Skretanje srpske fantastike udesno

[Lord Kufer]

Roman o Nikodiju Mariću se odlično snašo 

[scallop]

Pa, da. Mi mislimo da je o Tesli, a on o Nikodiju Mariću.

[Boban]

Mi od početka pišemo o svom okruženju.
Na konkursu Andromede (1976. godine) pojavile su se priče sa "domaćim" junacima.
Ja sam 1982. godine uveo ne samo domaći teren več u priču uneo prave, postojeće ljude sa stvarnim imenima i funkcijama.
Lazovićev "Sokolar" dobio je nagradu SFera otprilike 1983. Fipa od 1986. praktično sve svoje stvari smešta u domaćinski okrug.
U klubu LK smo se od samog početka zalagali da se u pisanju tretira domaća tematika.
Nije to pisanje nikakav odgovor na devedesete već stil i pristup koji su domaći fantastičari u tom trenutku negovali već deset godina.

[scallop]

Lepo je to, ali je - alternativna stvarnost. Morao bi da navedeš konkretno inače ćorak. I, da, Lazović je dobio Sferu 1987. I, da, tačno je da promena fokusa nije izazvana devedestim.

[Nightflier]

Na SFerinom sajtu stoji 1988. godina za "Sokolara". Da li mi se samo čini, ili ja Lazović jedini ne-Hrvat koji je dobio tu nagradu? Koliko je bila značajna u ex-YU?

[Джон Рейнольдс]

Добро, Бобане, домаћи оквир, јунаци, окружење... Океј. Али дозвољаваш ли могућност да се дела, па и твоја, могу тумачити - између осталог - и политички? Размишљам баш нешто, да није тог домаћег оквира, ове политичке теме у фантастичној књижевности не би ни било. Као да је "нагло појављивање" (а сад се испоставља да то није никакво нагло појављивање или скретање, већ су неки тиражи сад осетно већи) домаћих тема, окружења и ликова покренуло размишљање о "скретању удесно", док у супротном... шта? Да се сви писци држе спејс опера оваквих расправа не би ни било?

Покушавам да докучим зашто ти "домаћи оквири" толико привлаче пажњу, па и буде контроверзе. Око "Питера у свемиру" домаћег писца са страним псеудонимом не би се ломила копља, а ево ја баш мислим обрнуто - ти псеудоними су баш занимљива (и по мом мишљењу негативна) појава, а нестали су. Или ја не знам за њих.

[scallop]

Da, stoji da je 1988. ali je Sokolar objavljen 1987. Te godine je povelju dobio BoB, a nekoliko godina ranije i Slobodan Čurčić za "Šume, kiše, grad i zvezde". Ali, to je trebalo da nam je poznato i pre ovog topika.


Drugo je pitanje da li bi bilo ove teme, da nije bilo okretanja ka sopstvenom okruženju. Moguće je. Koga zanima imitiranje anglosaksonskog koncepta? Tako će biti i sa elfovima i cvelfovima kada naši pisci shvate da svi imaju svoje fantastično. Onda ćemo raspravljati o političkoj orijentaciji fentezija.

[Lord Kufer]

Nebavljenje dnevnom politikom je itekako politički čin, a politizacija književnosti je prostački čin.
Ismevanje stvarnosti je politički čin, ali nije politikantski.
Toga ima dosta u domaćem SF-u.
Žao mi je, ili baš ako hoćete, srećan sam zbog toga što naši pisci nisu ni levičari ni desničari nego su iznad tog šljameraja.

[Boban]

Meni je politička stvarnost odmogla.
Recimo, neki ljudi me nemilice pljuju da duvam u Miloševićevu trubu o Srbima kao odabranom narodu i da sam se potpuno uklopio u sliku koju je Miloševićev režim gurao devedesetih.
Jebiga... možda. Ja sanjam za vremenom kada će se PS čitati isključivo kao knjiga bez osvrta na trenutnu politiku koja mi nije bila niti primarna niti na pameti.

[scallop]

Eh, dok bude okruženja biće i okuženja.

[scallop]

Sad sam iz zabave pogledao kako stoji Bili Trej u Bibliografiji. Čovek ima 70 objavljenih priča u Večernjim Novostima, period 1985.-88. Sve u našem radioničkom formatu. Naravno, nema ni truna politike unutra, ali ja se i danas sećam jedne priče u kojoj su "mršavi istrebili debele, a ćelavi kosmate". Čist hajp toleranciji! Bio sam ubeđen da su na Večernje Novosti, osim njega, imali tapiju Milan Drašković i Konstantin Tezeus, ali jadac. Ili je Bibliografija jadac.   Drašković ima 27 priča u Politikinom zabavniku i 36 u zbirci u Kvazaru. Navodno, K. Tezeus nema nijednu u V.N!!!!! Njegove bi trebalo da budu IT Novine. Dalje, zirno sam i Bakića. On jeste kritički pisao devedesetih, ali je objavljivanje dostiglo kulminaciju u ovom veku. 

