Šta čitamo 2012 ?

[PTY]

Pa da, ima tu dosta vrlo zbunjujućih tvrdnji za koje se, kao, očekuje da su opšteprihvaćeni kao nekakvi aksiomi, a da sad i ne govorim o nekakvim retoričkim postavkama za koje nikad nisam čula ali sam ipak ubeđena da ih niko ozbiljno ne podržava, a u čiji se odgovor pišu... pa eto, eseji. 

[Nightflier]

Ovaaaaj... Vas dve shvatate da je predgovor napisao R. A. Salvatore, right?

[PTY]

Pa da, jeste Salvatore, ali ja ionako o njemu znam samo da piše po 3 romana godišnje i da je ubio Čubaku  , a to verovatno baš i nije bog zna kakav razlog da ga diskvalifikujem. A i inače, manjkavosti eseja uvelike prevazilaze taj predgovor, pošto su veoma, veoma fanovski orjentisani i uglavnom se svode na akcentirana prepričavanja serijala. Velik broj eseja se vrlo protektivno razračunava sa nekim poznatijim kritikama povodom ekranizacije (Ginia Bellafante, naravno) i to sve nekako u krug, na svaku zamerku citiraju se delovi iz serijala u svrhu (verovatno, ne znam) osporavanja, ili se citiraju delovi GRRMovih intervjua u kojima se on na takve kritike već osvrnuo, pa se onda opet elaborira ta njegova izjava odabranim delovima serijala. Sve u svemu, jeste zanimljivo, ali je ujedno i vrlo neobavezno, ćaskavo i odviše fanovski intonirano da bi ostavilo dojam ozbiljnijih analiza. Ukupno uzev, u pitanju su relativno dobro poznata imena od kojih sam očekivala ipak malo ozbiljniji pristup.

[Nightflier]

Meni je već predgovarač, da se tako odrazim, bio dovoljan da diskredituje rečenu knjigu. Premda sam ga, da se razumemo, dugo čitao i iščitavao, krenuo je da me opako nervira već u drugom romanu koji je napisao. No, u narednih godinu ili dve dana sleduje nam nekoliko ozbiljnijih knjiga o ASoIaF, i to sa Martinovim blagoslovom.

[PTY]

Meni je već predgovarač, da se tako odrazim, bio dovoljan da diskredituje rečenu knjigu.

eto. a posle meni spotcitavaju predrasude... 

salim se, naravno, dobre su predrasude, a i dragocene, zivot je kratak a vreme za zabavu jos krace, i da se ne oslanjamo na predrasude, spiskali bi ga ocas posla. Ali knjiga ima dobar hajp, zbog priredjivaca uglavnom, evo se (izmedju ostalog) bave nesto malo time i na ovom podkastu.

In episode 136 of the Hugo Nominated SF Signal Podcast, Myke Cole, author of the military fantasy Shadow Ops: Control Point, sits down to chat about anthologies with best-selling editor and four-time Hugo Award finalist, and three-time World Fantasy Award finalist, John Joseph Adams, and best selling editor and author, finalist for the International Horror Guild Award and the Stoker Award, and five-time winner of the Origins Awards and a silver Ennie Award, James Lowder.
This week's panel:

   
• Myke Cole
• John Joseph Adams
• James Lowder

© 2012 SFSignal.com
Featuring original music by John Anealio

Download The SF Signal Podcast (Episode 136)

[Gaff]

Charle Yu: How to Live Safely in a Science Fictional Universe





      Charles Yu, protagonista, je ,,mehaničar" vremenskih mašina, koji i sam živi unutar jedne - cirka deset godina iz njegovog ugla -, s kompanjonima kakav je nepostojeći pas Ed i kakva je TAMMY, depresivni on-board kompjuter, putujući iz jednog vremena u drugi, više kao neka vrsta 24/7 tehničko-psihološke terenske službe za one koji nisu sigurni kako da se odvoje od trenutka kojem su otišli/došli da prisustvuju.

