 


hua! ovo je jedan opasno dobar debi roman! Ted Kosmatka, ime koje valja dobro zapamtiti, i njegov odličan prvenac - The Games.







odlično tempiran palp zaplet o genetskoj manipulaciji u amoralnom futurizmu, plus zavidna stilska veština (teško je za poverovati da je ovde u pitanju debi roman, iako je Kosmatka sa svojom kraćom formom osvanuo u mnogim the best of the year antologijama i pokupio dosta zapaženih nagrada), hvale vredna odmerenost i suzdržanost... ma, nema šta nema, čovek mi je najlepše iznenađenjce još od Baćigalupijevog debija sa Mehaničkom curičkom! (mada sad već nisam načisto da li je curička zaista bila debi roman ili je samo prva objavljena, pošto mi je njegova hronologija sad malko zbrkana zbog šipbrejkera i nastavka.)


Elem, više o svemu ovome na njegovom blogu http://www.tedkosmatka.com

libeat, hvala za preporuku... upravo sam zavrsio citanje the games...zaista jako lepo napisano... odavno nisam naleteo na nesto sto je tako "taman", ne vidim ni neki visak ni neki manjak... zabavno, ali ne i banalno... moram sada da pohvatam i njegove price da vidim sta od tog coveka jos moze da se ocekuje

[PTY]

E da, baš tako, nit ima viška nit manjka, sve odlično ukompovano, čista zabava, bez truna pamfletizma i kojekakvih smaračkih "relevantnosti", a i fino otvoren kraj, mada ne verujem da će biti nastavaka. A i priče su mu okej, mada najviše nade polažem u romane, Kosmatki to leži, a novi je već u pripremi, pa... čitamo i to uskoro, a?   

[dejann]

nasao sam nekih 6 njegovih  prica i krenuo sa the god engine... sasvim ok


meni je problem sto sam kao dete u poslasticarnici poslednjih godina od kad se ova prica sa ebooks zahuktala - ne mogu da se odlucim sta pre da citam od toliko hiljada knjiga koje sam poskida od kojekuda... imajuci u vidu sve manje vremena za citanje, bolje je reci kao dete sa bolnim zubom koje bi sve slatkise da proba, a ne moze 

[дејан]

почео флешбек!!!
први утисци: одма' су ме смориле књижевне дигресије (које ме већ упорно смарају у симонсовим романима, јебе се мени за то шта је он читао и чиме се одушевљавао у животу, таквим парадирањем само оптерећује своје романе) али срећом нема их много.
по мени, симонсов свет будућности је прилично неостварљив, иако се он видно труди да нас 'упозори' шта нас чека (тј америку) ако...хм...ако не знам баш шта...ако не будемо добри?!
на неки начин симонс овде остварује најстрашнију мору (или бар како он то види тј. верује) беле америке, пропаст какву можда очекују земље из тзв. библијског појаса...
или можда личи на родитељску претњу да ће дете однети цигани ако не буде добро.
само овде су цигани - муслимани, јапанци и мексиканци, наравно све то не из расног кључа, да се разумемо одмах - симонс није расиста
но ја сам још рано у роману па ћу се сад примирити до краја, пошто сам запенио.

