Novosti iz sveta književnosti-nevezane-za-fantastiku

[Perin]

Zoran Paunović počeo prevođenje "Fineganovog bdenja" za Geopoetiku @ 01.03.2012.

Jedan od naših najboljih prevodilaca, Zoran Paunović, počeo je prevođenje "Fineganovog bdenja", knjige na kojoj je Džejms Džojs radio više od petnaest godina. Pošto je i prevod "Uliksa" objavila Geopoetika, Paunovićev prevod će biti objavljen kod istog izdavača.

Ovaj biser svetske književnosti, objavljen 1939. godine, poslednje je, najkompleksnije i najrevolucionarnije Džojsovo delo, koje se smatra i jednim od najvećih ostvarenja u oblasti fikcije u engleskoj književnosti. "Fineganovo bdenje" obiluje lingvističkim eksperimentima, aluzijama i asocijacijama, a od romana toka svesti, Džojs formu pomera za stepen više - na nelinearni, ciklični narativ čija je radnja smeštena i u predele snova. Ako "Uliks" govori o danu, "Fineganovo bdenje" govori o noći - o snovima unutar snova, njihovom sopstvenom životu i međusobnom pretapanju koje tvori vlastiti jezik i mitove. Ovo haotično, uzbudljivo i genijalno delo zapravo nije tekst o snu, ono je san.

[Meho Krljic]

Hm, pošto je Paunović jedan od naših najboljijih prevodilaca, pretpostavljam da je bar on svestan, kad već novinar koji je pisao ovu vest nije, da se naslov nikako ne može prevesti Fineganovo bdenje jer je Džojs namerno izbacio apostrof iz prve reči. Tako je balada Finnegan's Wake u njegovom izvođenju postala Finnegans Wake: Fineganovi se bude. Što oni i (metaforički) čine u romanu. A ne bdiju.

Što li ja ovde serem pored živih Perina, Jevtropijevćke, Skalopa et al?

[scallop]

Ne bih se petljao sa prevodilačkim budženjima, jer nisam kvalifikovan, ali se slažem sa Mehom.

[Nightflier]

Fineganovi se bude.

"Buđenje Fineganovih".

[Father Jape]

Hm, pošto je Paunović jedan od naših najboljijih prevodilaca, pretpostavljam da je bar on svestan, kad već novinar koji je pisao ovu vest nije, da se naslov nikako ne može prevesti Fineganovo bdenje jer je Džojs namerno izbacio apostrof iz prve reči. Tako je balada Finnegan's Wake u njegovom izvođenju postala Finnegans Wake: Fineganovi se bude. Što oni i (metaforički) čine u romanu. A ne bdiju.

Što li ja ovde serem pored živih Perina, Jevtropijevćke, Skalopa et al?

Pa ja bih rekao da tu imaš dva relevantna faktora: prvo, na srpskom svi odvajkada roman znaju kao Fineganovo bdenje, ne bi imalo nikakvog smisla sad to menjati; drugo, jasno je da je u pitanju pun, tj. Džojsov naslov predstavlja oba značenja (kao i maltene sve u knjizi), a to se ne može lako (ikako?) preneti na srpski. Da je prosto stavljeno Fineganovi se bude, izgubila bi se veza sa prvim značenjem, i opet bi ostao uskraćen za tačno polovinu onoga što je autor namerio.

E sad, u naslovu je lako bilo odlučiti se. Mene više brine što je ceo roman baš iz ovih razloga neprevodiv. A ako je iko toga svestan, onda je to Paunović. Tako da smatram pre da je on preuzeo na sebe ovaj zadatak pre iz čisto prevodilačko-egzibicionističih pobuda, da se lično suoči sa nemogućim zadatkom, nego što misli da će sad da srpskom čitateljstvu da omogući pravi uvid u Džojsov eksperimentalni biser, jer tako nešto će moći da dobiju samo čitanjem originala.

EDIT: klip Džojsa kako čita odlomak     (ovde ima tekst )

fvg24.it | Bloomsday, audio recording of James Joyce reading his poem


EDIT2:

"Buđenje Fineganovih".

Ali to bi bilo Finnegans' Wake 

[Mme Chauchat]

Na faksu je profesor koji nam je predavao nešto malo Džojsa, Aleksandar Ilić (nota bene, ne anglista nego bohemista) roman nazivao Bdenje Finegana upravo iz tih razloga. Nije problem promeniti naziv, btw. Mislim da trenutno standardni prevod nosi naziv "Romeo i Đulijeta" uprkos odomaćenom "Romeo i Julija" itd.
Ono što mene mnogo više buni jeste činjenica da bi ovu knjigu trebalo prevoditi šest, sedam godina, natenane, i ponuditi na uvid kao nešto aproksimativno a ne prevod, a ovaj novinski članak to prikazuje malne kao "saće Zoki da to otkuca do vikenda".