     Roman je mozaik sastavljen od dogodovština u faličnom svemiru MU31, ,,autobiografskih" mrvica, metafizičkih morfondiranja, prisećanja iz dnevnika čije su se stranice neprepoznatljivo izmešale i vremenskog paradoksa koji nosi Yu-a na jedno sasvim neočekivano putovanje.
     No ipak, Yu (autor) prikazuje ovaj haotični svet kao najobičniju svakodnevicu, sasvim razumljivu, logičnu i prepoznatljivu. Prepoznatljivu, jer ovaj roman krije u sebi priču koja je prekrivena slojevima i slojevima... ljudskog... emotivnog... slojevima koji prikazuju jednu stvarnu porodicu... slojevima koji čine jednu ogromnu i kompleksnu metaforu života i Života.

     Neko bi rekao da je roman mešavina Vodiča i ko zna čega, sa sve urnebesnim humorom - koji jeste urnebesan -, čudnim likovima i idejama i neobičnim rešenjima za probleme svakodnevice u MU31. No ovo je sve samo ne roman koji je mešavina Vodiča i ko zna čega! Ma koliko se na površini priče ogleda odraz Adamsovog remek-dela.
     Na površini je ovo priča o mehaničaru Yu-u i njegovim problemima kao mehaničara i priča o odnosu sina i oca, oca kojeg je davno izgubio. Izgubio, u smislu da ne može da ga nađe. Bukvalno. No kada se zagrebe malo dublje, ovo je priča o disfunkcionalnoj porodici smeštenoj u svet u kome su paradigme naučne fantastike svakodnevica. Otac koji je izgubljen na jedan, majka koja je izgubljena na drugi i sin koji je izgubljen na treći način nalaze se kroz vremenske hodnike koje Yu pohodi nakon ,,događaja". Kada se zagrebe još dublje, tek onda uviđamo da je ovo priča o svima nama, o otuđenju, o radnicima koji crnče za sitne pare u svojim ,,rudnicima", priča o trenucima naših života koji su mogli da postanu prekretnica, a nisu, zbog bezbroj sitnica koje su delovale u tom trenutku u našem svemiru, priča o tome da svi žudimo za nekim izgubljenim vremenima i trenucima kada smo bili sretni ili tužni...
     Čudna je Čovek živuljka...
     Ovaj roman je predivan splet naučnofantastičnih premisa, naučnih i popkulturnih asocijacija, humora i tuge, nepokretnog putovanja koji traje tri denecije a dešava se u trenu, melanholičnih želja za boljom prošlošću, te tako i drugačijoj sadašnjosti... o vremenima koja određuju ko smo i šta smo, kakvi smo i kakvi nismo... a sve kroz priču unutar priče unutar paradoksa unutar priče unutar priče.



A za kraj, evo malo i autora:

Charles Yu at Comic Con

[PTY]

Ohoho, vidi ko se to razmrdao iz zimskog sna... 


Elem, samo da prijavim da mi je Ekaterina Sedia istinsko otkriće, njen Heart of Iron je pisan u maniru kog sebi uvek tumačim kao 'rusku melanholiju', sa tonom i po zdravog ženskog svetonazora  i senzibiliteta. Predivan i šarmantno napisan roman, sve preporuke.   

[Angel of Ten]

Uh... Čitam poslednju Sookie ("Deadlocked"). Iako je odavno prerasla u vampirsku telenovelu, pročitala sam i prethodnih 11, i sačekaću "Dead Ever After" pa da se to poglavlje lepo zatvori. Čini mi se da sam naletela na "Dead Until Dark" (prvu knjigu u serijalu) pre nego što je krenuo True Blood.
Čitam i "Iščezavanje" (Maggie Stiefvater), ta knjiga mi je veoma naporna, spora i dosadna. Nažalost, pročitala sam i "Jezu" i verovatno ću se naterati da pročitam "Zauvek", ali to će da bude baš mučenje.

[Nightflier]

Ja nisam ni počeo Deadlocked. Sačekaću da vidim da li će naredna zaista biti poslednja, premda mislim da hoće, pa ću onda u cugu sve što mi je ostalo.

[Angel of Ten]

Biće poslednja. Charlaine na FB zakukava kako joj fanovi neprekidno sugerišu kako da završi serijal, a ona mora (avaj) da putuje u Australiju pa je sve završila još prošle nedelje. Napeto
Čitajući poslednje 4 knjige u serijalu i onako sam imala utisak da ređa događaje bez naročite svrhe, više da knjiga ima standardnih 300-400 strana.