[Nightflier]

Mda. Jednu stvar sam smetnuo s uma kada sam pokretao temu - a to je vreme u kojem su dela nastajala. Zaboravio sam koliko je dugo PS pisan, ali čini mi se da je reč o nekih desetak godina, zar ne? Kao i Džon, i ja sam PS doživeo kao roman sa desničarskom porukom. Zanimljivo mi je Bobanovo jugoslovenstvo, odnosno njegovo takvo izjašnjavanje. Čini mi se da jedino etnički Srbi, ili oni koji se tako osećaju, javno žale za Jugoslavijom. Možda su ostale republike u pravu kada Jugoslaviju smatraju nadasve srpskim projektom. U tom smislu mi je zanimljivo što se Bobanova levičarska nostalgija kroz čitaočevu prizmu preobražava u desničarske stavove o sadašnjosti.

Sa druge strane, Bobanov roman je otišao u 2k primeraka, Goranov roman u 4k - a Dexin u 30k. Pri čemu prva dva u naslovima sadrže očigledne nacionalne elemente, dok "Konstantinovo raskršće" ipak zvuči krajnje neutralno. Dakle, bez obzira na nameru pisaca ili izdavača, naslovi sa direktno izraženim nacionalnim porukama ipak nisu privukli čitaoce u meri u kojoj je to postigao Dexin roman.

Goran je izjavio da je najveći broj "Teslinih" kupaca otpao na vanžanrovsku publiku. Bilo bi zanimljivo videti kako stoje stvari sa PS. Sasvim je sigurno da su kupci žanrovskih knjiga u velikoj većini ignorisali "Raskršće". Međutim, kako sva tri romana na neki način mogu da se smatraju alternativnom istorijom - Bobanov ponajmanje, Goranov svakako - očigledno je da je taj pristup žanru prava formula za privlačenje pažnje nežanrovskog čitalaštva. "Kosingasov" uspeh govori u prilog tome, čini mi se.

[scallop]

Uf! Od svega što je tebi očigledno, tačna je samo Goranova izjava. Nju je čulo tridesetak prisutnih. Apsurdno je da polemišem sa ostalim, jedino moram da napomenem da Jugoslavija sigurno nije srpski projekt.

[Nightflier]

Očigledno is in the eye of beholder.

[scallop]

Ja to tako ne bih ni prevodio. Očigledno je u oku više posmatrača, a kod tebe je "ja vidim kao...". Ako Goran jasno nagovesti ko je kupovao knjige, teško je potom izjaviti da je alternativno motivišuće za nežanrovsku publiku. Nežanrovska publika pojma nema šta je roman o alternativnoj stvarnosti. Ako su Tesla i Poslednji Srbin nacionalni markeri, kako to da Nišlija Konstantin to nije? Bar sve Nišlije to znaju. A, jugoslovenstvo je postulirano pre 400 godina kroz Sv. Jeronima (Hijeronima), a on nije srpski svetac. I tako redom. Za izvođenje zaključaka nije dovoljno poznavanje prodatih tiraža pojedinih knjiga, kao što nije bilo dovoljno osvrnuti se na tri priče u postavljanju okvira za skreatnje udesno. Meni su pre dva dana javili da više nema "slobodnih" Grbovnika i to je već preko srpskih kapaciteta kupovine fantastike. Mora da ima i onih koji su naseli na naslovnicu ili naznake istorijskog romana.

[Dirty Old Man]

Najveći broj kupaca BILO ČEGA što se iole proda otpada na nežanrovsku publiku. Žanrovska publika je previše malobrojna da bi bila komercijalno relevantna. Pogotovo se čini sve besmislenijim objavljivati žanrovske knjige u prevodu jer ta ciljna grupa mahom: a) zna engleski: b) ima kompjuter i ne plaši se da ga upotrebi (u cilju besplatnog DL-a). A za domaće knjige samo treba da sačekaju da se pojave na Bane-Prevozu ili nekom sličnom sajtu.

[varvarin]

..Ja Lazovića nikako ne vidim desno, posebno ne u današnjim uslovima, a to se iz njegovih stavova u literaturi jasno vidi. Mogli bismo mu pripisati eskapizam, ali ko se od nas nije napajao na tom vrelu?

Hvala ti. Ni ja sebe ne vidim udesno.
Ako kažem - ovde smo, i ostaćemo, pa kol'ko košta! - da li je to desno skretanje? 

[scallop]

To ti je "Živosaranjeni" aka "Poslednji Srbin".

[varvarin]

[

S druge strane, koliko juče mi je jedan prijatelj u razgovoru izneo stav da je krajnje neprihvatljivo baviti se bilo čime što se dotiče srpskog nacionalnog pitanja, pošto je to bavljenje dovelo do ratova devedesetih. Čak mi je kao primer naveo tu priču o letećem tanjiru u Lajkovcu, sa opaskom da je u to vreme bilo poželjno baviti se fantastikom na taj način, jer je to značilo kvalitativni pomak u percepciji domaće fantastike (moje reči, ne njegove), dok je sada to opasno, jer je srpsko društvo već dovoljno egocentrično i ne treba dodatno raspirivati taj žar.

Ima li komentara na to?

Ima. Prijatelj ti je magarac.

[Nightflier]

Najveći broj kupaca BILO ČEGA što se iole proda otpada na nežanrovsku publiku. Žanrovska publika je previše malobrojna da bi bila komercijalno relevantna. Pogotovo se čini sve besmislenijim objavljivati žanrovske knjige u prevodu jer ta ciljna grupa mahom: a) zna engleski: b) ima kompjuter i ne plaši se da ga upotrebi (u cilju besplatnog DL-a). A za domaće knjige samo treba da sačekaju da se pojave na Bane-Prevozu ili nekom sličnom sajtu.

