endless nights

[kurdi]

jel izdrzo neko do kraja?

[sigismundus]

ej, pa nije to za čitanje odjednom. treba polako. meni ostaju još tri priče. i radujem se danu, kad ču biti spreman, da pročitan novu. sada se još uvek, novo na novo, prisečam one priče sa detinjstvom u italiji. kad se čovek vrača na mjesto, gdje je kao klinac prvi puta sreo smrt. još nisam spreman za novu.

sigismundus

[phuzzy]

Izdrzo i nastavio dalje, u razne avanture raznih sporednih likova po raznim alternativnim naslovima...

[kurdi]

huh, ovo sve zvuci kao da vam se svidja...

meni u toj knjizi jedino dream-ova prica iole lici na ono sto ocekujem od gaimana/sendmana.

death mi je ok ona stara prica, ali veza sa ratom u iraku i sl mi je bezveze.

despair nije strip. poneki od portreta jos i imaju neku snagu, ali kad se svi saberu, manji mi je utisak od one jedne strane iz brief lives gde onaj lik razmislja dal da se ubije posto mu je zena nasla svu dechju pornografiju.

delirijum je na granici stripa, nikada nisam bas obozavao sjenkejevica... kao ni mckeana kad pokusava da radi te komplikovane kolaze i mazarije. podseca na mckeanov arkham asylum, sto kod mene nije neka preporuka.  

destruction... yeah, ok, lukeworm.

desire je na nivou manarinih skorijih radova. i crtez (sto je ok) i prica (sto nije ok spram gaimanovih standarda). bilo bi ok za usput procitati u nekom heavy metalu.

destiny... potpuno debilno i isprazno za bilo koga ko je vec citao sandmana (mada je dobro nacrtano)

sve u svemu imam utisak da je cela knjiga napisana za ljude koji nisu citali sandmana, neilove nove literarne postovaoce i urbane intelektualce koji misle da je tako kool otkriti stripove pod stare dane.

[Boban]

Šta je loše u tome otkriti stripove pod stare dane?
Zar je bolje ne otkriti ih nikad?

Meni kod Gejmena definitivno najvise smeta neprekidni osećaj da sam pročitanu rečenicu ili opisanu scenu već negde sreo.
Ako se zanemari to, prilično je dobar.

[sandman]

jel izdrzo neko do kraja?

jel to znaci da ti NISI?

cemu onda ovi mouth fulla crapp komentari?  

[sandman]

Meni kod Gejmena definitivno najvise smeta neprekidni osećaj da sam pročitanu rečenicu ili opisanu scenu već negde sreo.
Ako se zanemari to, prilično je dobar.

tesko da moze da se zanemari, jer je intertekstualnost vrlo namerna kod gaimana kao pisca.
cak cu ici toliko dalakeo da tvrdim da je upravo to onaj deo njegove vestine hvaljen i kicen lovorikama u obliku prestiznih nagrada za knjizevnost i strip. upravo zbog tolikih arhetipova u Sandmanu, upravo zato sto delo citira nebrojene filmove i romane, taj deja vu osecaj utice na citaoca noseci sa sobom nebrojene situacije iz drugih dela za koje cemo tek nekim naknadnim povezivanjem u sledecem citanju postati svesni (cesto cak ne sasvim jednoznacno, jer je ipak sve do individualne prosvetljenosti samih citalaca)

sandman zato nije samo jedan strip, on je svojevrsna antologija stripa, knjizevnosti i filma tj. umetnosti u celini. Na neki nacin jedino zbog toga strip i funkcionise mimo estetski rugobnog crteza, narocito na pocetku serijala


inache, jako je dobro sto si makar registrovao, bez obzira sto ne cenis kao deo tehnike i talenta....

[kurdi]

sand,
naravno da sam izdrazo do kraja, ali uz prilican smor i razocaranje. probacu verovatno opet, posto mi nisu ovde ostali stripovi (osim tvojih na compu), pa pored kreveta trenutno i nemam neki izbor. (mada ovih dana pokusavam da pocnem da citam na francuskom, krecem od adele blanc-sec)

nego ne rece ti oli si procitao endless nights i sta mislis, mada ,mi se stvarno tesko da zamislim da ti se svidja.

btw, jesi procitao ti ceo from hell i sta mislis?

bobane, ne mogu iz tvog komentara da shvatim da li si ti procitao, te komentarises ovo delo, ili samo koristis priliku da ubacis nesto opste o gaimanu?

za ono pod stare dane - u pravu si, nisam bio jasan. kada bi stvarno otkrili, to bi bilo ok. al vise sam mislio na one koji ce da procitaju ovo i par slicnih dela i da stikliraju kako su sada to odradili, pokazali su sebi i drugima da su kool i otvoreni spram tih alternativnih formi... i tu ce se stvar zavrsiti.

