Adrijan Sarajlija - Ogledalo za vampira (2012)

[crippled_avenger]

Mićo, šta da kažem za naše slaganje sem da citiram predizborni slogan - "Ozbiljan posao. Ozbiljan čovek."

[crippled_avenger]

BTW, ja se ne razumem mnogo u Apple proizvode, ali nisam razumeo vic sa tim da se junak preko iPoda konektuje na Facebook? Moguće da je to sad neki specifičan smisao za humor do kog ja ne dobacujem...

[Lord Kufer]

Kohezija romana počiva uvek i isključivo na snazi pripovedanja i na dobro odmerenom tempu,
tojest rasporedu snage,
a ne na "realističkoj dijalektici sadržaja" koji navodno sam sebe porađa,
što se nikada u istoriji književnosti nije desilo
niti će se ikada desiti.

Druga je stvar to što je neko pogrešnim tumačenjem umetničkog postupka,
u pokušaju da time opravda ovu stvarnost, kakvu mi dobro poznajemo kao odvratnu,
stvorio književnu teoriju koja je u stanju da se "obračuna" sa svakim "logički nepodobnim"
tumačenjem, da ne kažem izrugivanjem na njen račun.

[Mica Milovanovic]

Ako misliš da je primedba bila na "realističku dijalektiku sadržaja" onda se grdno varaš...


Pripovedanje u fantastičnom ključu zahteva delikatan odnos između pisca i čitaoca, i, bar po meni,
pruža manju slobodu piscu da labavim konstrukcijama remeti tu krhku simbiozu. Na pojedinim mestima u ovom romanu
sam doživeo da je ta ravnoteža poremećena, da pisac preslobodno ide od slike do slike. Ali, opet, ostavljam mogućnost
da je to samo  moj lični utisak...


Zaista ne bih dalje o ovome, jer ovaj roman ne zaslužuje da se isključivo govori o njegovim eventualnim lošijim stranama, kad ima toliko toga dobrog.

[taurus-jor]

Hm, da. Kao što rekoh večeras na promociji, ovaj roman je pisan iz lika. Dobro osmišljenog lika. Taj lik nije naročito simpatičan, a opet uspe da te veže...

[Lord Kufer]

Stigao sam do kraja drugog dela. Mislim da roman za sada ima problem toga što situacije nisu previše razrađene, naročito ne kako bi trebalo u romanu. Vešto je napisan ali se situacije više ređaju nego što se istinski razvijaju i razrešavaju, za sada nema prave drame i tenzije. Zanimljivo postavljen karakter ide iz situacije u situaciju isključivo vođen piščevom rukom, bez pravog ličnog angažmana. Kao da treba napisati delove romana u kojima jedna situacija sazreva u sledeću.

Lepo se vidi zamerka da se situacije više ređaju nego što se istinski razvijaju.
To je čisto ideološki stav koji je nekakva nazovi škola kritike pokušala u raznim vremenima da nametne kao merilo "prave drame i tenzije".
Ako ovaj roman nešto poseduje onda je to tenzija, a šta bi to značila "prava tenzija"? To bi, sledstveno gore napisanom, bila ona tenzija koja je proistekla iz "drame" koja nastaje iz "istinskog razvijanja i razrešavanja" situacije.

Što, mislim, da je čisto bacanje prašine u oči, jer ovaj roman ima tenziju, ima dramu, koja je u ličnosti glavnog junaka, a ne u situacijama.
Ogledalo za vampira se uopšte ne bavi dramskim situacijama, već dekonstruiše čitav jedan modus vivendi zatrovan kompleksnom pop-kulturnom predstavom koja pokušava da sebe oživi kroz ljudsko biće. Ovakav satirični i parodiran pristup može da se ostvari na različite načine, a Sarajlijin način je bio da nas velikom brzinom provoza kroz niz karakterističnih situacija koje same sebe pravdaju sopstvenom kvazi-logikom, koje smo se svi mi nagledali u masovnoj produkciji poslednjih decenija.

Jedno od dela s kojima se ovaj roman može porediti je Pseće srce Mihaila Bulgakova, gde je pisac odabrao mnogo manji prostor u kojem će se odvijati transformacija glavnog lika, ali sa sličnim efektom.

Nemam nameru da sada ovde elaboriram dramsku strukturu Psećeg srca, ali ona je svakako u tenziji kao posledici neočekivane transformacije lika a ne u logičkoj predvidljivosti i asocijacijama, recimo na Šoovu uličarku iz Pigmaliona... Moglo bi se naći još sličnih postupaka među poznatijim delima.

[scallop]

Žao mi je zbog poremećene ravnoteže. Meni nije. Ja sam uživao u knjizi.

[crippled_avenger]

Ako Lord Kufer kaže da je Adrijan Sarajlija odlučio da sa ovim romanom promeni način na koji percipiramo pripovedanje, onda Mićo zbilja nema mesta primedbama.

Samo da znamo da je to po sredi. Zna on kako očekujemo da se piše nego neće, prevazilazi te konvencionalne forme. Doduše, još nemamo dokaza da tim formama vlada.

[Lord Kufer]

Nije Kriple, nego si ti odlučio da Ogledalo za vampira percipiraš kao Gospodu Glembajeve.
Pa u redu, ne može da se igra u JDP...