Potpuna istina.

[scallop]

Bio sam na Bane prevozu. Nema strane na B, nema mojih knjiga, a bome, ima jedna od ovde traženih starijih izdanja.

[Nightflier]

Ja to tako ne bih ni prevodio. Očigledno je u oku više posmatrača, a kod tebe je "ja vidim kao...". Ako Goran jasno nagovesti ko je kupovao knjige, teško je potom izjaviti da je alternativno motivišuće za nežanrovsku publiku. Nežanrovska publika pojma nema šta je roman o alternativnoj stvarnosti. Ako su Tesla i Poslednji Srbin nacionalni markeri, kako to da Nišlija Konstantin to nije? Bar sve Nišlije to znaju. A, jugoslovenstvo je postulirano pre 400 godina kroz Sv. Jeronima (Hijeronima), a on nije srpski svetac. I tako redom. Za izvođenje zaključaka nije dovoljno poznavanje prodatih tiraža pojedinih knjiga, kao što nije bilo dovoljno osvrnuti se na tri priče u postavljanju okvira za skreatnje udesno. Meni su pre dva dana javili da više nema "slobodnih" Grbovnika i to je već preko srpskih kapaciteta kupovine fantastike. Mora da ima i onih koji su naseli na naslovnicu ili naznake istorijskog romana.

Krenuo sam da kucam nešto drugo, pa sam shvatio da džabe kucam pošto te ništa ne razumem. Vrlo je verovatno da je problem u meni, ali propustio sam da dešifrujem bar dve trećine metafora koje si na ovom topiku iskoristio. Izvini.

[Nightflier]

[

S druge strane, koliko juče mi je jedan prijatelj u razgovoru izneo stav da je krajnje neprihvatljivo baviti se bilo čime što se dotiče srpskog nacionalnog pitanja, pošto je to bavljenje dovelo do ratova devedesetih. Čak mi je kao primer naveo tu priču o letećem tanjiru u Lajkovcu, sa opaskom da je u to vreme bilo poželjno baviti se fantastikom na taj način, jer je to značilo kvalitativni pomak u percepciji domaće fantastike (moje reči, ne njegove), dok je sada to opasno, jer je srpsko društvo već dovoljno egocentrično i ne treba dodatno raspirivati taj žar.

Ima li komentara na to?

Ima. Prijatelj ti je magarac.

Može biti. Ali je moj prijatelj i ja ga veoma cenim, kao i njegovo mišljenje. Stoga me ta rečenica vređa.

[scallop]

Nije dovoljno da razumeš samo ono što ti napišeš. Ja se trudim da razumem tebe.

[Nightflier]

Pa trudim se i ja da razumem tebe. Da ne želim da te razumem, ne bih ni pokretao temu. Ali ne mogu da shvatim šta mi poručuješ kada počneš da koristiš metafore. Očigledno da mi nedostaje odgovarajući šifrarnik. Ne mislim da je problem u tebi, već u meni. Savršeno te razumem kada govoriš direktno.

[scallop]

Mene ovde obično ne razumeju kad im se ne dopadne ono šta napišem. Evo, i na topiku o Deksinom romanu se zakačiše oko "medijske inteligencije" kojoj se svuda uslovljava čitanje, pa i kupovina. Izdavačka politika i čitalački refleks apsolutno ne govore ništa o kvalitetu dela, o kretanju i skretanju domaće fantastike. Ja sam u raspravu uneo niz autora i njihovih dela, kod većine ponudio način kako to posmatrati u okviru teme skretanja. Isto tako, ponudio sam razlikovanje ideologije i politike u delima, tajming promena, pa i mnogo drugog. Budući da imaš drugi pristup, naravno da ti to ne odgovara. Ne odgovara ni drugima koji su već utekli sa teme. Ali, vidiš da me prilično razumeju pisci o kojima se govori, pa se i javljaju.

[Mme Chauchat]

Budući da imaš drugi pristup, naravno da ti to ne odgovara. Ne odgovara ni drugima koji su već utekli sa teme.

Zavisi šta se podrazumeva pod "pristupom". Ako je "pristup" da se tvrdi kako ja ne znam kako treba da izgleda naučni rad o književnom delu, ili da ne umem da raspoznam dobar naučni rad od lošeg, ili da ne razumem vaše jednostavno objašnjenje pa sa složenim nećete ni da pokušavate, ili da je strašno što sam uopšte upoznata sa tuđim radovima a ne iznosim samo "autentično" mišljenje dato s neba, dakle, ako je "pristup" da me omalovažavate i uvredite zato što se ne slažem sa vama, e, onda je povlačenje sa teme jedini način da ostanem pristojna prema nekome dvaput starijem od mene.

[scallop]

Ako duplo mlađa old mene umeš da budeš tako nadrndana, možeš misliti koliko tek ja mogu. Ja sam izneo svoje mišljenje koje se ne slaže sa tvojim. Ne slaže se ni jedan od pominjanih autora - Lazović. Uvredljivost nije na popisu alata rasprave o bilokojem naučnom radu. Pisanje naučnih radova se pokorava Sterdženovom kriterijumu pa ljudi i dalje pišu radove i objavljuju ih, a indeks citiranja ih trpi bez obzira da li ih pominju u pozitivnom ili negativnom kontekstu. Hajde, nemoj da se ljutiš, ja ništa nisam napisao protiv tebe. Jedino sam obavezan da reagujem ako ocenim da neki tekst ima posledice na oblast kojom se i sam bavim. Pokušaj da se staviš u ulogu nekog istraživača kome, kroz 30 godina, dopadne u ruke ovaj tekst i počne na osnovu njega da izvlači svoje zaključke.