eво ме назад, и пре неких 10ак дана сам завршио флешбек, али сам оставио мало да се крчка у мозгу не би ли похватао шта је све симонс покушао да нам каже.
кад гледам ово што сам написао после стотинак страна, мој ангст се до краја романа само повећао, и испоставило се да ипак нисам ништа пропустио пропуштајући симонсове романе (црна брда још увек нисам прочитао, али ме је лидијин приказ довољно заразио да ћу га сигурно прочитати).
а сад мало о пропуштању:
заплет романа, који је по мом мишљењу, само кулиса за зелену будућност коју нам симонс нуди, је ужасно слаб и предвидљив. нисам забележио страницу на којој сам провалио шта ће се до краја десити али СПОЈЛЕР: у тренутку кад ботом долази на место злочина и прегледава снимак камером сам схватио ко је убица, ко је наручилац, како се све десило и отприлике чак и зашто...тј кад је ник на снимку очекивано видеосвоју жену!!!!!
то је срамотно рано за било какав детективски роман па макар та детективска прича била и украс.
ликови су, иако стереотипни, сасвим уверљиви и занимљиви а неки чак и не довољно искоришћени (сато) или разоткривени. и мислим да је то све што постоји од 'приче' у флешбеку (наравно огромне и имбецилне већ споменуте књижевне дигресије које понекад тангентно имају везе са самом радњом мада неке од њих употпуњују слику света који нам симонс нуди)
"значи ово му дође неки 'свет-роман" - рекох ја себи, кад сам схватио шта ће се даље десити, а ја волим 'свет-романе' али...ето ти га на дејане!
прво па мушко...глобални калифат...познајем неколико људи који тако тумаче нострадамуса, читао сам и читам теорије завере, свих боја, врста и величина а оне (теорије завере) које се залажу за такву будућност или потичу од нострадамуса, или из библијског појаса или из угрожености израелске државе. а симонс по свим индикацијама се ослонио на ову потоњу, и то у потпуности, и то скоро до експлоататорских размера (ако се сетимо он је ипак својевремено тврдио да је неки експерт за холокауст (из времена стрвинарске утехе а некако је то све нестало из биографије са доласком интернета и могућности да се факти провере). али не би то било толико глупо, да симонс није, да би дао било какав плаузабилитет својој идеји, морао да обори кину (и то у неколико штурих скоро неприметних реченица...и ето да овде цитирам део из отвореног писма о флешбеку које нам је либе цитирала на другој теми (Отприлике тако нешто и пише у роману))

Our primary bank -- China -- was no longer there: split into thirty segments, each with one or more warlord fighting for ascendancy. The fact that "China" was now demanding payment in full on certain loans meant almost nothing. What meant something was that your ATM no longer spat out any money, even when you swiped the card again and pressed all the right buttons.

и ту долазимо до нултог па средњег...ако је баш хтео да обори америку у несрећу која јој је (можда) неминовна, нови њен господар, гвоздене песнице у свиленој рукавици, била би кина а не јапан (јапан би само следио сурвавање америке са још катастрофалнијим последицама (чак и без природних непогода)) али то је симонсу неподношљиво па чак и дефетистично(?!?!) а поготову не отвара могућност за зелени полумесец(е), трансверзале, калифате...(кина се са својим религиозно националистичким покретима обрачунава тенковима и осталим конкретним оружјем) и практично укида симонсов скоро па ционистички рант против муслиманства (мехо јави се!!!).
затим јапан, стожер одбране америчког начина живота?! (читај капитализма као јединог економског пута) и на крају индија
чак је индији, традиционалном противнику светског муслиманства, држави која би у случају симонсове будућности фасовала бар цео пакистански нуклеарни арсенал (спретно обезбеђен из кине или русије, као што је њен из САД или Велике Британије) пре него што би апу рекао 'махабхарата', симонс поклонио улогу суперсиле...из могу угла гледано све то је ужасан промашај и ако стварно тако гледа на ствари (а то је врло вероватно с'обзиром колику улогу игра ЦНН у његовој наобразби) он је у ствари политички неписмен као и сваки други просечни американац, само, за разлику од сународника, зна да чита географску карту.
овде бих се на кратко дотакао раније споменутог расизма, јесте, очигледно је расиста али културни, не класични. но ако гајиш политичке ставове које је градио ЦНН то није ни мало тешко.
можда бих сад отишао и мало даље и рекао да је овај роман одлична слика англосаксонског културног фашизма, који нема левицу и десницу, као што је симонс у овом роману левичар колико и десничар и само је наглас рекао оно чега се, вероватно, плаши велики део америке али и европе...али нећу.