[Nightflier]

BTW, ja se ne razumem mnogo u Apple proizvode, ali nisam razumeo vic sa tim da se junak preko iPoda konektuje na Facebook? Moguće da je to sad neki specifičan smisao za humor do kog ja ne dobacujem...

Možda je po sredi ajPod Tač?

[M.M]

Kako mogu da dođem do ovog romana?

[crippled_avenger]

Kufere, ne znam da li si ti imao priliku da čitaš Gospodu Glembajeve ali kad pročitaš videćeš da je to delo koje ima IZRAZITE strukturalne probleme, ima likove koji se pojave pa ih posle nema i na nivou čistog zanata spada u marginalni deo tradicije građanske drame. Dosta se igrala, ali su Krležina kjučna dela ekspresionistička. Čudi me da to ne znaš kad si već toliko raspoložen da nas ovde impresioniraš svojom razgradnjom književnih konvencija. Dakle, ako ćemo da već potežemo Glembajeve onda taj komad ima mnogo više sličnosti po svojim nedostacima sa Sarajlijinim rukopisom nego što naslućuješ.

No, ključna stvar sa Sarajlijinim tekstom jeste to što ovde teško da možemo govoriti o romanu. Naravno, ovo formalno jeste roman, ali bih ja pre rekao da je reč o rukopisu izrazito darovitog amatera iz kog je mogao da izraste roman ali nije. Ogledalo za vampira je jedna darovito sročena salata događaja u kojoj je pisac zabeležio ono šta njega zanima da opiše u obimu u kome ga zanima, a pisanje romana je ipak kudikamo složenija stvar od toga da čovek sedne i zapiše SAMO ono što ga zanima, potpuno zanemarujući neke neophodne i eventualno njemu manje zanimljive zahvate.

Ako uporedimo pisanje sa fudbalom, Ogledalo je napisano kao igra tima koji voli da napada ali ga mrzi da se brani iako je odbrana i igra bez lopte integralni deo cele stvari.

To što Sarajlija među forumašima piscima izaziva strahopoštovanje jer je nesporno talentovan, ne znači ni da je Ogledalo kvalitetan roman, a ni da je roman uopšte, kad smo već kod toga. Uostalom, ako pogledamo recenzije, i izuzmemo Šišovićevu koja pokazuje da taj čovek uopšte ne zna šta govori, i ove blurbove koji dovode ideju blurba do paroksizma, sam Škerović objašnjava kako Ogledalo zapravo nije roman. Dakle, nisam jedini koji je to primetio.

Doduše, ja moram priznati da je meni ovaj rukopis i u specifičnom etičkom smislu ogavan, ali ovde neću o tome...

[scallop]

Da se ne bi zaključilo da i ja nisam čitao Gospodu Glembajeve, pokušaću da se držim po strani. Čitali smo mi i daleko etički ogavnije domaće romane, pa i komentare o ogavnim domaćim filmovima koje, takođe nisam gledao, pa nije bilo ovakvih reakcija. Gde je to ubo ova roman-neroman?

[crippled_avenger]

Nije ubo nego mi je žao što čitam delo koje nije dovršeno, a svi se ponašaju kao da jeste...

[scallop]

Vidi, i meni je ponešto smetalo, ja sam prilično staromodan. Međutim, meni se delo dopalo kao jaka satira na sve što je neko strpao u "medijsku inteligenciju". Sarajlija je svog protagonistu proveo kroz sva iskušenja savremenih medijskih zavisnosti malog čoveka, koji sve češće podleže surogatu virtuelne stvarnosti i prestaje da živi svoj život. Moguće je da je to trebalo oštrije postaviti, ali, eto, nismo spremni ni kad je pilula obložena.

[Lord Kufer]

Pa naravno. Krleža je bio enfant terrible i svima su spadale gaće kad on nešto napiše. Pa je ispao nepodoban za život u toru.

Kriple, da te podsetim. Književnu teoriju nisu izmislili pisci nego ne-pisci, apologete SISTEMA, državnog sistema, Božje države, Golog otoka i tako dalje.
Književna teorija je uvek i jedino bila potrebna kako bi se ti užasni pisci koji se ne pridržavaju pravila denuncirali i sklonili s vidika.

Nemoj da ovde otvaramo Proces, koji je takođe pobegao iz poznatih teorijskih okvira pa je diskutabilno je li roman ili nije - da ne otvaramo KUTIJU, jer bi moglo svašta da istrči iz nje, ko iz Anubiševog prkna...

[crippled_avenger]

Da se razumemo, mislim da je Sarajliju ipak pretenciozno porediti sa Kafkom i Bulgakovim. Ne verujem da je Ogledalo za vampira delo koje će imati tako dalekosežne posledice na našu kulturu kao što su imala njihova. Plašim se da za nekoliko generacija neće baš biti ismejani oni koji nisu bili egzaltirani ovim rukopisom.

[Lord Kufer]

Tvoj skepticizam nije kritički osvrt na njegovu knjigu. Takođe, tvoje tendenciozno analiziranje nije shvaćeno kao pošteni i ozbiljni pokušaj da se delo prikaže.
Savetujem ti da ne uobražavaš da su tvoje namere nevidljive i da telepatija ne postoji. Telepatija itekako postoji iako nije obrađena u fakultetskim udžbenicima kao relevantna.