[sigismundus]

dobro, kurdi, ne zamjeraš par mojih reči
nadam se

kao prvo, endless nights  nije nešto najfenomanalnije, što je gaiman napravio, istina je to
jedne su priče odlične, duge prosečne, a svih nisam još ni pročitao
ali teško je usporedjivati neki novi album sa onim najboljim u serijalu, čak i sa stranicama
nije baš korektno, po mome
što se mene tiče, hvala bogu, što je ovo izašlo, moglo i ne bi, pa ne bi čitali
i tačno je, da je gaimam repetitiv, ali baš time mi kazuje kakav sam glupan jer ujedinjuje stvari, koje bi sam več odavno morao, a nisam
to je sigurno umjetnik na radu, i ja mu se divim i zahvalan sam mu

a što se tiče from hell
evo, to sam pročitao u jednomdugom dahu, od nekih 14 dana
nisam smio taj idiotski trade uzimat u krevet da ga ne zgužvam, pa sam ga čitao samo na stolu
i uživao sam, totalno, sa svim fus notama


ali kako nas ti malčice proveravaš, da te ja nešto upitam: da li si počitao sandman companiona? tako uzgredno pitanje
znam, da svi ovde volimo strip, samo kat tad treba i malo stisnuti zube, da se stigne do kraja, i da ukopčaš, da je vredelo
a i autor ne može svaki puta davat 150%

sigismundus

[sandman]

sve je stvar ocekivanja. moja su bila maksimalno ispunjena jer sam dobio ono sto je Vertigo dugo burno najavljivano - kratak gaimanov spin na sve endless likove, dovoljno orininalan na ranije odradjanje (a bilo je dosta toga, death i desire od samog gaimana), bez pokusaja da se prica prosiri (mada ne bi rekao da ih nema - endless night u neku ruku shvatam kao nenametljivi prelidijum za eventualni nastavak serijala za koju godinu)

death - ingeniozno strukturisana prica, u maniru starog gaimana. pa bas je poenta tim beskrajnim paralelama, onoj metafori sa papirnom lutkicom na pocetku i kraju, o razbludnickom "danu mrmota" u palati venecijanskog grofa izolovanog od smrti kao u nekoj novoj Poovoj "Maske Crvene Smrti", o decaku kome susret sa tajanstvenom neznankom izmeni zivot - ne samo sto se zaljubi u njenu nenametljivu pojavu, on zavoli i njenu sustinu - postaje vojnik smrt, njen podanik
mocno i jednostavno

desire - isto jedna od najboljih. to je manara iz dzupe bergmana i legende o zeni kritskog kralja Minoja - genijalan da oslika brutalnost i vreme jedne modernizovane grcke tragedije, a da nam gaiman ne da ni najmanji hint. pogledaj samo kakvu ulogu odigra odsecena glava "izdatog" muza glavne junakinje tragikomicno slaze face, u onoj napetoj sceni izmedju zavodjenja i silovanja. ovaj (uz "The Flowers of Romance" i "How They Met Themselves". citao si ih?) treci Gaimanov krati strip o Desire je kao prica o pozudi i privlacnosti zajebao i Bret Easton Ellisov "the rules of attraction" - gaimanov strip je pravi mali traktat o zavodjenju, na granici pornograficnosti

dream - nazivas je gaimanovskom a prica ima daleko slabiju podlogu od prve dve, sto je uslovljeno cinjenicom da je neil o ovom liku rekao gotovo sve i ocrtavanje jos jedan njegovog aspekta (mada je i bez toga bilo za naslutiti da geneza sugoba desire i dreama polazi samo iz Morfejevog ego-kretenizma) zahtevalo vracanje u totalno apstraktni period "galaksija, zvezda i vanzemaljskih civilizacija". sve u svemu nije lose, uz povremene skokove - seprtljavo sunce i stara despaire koja masta o supermanu - nothing short of masterpiece