[Mme Chauchat]

   Ti si se baš iznervirao.  Nekako to često urodi boljim prikazima nego oduševljenje.
Zanimljivo, ali ovako retrospektivno gledano, sve to ideološko prelivanje u nekvalitet pisanja, što je sad u punom cvatu, dalo se naslutiti već u ranijim fazama, čak i na Simonsovom vrhuncu (Hiperion) a priznajem da su meni one dve endimionske knjige ubile želju da čitam išta njegovo pisano posle toga.

[дејан]

Zanimljivo, ali ovako retrospektivno gledano, sve to ideološko prelivanje u nekvalitet pisanja, što je sad u punom cvatu, dalo se naslutiti već u ranijim fazama

слажем се, и сам сам имао проблем са тим, и на крају напустио читање његових романа, но вратих се (вит венџнс) и сад само још да нађем негде црна брда да их приволим на мој (још увек нови) ибук ридер, па да проверим како му иде са индијанцима (тврдио је да има неки грам њи'ове крви). до тад ћу поново прочитати 'у загрљају зубатих жена'

[PTY]

ehm, ja, izgleda, imam malko drugacije pozicioniran prag tolerancije. 
Kao prvo, oduvek sam smatrala da su angazovane distopije retko kad materinski raspolozene naspram svojih zapleta, posto su zaposlene precim poslovima. Ponekad ta sirocad od zapleta mogu da se slepaju na materinskoj distopicnoj raskalasenosti, pa se nekako samothrane i pored pomajcine nezainteresovanosti, ali avaj, ovde to nije slucaj. Ovo je distopija ultra bliskog futurizma i tu naprosto nema dovoljno fantastickih viskova na kojima bi se zaplet podgojio, a fakt da je detektivski po svojoj prirodi, gura ga jos dublje u potrebe nefantasticke plauzibilnosti.     Siroto siroce, jest da je malo rahiticno zbog te zapustenosti, taman koliko i ona ljubavna nit izmedju Botoma i njegove mrtve supruge, koja se vazda i svuda uporno provlaci, ali nikad ne zavrsi u nekom bog zna kako cvrstom tkanju.
(Cisto poredbe radi, bilo bi zanimljivo ovde paralelno analizirati zaplet iz neke priznatije distopije, i videti koliko taj cvrsto na nogama stoji, striktno lisen materinske distopicne podrske.)

