Biznis lekcija: Zasto ne vredite koliko mislite?

[Franz Xaver von Baader]

uh, jebote, pravo si žensko. ti bi sada "dovijeka".
tješi se da sam te pošteno razgazio. racionalno, iracionalno i muški. ali zato je muškarac dragocjen u svijetu: žena može non-stop, to je tako banalno. muškarac u intervalima, odmor ratnika rekao je N. i zato vrijedi više!

[Josephine]

Ja sam u prednosti sve dok ti našu verbalnu igricu svodiš na seksualnu. Ja mogu non stop, ti ne možeš. 

[Franz Xaver von Baader]

ništa ja ne svodim. bacam ti bogatstvo značenjskih slojeva, a ti se pecaš, kako to uvijek biva - na seks.
eto dokle traje tvoja borba protiv sistema.

[Josephine]

Svakako. Bacao si udice sve dok se nisam upecala. Ali ja se i nisam upecala, elegantno sam izbegla mamac. Ali ti od ribice ne vidiš tu činjenicu. 

[Franz Xaver von Baader]

u pravu si. jedino me još pička inspirira. sve ostalo je besmisleno. radnički televizijski štrajkovi, poduzetnici-cinici, balkanska kaldrma i europski budizam.

[Джон Рейнольдс]

Бацио сам мало поглед на коментаре и морам да признам да је Бобан имао најзанимљивији, пре свега што је направио искорак од уобичајеног малограђанског тртљања и једних и других, практично поставивши нека од кључних питања које онај мамлаз није ни дотакао, а ни СХВАТИО јер је тупио о некаквим "кућицама у цвећу и трави око ње".

Најиндикативније је оно што пише о себи, она мини-биографија, и то говори много, тачно она најнижа врста српског менаЂера. Сад ћу да се распитам шта Служба каже о њему, можда ћу му посветити мало времена на гостујућем терену. Бем ти несигурно памћење, знам да има нешто у вези с тим сајтом "Бурек", ал јбг...

[Josephine]

Ja nisam videla Bobanov Komentar. I ona Ivana je dobra.

[Father Jape]

Pogledah i ja biografiju, tek tad shvatih da sam čuo već za njega. Whizz-kid po srpskim merilima. Izgleda bar deset godina starije no što jeste. Valjda taj lajfstajl čini svoje. 

EDIT: Jao, išao je u Poličetničku, i to generacija mog ortaka, možda ga se seća. 

[Josephine]

u pravu si. jedino me još pička inspirira. sve ostalo je besmisleno. radnički televizijski štrajkovi, poduzetnici-cinici, balkanska kaldrma i europski budizam.

Ti si, Pingvinče, začuđujuće zatvoren u kutiju nametnutih žensko-muških odnosa, s obzirom da o drugim stvarima razmišljaš prilično van kutija...

[Franz Xaver von Baader]

ma, ženska glavo, ja sam već napravio sintezu najvišeg i najnižeg. pjesnik i barbar istovremeno. zato ti jesam tako fascinantan, ti curice koja se duriš (ali deklarativno, dok realno slijediš moj put po forumu)

[Josephine]

Ovaj, ti si se prvi obratio meni, stao na moj put... muška glavo. 

[Franz Xaver von Baader]

muško se uvijek prvo obraća ženi. zar ne znaš da tako piše u kutiji nametnutih muško-ženskih odnosa?!
dakle, ne vidim u čemu je problem. čak mi je drago da sam tako dosljedan samome sebi.

[Dr00d]

Pingvin, Kuga, Bata, a verovatno i još neki su vrsta likova koji će da zastupaju bilo šta samo da isprovociraju ljude ne bi li se upustili u rasprave koje ničemu ne služe, tj. obični ložači. A uvek ima nekog ko se primi i upadne u njihovu zajebanciju. D. pre svega, zato D. iskuliraj malo jbte 
Priznajem volim i ja da ložim ponekad, ima neke zabave u tome 

[Josephine]

Ah da, da, svi oni lože mene.  Koliko ti imaš godina, mališa?

[angel011]

Lože onog ko se navuče. Ko god to bio.

[Dr00d]

Pa tako nekako liči sa strane. Mada oni lože svakog ko je voljan da bude naložen. Ovo je česta pojava na forumima.