[Nightflier]

.I ja mislim da će biti poslednja, pre svega zato što ona ne piše te knjige jer voli fantastiku, već zato što je htela da zaradi pare. Njoj su krimići domaći teren. Pošto se sada namlatila para zbog serije, može da se povuče iz fantastike i da piše ono što voli, ako joj se išta uopšte piše.

[Anomander Rejk]

Baš me oće u zadnje vreme fensi knjige. Nakon onog smora od Pedeset nijansi sivo, pročitao sam Đavo i gospođica Prim, i moram priznati da me se Koeljo ničim nije dojmio. Pitko jeste, stil ništa posebno, radnja već milion puta viđena, provlačenje životnih mudrosti, dobro-zlo, anđeli-demoni, bla bla, truć-truć... ne kontam što su to ljudi toliko oduševljeni s njim ?
Srećom, vratio sam se proverenim vrednostima. Trenutno čitam domaću epsku fantastiku ,, Zmaj i ždral '' od Aleksandra Tešića. Po stilu i radnji tu je negde na liniji Kosingasa. Već na početku me je kupio izrazom ,, Počeo je da sipi kišac ''. 
Ah kako lepe mogu biti te arhaične i drevne, skoro zaboravljene reči...

[Bab Jaga]

Poslednja straža, Lukjanjenko.


Mada čujem da nije poslednja.


Tek sam na pola, pa će možda još da se popravi, ali za sada izgleda da polako prerasta u šta je dalje bilo. A pošto će uvek imati šta da se dešava, sem ako autor ne smisli nešto čime će da uništi sve Straže, tako bi moglo u beskraj, imao Lukjanjenko nešto da kaže ili ne. U prethodnim knjigama je imao šta da kaže, ovde, za sad, nije rekao ništa.


Videćemo.

Ja nisam ni dovršila (zapravo, nisam se daleko odmakla od početka), kakv smor. A još sam prije toga čitala Simmonsa. 

[zakk]

Richard Kadrey, Sandman Slim: tanko

Čitao kao pripremu za plažu, ne bih pogrešio ni da sam čitao na plaži. Pitko je, zabavno, neopterećujuće, ali mi svako malo glasno zazvoni bullshit detector.

[Bab Jaga]

Jednorog i djevica, Milena Benini. Svemirski gusari, leteći lavovi, pacovi koji govore, vampiri... Ako vam je zabavno da čitate o tome, dopašće vam se knjiga. Meni bilo jako zabavno. Osim što je naslovnica bezvezna - em slabo izgleda, em je čarobnica trebalo da bude devojčurak, ne odrasla žena - i trebalo je da bude crnkinja. No, čisto sumnjam da je Beninijeva imala uticaja na naslovnicu. A i verovatno posle Tihane kao prsate krilate elfice ne bi trebalo da obraćam pažnju na takve stvari.


Hladnije od pakla, Charles Stross, prevod Marko Fančović i Milena Benini. Sem bloga, ništa njegovo nisam pre čitala, pa mi ova zbirka dođe kao jako dobar presek njegovog stvaralaštva. Deluje kao zabava sa Great Old Ones (u raznim varijantama), plus crnjaci sa čovečanstvom kao takvim, plus zabava uopšte. Verovatno ću se u nekom trenutku dohvatiti još nečeg njegovog (preporuke, anyone?) - mislim, ovo je nivo zabave, ništa preko toga, ali dosta dobre zabave.

Ja imam Singularity Sky, Iron Sunrise i A Colder War, zadnja noveleta je meni najdraža.

[Biki]

Grimus od Salmana Rushdija. Dobila sam ovu knjigu od tate jos odavno ali mi nikako nije dosla "na red' da je procitam.

[milan]

Upravo zavrsio Audiciju od Rju Murakamija... Odlican romancic (deminutiv zato sto je kratak), a prvi put sam citao roman koji je nekako jednostavniji od filma koji je po njemu snimljen.

[Nightflier]

Richard Kadrey, Sandman Slim: tanko

Čitao kao pripremu za plažu, ne bih pogrešio ni da sam čitao na plaži. Pitko je, zabavno, neopterećujuće, ali mi svako malo glasno zazvoni bullshit detector.

Meni nikako nije čučnuo, iako sam saker za takvo štivo.