Što se tiče generacijskih percepcija, ima zaista mnogo pisaca koje su pojedine generacije u potpunosti ignorisale. To nije zbog urođenog smisla za književnu teoriju, već prosto zbog različite organizacije percepcije i društvenog i ostalog uslovljavanja.

Što se "naše kulture" tiče, na nju više niko i ništa ne može da utiče, jer ona jednostavno - ne postoji.

[Kunac]

Kako mogu da dođem do ovog romana?

http://www.art-anima.com/ogledalozavampira/prodajna-mesta.html

[Mme Chauchat]

Kriple, da te podsetim. Književnu teoriju nisu izmislili pisci nego ne-pisci, apologete SISTEMA, državnog sistema, Božje države, Golog otoka i tako dalje.
Književna teorija je uvek i jedino bila potrebna kako bi se ti užasni pisci koji se ne pridržavaju pravila denuncirali i sklonili s vidika.

  ili  , pitanje je sad...

[scallop]

Miljan je Kruševljanin, pa ne može da trkne.


Razmišljam da li ovaj pseudo-lični obračun treba pustiti da odluta do Sokratove sudbine ili bi učesnici mogli da se zadovolje sa nerešenim. Nit' će ovaj roman biti ugaoni temeljac, nit' će biti trenutno otpisan. Sarajlija je zadovoljio svoju potrebu, a ona svakako spada u kunstvolen, pa će po viđenom redu da se knjiga kupi, ovaj tiraž brzo nestati. To je fakat. A fakat je i da ga je i veliki Dexa pomenuo kao nešto što valja čitati, što me jeste iznenadilo, ali mi i pomalo vratilo veru da u svakom čuči i nešto dobro.

[Lord Kufer]

Hram književne teorije je odavno srušen i nije potrebno da dođe neki Mesija i to glasno kaže.
Mogu iz šešira, nasumično, da vadim imena pisaca koja su u vrhu književnosti, a nisu se ponašali u skladu s teorijom.
Bajron, Džojs, Beket, Breht, Rable, Dik, Miler, Bulgakov, Dostojevski. Je li možda Zapisi iz podzemlja roman? Nije roman, pa šta? To se ipak danas zove roman, jer "klasični" roman zapravo i nije nikakvo merilo. To je samo jednom bila nekakva moda da se piše "roman". Sve te isprazne diskusije o romanu kao književnoj formi ne vrede ni pet para. One i nisu potekle od strane pisaca nego od onih koji nisu znali šta da rade s umetnošću, pa ajd ko velim da je nekako klasifikujemo i stratifikujemo.
Danas je sve što ima barem 120 strana - roman. Danas roman znači jedino to, jedan čaršav papira, stvarnog ili virtuelnog, nebitno je kakvog, od kojeg može da se napravi knjiga koja ne liči na liflet.

U umetnosti je jedino merilo ima li pisac šta da kaže i ume li to da kaže, a ne to da li se pridržavao pravila zapisanih u Poetici, koju je Aristotelu, zaspalom u upaljenoj makiji, saopštio Apolon lično. Uostalom, Aristotel se više bavio vaspitavanjem magarca Aleksandra, čije je znanje strategije i taktike bilo ravno nuli, pa je ipak osvojio svet - ali ne svojim teorijskim znanjem, već vojskom svog oca Filipa, koji je za razliku od obojice, magarca i učitelja magaraca, znao i jedno i drugo.

Jel neko od književnih teoretičara primetio da je Evripidova Medeja oštra kritika državnog i društvenog sistema tog vremena, ili se i dalje smatra da je to komad o ženskom ludilu i emocionalnoj inteligenciji?

[crippled_avenger]

Kuferu, ni bakterije nisu pravile klasifikaciju bakterija i možda bi lilit da može da razgovara sa njima naučila nešto što ne zna, ali kako stvari stoje to što naučnici koji se bave bakterijama nisu baktertije ne znači da to što oni rade nema nikakvog smisla niti da to stoji kao neki simbol represije čovečanstva prema bakterijama.

[Kunac]

problem sa cripllom je što on obožava eksluzivno mišljenje. prijem sarajlijinog romana (da, romana - što definitivno i jeste, to negirati je posve budalasto) je na ovom forumu je bio super, pa, eto, što sada malo ne zatalasati. okej, okej... koliko ljudi, toliko ćudi...

cripp, zaista te ne razumem.

nisi mogao da negiraš neosporne kvaliete, pre svega sarajlijino pripovedačko umeće, a opet pokušavaš da miniraš roman koristeći kvalifikacije koje nisu na mestu, nepotrebno su nipodaštavajuće.

tvojim rezonom, sve knjige proistekle iz fandoma bi trebalo spaliti, pošto po učinku retko koja može da se meri sa sarajlijinom. mana ima, ali dobre stvari ubedljivo preovlađuju.

to je jedan krata, poletan roman, veoma playfull. moglo se u teoriji nabaciti više mesa, ali se meni dopada baš takav kakav je. ekonomičnost je plus.

takođe, nikako da se osvrneš na moju opsaku o pikarskoj prirodi ogledala... ona neutralizuje veći deo tvojih primedbi.