Koliko ti imaš godina, mališa?

Dovoljno.

[Josephine]

Nemaš dovoljno, očito. Bar ne dovoljno da proceniš ljude. Ložači i loženi su ista kategorija. Svi se lože.

[Dr00d]

Nemaš dovoljno, očito. Bar ne dovoljno da proceniš ljude.

A za to, za to nemam dovoljno. Ali imam dovoljno da kupim pivo u prodavnicu bez da mi traže ličnu kartu, e meni je to dovoljno   

Ložači i loženi su ista kategorija. Svi se lože.

Ali nisu ista podkategorija 

[Franz Xaver von Baader]

dobro ti kaže D. droode. još si ti zelen za procjenu ljudi. pogotovo nisi u stanju obuhvatiti veterane zajebancije, pingvina, kugu i batu. ovo čemu si ovdje prisustvovao je možebiti drugo najljepše iskustvo u tvome životu. odmah poslije piva iz trgovine.

[Father Jape]

E, nekad slavni Pingvin Patuljče, na šta si spao, da sebe stavljaš u istu rečenicu s Batom i Zoskom. :tut tut:

[Franz Xaver von Baader]

sve su to okej dečki, imaju svoje momente. kako si me to uopće portretirao, kao nešto "von oben"?? my father my father what have ye done

[Plut]

Dok pošten svet krvari na svojim biznisima vi se ovde zajebavate, ts ts ts.

[Father Jape]

Tako je! Da je sreće svi bismo sad popunjavali menice, mesto što visimo ovako na forumu.

[Stipan]

Koj' bre pošten biznis? Da sam bio pametan i dan danas bih radio u "Vodovodu", ne bih bio jbn, privatnik...

[lilit]

Stranac sve eventualne gubitke i troškove mnogo lakše pokriva jer je za njega kod nas sve jeftino.

Wrong.
Stranac sve eventualne gubitke i troškove mnogo lakše pokriva ne zbog toga što je za njega kod nas sve jeftino (jer nije ) već što i on u Srbiji ima licence to steal, dok mu je kod kuće sve ipak, koliko-toliko, regulisano zakonom (koji se primenjuje).

[Plut]

Tako je lilit, stranac ovde uči brzinom svetlosti i opet ispadne pametniji, veća lopuža, a lep ka slika!

[angel011]

Pa dobro, bar je lep za videti.

[Usul]

Ne razbijajte mi iluzije Zar ne vazi ono - nije zlato sve sto sija?

[Plut]

Jeste.

[Dr00d]

dobro ti kaže D. droode. još si ti zelen za procjenu ljudi. pogotovo nisi u stanju obuhvatiti veterane zajebancije, pingvina, kugu i batu. ovo čemu si ovdje prisustvovao je možebiti drugo najljepše iskustvo u tvome životu. odmah poslije piva iz trgovine.

U to ime 

[Josephine]

Dobro, greši Patuljak što se Bate tiče bar. Batica je još zeleniji od Dr00da. Ni pivo još ne može da kupi na miru...

[Truba]

Dok pošten svet krvari na svojim biznisima vi se ovde zajebavate, ts ts ts.

ne krvari meni nego sebi



jadni oni sa svojim novim automobilima, jahtama, kućetinama, djecom na studiju u mauritaniji
proporcionalno gledano smo na istom
ne nerviram se = nemam što imaju oni
nerviraju se = imaju ono što ja nemam 

[Stipan]

Pitanje - odakle potiče podatak da svako ko vodi sopstveni posao obavezno spada u nepoželjnu kategoriju vlasnika automobila, jahti, kućetina i dece na studiju u Mauritaniji?

Wikipedija?

[Father Jape]

Iz malograđanske zavisti potpomognute prošlošću punom pravičnog proleterskog gneva!

[Stipan]

Fino. Onda nam creva krče sa suprotnih strana barikada.

[Джон Рейнольдс]

Pogledah i ja biografiju, tek tad shvatih da sam čuo već za njega. Whizz-kid po srpskim merilima. Izgleda bar deset godina starije no što jeste. Valjda taj lajfstajl čini svoje. 