[Mo]

Upravo zavrsio Audiciju od Rju Murakamija... Odlican romancic (deminutiv zato sto je kratak), a prvi put sam citao roman koji je nekako jednostavniji od filma koji je po njemu snimljen.

uuu odlican mi njegov roman U miso supi, jel ima Audicija u domacem izdanju?

[angel011]

uuu odlican mi njegov roman U miso supi, jel ima Audicija u domacem izdanju?

http://www.booka.in/index.php/Savremena-knjizevnost/AUDICIJA/garden_flypage.tpl.html

[Angel of Ten]

edit: pogrešan topic... a i tek sam na pola poslednje Sookie

[Mme Chauchat]

Mars u Ovnu, Aleksandar Lernet-Holenija. Verovatno je moglo u ovaj SF/F/H odeljak samo zbog duhova, ali ajde.
Knjiga je retko bizarna, pre svega zbog jedne spoljne okolnosti. Naime, na samom početku pripovedač kaže da se sve dešava u mesec dana od 15. avgusta do 15. septembra 1939. I da nije tog podatka koji se desetak puta podvlači – teško bi bilo da se odredi kad se knjiga dešava, iako pola teksta opisuje invaziju na Poljsku. Atmosfera je teška, gusta, dobro dočarana, i čisti Beč iz 1914. (sve što nije u vojsci dešava se u Beču) godine. Stravično malo ima bilo čega što podseća na 1939, naprotiv, junak (austrijski plemić) stalno evocira svoj odlazak u rat 1916. Strogo se izbegavaju bilo kakve aluzije na tadašnji trenutak – ništa Anšlus, ništa Hitler, ništa Jevreji, ništa ništa. Oko trećina teksta otpada na jednu umereno fantastičnu priču a dve trećine na početak rata, ali opisan tako iščašeno i bez pominjanja ikakvih spoljnih okolnosti. Umesto toga, glavni junak proživljava neobična, skoro mistična duševna stanja, raspravlja o uzvišenosti kružnog kretanja sa vojnim lekarom, i o psihičkim implikacijama fiksacije na lepe ženske noge sa tipom koji je verovatno špijun, a možda i član pokreta otpora. I zaljubljuje se, naravno, uz vizije i paranormalna zbivanja.
Izvesno objašnjenje za tako napisanu knjigu nudi činjenica da ju je čovek napisao tokom 1940, posle kratkotrajnog učešća u ratu, da je i pored takve suzdržanosti Gebels lično zabranio štampanje romana (izašao tek dosta posle rata) i da se između redova može iščitati solidna doza nezadovoljstva što je do rata uopšte došlo, kao i fakat da je Poljska zaskočena na prepad. Svejedno, uz sva moguća objašnjenja ovo spada u blesavije romane o Drugom svetskom ratu koje sam čitala.
PS Štivo za Stevu, samo tako. 

[Biki]

Mars u Ovnu, Aleksandar Lernet-Holenija. ..

Umesto toga, glavni junak proživljava neobična, skoro mistična duševna stanja, raspravlja o uzvišenosti kružnog kretanja sa vojnim lekarom, i o psihičkim implikacijama fiksacije na lepe ženske noge sa tipom koji je verovatno špijun, a možda i član pokreta otpora. I zaljubljuje se, naravno, uz vizije i paranormalna zbivanja.

O pa ovo je knjiga za mene  . Najzad.
Podsetio me je na trenutak ovaj tvoj opis na film A Dangerous Method odnosno na Junga i njegove vizije i "skoro misticna dusevna stanja" pred Drugi svetski rat. Verovatno nema veze sa ovom knjigom koju preporucujes, samo obicna asocijacija.

[Mme Chauchat]

Pa normalno, šta bi Bečlija iz viših krugova i radio '39. sem padao u ekstazu? ali u pravu si, ima dosta jungovskog u ovom tipu fantastike (ima i sinhronicitet ali to bi bio opak spojler).

[Mo]

to angel011: hvala 

[Mouchette]

In the Miso Soup i Audition download
Format: azw3,pdf,rtf,epub,lit,lrf,mobi,fb2,pdb,txt,htmlz Language: English

[Father Jape]

Po naredbi drugarice Jevtropijević:

Završio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli. 