[Mme Chauchat]

Hram književne teorije je odavno srušen i nije potrebno da dođe neki Mesija i to glasno kaže.
Mogu iz šešira, nasumično, da vadim imena pisaca koja su u vrhu književnosti, a nisu se ponašali u skladu s teorijom.
Bajron, Džojs, Beket, Breht, Rable, Dik, Miler, Bulgakov, Dostojevski. Je li možda Zapisi iz podzemlja roman? Nije roman, pa šta? To se ipak danas zove roman, jer "klasični" roman zapravo i nije nikakvo merilo. To je samo jednom bila nekakva moda da se piše "roman". Sve te isprazne diskusije o romanu kao književnoj formi ne vrede ni pet para. One i nisu potekle od strane pisaca nego od onih koji nisu znali šta da rade s umetnošću, pa ajd ko velim da je nekako klasifikujemo i stratifikujemo.
Danas je sve što ima barem 120 strana - roman. Danas roman znači jedino to, jedan čaršav papira, stvarnog ili virtuelnog, nebitno je kakvog, od kojeg može da se napravi knjiga koja ne liči na liflet.

U umetnosti je jedino merilo ima li pisac šta da kaže i ume li to da kaže, a ne to da li se pridržavao pravila zapisanih u Poetici, koju je Aristotelu, zaspalom u upaljenoj makiji, saopštio Apolon lično. Uostalom, Aristotel se više bavio vaspitavanjem magarca Aleksandra, čije je znanje strategije i taktike bilo ravno nuli, pa je ipak osvojio svet - ali ne svojim teorijskim znanjem, već vojskom svog oca Filipa, koji je za razliku od obojice, magarca i učitelja magaraca, znao i jedno i drugo.

Jel neko od književnih teoretičara primetio da je Evripidova Medeja oštra kritika državnog i društvenog sistema tog vremena, ili se i dalje smatra da je to komad o ženskom ludilu i emocionalnoj inteligenciji?

Lorde. Ti ovde operišeš nekom definicijom književne teorije koja je meni, nažalost, nepoznata, a jasno mi je samo da je smatraš normativnom - i u tome silno grešiš.

Ovo za Medeju.    je valjda jedina moguća reakcija jer se ona od postanka do danas čita prvenstveno kao problematičan i subverzivan tekst na svim mogućim nivoima i stvarno ne znam de si se baš nje mašio.

Da se vratim na izjavu o teoretičarima kao apologetima SISTEMA (tm), svakako bi i Bahtin i Šklovski imali šta da kažu na tu temu, a pretpostavljam i Nikola Milošević, poznat kao režimski čovek. 
Ali dosta je bilo, zaboleće me oči od prevrtanja, a i oftopikujem.

[Kunac]

Miljan je Kruševljanin, pa ne može da trkne.

znam da nije iz bgda. može da naruči preko art-anime. a i čarobna knjižara šalje pouzećem, ako se ne varam...

[crippled_avenger]

Kunče, ne treba mešati pripovedačko umeće i rečitost. To da Sarajlija ume da sroči rečenicu nije sporno i nje sporno da to verovatno ume bolje da uradi od svih ostalih pisaca u fandomu, ali pripovedanje je dosta široka stvar, imeđu ostalog podrazumeva vladanje celinom, strukturom i sličnim stvarima kojih u ovom rukopisu nema i zato deluje kao da je pisan na mahove, od ideje do ideje, bez obraćanja pažnje na valjano postavljanje tranzicije između tih događaja.

Naravno da te deonice koje idu između zanimljivih delova - delova zbog kojih on i piše knjigu - deluju zamorno, i teško ih je napisati, ali knjigu je inače dosta teško napisati i retko kad se pišu iz razonode. To što se Sarajlijin roman brzo i lako čita i što je "zanimljiv" jer je sve "krtina" ne znači da u toj zbirci akcenata ne fale intervali koji bi je učinili skladnom celinom.

Ovako haotičan rukopis nikada ne bi mogao da se proda kao žanrovski bilo gde, i to je valjda jasno. Sam petparaački milje u kome se priča dešava nije dovoljan da bi ga kvalifikovao kao žanrovski roman.

A za status proznog eksperimenta i neke autohtone poetike koja prevazilazi konvencije ovde ipak nema osnova. Petparački materijal, popularna kultura i sl. ovde nisu na neki suštinski način preispitani. Nije ovo umetničko delo koje je tek oslonjeno na petparačke tradicije kao na kostur. Ovaj roman je u priličnoj meri upravo ono što u njemu piše, nema sad tu neke simbolike, mudrosti.

Ne kažem da rokanje po favelama ne može da bude osnov za ozbiljno prozno delo, ali Ogledalo svakako nije Bogorodica plaćenika Fernanda Valjeha.

[Agota]

problem sa cripllom je što on obožava eksluzivno mišljenje.

UVIK KONTRA, UVIK KONTRA, UVIK KONTRA TAKVA SORTA, KAD JE NIJE KAD NIJE JE JE..........

https://www.youtube.com/watch?v=SLHtkH9rqWk

[crippled_avenger]

Agota, stvarno nije anmerno kontriranje. Meni je neverovatno da osim Miće niko nije naprosto konstatovao ove krajnje očigledne stvari.

[scallop]

Ma, Mića ima samo jedan princip: dobro je ono što se meni sviđa. To je prilčno usko i izgleda i tebi blisko.

[crippled_avenger]

Ne, moj princip je da je dobro ono što se Mići sviđa. Mića je ozbiljan i krajnje odmeren čovek, ne žari se i ne pali se.