Elem, sto se mene tice, rano u romanu sam postala svesna marginalnosti samog zapleta, pa se nisam i bavila odvise njegovim premeravanjem. Dosla sam do zakljucka da ga Simons koristi u cisto prakticne svrhe akcentiranja same distopije i karakterizacije, a to je sasvim solidno postignuto, sto se mene tice. Dobar deo zapleta ide na detaljisanje japanskog "shogun & bushido" mentaliteta, nesto malo ide na detaljisanje samog Botoma a ostatak je prilicno dobro iskoristen kao slagvort za prezentaciju Simonsove intimne percepcije sveta, koja moze da legne ali i ne mora, zavisno o afinitietima. Ali iz hajpa oko romana zasigurno znam da problem nije toliko u samoj Simonsovoj angazovanosti, nego u konzervatizmu oko kog se on angazuje. Drugim recima, da je Simonsova distopija manje politicki konzervativna, i sam roman bi naprasno bio prepoznat kao... kvalitetniji. 
Dalje, finese oko verodostojnosti ekstrapolacija sam takodjer vise prihvatila zdravo-za-gotovo nego sto sam ih merila i premeravala. U kontekstu same distopije, bilo mi je ocito da Simons vidi koren svih zala u drzavnom dugu, a ne u teritorijalnim i ekonomskim pretenzijama i kojekakvim agresijama ostalih zemalja. Kako sam ja shvatila ono Simonsovo insistiranje da je americka vojska postala jedina profitabilna grana industrije, sve ostalo mi se manje-vise nadovezalo na tu teoriju. Isto tako, Simons nudi i globalnu krizu u dimenzijama u kojima je tesko i predvideti i potvrditi bilo kakvu tacnost ekstrapolacija. Kad stopa nezaposlenosti dosegne one visine na kojima Simons operise, potpuno je besmisleno pretpostavljati ne samo ekonomsku nego i drustvenu buducnost bilo koje zemlje. Kako ja shvatam Simonsovu postavku, on dopusta mogucnost da bi u takvim okolnostima najvise iznenadjenja priustile siromasne zemlje, makar zato sto imaju vise iskustva po pitanju samodovoljnosti. A sve da mi  to i nije bilo dosta, Simons na dovoljno mesta nudi klasicni americki stav "ne znam kako je u ostatku sveta a i ne zanima me" da mi zadrzi fokus tamo gde je i planirao. Recimo da nisam dozvolila Simonsu da me na kvarnjaka navede da ga potcenjujem, jer koliko god ovaj roman izgledao nezahtevno napisan, to na knjizevnom i na imaginativnom planu jednako, toliko smatram da je sasvim dobro promisljen da dosegne maksimalnu provokaciju. Simons vrlo vesto koristi bogom dane platforme koje upravo zaplet nudi, pa tako i najprovokativnije rantove nudi sracunato posredno, recimo kao radio-emisiju koju protagonista slusa u onom konvoju... naravno da autorstvo tog ranta mozemo pripisati direktno Simonsu, ali ipak, to je meni prvenstveno provokacija, pa tek onda deo worldbuildinga, a tek negde daleko na kraju mozda, donekle, lican Simonsov stav i pogled na svet. Otud i moje reakcije na konzervatizam romana nisu ni izbliza tako duboke niti intenzivne, mada sam svesna da se to moze vrlo lako pogresno protumaciti kao simpatizerstvo.
A to je vec prica za sebe, reakcije koje je taj roman proizveo... sve sam vise ubedjena da je politicka korektnost postala uberperfidna cenzura koja ce da eventualno skrcka zaostavstinu koju je zanru pribavio provokativni novi talas. 

[Anomander Rejk]

Uf, Simons... pisac koji svakako ne ostavlja ravnodušnim ; ili čitam njegove knjige do rujne zore, ili dobijem želju da ih zafrljačim u zid. Nekako nema sredine sa njim. Možda je i do mojih afiniteta, ali meni je najbolje legao u hororu- Leto noći i posebno Teror, mada je Teror samo delom horor. Zapravo Teror je meni neki zenit njegovog stvaralaštva, u odnosu na koji merim i sa kojim upoređujem sva njegova druga dela. Tu je sjajno uklopio sve elemente : istorijske činjenice prilagođene fikciji i odličnu pripremu, taman do crte do koje i treba, eskimske mitove, odlično stvorio atmosferu jeze i sjajno ušao u psihu ljudi osuđenih na ledenu smrt. Sve funkcioniše kako treba, i mašta i tehnika, i daju mikser za čistu desetku. Što nije slučaj sa drugim njegovim delima. Ciklus Hiperiona ima sjajnih delova, maštovitost i složenost struktura koje se prepliću, posebno koncept Tehnosrži je izvanredan... ali ima i mnogo delova koje sam mrzio, a posebno onih gde do besvesti gnjavi sa Džonom Kitsom i potrebom da nas upozna sa time koliko zna o evropskim piscima i pesnicima... loše stvari u Hiperionu metastaziraju u Ilionu i Olimpu. Pesma Boginje Kali me je isto razočarala. Mislim da svet takve tradicije i istorije, složenosti i bogatstva kulture, zaslužuje da bude predstavljen kompleksnije, nego kao prljavi ljudski mravinjak zla, koga treba izlečiti po mogućstvu atomskom pečurkom.
Elem, Crna brda, naslov koji sam dugo čekao, ali nije ispunio moja očekivanja. CB su meni neki primer dela koje je preterana priprema upropastila ; tehnički je sve kako treba, ali izgubilo je dušu, maštu, kreativnost. Niti me je zainteresovala tema, niti sudbina glavnih junaka. Da budem još oštriji, sve mi je to pomalo i patetično i sa Indijancima i praistorijskim životinjama, i gradnjom u planinu uklesanih američkih prezidenta. Došli su, istrebili i pokorili : šta sad tu više ima da se kenja i traži nekakvo iskupljenje. Niko ni od onih koji navodno saosećaju sa Indijancima neće da se vrati u Jorkšir, a novi svet prepusti njegovim prastanovnicima.  Simons podseća na Kroninov Prolaz : roman je odličan, nigde ne zapinje, i sve je savršeno- nekako previše. Nikako ugoditi čoveku, uvek mu nešto fali  . Često sam poredio Prolaz i Kingov The Stand , jer je slična tema- eksperiment vojske sa virusom i smak sveta; u Uporištu ima više delova koji zapinju, ali Kingovi likovi su magični, ljudski, uverljivi, i njegova mašta daje toliku snagu knjizi da ne može da se ostavi. Prolaz može ; njega mogu odložiti pa da mu se vratim posle par dana. Kinga jok ; čitaš dok oči ne iskoče  . Kao žena- nekad vas ne privuče klasična lepotica za kojom se svi okreću, nego neka obična, prosečna devojka sa čarobnim osmehom, šarmom ili prosto nekom harizmom koju lepotica nema. King ima to ,, nešto '', Kronin unatoč svoj svojoj savršenosti nema; barem za mene, a mislim i da za koji milion + Kingovih fanova.