[Nanny Ogg]

Viliem S. Barouz - Goli ručak
prevod je užasan. ne čita mi se

[Mo]

Murakami, Kafka na zalu
ovo mi je negde najbolji njegov roman, a opet ne mogu da se oslobodim osecaja da je mogao biti kraci za cirka 150-200 strana. Prvo polovina funkcionise ok, malo kuvanja, razrada likova i teme ali kako ide ka zavrsnici kao da usporava.  Imam utisak da s godinama nije vise sposoban da napisa celovit roman od 300 strana. E vec za sledeci roman ce neko dobro morati da me ubedi da je vredan citanja...

[Perin]

Kafka je i meni njegov najbolji roman. Stvarno je super duper, ali stoji i to da je mogao biti kraći.

[Mme Chauchat]

Po naredbi drugarice Jevtropijević:

Završio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli. 

Pa ako misliš na Zelaznija, ovde ima dosta njegovih ljubitelja, računala sam da bi se ovde mogli oglasiti da se slože/ne slože, u teoriji ovaj forum tome služi    Meni je Amber bio ok ali sam ga skroz poboravila, a od Pulmana sam škripala zubima na didaktiku, ali ona jače kreće tek od druge knjige...

[Father Jape]

Čuh za to, ali ne primetih u prvoj, pa sam i pretpostavio da je posle jače... U svakom slučaju, simpatično mi je bilo, ali je ipak previše "za decu" da bih nastavio sa ostale dve. Možda kasnije, ali i tad će to biti u velikoj meri da bih opet čuo te izvrsne glumce i samog Pulmana koji je briljantan narator.

[angel011]

Kako odmiče, sve je manje "za decu".

[Mme Chauchat]

Sve do impliciranog pretpubertetskog seksa na kraju.

[Dacko]

Baš tako. Meni je treća knjiga bila najbolja, uz nekoliko prilično neočekivanih mesta (teen sex u knjizi za decu!), dok mi je u prvoj knjizi sve bilo već viđeno i još prilično hladno obrađeno, nije me privukao nijedan junak niti me je bilo zaista briga šta će im se desiti – nije pisano s dušom, što bi rekô Steva. Verovatno i ne bih čitala Pulmana da je tad bilo ovoliko druge dostupne fantastike i da sam imala nekog pametnijeg posla, ali nije mi žao upravo zbog zanimljivog raspleta.
Edit: Ulete Jevrtin post, ovaj moj bi trebalo da se nadovezuje na Angelin.

[Mme Chauchat]

Naravno, taj seks se dosta neprimećen provukao uz (spojler) smrt boga, ali meni je glavni problem bio što Pulman tačku po tačku pokušava da pobije K. S. Luisa tj. Narniju, što je onda dovelo do toga da me nervira jednako kao Luis... dobro, ateista si, shvatili smo. Valjda mi je zbog toga najbolja "sredina" i sporedni likovi poput onog medveda.

[Josephine]

Što se tiče pisanja sa dušom, zapravo - prva je napisana najbolje i ima dušu. Sa devojčicom može da se identifikuje sasvim blisko. Pojava dečaka baca drčnu i svojevoljnu devojčicu u drugi plan, što izaziva konfuziju u motivaciji i doslednosti karaktera, pa likovi blede.

[Dacko]

Naravno, taj seks se dosta neprimećen provukao uz (spojler) smrt boga, ali meni je glavni problem bio što Pulman tačku po tačku pokušava da pobije K. S. Luisa tj. Narniju, što je onda dovelo do toga da me nervira jednako kao Luis... dobro, ateista si, shvatili smo. Valjda mi je zbog toga najbolja "sredina" i sporedni likovi poput onog medveda.

Nisam to znala. Narniju sam propustila, verovatno je nikad i neću pročitati (probala sam očito prekasno), pa mi je više smetalo to što se Pulman razmeće ovim i onim što je čitao a da maltene ne unosi emocije u priču, što ne mora ni da bude loše kao pristup, samo nije po mom ukusu. Recimo, meni se dopala Bretova Noć demona (koju skoro niko drugi ne voli a i meni je jasno da je daleko od vrhunske fantastike) upravo zato što mi dočarava kako heroji to postaju i još me je naterala da se stvarno zabrinem za njih u nekim trenucima, a to uživljavanje u priču mi je uvek bilo najvažnije kod čitanja.