[Agota]

ne žari se i ne pali se.

sad ce krene ''bacanje'' 

[Lord Kufer]

Lepo kažeš Kriple, Ogledalo za vampira se ne može svrstati u petparačke romane 

Jevtropijevićka-

Ali ja ovde samo o "percepciji" književne teorije 

Evo primera:
T.S. Eliot je napisao četiri "kvarteta". To ćemo svugde u literaturi naći.

Da vidimo, međutim, šta je to zapravo "kvartet": celina od četiri dela.
Eliot je zaista napisao četiri poeme, koje čine celinu - jedan kvartet.
Uporno se, međutim, te poeme, pojedinačno, nazivaju "kvarteti".
U prilog ovom malom diskursu, treba reći da svaka od tih poema ima po PET delova, i bilo bi pravilno i trezveno nazivati ih - "kvinteti".
Je li ovo prosto konvencija koja je opstala, iz nehatnog nemara, ili zaista niko nije smatrao neophodnim da se to ispravi?


Što se tiče Medeje i njene subverzivnosti. Pa sama činjenica da opstaje već dva i po milenijuma upravo tako subverzivna, valjda nešto govori u prilog subverzivnosti umetnosti, a ne njenoj strukturalnosti!

Neću da tvrdim da je Sarajlija promišljao strukturu Ogledala jer je taj komad-roman napisan u najvećoj meri - intuitivno. To je zaista tako.
Sada je problem sledeći, za Kripla i još neke - kako je to moguće, da roman bude dobar a da pri tome ne sledi svima upućenima poznata pravila?

E, pa, dragi moji, umetnost zaista mnogo više podleže toj metafizičkoj sferi, koja ima svoja pravila, i koja je IZVOR umetnosti, kao što tačno reče Platon u Timaju, a ne oblasti MIMEZISA, što pogrešno reče taj isti Platon u neki drugim svojim delima.

Treba imati u vidu da umetnici na teoretičare gledaju kao na dr Džekila i mr Hajda. Nikako umetnik neće videti samo onog etabliranog čikicu sa šeširom i monoklom, a prevideti čudovište iz brloga. Pre će se dogoditi da ih vide slično Dorijanu Greju, mnogo dublje od površinske glazure kojom se neoprezni čitaoci zaslepljuju kako ne bi videli suštinu.

[M.M]

Kako mogu da dođem do ovog romana?

http://www.art-anima.com/ogledalozavampira/prodajna-mesta.html

Hvala.

problem sa cripllom je što on obožava eksluzivno mišljenje. prijem sarajlijinog romana (da, romana - što definitivno i jeste, to negirati je posve budalasto) je na ovom forumu je bio super, pa, eto, što sada malo ne zatalasati. okej, okej... koliko ljudi, toliko ćudi...

Problem sa Kriplom je što pljuje dobre pisce, tipa, Sarajlije i Oltvanjija, a iz nekog samo njemu znanog razloga uzdiže do nezasluženih visina "dobro prodavane" pisce .

[zakk]

Kakvi ste ovnovi na brvnu -_-

[Kunac]

horizonti očekivaja variraju.

uvek je tako bilo i uvek će biti.

opet, dobra proza je dobra proza.

ogledalo je zver puštena iz kaveza. ti, criplle,  smatraš da je puštena prerano, da još nije dovoljno porasla, sazrela... po mom mišljenju, za ovu priču, forma kratkog romana je idealna.

sarajlija je pokazao/potvrdio šta zna i ume, a sledeći korak će biti ključan. ogledalo je, nadam se, izuzetno lepa najava onog što tek sledi, ali  i samostalno pije vodu.

napisati da će se buduće generacije smejati onima koji su pohvalili ovaj roman, napisali blurb... ma, daj... od svih romana si baš našao sarajlijin...  ako bismo zaređali i pogledali zadnju  koricu mnogih domaćih izdanja... uh, uh... čega tu sve ima...

na sreću, sarajlijino ogledalo nije roman kome treba odbrana i advokat, nije nejač. tu je, pred publikom, njegovi kvaliteti jasno i glasno govore sami za sebe.

žao mi je samo što na sajtu romana, ako sam dobro video, ne postoji opcija da se pročita odlomak...

[crippled_avenger]

Miljane, ja sam sa Oltvanjijem razgovarao o toj temi, zašto on u mojim procenama prolazi mnogo gore od manje talentovanih pisaca.
Nažalost, on ima problem sa izborom tema tako da svoj talenat uzaludno troši.

Kod Sarajlije nije toliko problem izbora teme koliko se oseća hobistički pristup pisanju. Samo krajnje površan čitalac može da poistoveti Sarajlijinu slatkorečivost sa istinski izgrađenim stilom, ovde oslanjanje na forme koje liče na klasična dela može da se protumači samo kao neka vrsta kiča, formalne simulacije umetnosti koja to zapravo nije. Ogledalo bi bila genijalna blogerska priča u nastavcima, Internet senzacija, ali u formi knjige, hm... teško...

Inače, Kunče, čitaj malo pažljivije barem moje postove kad već nisi pažljivo čitao Sarajliju, rekao sam neće se buduće generacije smejati nama koji ne vidimo da je Sarajlija vizionar.

[Lord Kufer]

Forma klasičnih dela? Zaista moram glasno da se nasmejem! 