Права визкидност ће се показати кад му дођу озбиљни играчи. Реално, он је постигао успех на територији која је дотад у Србији била потпуно неосвојена, а ту је најпресуднија истрајност. Да се разумемо, не спорим ја њему успех, потребно је не само сетити се, него и истрајати, није то мала ствар. АЛИ код нас су интернет пословања још увек у раним фазама развоја и видећемо шта ће бити за коју годину. Падају ми на памет две ствари, прво "Беософт". Заборавио сам како се зваше тип, али сећам га се још из доба пиратерије и "Спектрума", он је једини том послу приступио озбиљно, изнајмљивао штандове по сајмовима, имао сталну понуду, а онда је на време прешао на конзоле и остварио успех. Али кад је и конкуренција постала јача, тако је губио на значају. Кад гуглаш, прво добијеш његову дечију играоницу, тако да...

Други ми паде на памет Жељко Митровић. Размишљам, велики ломови на пољу "класичних медија" догодили су се после петнаест година, мало јаче, тако му нешто дође и на пољу игара јер ту су и "изгубљене године" с почетка деведесетих. У условима опасније конкуренције Жељко губи компас и сад је никад очигледније оно што му је увек била рак-рана, а то је неспособност да оформи екипу људи у које ће имати потпуно поверење. Некако ми се курчевитост овог лика не чини као добар адут у неким другим условима које ће доћи у наредних пет година. Није ово никаква злурадост, само констатујем. Можда ни он не вреди колико мисли, просто се још није опробао.

[Josephine]

Čini se kao da postoji jedna ekipa, generacija (moja, čak) koja se druži, bloguje, udružuje u internet zajednice, tvituje, udružuje u zajednice "značajnih tviteraša", održava blog open, bavi se internet "advertajzingom", socijalnim mrežama, internet pr-om i slično. Nemam ništa protiv, naravno.


No, tako udruženi postali su glasni, pa se onda desi da žena na "uticajnom" blogu objavi članak u kom optužuje i otvoreno mrzi druge žene koje idu dekoltirane na razgovore za posao, pa objasni kako ona nema posao zbog tuđih sisa, a muškarci je ne diskriminišu...a gomila, uključujući i žene, je podrži.


Ili taj Wannabe magazin objavi mizogini članak u kom hejtuje žene sa iskrzanim krajevima kose i aknama (bacila sam ga ovde) ili se pojavi ovaj lik da nam pojasni "realno stanje stvari"...


Previše je površnih, plastičnih, bezosećajnih pogleda na svet u opisanoj zajednici ... toliko da taj način komunikacije, taj rečnik, stil te "zajednice", postaje subkultura kojoj bih već smislila srpsko ime... ako to već nije uradio neko pre mene.

[Plut]

Ne bi se Država odrekla ni jednog dinara, čak i kad kaže da hoće.

Unija poslodavaca Srbije razmotriće povlačenje iz pregovora o visini minimalne zarade u RS zbog toga što Ministarstvo finansija RS odbija da ispuni odredbu iz Socijalnog sporazuma između Vlade, poslodavaca i sindikata o podizanju neoporezivog dela zarade na 10.000 dinara.

Postalo je bespredmetno dalje učešće predstavnika privrede u pregovorima oko visine minimalne zarade, jer Ministarstvo finansija RS nije sprovelo ono što je Vlada RS ugovorila sa Unijom poslodavaca Srbije, Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" u aprilu 2011.

U Socijalnom sporazumu bilo je definisano da će minimalna cena radnog časa u RS od 1. juna 2011. biti 102 dinara, a od oktobra iste godine Ministarstvo finansija trebalo je da podigne neoporezivi deo zarade sa tadašnjih 7.310 dinara na 10.000 dinara, kako bi olakšalo materijalno stanje zaposlenih u hiljadama preduzeća sa niskim zaradama i pomoglo opstanak ovih preduzeća u teškim ekonomskim okolnostima u kojima se nalaze.

Svojim potpisom, garant za podizanje neoporezivog dela zarade i sprovođenje Socijalnog sporazuma bio je lično premijer Vlade RS Mirko Cvetković. Neispunjavanjem obaveza koje je na sebe preuzela Vlada RS, na čelu sa premijerom, kao potpisnikom sporazuma, prevarila je više od 320.000 privrednih subjekata u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije ne želi da bude paravan za neodgovornost i da mirno posmatra dalje propadanje privrede.