[Nightflier]

Zanimljivo da je Bret kod nas postao najpopularniji pisac epske fantastike posle Martina i Džordana. Apsolutno mi nije jasno kako je do toga došla, pošto je reč o trećerazrednom piscu, koji se provukao samo zahvaljujući tome što deli agenta sa Sandersonom. Meni nije pošlo za rukom da odmaknem dalje od trećine prve knjige. Sada me je Dacko pokolebala da pokušam po treći put da izađem na kraj sa njom. Inače, ja trenutno čitam odličnog King of Thorns iz pera Marka Lorensa. Veliko poboljšanje u odnosu na solidnu prvu knjigu.

[Perin]

Da, Bret baš nije dobar pisac. A to za likove što Dacko govori - ne slažem se. Kako sam i napisao u svom šturom prikazu na blogu:

Ono što Bret loše radi jeste karakterizacija likova Liše i Rodžera. Dok je Arlen zaista lepo oslikan lik, Liša i Rodžer kao da ostaju skrajnuti u romanu; naravno, nije njihova karakterizacija loša, nego, u odnosu na količinu poglavlja koje zauzima Arlen, Liša i Rodžer zauzimaju proporcionalno manji deo u priči što dovodi do manjkavosti u njihovim karakternim osobinama. Takođe, ono što mi se nije svidelo jeste prevelika orijentacija autora na seksualnost Liše, koja je glavni ženski lik u priči. Svi bi da vode ljubav sa njom, samo o tome misle, raspredaju priče, ona se jadna čuva, da bi je razbojnici silovali i da bi se ona, nakon svega par dana poznanstva sa Iscrtanim čovekom, njemu podala bez problema.

Takođe, Bret se previše oslanja na stereotipe dok oslikava svoje antagoniste i narod. U jednom trenutku sam očekivao da se ime Osame BinLadena pojavi uknjizi, koliko se čovek oslanja na islamsku kulturu da bi opisao narod Krazije.

[Berserker]

Po naredbi drugarice Jevtropijević:

Završio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli. 

Pa ako misliš na Zelaznija, ovde ima dosta njegovih ljubitelja, računala sam da bi se ovde mogli oglasiti da se slože/ne slože, u teoriji ovaj forum tome služi    Meni je Amber bio ok ali sam ga skroz poboravila, a od Pulmana sam škripala zubima na didaktiku, ali ona jače kreće tek od druge knjige...

Ja mislio da je procena za golden compass (btw, koliko me je prva knjiga odusevila u kompasu, toliko me je druga razdusevila skretanjem radnje i razvlacenjem do imbecilnosti tako da je treca ostala neprocitana). Sto se tice Ambera, za prvu knjigu ne znam coveka koji bi mogao da ima zamerku, osim onih koji generalno ne vole Zelaznija, jer prva knjiga je Zelazni u svom jako solidnom izdanju. I druge 2 (boban ih stavio zajedno u ZS) su odlicne, mada se tu zajebo i umesto da zavrsi trilogiju napravio pentalogiju, ali je i sa poslednje dve knjige taman solidno odradio posao da mi ova Amber pentalogija bude jedan od najlepsih serijala u zivotu (ma sta jedan od, najlepsi). Posto je 6 ujutru ne mogu bas da se raspisujem, ali ako se rasplamsa polemika, ja cu prvi da branim Amber u opsirnijem izdanju

[Father Jape]

A da, podseti me Dacko kad reče ovo šta je Pulman čitao, izazvao mi je osmeh poslednjom scenom koja jelte ekoujem poslednju scenu Izgubljenog raja. 

A Amber, još je rano za bilo kakav detaljniji utisak, ali prilično sam siguran da će mi biti žao šti ga nisam uzeo da čitam kao tinejdžer.

[Mme Chauchat]

Šta ja znam, Zelazni mi je bukvalno od malih nogu (rane gimnazije) najavljivan kao nešto najbolje na svetu, a nikad nisam uspela da shvatim tačno zašto. Dobar je Amber, dobre su priče, dobar je On koji oblikuje, ali ništa mi nije prebacilo tu prečku "dobar". I npr. Ruža za Propovednika je toliko slavljena, a meni je bila tek osrednja, iako glavni junak prevodi Rilkea.