Znam da se Libeat neće složiti sa ovim viđenjem, osim možda u pogledu Terora, ali tako stojim sa Simonsom. Od čiste desetke, to totalnog razočarenja.

[дејан]

либе, ја се слажем са тим да је симонс, у основи, хтео да у овом роману упозори на јако лоше стање америчког спољног дуга, на три деценије раста дефицита (који је данас неки суманут, незамислив број) и војску/рат као најјачи САД извозни производ али ја сам ту основу за екстраполацију блиске будућности посматрао са једног паралелног становишта којем је начин на који је он то 'екстраполирао' подједнако битан у дефинисању те поруке/провокације.

A to je vec prica za sebe, reakcije koje je taj roman proizveo... sve sam vise ubedjena da je politicka korektnost postala uberperfidna cenzura koja ce da eventualno skrcka zaostavstinu koju je zanru pribavio provokativni novi talas

и са овим се слажем и то толико много да ја у овом роману нисам видео ништа вредно толике буке

[PTY]

Znam da se Libeat neće složiti sa ovim viđenjem...

... ali ne znaci da ce pri tom i biti u pravu... 
ma vidi, vidjenje ovisi o tacki gledista a bio bi ovo skroz monoton svet kad bi svi delili istu. Iz ovog sto navodis donekle nazirem sta te kod Simonsa smeta, to sto kazes za boginju kali takodjer stoji, ima u tom romanu ako nista drugo ono bar tona kriptorasizma i pretpostavljam da je bas to onaj deo u kom autorov svetonazor uvek stavlja pecat na delo, makar i nesvesno. S tim sto u Simonsovom slucaju mozda i nije bas nesvesno, bar sam takav dojam imala kad sam citala boginju kali. I ja mislim da je tu Simons posegao za zestokim stereotipom, ali eto, ujedno sam i svesna kako je najveci problem sa stereotipima taj sto su neretko odvec... pa, istiniti.  Naravno, neko dobronamerniji bi zadrzao fokus na boljim stranama indijske kulture, nije da ih nema, ali to ne znaci da je ona strana koju Simons bira u boginji kali netacna. E sad, kakav ce prijem imati to i takvo insistiranje na negativnom, to je vec pitanje tacke gledista, a po meni niti jedno nije pogresno, zaista. recimo da se trudim sa sagledam validnost u obe.

либе, ја се слажем са тим да је симонс, у основи, хтео да у овом роману упозори на јако лоше стање америчког спољног дуга, на три деценије раста дефицита (који је данас неки суманут, незамислив број) и војску/рат као најјачи САД извозни производ али ја сам ту основу за екстраполацију блиске будућности посматрао са једног паралелног становишта којем је начин на који је он то 'екстраполирао' подједнако битан у дефинисању те поруке/провокације.