despair - nepristrasan sam, priznacu. toliko mi se svidela da sam je u prvom citanju procitao drugu (odmah iza destiny) i DVA PUTA.  tvoja primedba da ovo nije strip ima smisla koliko i tvrdnja da hiper-simbolicke McKeanove naslovnice, koje su pokrenule citav fenomen, nisu Sandman
prica o moralnom devijantu koji gubi drustveni status - ona sa pedofilskom pornografijom koje se secas iz sandmana - ovde je prepoznatljivo DRUGA - biskup koji oduzima polozaj svesteniku-pedofilu. gaiman polazi upravo od nje i pravi vidljivu gradacije. npr. 12-ti portret - otac koji ne uspeva da se osveti za smrt svoje cerke (have everything be over, but i know it only just begun) koja u 13-tom prerasta u onaj hilarious depresio-test, da bi sve, logicno, kulminiralo suicidom (she'd had everything to live for)

delirium - podseca te na "arkham asylum" a ne na "mr punch" ili "signal to noise"? sienkiewicz je sa elektrom prakticno patentirao taj slikarski fazon novele u unutrasnjem monologu pa ne cudi sto je gaiman odabrao bas njega za pricu u tom fazonu

destruction - cist sf, bez previse ambicija (no opet, pitanje je sta pametno i reci na temu tog peace craving endlessa a da ne bude action?). po meni gaiman koristi ovu i prethodnu pricu (pa cak mozda i pradoovom) da pripremi teren za transformaciju delirium i novi sandman spin-off ili, cak, nastavak originalne serije

destiny - jednostavan jezik i upecatljiv crtez. prica koju sam prvu procitao
lepota je u jednostavnosti, ne?

[kurdi]

sigi, nisam shvatio sta vas proveravam?
imam companion, citao sam ponesto na preskok. sto?

taj from hell, jos nisam nasao coveka kome se ne svidja:)
moracu i ja opet da probam.

ah sand, volim kad se ti raspises ko u stare dane...
citajuci tvoje komentare, samo sto ne uskliknem jebote svarno, strava je knjiga! ne zezam se, al mislim i dalje se ne slazem. mada si me definitvno moivisao da ponovo procitam sooner rather than later.

ne znam te dve price o desire - gde je to?

i pr. puncha i signal to noise isto nisam citao - to me je tek odbilo vizuelno. ne verujem da bih izdrzao. lepota je u jednostavnosti, secas se:)

sa despair je problem vise vizuelan... secam se ta dva portreta koja spominjes i bilo je jos bar dobrih, mada sam to ditrektno ponavljanje decje pornografije doziveo vise kao negativno stvar i nedostatak ideja, no dobro.
no one mazarije su mi uglanom prenatrpane i besmislene. zboga toga je onaj lik iz brief lives bio dodatno mnogo upecatljiviji (ah, jill thompson)

kod destini se vise radi o banalnosti nego o jednostavnosti.
ali mogu potputno da razumem da ti se vise svidelo ako si je prvu procitao. i meni bo ona radila kao uvod, ili jos bolje sazeta na korice:)
problem je vise u strukturi knjige, nego toj samoj "prici". posto ostale ipak nesto kazuju kroz neku pricu, dobru ili losu, dok je destiny vise kao announcement, uvod u lik i svet koji samo eksplicitno navodi neke elementarne stvari. bukvalno kao trailer. al je na kraju knjige gde je totalno antiklimakticno.

[sandman]

ne znam te dve price o desire - gde je to?

iz vertigo vinter's edgea. "How They Met Themselves" je Zulijeva,  gejmenov pokusaj da biografski objasni istoimenu sliku Dantea Gabriela Rossettija, britanskog pesnika i estetskog prerafeliste dok je Boltonov "The Flowers of Romance" shamar onima koji tvrde da je gaiman sa "american gods" direktno plagirao "brief lives"; zapravo nije, direktno je plagirao ovu kratku pricu gde je brief live koncept zivih, smrtnih bogova razradjen upravo na nacin prikazan u American Gods: govori o fizicki oronulom satiru koga su mladost i harizma napustili i koji od desire trazi poslednju uslugu

mogu da ih okacim na net, ako hoces, pa skini. svaka je mozda oko pet strana

[kurdi]

sand,

ajde molim te okaci negde da procitam i/ili skinem.

k.

[johnson bronson]

meni je gaimanov sendmen bio bulja jer je vazda imao jadan crtez. ja stripove citam prevashodno zbog crteza. crtez. crtez. crtez. crtez. endless benders mi je dao ovi ovde avetinja SANdMAN i to je meni OK mada ga sad citam po drugi put. gomila fanova je govorila da je prica jaka i glavna stvar u sendmenu a ja im reko e pa onda neka gayman pishe knjige a  ne da smara sa underpaid crtacima. eh. ako spiderlokum ovo cita nadam se da mi ne zamera potpunu nesuvislost.

poenta. j***** strip brez crteza.