Hajde, recimo, neka neko nešto kaže o formi Odiseje... 
Ilijada samo u nekim delovima ima konzistenciju koja ukazuje na postojanje "forme", ali, kao što je poznato, Ilijada uopšte nema - kraj!
Bojim se da je Homer mnogo bolje znao koliko je važno da umetničko delo NEMA konzistentnu formu, upravo zbog već pomenute subverzivnosti, koja krasi umetnost, a tamo gde je nema - nema ni umetnosti, već jedino ideologije i apologije.

[Kunac]

cripp, nisam očekivao od tebe ovaku reakciju, bar ne ovog intenziteta. niti mi je jasno zašto si se sad zainatio...


i molim vas, nemojte više o klasičnim delima...

[Mme Chauchat]

Evo primera:
T.S. Eliot je napisao četiri "kvarteta". To ćemo svugde u literaturi naći.

Da vidimo, međutim, šta je to zapravo "kvartet": celina od četiri dela.
Eliot je zaista napisao četiri poeme, koje čine celinu - jedan kvartet.
Uporno se, međutim, te poeme, pojedinačno, nazivaju "kvarteti".
U prilog ovom malom diskursu, treba reći da svaka od tih poema ima po PET delova, i bilo bi pravilno i trezveno nazivati ih - "kvinteti".
Je li ovo prosto konvencija koja je opstala, iz nehatnog nemara, ili zaista niko nije smatrao neophodnim da se to ispravi?

Pa treba imati u vidu da ih je sam Eliot tako nazvao i pretpostaviti da nije u pitanju nehatni nemar pesnika koji se zabrojao.

ja koliko znam, to je više veza sa muzičkom formom kvarteta (tada su se svi ljubitelji posebno ložili na Betovenove poslednje kvartete) gde četiri instrumenta variraju iste teme u zajedničkom skladu, a ne nekakvo prebrojavanje strofa i delova.

Dakle, ne znam kakav je to primer za "percepciju" književne teorije. A zakk je u pravu pa odoh u manje konfliktne stvari.

[crippled_avenger]

Lorde, svi mi znamo da je umetnost jedina oblast ljudskog delovanja u kojoj greška može da postigne veće rezultate od punog poštovanja forme. Ali, nije svaka greška prevazilaženje forme. Samo o tome je reč.

A o ILIJADI i ODISEJI u kontekstu OGLEDALA ZA VAMPIRA zaista nemam šta da kažem. To su poređenja koja odlaze u pravcu potpunog besmisla. Ako imamo knjigu u kojoj recenzent kaže da je više predložak za strip nego roman, dakle jedno po definiciji nedovršeno delo jer predložak za strip je nešto što tek treba da se nacrta (ja stojim pri stavu da bi mogao biti roman samo treba da se napiše) onda već samo izdanje ovog rukopisa sa takvom recenzijom nudi ključ za njegovo tumačenje.

[Lord Kufer]

Ja mislim da je Eliot verovatno bio pijan, tojest, to je on verovatno u svojoj prepisci nazivao kvartetima, podrazumevajući da se radi o jednom kvartetu.
Da je napisao četiri kvarteta, tu bi bilo 16 pesama.
Ne mislim da je ovo ozbiljan problem, ali jasno govori o "percepciji" i zabludama koja ona trpi. Umetnici o tome vode mnogo više računa nego što teoretičari mogu da pretpostave, a teoretičari su skloni da neke stvari shvate doslovno.

U muzici, kvartet ima četiri instrumenta koji se nadmeću, slično kao i koncert, gde se solo instrument nadmeće s orkestrom. U formi kvarteta, ovo nadmetanje je mnogo više psihodelično i virtuoznost se polaže više na preplitanje 4 solo instrumenta.

Betoven je na kraju odbacio muzički ključ i pisao muziku bez ključa, na šta su se svi poznavaoci muzike zgražavali. Radio je to i Bah, radio je nemoguće stvari u muzici.

U Eliotovim poemama se radi upravo o tome, te poeme se sukobljavaju međusobno i zbog toga su one kvarteti, a ne zbog spoljašnje forme. Mogao je on to da uradi i u jednoj poemi, ili s dve ili s deset, ali ispostavilo se da su mu četiri poeme bile dovoljne. Svaka druga rasprava o formi njegovih kvarteta je neadekvatna.

Lorens Darel je napisao čuveni Aleksandrijski kvartet. Nije to samo četiri knjige koje su u sprezi, nego je u svakoj knjizi drugi način pripovedanja, viđenja i tumačenja stvarnosti. Zbog toga je to "kvartet".

O strukturi Sarajlijine knjige bi se moglo raspravljati s tog stanovišta, i voleo bih da neko pruži analizu takve vrste, a ne da ga kao Kripl "zalepi" svojim paušalnim ocenama koje dolaze iz ko zna kakvih namera, a kriju se (bezuspešno) iza diplome dramaturga.

[Lord Kufer]

Lorde, svi mi znamo da je umetnost jedina oblast ljudskog delovanja u kojoj greška može da postigne veće rezultate od punog poštovanja forme. Ali, nije svaka greška prevazilaženje forme. Samo o tome je reč.