[varvarin]

... ali od trojice najčitanijih srpskih fantasta, sva trojica se bar na neki način bave izrazito nacionalnim temama i dvojica bar u nekoj meri zastupaju konzervativno-desničarske stavove.
Zanima me, gde se dede levičarska, internacionalna fantastika?

...Takođe, pisanje ovakve proze - alternativna istorija, istorijska fantastika itd - nešto je čemu su trenutno mnogo više skloni autori konzervativnog opredeljenja, a ako me neko bude pitao zašto, podsetiću (makar starije) kako se proveo Siniša Kovačević sa "Svetim Savom"; to, doduše, nije bila fantastika već "samo" istorijska drama, ali potpuno van domaćih standarda za istorijsko štivo, sa umereno kritičkim stavom prema Savi. Kakvo je trenutno stanje u domaćoj javnosti, ne verujem da bi iko danas rizikovao sa takvim tekstom.

Bio sam na ivici da se izvinim anonimnom prijatelju Noćnog Letača, ali posle pažljivijeg čitanja ovih nekoliko stranica, više ne želim.
Ima ovde suviše stvari što mene podsećaju na žene u crnom-žutom-pepito i drugim bojama, ili stvari koje me podsećaju na Čedin poklič da Republiku Srpsku treba ukinuti jer je genocidna tvorevina... Ako neko kaže: Nemojte o nacionalnom, pu, pu, pu, to je kakano... - neka mu bude, ali onda će čuti i drukčije tonove.
Pošto sam jedan od pomenutih ovde, dozvolite i lično viđenje: Ako sam desničar zato što MRZIM ono što Amerika radi na međunarodnoj sceni, a pre svega zbog onog što je radila i radi OVDE - onda sam desničar. Ali baš ih mrzim.
Da li sam desničar zbog onih priča koje se dešavaju u Bosni za vreme poslednjeg rata? Bio sam ubeđen da fantastični element u tim pričama prevazilazi mogući nacionalistički element, možda grešim. No - da li je intelektualno korektna samo priča u kojoj su Srbi smradovi, koje treba tući?

Veseli Ivan Đorđević, o kome mislim najbolje, insistira na ...povratku tradicionalnim vrednostima u nekim mojim pričama. Otprilike tako. Pri tome, namerno se uzdržava od vrednosnog suda, što je takođe OK. Nisam želeo da ulazim u polemiku s njim, ali - za mene dok sam pisao te priče, te tradicionalne vrednosti uopšte nisu bile posebno važne, i mislio sam da će to tako izgledati i čitaocu. Meni je bila važna dilema - šta da čini mali narod, kad se nađe golog dupeta na vetrometini? Prilično logično je da će posegnuti za tradicionalnim vrednostima, ali...  Evo primer: Đorđević u priči VELIKO VREME nalazi moju pohvalu tradicionalnoj, domaćinskoj Srbiji, a kontra truloj Evropi.
A ja hteo da kažem da za Srbe ne bi bilo sreće čak i kad su presvukli ćurak naopako, okrenuli sve svoje vrednosti naglavačke, i u jednoj alternativnoj stvarnosti prišli Napoleonu, a protiv Rusa. Jednostavno, na takvom smo mestu da sreće nema.
Ako to čitalac ne vidi... dozvoljavam da sam potpuno omanuo, ali rekao bih da je ovo bilo prilično jasno.

No, možda ćete me ubediti da sam desničar a da nisam svestan toga. I to je moguće.
Ali bio sam u šarenoj grupi koja je pokušavala da piše nekakvu domaću fantastiku još tamo, od sredine sedamdesetih godina prošlog veka. I sećam se sopstvenog pitanja:  Ako jedan Rodžer Zelazni može da piše o bogovima raznih religija - zašto, majku mu, jedan Srbin ne bi mogao da piše priču u kojoj pominje  slovenske bogove, bogove svojih predaka? 
Svojih. Predaka.
Za to nije neophodno da uvozimo bogove i pretke. Tuđe.
Tako nastade ovde pominjani SOKOLAR. U želji da se napiše nešto što ima temelje ovde. I u Lajkovcu, ako treba.
Uopšte nisam bio sam u takvom razmišljanju - Filipović, Boban, Radmilo, Ćurčić... došli su na tu ideju neko pre mene, neko malo posle. Bilo je, pa, u vazduhu.
Da priča ne mora da se dešava u Njujorku ili Atlantik Sitiju.   Zvuči desničarski?  OK.
I pri svemu tome, bio sam prilično internacionalistički raspoložen.
Zašto više nema nadnacionalnih priča? Deo odgovora nalazi se u onome što mi reče jednom naš drugar Filipović: Više se ne piše SF, samo F, zato što je JA-princip pobedio nad MI-principom. Na svetskom planu. Boli ljude dupe šta će biti s rasom. Briga ih je samo za dotično dupe.
Savršen odgovor.