[Alex]

Nisam otvarao ovaj topik, dok nisam juče iz novina saznao o čemu se radi.

Sad pročitah prva 3-4 posta i šokiran sam komentarima ("u pravu je čovek..."). Zar je moguće da je iko ozbiljno shvatio pisanija ovog retardiranog debila?!

[Truman]

A na osnovu čega si zaključio da je retardirani debil?

[Plut]

Ma on je bio samo okidač za diskusiju.

[дејан]

[Plut]

Zašto ne vredite ni koliko jedno drvo?
Evo još malo nameta poslodavcima.


ZAKONOM O ŠUMAMA PROPISANA NAKNADA ZA ZAŠTITU, KORIŠCENJE I UNAPREÐIVANJE OPŠTEKORISNIH FUNKCIJA ŠUMA, KOJU PLAĆAJU SVA PREDUZEĆA

Možda do sada niste ni čuli da ovakva naknada uopšte postoji, ali nemojte se začuditi ako vam na adresu preduzeća stigne uplatnica sa obračunatom naknadom za 2011 godinu. Iznos uopšte nije naivan, naknada za ovaj parafiskalni namet se obračunava po stopi od 0,025% od UKPNOG PROMETA preduzća. Ova naknada je predviđena u Zakonu o šumama koji je stupio na snagu prošle godine:
  Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje  opštekorisnih funkcija šuma

Član 86.

Naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma plaćaju pravna lica, osim pravnih lica iz člana 70. st. 1. do 3. ovog zakona.

Obračun i uplatu naknade iz stava 1. ovog člana, vrši pravno lice do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Osnovica za obračun naknade iz stava 1. ovog člana čini ukupan godišnji prihod pravnog lica.

Na osnovicu iz stava 3. ovog člana primenjuje se stopa od 0,025 %. Zakon je donet 15.maja 2010 godine, a primenjuje se od 16.novembra 2010. godine.

Primalac sredstava: Budžetski fond za šume Republike Srbije.

Napomena: Budžetski fond za šume Republike Srbije je otvoren tek 01.01.2011. godine, tako da za 2010. godinu (za novembar) nije ni mogla biti plaćena naknada, ali od 01.01.2011. je trebalo platiti naknadu i za novembar i dalje plaćati redovno-mesečno

Ova "naknada"  je zapravo porez pošto se naknada plaća kada preduzeće koristi neki  resurs. Ovu "naknadu" moraju plaćati sva preduzeća, čak i ona koja ne eksploatišu šume!

Za preduzeće koje ima godišnji promet od  20 miliona dinara ova naknada iznosi skoro 42.000 dinara svakog meseca i to je više od  prosečne plate u privredi!

[Truman]

ahahaha, ovo mora da ide na moj fejs...

[Plut]

Priča o mravu iliti, lekcija iz savremenog menadžmenta. Možda je neko ovo već čitao, ali da ponovimo...

Jednom ne tako davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana  dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.
Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.
Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i  odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).
U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata.
Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.
A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.
Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni.
Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem.
Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili.
Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srecnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku  zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.
Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrežni server.
Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.
U  isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio računar. Opet mu nisu odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrcka i on je zaključio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrckovo objašnjenje i odobrio angažovanja agencije za te potrebe.
Skupa studija je uradjena i Cvrcak je poceo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okacio motivacione plakate.
Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrcka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovališta itd...
Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali.
Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.
I tako je vreme teklo.
Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje, ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre.
To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.
Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži rešenja da bi firma poslovala rentabilno.
Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeci izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio:
MRAVA.
———————————————————————————————-
Naravoučenije:
Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav.
Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.
Nesposobnima ne trebaju nadzornici.
Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako, ipak, na svaki nacin želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrcka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima,  hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.
Naravoučenije 2:
Na žalost, cela priča je utemeljena na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

[Alexdelarge]

ZNATE LI TKO JE BETTY DUKES?