Eh, tu si potpuno u pravu.    Daleko od toga da meni ne bi prijalo da je Simons odabrao malko dobrostiviju ekstrapolaciju, malko manje opterecenu politickim konzervatizmom i etnocentricnom mizantropijom. Ali sta da se radi, bio je to njegov izbor na koji ima puno pravo, tako da se sad postavlja pitanje samo mog prihvatanja ili neprihvatanja onog sto Simons nudi. Prilicno sam uverena kako Simons smatra da je ostao u domenu cisto logickih pretpostavki, do kojeg je dosao tako sto je uzeo po njemu negativne drustvene i politicke fenomene i digao ih na kub za potrebe romana, ocigledno zeleci da flesbekovu distopiju predstavi kao pravolinijsku eskalaciju zatecenog stanja. I sta da ti kazem, to je meni u istoj meri legitimno i uverljivo koliko i Orvelova fantasticna pretpostavka. Naravno, svetonazor autora ima velikog uticaja na biranje nacina kojim on tu ekstrapolaciju nudi, i ima i dosta uticaja na nase prihvatanje ili odbijanje njegove distopije, ali ako to na casak skrajnemo, ostaje fakt da su svi metodi tu ravnopravni, ili bi bar trebalo da jesu. Naravno, i ja spadam u ljude koji najvise uzivaju u citanju knjige koja im govori ono sto intimno zele da cuju, ali ipak, jedna od svetih svrha distopija u globalu je da isprovociraju. A posto nalazim da me lakse isprovocira distopija koja mi ne govori ono sto mi prija da cujem, ne zelim da se zateknem u situaciji da puritanski reagujem na one ideoloske distopije koje ne mirisem, stono bi se reklo, makar da ne zavrsim u konformizmu politicke korektnosti. Naravno da rasizam i sovinizam nisu stubovi sveta u kom zelim da zivim, ali s druge strane,  ne pada mi na pamet da brkam svet u kakvom bih zelela da zivim sa onim u kom zapravo zivim. A uvredljivo sokantne knjige imaju sasvim finu ulogu podsetnika na razmedje izmedju tih dvaju svetova, otud i jesu korisnije od ispraznih politicki korektnih utopijski orjentisanih lazno optimisticnih we are the world proznih naivnosti.
Ali naravno, to je samo moje misljenje, i priznajem da je najkorisnije samo u licnoj upotrebi. 

[Nightflier]

Moram reći da se divim i vama i Goranu što još niste digli ruke od Simonsa. Ja sam ga odavno batalio. Poslednje što sam pokušao da pročitam iz njegovog pera bio je roman o istražitelju saobraćajki, ako se dobro sećam. Tada sam još imao neku ulogu u odabiru knjiga u Laguni i Dejan me je zamolio da pročitam knjigu. Neopevani smor. "Ilion" nisam ni pokušavao. U današnje vreme, pored toliko i zabavnih (Kori) i vanredno dobrih (Gregori) pisaca SF-a, sve mi se više čini da Simons nema šta da da. Premda, možda su to samo moje predrasude.

[PTY]

odustati od Simonsa u korist Korija i Gregorija? ne bi li to bilo malko, eh... drasticno?? 

[Nightflier]

Meni je Daril Gregori u najmanju ruku ravan Simonsu - a ako bih poredio poslednji Simonsov roman koji sam prelista ("Ilion") sa bilo kojim od Gregorijeva tri, morao bih reći da je čak bolji od Simonsa.

[дејан]

ја ту двојицу још нисам читао (али сам зато спреман да исправим, дај репрезентативне романе )

[Nightflier]

ја ту двојицу још нисам читао (али сам зато спреман да исправим, дај репрезентативне романе )

http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/12/nightfliers-best-ov-d-best-2011-deo_29.html

[дејан]

фала