Da, ratovi devedesetih doneli su i odgovarajuće teme. Ali želja da se piše nešto što ima korene OVDE, znatno je starija.
I nije ni malo desničarska. (Mada, moram da kažem, uredniku SIRIUSA Hrvoju Prćiću nije se svidela moja alternativna istorija NOĆ KOJA BI MOGLA PROMENITI SVE. Nanjušio je da bi nuklearno oružje u njoj moglo biti upereno i protiv Hrvata!)

Po čemu je to alternativna istorija - desničarski žanr??? Ili je to samo ako je piše Srbin???
Za mene je alternativna istorija - divna intelektualna igra. Proceni da li je poznati tok istorije mogao, pod kojim uslovima, da skrene na neku bočnu stazu, stranputicu... i kako bi svet izgledao tada?
Pravovernom  staljinisti ovo bi bilo vrlo sumnjivo, naravno.  Ali zašto se ovde o alternativnoj istoriji govori u negativnom kontekstu? Jel ovde neko čit'o  PAVANE, ili ČOVEKA U VISOKOM DVORCU?  Ili OTADŽBINU?  Alo!!

Toliko od jednog pripadnika desničarskog klana, ne bih više zamarao.

[Mme Chauchat]

Ok, meni je sad zbilja jasno da se ne čita pažljivo ono što sam ovde pisala, a ovamo se citira moj post. Molim vas: gde sam ja ovde napisala "Lazović je desničarski pisac"? Gde ima moja izjava: "alternativna istorija je desničarski žanr"? Gde sam napisala "ne treba pisati o nacionalnim temama"? Mislim, hej, pa ja navodim Sinišu Kovačevića kao primer kritičkog pisanja o vlastitoj istoriji, da nije sad on možda LDP-ovac?


E, a sad da zamolim za kraj sve prisutne da mi ne podmeću ono što nisam rekla, hvala unapred, doviđenja.

[ALEKSIJE D.]

A kad bi se dotični romani zvali:
"Poslednji Kurdistanac"
"Dioklecijanovo križanje"
"Čovjek koji je ubio Penkalu"
da li bi onda pričali o desničarskom elementu u srpskom sf-u?
Ako je desničarski (nacionalistički element) toliko važan za prođu na tržištu, eto autorima predloga: zamenite imena, nek junaci budu Jura, Tomislav, gospodin Penkalo kao najveći hrvatski izumitelj, promenite toponime, udrite malo po novohrvatskom i uspeh je zagarantiran...
Kojim se, bre, vi ljudi glupostima bavite!
Što bi rekli u Švajcarskoj: "Ko u siru rupe gleda, samo rupe vidi".

[varvarin]

Za koleginicu po forumu, i bez želje da rastežem ovo:
Piše da je alternativna istorija nešto čemu se uglavnom okreću autori konzervativnog opredeljenja.
To nije ništa loše, i verovatno sam i ja sam konzervativac, popriličan.
Ali:  taj žanr nije ekskluzivno lovište konzervativaca. Njega ne pišu samo da bi nam pokazali kako nam je lepo moglo biti, da je car Dušan duže poživeo...
Ako niste, bacite pogled na roman OTADŽBINA od Roberta Herisa, nećete se pokajati.
S poštovanjem, Varvarin

[Mme Chauchat]

Ali:  taj žanr nije ekskluzivno lovište konzervativaca. Njega ne pišu samo da bi nam pokazali kako nam je lepo moglo biti, da je car Dušan duže poživeo...

Naravno, nisam ni mislila da tako generalizujem.
U svakom slučaju, hvala vam na odgovoru!

[Nightflier]

@Varvarin & @Jevrtropijevićka

Moj prijatelj daleko od toga da je anoniman. Samo ne želim da ovde mašem njime. Njegov stav mi je bio zanimljiv - i ponukao me je na razmišljanje o svemu ovome - zato što je on član kluba od osamdesetih godina, učestvovao je u žirijima i radio još koješta nešto, pa sam njegovo mišljenje smatrao relevantnim. Njemu ne moraš da se izvinjavaš, pošto ni ne čita ovu temu, ali bilo bi lepo da se izviniš meni. Kako bi se osećao da ti kažem, recimo: "Kum ti je magarac"? Ili već neka druga životinja? (Pri čemu ne znam ko ti je kum, da se razumemo, niti me zanima. Primer ubran sa neba.) Dakle, ako ti smeta ono što pišem, ako se ne slažeš sa time, slobodno mi reci da sam ja magarac. Može li tako?

Potom, pošto sam ja pokretač teme - daleko od toga da sam žena u crnom. Istina, nosim crno, ali to je zato što sam debeo, pa kao i ostali debeli ljudi, želim da izgledam mršavije. Moje pitanje nije bilo napad na domaće pisce - pri čemu mi se čini da domaći pisci i solarne erupcije doživljavaju kao napad na sebe. Mnogo ste, bre, osetljivi. Odnosno, mnogo smo MI osetljivi. (Pošto ne znam šta nekoga čini domaćim piscem, pretpostaviću da je to objavljivanje u nečemu štampanom. Ako je tako, objavljivali su i moje pesme i priče, pa sam valjda i ja pisac.) Tema koju sam pokrenuo u neku ruku se čak manje tiče istinskih političkih stavova pisaca, a više je pokušaj da se utvrdi koliko su pisci pošli za aktuelnim temama kako bi privukli više čitalaca. Ni u tome ne vidim ništa loše. I desno i levo su legitimna politička uverenja. Dapače, moj prijatelj magarac mene smatra još malo pa gensekom Slobajundgena (premda je to daleko od istine). A znaš li zašto tako gleda na mene? Upravo stoga što znam kako se odvijala Bitka kod Velbužda, recimo, ili koje je godine osnovan nesrećni Red zmaja i sa kojim ciljevima. Kod ljudi koji su se opekli devedesetih počesto je dovoljno da neko poznaje srpsku istoriju, pa da bude proglašen za četnika. U mom slučaju, četnici su mi jurili pradedu da ga zakolju, pa im nisam sklon - ali ne osuđujem Dexu zato što želi rehabilitaciju Draže Mihailovića, ništa više nego Bobana zbog toga što žali za Jugoslavijom. Pri čemu, iako sam ponosan na svoje genetsko nasleđe i jezik kojim govorim, ne stidim se da kažem kako je Jugoslavija zaista bila srpski projekat i da su Hrvati i Slovenci zaista želeli da žive u svojim, nezavisnim državama. Da nastavim sa ovom digresijom, čak je i u Cesarecovoj ostalo zapisano "Živjela sovjetska Hrvatska!", ne Jugoslavija.