[дејан]

ех, али господар светлости? није баш највештије написан али је генијалан

[Mme Chauchat]

Za to se ni ne sećam da li sam čitala, što verovatno znači da nisam - u boljem slučaju, jel

[angel011]

@Jape: ja sam Amber čitala kao tinejdžerka, i tad mi bilo jako zabavno. Osim što mi je išlo na nerve Zelaznijevo "vidite šta sve ja znam a vi ne znate, u-ta-ta", a radi se o stvarima koje sam i ja u srednjoj školi znala. Ali je svejedno bilo zabavno.


Trenutno čitam Igre gladi, i uglavnom mi idu na nerve.


Glavna junakinja je besna tinejdžerka, uglavnom nadrndana - ne mislim na drčno samovoljno derište kao što je Lajra, što mi je bilo simpatično, već antipatično nadrndana; jes' da živi u gadnijim uslovima od Lajre, al' žive i drugi, pa nisu takvi. Uz to, na samom startu saznajemo da je pre koju godinu htela da udavi mače u kofi vode, pa je mlađa sestra kukanjem i suzama ubedila da to ne radi. Shvatam ja da je na nju spalo održavanje porodice u životu i njen strah od još jednih gladnih usta koja bi morala da hrani, ali mi je davljenje mačića, kad govorimo o knjigama, u istom rangu kao i šutiranje štenaca i otimanje tašni bespomoćnim bakicama - pozitivci to jednostavno ne rade. Mogu pozitivci da ubijaju, muče, sakate (naravno, sve uz, ovaj, dobre razloge), mogu i pokolje da vrše, ali davljenje mačića i šutiranje štenaca ne dolazi u obzir, to je ono što zlikovci rade.


Uslovi života: meni, krajnje neuverljivo. Onako kako je opisano okruženje, sa umiranjem od gladi, teškom bedom i sve po redu, meni to liči na onu sirotinju gde već i dečica rade po fabrikama, rudnicima, gde god da 'oće da ih uposle. A ovde i šesnaestogodišnjaci svi redom idu u školu - okej, glavna junakinja lovom izdržava porodicu, pa ne mora da nađe posao, ali ne umeju to svi. Ima da pekarev sin pomaže roditeljima u poslu, okej, al' da baš svoj toj deci uspeva da ne napuste školu?


Glavna junakinja je, pregledanjem majčinih apotekarskih knjiga sa travkama, u koje je njen pokojni otac uneo koje su biljke jestive, otkrila šta može od okolnog bilja da iskoristi za hranu. I kao da je jedina koja to radi - ljudi crkavaju od gladi, bukvalno, a oko njih, bar tu i tamo, ima jestivog bilja, a samo ona jedna će da koristi maslačak, gomoljike i slično?


Kad je imala 11 godina, poginuo joj je otac, a majka je pala u tešku depresiju i nije ni ustajala iz kreveta. Onda je ona, sa 11 godina, kuvala za sebe i porodicu "najbolje što je umela". Hm. U takvom okruženju, trebalo bi da je odavno već pomagala majci oko kućnih poslova, onda kad nije u školi niti sa ocem u lovu (a pošto joj je otac bio rudar, nije mogao često da ide u lov), i da sa 11 godina već dosta zna o vođenju domaćinstva, sa sve kuvanjem, a i njena tada sedmogodišnja sestrica bi trebalo da već zna ponešto. A ovde mu dođe kao neka velika stvar što dete od 11 godina kuva.


Uz sve to, knjiga je pitka, a ono što meni smeta verovatno ne bi smetalo ciljnoj publici. No, eto, nisam impresionirana.

[Mica Milovanovic]

Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

[Father Jape]

Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

Sam početak prve knjige, Korvin prebije bolničara, uzme njegovu odeću i kaže: "Within two minutes, I'd say, I was garbed all in the color of Moby Dick and vanilla ice cream. Ugly."

Dobio sam napad smeha. 

[Perin]

Za to se ni ne sećam da li sam čitala, što verovatno znači da nisam - u boljem slučaju, jel

Meni lično njegovo najbolje delo. Nipošto propustiti!!! Mislim, Gospodar Svetlosti.

[Nightflier]

Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

Sam početak prve knjige, Korvin prebije bolničara, uzme njegovu odeću i kaže: "Within two minutes, I'd say, I was garbed all in the color of Moby Dick and vanilla ice cream. Ugly."

Dobio sam napad smeha. 

Ti čitaš u originalu?