[angel011]

Pa, prevođenje kod nas i jeste postalo "saće taj-i-taj/ta-i-ta da to otkuca do vikenda". 

[Father Jape]

Bdenje Finegana

U. Da. Da sam razmislio koji sekund, možda bi mi i palo na pamet. 

[Mme Chauchat]

@Angel Bem li ga, jeste, ali ipak to varira od slučaja do slučaja. Ovo je slučaj knjige od čijeg sam čitanja odustala kad sam pročitala neki esej u kome čovek citira pasus od desetak redova pa ga komentariše i tumači sledećih nekoliko strana da bi završio rečima "naravno, ovo je samo on što sam ja uspeo da prepoznam, svakako da je to tek delić onoga što je Džojs turio u taj pasus" a pritom on za razliku od mene ima (imao je) klasično obrazovanje i zna bar četiri jezika od pet šest koliko ih je ovaj skrkao u taj pasus.

[Nightflier]

Bah. Ceo "Gospodar prstenova" ima oko 1200 šlajfni. Toliko će imati i WoT12. Stanojević je "Gospodara" prevodio tri godine, a ja ću da pevam od sreće ako budem imao šest meseci da prevedem svoje čudovište. Istina, Stanojević nije imao računar za kucanje i prepravke, ali je i "Gospodar" relativno samostalno delo, koje funkcioniše bez "Hobita" sasvim OK, dok Džordan ima na stotine likova - i tako dalje i tako bliže.

U suštini, opet se vraćamo na to da mi, prevodioci, nemamo dovoljno vremena da posvetimo nekom prevodu. A sve i da imamo - da nam neko da tri godine po knjizi - od čega ćemo da živimo tokom te tri godine? U svakom slučaju, u današnjem izdavaštvu brzina prevođenja postala je bitniji činilac od kvaliteta prevoda.

Daleko bilo od toga da poredim Džordana sa Džojsom, ili sebe sa Paunovićem, ali neki problemi su - čini mi se - univerzalni za naše društvo.

[Mme Chauchat]

Ma dobro sve to, ali ovo i nije knjiga koju bi iko prevodio iz komercijalnih razloga pa ni rokovi ne bi trebalo da budu problem. A mislim, vidi ovo sasvim nasumično izvađeno:

  Sir Tristram, violer d'amores, fr'over the short sea, had passen-
core rearrived from North Armorica on this side the scraggy
isthmus of Europe Minor to wielderfight his penisolate war: nor
had topsawyer's rocks by the stream Oconee exaggerated themselse
to Laurens County's gorgios while they went doublin their mumper
all the time: nor avoice from afire bellowsed mishe mishe to
tauftauf thuartpeatrick: not yet, though venissoon after, had a
kidscad buttended a bland old isaac: not yet, though all's fair in
vanessy, were sosie sesthers wroth with twone nathandjoe.

Prevodilac u meni počeo je da plače već na violer d'amores.

[Father Jape]

Dobro, jasno je da ovo, kao i Uliks i još neke tako zahtevnije stvari, predstavljaju poseban slučaj. Dakle u ovom konkretnom primeru, Paunović ima day job, ima od čega da živi, a ovo mu dođe pet project na kome će da radi sa strane koliko god on misli da treba.

[Nightflier]

Pridružujem se plakanju. Kako kog karanfila prevesti "North Armorica", a da se zadrži igra reči? Mislim da bih samo ovaj pasus morao da prevodim dva dana. Kuku!

[Father Jape]

Sad mislim, ovde ima toliko značenja napakovanog na toliko malo prostora, da se ovo može komotno smatrati poezijom. Ispada da je Finnegans Wake pesma na 600 strana.


A da, a ima i ovo 

http://www.amazon.com/Skeleton-Key-Finnegans-Wake-Masterwork/dp/1577314050/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1330856043&sr=8-3

[Mme Chauchat]

Sad mislim, ovde ima toliko značenja napakovano na toliko malo prostora, da se ovo može komotno smatrati poezijom. Ispada da je Finnegans Wake pesma na 600 strana.

Istina.
Kad ćemo da linkujemo, prvo mi je izašlo ovo: http://finwake.com/ a vidim da su i Dž. K. integrisali.
E da. Sad mislim kako bi bilo lepo da se tako nešto uradi za Kodera...  