A o ILIJADI i ODISEJI u kontekstu OGLEDALA ZA VAMPIRA zaista nemam šta da kažem. To su poređenja koja odlaze u pravcu potpunog besmisla. Ako imamo knjigu u kojoj recenzent kaže da je više predložak za strip nego roman, dakle jedno po definiciji nedovršeno delo jer predložak za strip je nešto što tek treba da se nacrta (ja stojim pri stavu da bi mogao biti roman samo treba da se napiše) onda već samo izdanje ovog rukopisa sa takvom recenzijom nudi ključ za njegovo tumačenje.

Kriple, nemoj da me pogrešno citiraš i prodaješ neistinu kao teoriju.

U mom pogovoru piše:

Zmajevo jaje, koje je Adrijan Sarajlija razbio, izleglo je galeriju likova koji bi se odlično uklopili u ambijent modernog stripa. I sam način pripovedanja sliči mediju koji je u ovom trenutku najverovatnije najkvalifikovaniji da izrazi planetarno ludilo ,,čulne inteligencije", njemu svojstvenu ikonografiju, motivacije i vrednosne sisteme. Kadriranje epizoda, vizuelni efekti i slajd-fokusiranje, kratki i efektni dijalozi, nemilosrdni rezovi autora koji ne pokazuje ni trunku samilosti prema svojim stvorenjima.

I na drugim mestima je lepo i jasno rečeno o tome da je Sarajlija u svom romanu integrisao pop-kulturne sadržaje i metode, koji na ovaj način sakupljeni i iskazani ovakvom silinom, svakako predstavljaju izuzetno delo.

Za žaljenje je, što ti, kao ispraksirani kritičar i pisac, nisi u stanju da tačno pročitaš ono što je napisano i sagledaš implikacije onoga što se tu precizno izlaže. Nego si površno pročitao tu knjigu upotrebivši naočari za gledanje konjskih trka, umesto onih za čitanje.

[crippled_avenger]

Kuferu, moje namere su očigledno nečasne čim sam učinio taj prvi korak koji je bio tendenciozan - pročitao sam knjigu. za razliku od tebe koji si spreman da beskrajno diskutuješ o knjigama koje nisi pročitao i da ih otpisuješ jer svoju dobru volju iskazuješ time što ih ne čitaš, ja sam potpuno drugačiji sagovornik. Da je nisam pročitao, svakako da ne bih imao argumente da o njoj govorim na ovakav način.

Podsetiću da sam ja prvi na ovom topiku uopšte poveo priču o tome kako je ova knjiga postavljena, kakva joj je struktura i sl. Dotle je topik manje-više služio da se razmenjuju komplimenti, površne i krajnje paušalne ocene, nagoveštaji kulinarskih podviga i dogovori za promociju. Meni je žao što sam poremetio ravnotežu na ovom topiku time što sam knjigu pažljivo pročitao, ali me Mićin sličan utisak uverava da ipak ima nekih osnova za moje primedbe koje sam potom naravno zlurado preuveličao i intenzivirao preko svake mere kako bih ispunio svoje izopačene namere.

Zanima me Kuferu kojom ti diplomom raspolažeš pošto za sad nisam stekao utisak iz koje si struke?

Inače, milo mi je da si citirao šta je Škerović napisao jer iz tog pasusa se jasno vidi da>

1) Sarajlija nudi likove koji bi se odlično uklopili u strip. Ali on ne piše strip nego roman. Dakle, mene ne zanima kakvi bi oni bili u nekoj drugoj formi, zanima me kakvi su za roman. Škerović zbilja ne kaže da su loši za roman, to ja dodajem, ali isto tako tvrdim da je u ovoj tezi anticipiran problem romana.

2) Škerović kaže da je način pripovedanja sličan stripu, sa čime se ja takođe slažem. Ne treba previše poznavati strip pa znati da strip ima potpuno drugačiji odnos prema ritmu izlaganja od proze i da strip čine slike i narativ koji te slike formiraju. Roman treba da ima naraciju romana a ne stripa. To što Škerović ne kaže da forma pripovedanja stripa ne diskvalifikuje ovaj rukopis kao roman, ne znači da ni on ne prepoznaje ove osobine.

Dakle, Škerović je rekao da roman ima neke osobine jedne druge forme i to u dva KLJUČNA SEGMENTA na nivou LIKOVA i PRIPOVEDANJA (dakle ne u nekim manje važnim aspektima), i implikacije toga su vrlo jasne.

[Lord Kufer]

Na samom početku topika još niko nije ni pročitao knjigu, pa se nije ni moglo raspravljati o njenoj strukturi.

Ostali tvoji argumenti zvuče kao da su pisani pre 300 godina i stižu od čoveka koji pojma nema o modernim kulturnim izrazima, njihovoj sintezi u modernim medijima i percepciji u modernim glavama ljudi koji su sa svih strana obasuti ogromnom količinom informacija.

Strip je jedna od najstarijih umetnosti, što mu ni do dan danas teorija nije priznala jer je strip uvek bio subverzivan i nije se uklapao u ritualističke umove tumača artefakata iz praistorije. Narativnost stripa je paralelna s naracijom usmenih predanja i sigurno je u najstarija vremena bila kombinovana s ovom drugom, baš kao što je to danas ponovo slučaj. I samo poreklo pisma, bilo fonetskog bilo slikovnog ili ideogramskog, poteklo je iz stripa.