Možda griješim, no mislim da većina vas ne zna.
Betty Dukes zaposlenica je američkog trgovinskog lanca Wal-Mart koja je 2001. u dobi od 54 godine donijela odluku kakvu od nje vjerojatno nitko, najmanje njezin poslodavac, nije očekivao. Odlučila je da neće mirno promatrati kako je na radnome mjestu diskriminirana i kako godinama prima za svoj rad manju plaću od muških kolega te ima znatno manje mogućnosti i prilike za promaknuće. Shvatila je da nije jedina i da je to dugogodišnja praksa njezinog poslodavca, no isto je tako shvatila da šutnja nije uvijek zlato.
Podigla je protiv poslodavca tužbu koja već deset godina drži u napetosti američku javnost, a u trenutku dok ovo pišem odlučuje se o tome hoće li se tužba tretirati kao kolektivna tužba ili će se rješavati individualno.
U prvom slučaju, to bi značilo da bi tuženik mogao imati posla s otprilike 1,5 milijuna žena koje su godinama sustavno diskriminirane i smatrane manje vrijednima.

Betty Dukes još uvijek radi za Wal-Mart, no njezina je satnica u međuvremenu s početnih 5 narasla na 15 dolara, a uvjeti za žene u Wal-Martu bitno su se poboljšali, jer Wal-Mart je proteklih godina učinio sve da vrati narušeni ugled, što je pridonijelo bitnom poboljšanju položaja žena u toj tvrtki.
Mislite li da je Betty Dukes lako raditi za poslodavca kojeg je tužila?
Mislite da joj je bilo ugodno svih ovih godina dok je morala otrpjeti sve moguće metode koje je tuženik koristio kako bi opovrgnuo njezine optužbe – primjerice da nije napredovala jer je imala konflikt sa svojom nadređenom, jer je dolazila s pauze sa zakašnjenjem i slične stvari koje joj je predbacivala uprava koja je odobravala i držala poslovne sastanke u Hootersu?
Naravno da se Betty Dukes život okrenuo naglavačke i sigurna sam da joj ni u jednom trenutku nije bilo lako. Možda se u nekim trenucima pitala je li joj to trebalo u životu, je li mogla izabrati lakši put, je li trebala čekati da netko drugi učini nešto...
Ali nije odustala.

Pitam se do koje mjere žene u Americi shvaćaju što je ova hrabra žena učinila i još uvijek čini za njih?

[Palmer]

U tim većim multinac. korporacijama poslodavci se susreću sa   problemom ''pay compression''

iliti sažimanjem raspona stope plaćanja, što znači da se sužava prostor za naredovanje u okviru svoje kategorije plaćanja.

Logično je da kompanije omoguđavaju fleksibilnost u nagrađivanju boljih izvršilaca u okviru neke kategorije. E sad do sažimanja tog raspona dolazi zbog velikih varijacija plaćanja na tržištu rada.



E sad, postoji ona (za naše uslove trt mrt pravičnost i hipotetička parodija) individualna pravičnost koja omogućava

da se pojedincima koji rade isti posao nagrade dodeljuju pošteno i prema zasluzi. 



Seniorat, koji bi trebalo da nagrađuje iskusnije kadrove, naravno vodeći računa da ne diskriminiše radnike,  i dosledno sprovodi tu

hipotetičku individualnu pravičnost je očigledno zatajio jer je njegova osnovna f-ja u ovakvim slučajevima, kada se radi o

iskusnim kadrovima koji su sindikalizovani, ili ne veruju u sistem plaćanja na osnovu zasluga   itd. urpavo da zaštiti te radnike.


Kada je u ovakvoj multinac. korporaciji zatajio seniorat, šta onda da očekuju naši radnici i radnice gde vas vlasnici kompanije za svaki pad

prodaje  bukvalno primoravaju da ih gledate u oči dok oštre svoje olovke spremne da vam pored para iz džepa, iščupaju i oko iz očne duplje

zbog  loše procene situacije na tržištu ili čega god. Lepo je to što je neka žena postala superheroj u tako velikoj kompaniji, ali šta je sa hiljadama  naših ženskih menadžera koje rade kod domaćih kapitalista i koje povišicu ili ravnopravno plaćanje dobijaju na kašičicu i to onu kafenu.

Da ih tuže? hah.

[Truman]

Ja mislim da na vredim mnogo, a ako ne vredim koliko mislim da vredim onda bi to značilo da vredim.

[Palmer]

kakve su ti misli, takav ti je i život