[angel011]

Ma dobro sve to, ali ovo i nije knjiga koju bi iko prevodio iz komercijalnih razloga pa ni rokovi ne bi trebalo da budu problem. A mislim, vidi ovo sasvim nasumično izvađeno:

  Sir Tristram, violer d'amores, fr'over the short sea, had passen-
core rearrived from North Armorica on this side the scraggy
isthmus of Europe Minor to wielderfight his penisolate war: nor
had topsawyer's rocks by the stream Oconee exaggerated themselse
to Laurens County's gorgios while they went doublin their mumper
all the time: nor avoice from afire bellowsed mishe mishe to
tauftauf thuartpeatrick: not yet, though venissoon after, had a
kidscad buttended a bland old isaac: not yet, though all's fair in
vanessy, were sosie sesthers wroth with twone nathandjoe.

Prevodilac u meni počeo je da plače već na violer d'amores.

Nadam se samo da neće biti uobičajenog prevodilačkog "trika", da se preskoče zeznuti pasusi.


Doduše, ovde bi to verovatno dovelo do preskakanja čitave knjige.

[Lord Kufer]

Pa to nije engleski.

[Mme Chauchat]

Ni autor nije Englez.

[Perin]

Ono što mene mnogo više buni jeste činjenica da bi ovu knjigu trebalo prevoditi šest, sedam godina, natenane, i ponuditi na uvid kao nešto aproksimativno a ne prevod, a ovaj novinski članak to prikazuje malne kao "saće Zoki da to otkuca do vikenda".

To i mene najviše brine. Prevođenje ovog dela je nešto što neko treba smatrati svojim životnim projektom, sa najmanje 6-7 godina ispred sebe. Ne bih voleo da dobijem prevod koji ne valja ili nije u duhu samog Džojsa i onog što jeste (nije) hteo da kaže. Mislim, da će prevodilac uspeti da uhvati sve niti i lejere ovog romana, to čisto sumnjam, ne zato što je prevodilac loš, nego što je delo takvo da se ne može prevesti uopšte.

[Lord Kufer]

Ma to se ne prevodi, to mora da se ponovo napiše na srpskom.

[Meho Krljic]

Pa, da, ovo što Kufer kaže je najbliže. Prvo, ovo svakako jeste moguće zvati poemom zbog semantičke zgusnutosti i nabijenosti simbolima i slikama, a drugo, toliko je uvezano u irsku i anglo tradiciju da verovatno i najbolji prevod neće pogađati našeg prosečnog čitaoca kako bi trebalo.

Mislim, to je jedan od razloga što ja Finnegans Wake, posle Uliksa koji me je ovako mutavog raspametio, nisam ni pokušavao da čitam.

[Lord Kufer]

Ja nisam mogao da čitam u originalu, ali pre svega zbog tog anglosaksonskog socijalnog odmaka za koji me čisto zabole da se s tim raspetljavam. Nisam mogao ni Olsona zbog toga da svarim, mada je on pametan čoek.

Ko voli ovakvu vrstu poezije, treba da čita E.E. Cummingsa. A i Robert G. Tili ga je dobro preveo, može ponegde da se nađe njegov prevod.

[Mme Chauchat]

Krenem ja zbog ove diskusije da tražim neki prevod na jezike naših naroda i narodnosti i nađem na forum.hr ovaj bleferski biser:

Quote:
tonydoe kaže:
hvala ti lijepa na tvome odgovoru. i,
jesi ..
procitala? jel bi mogla dati svoj komentar??

Jesam.
Covjek je umro, u pitanju je njegovo bdijenje (znas
onaj obicaj da se svi prijatelji skupe i nad njegovim odrom pricaju o svemu
lijepom, i ne tako lijepom, sto su s njim dozivjeli...).

Vjeruj mi da se
ne sjecam nekog strahovito upecatljivog utiska. Uostalom, davno je bilo,
diplomirala sam prije skoro 17 godina...

[Meho Krljic]

Pa, dobro, i to je nekako pošteno umesto da (kao ja ponekad) vrti naučena tuđa mišljenja o dotičnom delu. 

[Perin]

Malo sam okasnio, ali šta je tu je: Geopoetika 12tog juna objavljuje  novi roman jednog od omiljenih mi pisaca, Erlenda Lua.

Prvih 50 primeraka najnovijeg romana Erlenda Lua "Fvonk" moći će da se kupe na specijalnom popustu od 40% ekskluzivno samo na Danima knjige u Beogradskom dramskom pozorištu (Mileševska 64a, na Crvenom krstu), u četvrtak 7. juna od 18:30h do 19:45h, kada će se Geopoetika samostalno predstaviti u okviru ove manifestacije. Prvih 50 kupaca će sebi obezbediti svoj primerak uz specijalni popust, dok će knjiga zvanično biti objavljena u utorak 12. juna, kada će početi i njena redovna prodaja u knjižarama i u Kući za čitanje Geopoetike.