I stripovi iz antičke Grčke, koji su crtani na vazama i drugom keramičkom posuđu, prekvalifikovani su u slikarstvo, iako to očigledno nisu.
Kao umetnik koji se bavi i slikarstvom i poezijom, mogu samo da kažem da je ono što sam bio prinuđen tokom šlkolovanja, ali i iz radoznalosti, da čitam iz istorija umetnosti u velikoj meri ne odgovara stvarnoj situaciji i da je kontraproduktivno.

Još jedan primer. Ljudi koji veruju teoriji umetnosti, i dan-danas veruju da je Botičeli bio veliki slikar. Ali njegove čuvene slike (Rađanje Venere i sl.) su po svim karakteristikama stripski crtež u boji. Pogledajte malo bolje ponovo i uverićete se sami. Botičeli je crtao stripske kompozicije, stripskom linijom i u tome ima veoma malo slikarske metodologije - što ne znači da Botičeli nije bio dobar slikar i da neke njegove slike nisu remek dela. Jednostavno, preovlađujuće tumačenje umetnosti je neadekvatno i najviše je u funkciji apologije sistema, pri čemu treba naglasiti da je u poslednje vreme, skoro sve iz pera kritičara podređeno marketinštkim i slobodno-ekonomskim potrebama određenih otelotvorenja kojima je jedino u interesu da izmame novac od glupih, neobrazovanih i zavedenih konzumenata. Ovo uopšte nisam ja izmislio, ova kritika savremene civilizacije i njenih činilaca (a tu je svakako i književna kritika u velikoj meri zastupljena) postoji odavno i veoma je dobro poznata svakome ko želi da zaista promišlja šta se dešava u sferi umetnosti i kakvim je podlim udarcima izložena.

[Meho Krljic]

Ova rasprava postaje sve zabavnija. 

Ne znam je li Cripple svestan da su Škerović i Kufer takoreći hranjeni istom pupčanom vrpcom u isto vreme a nisu blizanci.

Takođe dosta mi je bizarno da se i dalje provlači ova priča o stripu kao o jednoj od najstarijih umetnosti kao da je svako sekvencijalno pripovedanje strip. Mislim, jezik i estetika stripa su ipak definisani u neko modernije vreme u odnosu na savremeni fenomen i kao takvi su prilično neprimenjivi na ranije fenomene. Svakako da se može govoriti o pretečama ali, poistovećivanje Botičelija sa stripom je kao reći da se svako glasno recitovanje stihova u određenom ritmu u istoriji čovečanstva može svrstati u hip-hop.

[crippled_avenger]

Oprosti Kuferu, nisi se izjasnio o svojoj diplomi?

Pošto si se pozabavio mojom diplomom, zanima me šta si ti završio.

Inače, ako ti smatraš da je Sarajlija u stvari iskoračio iz domena književnosti u savremenu umetnost i da je njegov rukopis u odnosu na roman ono što je video rad u odnosu na film, onda je priča o ovom izdanju stavljena na pogrešan topik. Kao što je besmisleno puštati video rad u bioskopu i tumačiti ga isto kao repertoarski film tako je onda besmisleno čitati Sarajlijin rukopis kao roman. Ali pošto su Bajić i Šišović decidno definisali ovo delo kao izdanak književne tradicije, onda sam ja smatrao da ne grešim ako ga tako tumačim.

Mehmete, ti znaš da ja volim da razdvajam forumaški od drugih identiteta. Dobro je da si se uključio u raspravu pošto ćeš iz prve ruke videti sa čime se ja ovde suočavam.

[scallop]

Pretpostavio sam ja da će rasprava stići do Sokrata, ali da će usput pokupiti kejnzijanske i Hajekove doktrine, nisam ni pomislio. Samo mi fale Kotlerove studije marketinga i da se pojavi Bata sa polit-ekonomijom. Znam, znam, iz ćoška viri Bodrijar. Ustvari, tiraž je rasprodat, štampa se novi, pa možemo da gasimo roštilj.

[scallop]

Takođe dosta mi je bizarno da se i dalje provlači ova priča o stripu kao o jednoj od najstarijih umetnosti kao da je svako sekvencijalno pripovedanje strip. Mislim, jezik i estetika stripa su ipak definisani u neko modernije vreme u odnosu na savremeni fenomen i kao takvi su prilično neprimenjivi na ranije fenomene. Svakako da se može govoriti o pretečama ali, poistovećivanje Botičelija sa stripom je kao reći da se svako glasno recitovanje stihova u određenom ritmu u istoriji čovečanstva može svrstati u hip-hop.

Pa, jeste. Hip-hop klasična grčka tragudija. A, Dionis za bubnjevima.

[Meho Krljic]

Znam, znam, iz ćoška viri Bodrijar.

Sve znaš 

Da ne ispadne da samo izigravam trola koji nije pročitao knjigu, reći ću da je problem u diskusiji između Cripplea i Kufera u različitim poljima na kojima stoje. Cripple priča u okvirima nekakve žanrovske teorije, Kufer svu teoriju smatra za podmetačinu od strane naših gospodara iz senke. Sa njegovim stavom se čovek može složiti ali onda ne vidim prostor za ikakvu raspravu o ičemu - svako delo se može braniti kao vredno jer odstupa od utvrđenih teorijskih "vrednosti" samim tim što teorijski sistem smatramo imanentno zlim.