Dakle, moje pitanje je bilo - pitanje. Ne napad. Pri čemu tebe nisam spominjao, jer niti sam čitao tvoja dela, niti sam te smatrao predmetom ove teme. Ograničio sam se na pisce koji su danas najistaknutiji, makar u medijskom smislu. Zanimalo me je da čujem o političkim opredeljenjima pisaca upravo zbog toga što mi se čini da ih čitaoci ponekad doživljavaju drugačije nego što ti pisci osećaju. Uostalom, to nije slučaj samo sa našim piscima alternativne istorije. Evo šta sam pitao jednog od najvećih savremenih pisaca tog podžanra:

NF: You tend to describe "great white hunters" so well that many consider you to be right-wing writer, but at the same time one of your most famous character is a African-American lesbian. In your Peshawar Lancers, Change novels and Lords of Creation novels Russians are depicted as stupid bad guys, but at the same time you chose to write a short novel for GRRM's Warriors set in post-Change Russia (I haven't read it yet. I'm waiting the book to arrive). Is there a purpose to choosing stereotypical bad guys and then turning all that upside down?

SM: There may be, but the process is subconscious. I'm upfront about my debt to the great adventure writers of the past like Harold Lamb (who was also fond of Cossack heroes, by the way, which is what my story in Warriors features) but I'm of my era, not theirs.

Dakle, kao što vidiš, i njega sam pitao da li sebe smatra rasistom. Možda malo uvijeno, ali da se pročitati između redova. Video si šta mi je odgovorio. Jevtropijevićkine rečenice koje si naveo blistavo su izbrušene - toliko da se klanjam koleginici i njenom umeću, ako uopšte mogu sebi da dozvolim da je smatram koleginicom. Žena je rekla: "...trenutno mnogo više skloni autori konzervativnog opredeljenja..." Dakle, ključne reči su "trenutno" i "mnogo više", što znači da je stanje stvari sklono promenama i znači da ima i pisaca alternativne istorije koji nisu konzervativnog opredeljenja. Posmatrajući stranu lektiru, izuzetno bih se složio sa tim. Na jednog Harisa (kojeg sam svojevremeno čitao kako bi se odlučilo da li će ga Laguna objaviti ili ne) ili Flinta dolazi deset Ringoa. S druge strane, junaci naših priča nisu Žikica Jovanović ili Boško Buha, već Apis, Pašić. Istorijske ličnosti iz vremena stvaranja građanske srpske države. Naravno, to očigledno korespondira sa sadašnjim trenutkom, ali je ipak teško otrgnuti se utisku da je autor takvih priča više nego konzervativan. Međutim, postavlja se pitanje - koliko je taj utisak tačan. Naime, kada Stirling piše o plavokosom zelenookom škotsko-švedskom paladinu, svi ga optužuju za rasizam. Kada piše o kao ugarak crnoj lezbejki, niko to ni ne primećuje. Istorija je sama po sebi trusno tle za razgovor, čak i bez dodatka književnosti, ali mislio sam da je ovaj forum pravo mesto za razgovor sa piscima fantastike i istorijske fantastike upravo stoga što istorija igra tako veliku ulogu u našim životima i svakodnevici, počevši od toga da devedeset odsto ljudi i dalje misli da je Vuk Branković izdao Lazara. Kada sam već citirao svoj intervju sa Strilingom, hajde da se opet poslužim tim:

NF: I live in Serbia and whole of Balkans is burdened by too much history.

SM: "May you live in interesting times", as the saying goes. Generally speaking we Anglo-Saxons export our interesting bits.

NF: A large part of us living here have different blood comingling in our veins. I myself am part Serb and part Vlach (Walachian). You were born in France and lived in several countries before settling in New Mexico and you write alternative history - that gives you unique perspective on history and interpretations of history. In your opinion - does ours, yours, everyone's history really matter, or it's just burden of fables and half-truths?

SM: The answer to that question is "yes", I'm afraid! Yes it matters, yes, there are fables and half-truths (remember the story of the four blind men and the elephant) but fables and myths themselves are real things, and things of terrifying power. Humans live by their dreams -- the trouble starts when they try to live -in- their dreams.

Čovek se čak poslužio istom metaforom kao Skalop pre nekog broja postova.