Podsećamo vas da Geopoetika učestvuje na Danima knjige u organizaciji Beogradskog dramskog pozorišta u sredu 6., četvrtak 7. i utorak 12. juna od 18:00 do 22:00 časa, a njena izdanja će uz posebne povoljnosti moći da se kupe u holu pozorišta.

[Perin]

Dežulović zbori o Koelju i Džojsu:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Arterija/tabid/247/articleType/ArticleView/articleId/184192/Default.aspx

Dobar je Dežulović.

[Perin]

Geopoetika javlja da je nova Osterova knjiga u prodaji u njihovom klubu čitalaca ili kući za čitanje. U pitanju je knjiga ZIMSKI DNEVNIK:

http://www.geopoetika.com/book.php?id=2804

a ovo izdanje se pojavljuje u Srbiji pre nego u Americi, pa vi vidite.

[Alexdelarge]

Novi roman Vuka Draškovića u izdanju Novosti

Kompanija "Novosti" objaviće do kraja septembra novi roman Vuka Draškovića - "Via Romana". Ispovest dvojice janičara iz istog sela, iz iste kuće. Put naših podela

KOMPANIJA "Novosti" objaviće do kraja septembra novi roman Vuka Draškovića - "Via Romana"! Autor knjige potpisao je u ponedeljak sa direktorom i glavnim urednikom "Novosti" Manojlom Vukotićem ugovor o štampanju prvog tiraža novog dela u 30.000 primeraka.
Ovo je treća saradnja Draškovića i "Novosti". Pre pet godina naša kuća objavila je njegovu memoarsku prozu "Meta", koja je vrlo brzo postala veliki hit i prodata je u 50.000 primeraka. "Novosti" su 2009. godine objavile i reizdanje jednog od najpopularnijih romana Vuka Draškovića - "Noć đenerala", u tiražu od 20.000 knjiga.
O svom novom delu, pisac "Sudije", "Noža", "Molitve", "Konzulskih vremena", "Doktora Arona", kaže da je na putu njegovih prethodnih romana.
- Via Romana je je stari rimski put koji nas je povezivao sa Konstantinopoljem, a kasnije carska džada koja nas je vodila ka Stambolu - otkriva Drašković za "Novosti". - Na Via Romana i njene krakove silazili smo vekovima u potrazi za srećom, a sve se najčešće završavalo nesrećom. Danas, brže nego ikada putevi nas dele i rasipaju: jednima su putokazi na Zapadu, drugima ka ruskom Istoku, trećima ka Stambolu. Ovaj roman je ispovest dvojice janičara iz istog sela, iz iste kuće. Jedan je pre četiri veka odveden do Stambola i tamo se popeo do visova carskih, a drugoga je tri i po veka kasnije put doveo do Beograda, kao fanatičnog komunističkog vernika i službenika jednog drugog sultana i carstva, zvanog Titova Jugoslavija.
Tragični junaci Vuka Draškovića su se u različitim istorijskim okolnostima našli na velikom carskom putu, kaže Milomir Kragović, urednik izdavačke delatnosti Kompanije "Novosti".
- U novom romanu Vuka Draškovića simboličnog naslova "Via Romana", glavni junak doktor Damjan Čavka, kroz svoju sudbinu opisuje skoro četiri veka srpskih posrtanja - objašnjava Kragović. - Od 1602. do današnjih dana. Taj vel iki carski put je najbolji svedok vekovnih patnji, janičarstva, raskola, ubistava, samoubistava, begova i podanika, pobednika i pobeđenih, četnika, partizana, ustaša, komunista, svakovrsnih zabluda, krvavih osveta, slepih obožavanja i pobuna, pohlepa, odmetništva, snova i surove stvarnosti, zapleta i loših raspleta, naših pojedinačnih i kolektivnih drama.
Roman Vuka Draškovića pojaviće se uoči Beogradskog sajma knjiga i očekuje se da će biti nova hit atrakcija "Novosti" na najvećoj smotri pisane reči na Balkanu.

[Alexdelarge]

The 10 Grumpiest Authors in Literary History

[angel011]

 

[zakk]

Nema scallopa? 

[scallop]

I, šta si pametno želeo da kažeš?

[zakk]

To scallope! Gunđaj! 

[scallop]

Šta vredi? Kod tebe čim neko nešto pametno kaže ti odmah na Deponiju.

[zakk]

Sigurno se zbog iskazivanja pameti dospeva na deponiju.

[scallop]

Naravno da da. I to nepogrešivo. Neko misli da je napisao nešto pametno, neko drugi napiše nešto pametno, onda neko treći odredi šta je pametno, a šta ne. Onaj što je samo mislio da je pametno uputi malu neljubaznost zbog tuđe nepogrešivosti prema svome promašaju, a neko četvrti potegne pičku materinu i onda je razvlače, toliko da se oblikuje kao povod za stranputicu ka Deponiji. A, zašto ode sve? Zato što je moderator mrzitelj objektivnih odluka i volitelj jakih zahvata (koje je naučio od vrhovnog Vođe, tako da mu se i ne može mnogo zameriti).

[Lord Kufer]

Trocki se u grobu okreće 

[JasonBezArgonauta]

Sigurno se zbog iskazivanja pameti dospeva na deponiju.

Tu-du-lu pamet se iskazala još na samom početku priče pa nikom ništa. UJEBOTE pamet se proserava dok neko strpljivo pokušava da mu nacrta neke stvari, jopet ništa.
Razvlačenje pičaka materinih, kako reče skalop, je samo logičan nastavak, kad izvesna džebiga pamet prodaje pamet. Daklem, grampi moderatore, trebalo je reagovati ranije i pripitomiti tu Žabarsku stoku na vreme, nikako čistiti posle kakanja.

A, zašto ode sve?

A zašto da ode bilo šta? Da bi nam noćni lupetač prodavo stare kretenizme za "novu stvar"?

[Lord Kufer]

Glupi moderator je naseo.

[Lord Kufer]

Glupi mudorator 

[Barbarin]

Vi biste i ovo na deponiju da deponujete 

[scallop]

Pitaj Zakka što mu to treba. Moguće da ima neko objašnjenje. Suvislo.

[Lord Kufer]

Misija nemoguće.

[Melkor]

Pošto je zakk jedan od retkih preostalih a suvislih pretpostavljam da mu je samo dosta omiljene forumske razonode - rvanja u govnima.

[Lord Kufer]

Voleo bih da neko napravi spisak suvislih i nesuvislih, pa da znamo na čemu smo.

[Josephine]

The 10 Grumpiest Authors in Literary History

zanimljiv tekstić. altruista pred ponorom. to je mizantrop. i obrnuto.

If you can't say anything nice about anyone else, come sit next to me

Voleo bih da neko napravi spisak suvislih i nesuvislih, pa da znamo na čemu smo.

  i ja, i ja!

[Alexdelarge]

Mržnja i humanizam Tomasa Bernharda

[angel011]

Thomas Bernhard: Moje nagrade

[Perin]

U četvrtak 22. novembra u 20 časova u Maloj sali Doma kulture Studentski grad, u okviru ciklusa Savremena svetska proza biće održano književno veče posvećeno japanskom piscu Harukiju Murakamiju, na kome će govoriti Vladislava Gordić-Petković, profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Jasna Novakov Sibinović, izvršni urednik Geopoetike.

[Alexdelarge]

Roman ,,Peking by Night" Svetislava Basare među najboljim inostranim delima u Španiji

Krajem svake godine u Španiji se proglašavaju najbolje knjige koje biraju kritičari, novinari, knjižari i čitaoci. Roman Svetislava Basare ,,Peking by Night", koga su na španski jezik preveli Luisa Fernanda Garido i Tihomir Pištelek, našao se među najboljima u kategoriji inostrane proze za 2012. godinu. Roman je u Španiji objavila izdavačka kuća Minuskula iz Barselone.

Ovo Basarino delo našlo se na spisku najboljih inostranih knjiga u 2012. godini zahvaljujući kulturnoj rubrici čuvenog madridskog ,,El paisa" i ,,Babeliji", njegovom kulturnom dodatku specijalizovanom za književnost.

Svetislav Basara našao se u žestokoj konkurenciji na veoma izbirljivom književnom tržištu. Roman ,,Peking by Night" upućuje čitaoca u handkeovsu Nigdinu koja se najpre može prepoznati po hladnoći urbanog pejzaža i amneziji. Ovo neobično Basarino delo svidelo se kritičarima ,,El paisa" ali i čitaocima. U užem izboru za najbolji roman u prevodu na španski jezik nalazi se pet stranih autora među kojima su Džon Banvil i Tomas Bernhard.

http://www.delfi.rs/ves1373/delfi_vesti_roman_peking_by_night_svetislava_basare_medju_najboljim_inostranim_delima_u_spaniji.html