[Nightflier]

Mene ovde obično ne razumeju kad im se ne dopadne ono šta napišem.  Ali, vidiš da me prilično razumeju pisci o kojima se govori, pa se i javljaju.

To bi sad značilo da se pravim blesav, pa te ne razumem kada mi tako odgovara?

Na stranu što mi to za moj ukus previše vuče ka optužbi za licemerstvo, nisam baš siguran ni da je tačno u drugoj citiranoj rečenici. Ako ste ti i Boban primer razumevanja među piscima, onda nam je pod hitno potreban rezervni jezik. On kada misli da te je pohvalio, ti misliš da te je napao.

[varvarin]

... S druge strane, junaci naših priča nisu Žikica Jovanović ili Boško Buha, već Apis, Pašić. Istorijske ličnosti iz vremena stvaranja građanske srpske države. Naravno, to očigledno korespondira sa sadašnjim trenutkom, ali je ipak teško otrgnuti se utisku da je autor takvih priča više nego konzervativan. Međutim, postavlja se pitanje - koliko je taj utisak tačan.

Pošto ja Apisov lik nosim na štitu (a on je bio kraljoubica), moram da pitam: Zašto likovi iz vremena stvaranja građanske  srpske države ostavljaju utisak da je autor konzervativan ??
A da sam pisao o seksi orgijama u starom Rimu?
Inače, Apis se u mojim pričama sreće s Đavolom. Da li  bih bio manji konzervativac da se u priči s Đavolom sreće Čeda Jovanović?
Pošto te zanima politička orijentacija autora: priča BELI VITEZ naknadno je pojačana u tom pravcu kratko vrema  posle petooktobarskih događaja 2000. Na svim kanalima, u svim novinama, iste face pljuvale su po srpskom nacionalizmu. Ako si jednom slušao N.Kandić, jasno ti je.   I dotle sam u priče turao određene srpske likove - a ovaj put sam ih boldovao.
Bez ikakve želje da time privučem čitaoce.

[Nightflier]

O, džebote! Vataš se za tog Čedu i Kandićku kao za plot! Što se mene tiče, prezirem ih iz sve snage. Zajebao si se ako me smatraš drugosrbijancem, ili kako se već to zove, samo zato što sam pokrenuo ovu temu. Mrzim ih, prezirem ih, smatram ih licemerima sve do jednoga, pizdama izdajničkim, koji su se nafatirali u vreme komunizma, a sada serendaju po tome kako bi mogli da se i dalje nafatiravaju. Jesmo li to raščistili? Nadam se da jesmo. Kada ti kažem da si konzervativan ili da si desničar - ne napadam te. Ne optužujem te da si zločinac. Kada kažem da nešto ima nacionalne odrednice, ne smatram to uvredom. Pobogu, pa ne može da se zamisli nacionalističkija zemlja od Francuske! (Premda bih voleo da je naš nacionalizam kao njihov.)

Pitaš zašto likovi iz vremena stvaranja građanske srpske države ostavljaju utisak da je autor konzervativan? Zato što su to likovi iz vremena stvaranja građanske SRPSKE države. Da nema tog "srpske", ne bi bilo ni konzervatizma. Građanska država suprotstavljena je nacionalnoj državi po tome što je najpre bitno da si građanin, a posle kojeg si etniciteta. U nacionalnoj državi bitno je najpre kojeg si etniciteta, a onda da li si građanin. Primer za to su Francuska i Nemačka, recimo. Srbija je po svom Ustavu bliža Nemačkoj.

Još jednom, ovo nije optužba ni za šta. Niti mogu da tvrdim kakav si ti čovek, jer te van foruma ne poznajem dobro, niti sam čitao tvoje priče pa da o njima govorim da su ovakve ili onakve.

[Джон Рейнольдс]

Pitaš zašto likovi iz vremena stvaranja građanske srpske države ostavljaju utisak da je autor konzervativan? Zato što su to likovi iz vremena stvaranja građanske SRPSKE države. Da nema tog "srpske", ne bi bilo ni konzervatizma.

Ово сам и ја написао у бар два поста досад, али у форми питања, чини ми се.

Мене више занима због чега међу читаоцима постоји та перцепција, типа... Аха! Овај пише о српској историји/личностима/чемугод! Он је десничар/конзервативац/наци(онали)ста! Откуд тај... "програм"?

ПС Ево Бобан је чак дао директан одговор да се политиком није бавио, да би чак волео да људи не читају његов роман као политички, али се то ипак догађа. Ето примера. На страну што га ја видим "надесно".

[Nightflier]

Pitaš zašto likovi iz vremena stvaranja građanske srpske države ostavljaju utisak da je autor konzervativan? Zato što su to likovi iz vremena stvaranja građanske SRPSKE države. Da nema tog "srpske", ne bi bilo ni konzervatizma.

Ово сам и ја написао у бар два поста досад, али у форми питања, чини ми се.

Мене више занима због чега међу читаоцима постоји та перцепција, типа... Аха! Овај пише о српској историји/личностима/чемугод! Он је десничар/конзервативац/наци(онали)ста! Откуд тај... "програм"?

ПС Ево Бобан је чак дао директан одговор да се политиком није бавио, да би чак волео да људи не читају његов роман као политички, али се то ипак догађа. Ето примера. На страну што га ја видим "надесно".

Pogledaj moj odgovor Varvarinu.

[Boban]

Znači, stvaranje građanske Srbije je konzervativizam, za razliku od stvaranja građanske bilo koje druge države?
Ljudi, bre, pogledajte malo kako zvuči to što pišete...
Ja sam Jugosloven, ali smatram da bi za Srbe bilo mnogo bolje da je umesto Jugoslavije napravljena Velika Srbija.
I ne samo za Srbe... garantujem da bi bilo milion žrtava manje u XX veku da smo imali Veliku Srbiju u nebitno kojim granicama.
Suština je u sledećem: Srbima je Jugoslavija podmetnuta kao sinonim za SVE SRBE, dakle, ne samo Pravoslavce. Srbi su najvećma prigrlili Jugoslaviju jer im se činila kao najbolje rešenje.
I bila bi da su je zaista vodili Srbi i uredili po modelu VEĆINE kao što se svuda u demokratskim društvima radi, a ne da govnjivih 10% pripadnika manjine određuje celokupnu politiku države.
Demokratija znači VLAST VEĆINE, a ne da se prvo podmiruju manjinske potrebe.
Zato je Jugoslavija ispala loša za Srbe, koji su iz nje izašli sa trećinom teritorije manje nego što su imali kada su je pravili i sa bar milion svojih žrtava na prostorima koji su ostali van granica Srbije.
Kada kažem da sam Jugosloven ja mislim na veliku lepu državu koja bi donela boljitak svima, a ne poslužila samo kao prelazno rešenje da govnjive nacije koje nikada ne bi nigde ni bile pomenute dobiju svoju državu.
Pa dvadesetih godina XX veka nisi smeo nijednom Dalmatincu da kažeš da je Hrvat. Ja imam antologiju jugoslovenske književnosti iz tog vremena gde postoji jasna odrednica Dalmatinac pored Hrvat.
Uostalom, Dalmacija je ucenila Hrvatsku da će pristupiti Srbiji ako ne pristanu na Jugoslaviju i to je bio tas koji je presudio... onda perfidna višedecenijska igra, u srpskoj vrhuški stalno gologuzija koju lako potkupiš da se ne meša u svoj posao i jedna divna ideja ode u kurac.
I sada neko hoće da mi kaže da je to konzervativizam, a ovo je kao napredak, svaka vaška obaška...
Ceo svet se ujedinjuje, samo su nas i Ruse rasparčali i to je kao slučajno... nas po ustavu iz 1974, njih po ustavu iz 1975... slučajno, a?

[Father Jape]

Nije da sam pažljivo čitao prethodne postove, ali valjda nije bitno što se piše o stvaranju srpske države, ili srpskog građanskog društva, već je bitno iz koje vizure se to radi. Da li je stav autora kritički ili nekritički. Koje ličnosti i dela se kritikuju, a koja aboliraju. U koje se svete krave bocka, a sa čijeg obraza ljaga pere.

[varvarin]

... I da to ima veze s fantastikom.   

[scallop]

Čovek se čak poslužio istom metaforom kao Skalop pre nekog broja postova.

Ja još lupam glavom da prepoznam o kojoj se metafori radi.

[Ghoul]

Čovek se čak poslužio istom metaforom kao Skalop pre nekog broja postova.

Ja još lupam glavom da prepoznam o kojoj se metafori radi.

e pa ne možeš očekivati da ljudi bdiju nad tvojim postovima i odgonetaju zamumuljene metafore i aluzije i kriptični jezik, a da tebi, zauzvrat, odmah sve bude jasno na prvo čitanje u tuđim postovima!

[Nightflier]

Čovek se čak poslužio istom metaforom kao Skalop pre nekog broja postova.

Ja još lupam glavom da prepoznam o kojoj se metafori radi.

Slon i miš.

[Nightflier]

Znači, stvaranje građanske Srbije je konzervativizam, za razliku od stvaranja građanske bilo koje druge države?

Ne. Jedno je građanska država srpskog naroda, a drugo je građanska država Srbija. S tim da ako mene pitaš za moj političko-istorijski stav, i ja sam na Pašićevoj strani. To jest, mislim da je trebalo pripojiti Bosnu i Makedoniju Srbiji, a Hrvatsku i Sloveniju pustiti da ostanu u sastavu neke druge države i mirna Bačka. To bi značilo da sam po tome i ja konzervativac i desničar. Pa, u ovom konkretnom slučaju - jesam.

[scallop]

Eh, znao sam ja da nema šanse. Samo je slon isti. Uslovno "moja" metafora je o eskiviranju teme, a ova druga, o različitim tačkama percepcije.   

[Father Jape]

... i ja sam na Pašićevoj strani. To jest, mislim da je trebalo pripojiti Bosnu i Makedoniju Srbiji, a Hrvatsku i Sloveniju pustiti da ostanu u sastavu neke druge države i mirna Bačka.

Stad će Steva da te pita, a Vojvodinu? 

[Meho Krljic]

To je podmirio pominjanjem Bačke.

Nego, nacionalni ton u pisanju i izraženi nacionalizam ne moraju biti striktno desničarske stvari ni po jednoj definiciji kojom je operisano na ovom topiku. Ali bilo bi dobro da se složito makar oko jedne definicije.

[Dirty Old Man]

Mislim, hej, pa ja navodim Sinišu Kovačevića kao primer kritičkog pisanja o vlastitoj istoriji, da nije sad on možda LDP-ovac?

Mislim da je i dalje DSS-ovac. Dakle, desničar?