A Cunning Linguist (Džejpovo ćoše za sitnice jezikoslovne)

[Alexdelarge]

[Father Jape]

https://stronglang.wordpress.com/2016/03/22/sweary-maps-2-swear-harder/

[Father Jape]

http://languagehat.com/afterword-the-death-of-the-translator/

[Father Jape]

https://theconversation.com/english-has-taken-over-academia-but-the-real-culprit-is-not-linguistic-58240

In Europe alone, the number of undergraduate and masters programmes fully taught in English grew from 2,389 in 2007 to 8,089 in 2014 – a 239% increase.

In academic publishing, the use of English has a longer history, especially in the sciences. In 1880, only 36% of publications were in English. It had risen to 50% in 1940-50, 75% in 1980 and 91% in 1996, with the numbers for social sciences and humanities slightly lower.

Today, the proportion of academic articles in the Nordic countries which are published in English is between 70% and 95%, and for doctoral dissertations it's 80% to 90%.

[Father Jape]

Nije lingvistika no retorika, ali svejedno:

http://remainantonymous.blogspot.rs/2015/10/the-law-of-ridiculous-reverse.html?m=1

[tomat]

da li se transkribovane reči pišu italik?

na primer, koristim reč lin proizvodnja od engleskog lean manufacturing. treba li lin da iskosim?

[Mme Chauchat]

Prihvaćene reči tipa fidbek, autsajder ili fer-plej se ne pišu kurzivom nego normalno. Ako pišeš za čitaoce koji su upoznati sa tim izrazom, nema potrebe da ga izdvajaš kurzivom, ako ne, bolje da dodaš u zagradi (lean) ili nekakvo tumačenje (ne postoji ekvivalent na srpskom?) nego samo da iskosiš reč.

[tomat]

hvala Jevtro!

stavio sam lin (eng. lean) kada sam prvi put pomenuo reč, a data je i definicija (odnosno nekoliko njih).

mi smo to prevodili sa "štedljiva proizvodnja", ali smo onda upali u problem pošto drugi, čitajući samo termin a ne ulazeći u sadržaj tekstova, ne znaju da zapravo pišemo o lean manufacturing.

[Father Jape]

Ja mislim da kurzivom idu samo reči ostavljene u originalu. Nešto se ne sećam da sam viđao kombinaciju transkripcije i kurziva...

[Father Jape]

http://languagehat.com/no-pushkin-without-yat/

"Another upshot of the reforms was somewhat amusing. Evidently some overly zealous revolutionary sailors went into various printing offices and destroyed the supplies of the now obsolete letters, including all the ъs, not having noticed that they were still needed in some words as separators [...]. As a result, for more than a decade until the ъs could be resupplied, many printers were obliged to substitute apostrophes for them [...]. When the ъs were reintroduced, there was a brief outcry of "counterrevolution" because that letter had become a symbol of the old regime."

[tomat]

Ja mislim da kurzivom idu samo reči ostavljene u originalu. Nešto se ne sećam da sam viđao kombinaciju transkripcije i kurziva...

Hvala Jape!

[Father Jape]

Pročitah sad A Canticle for Leibowitz, koji je kod nas neadekvatno transkribovan kao Kantikulum za Lajbovica.
Razlog što treba Libovica je što je lik iz knjige Amerikanac, a slična aškenaska prezimena su iz nekog razloga obično usvojena u Americi sa vokalom FLEECE a ne sa PRICE (što bi više odgovaralo izgovoru na jidišu i nemačkom*).
Međutim, u samom tekstu imamo i potvrdu da se radi o takvom, očekivanom, izgovoru. Naime, na više mesta se pominje selo po imenu Sanly Bowitts (= St. Leibowitz).


*Zapravo, za jidiš nisam siguran, jer se tamo nisu stopila dva različita srednjovisokonemačka vokala, pa tako dok u standardnom nemačkom imamo aɪns tsvaɪ dʁaɪ, u jidišu je, bar u nekim varijetetima, eɪns tsveɪ dʁaɪ. Tako da postoji šansa da je na jidišu Lejbovic. 

[Mme Chauchat]

To su te stvari od kojih prevodioci mogu samo da krše ruke. Među ruskim Jevrejima je, čini mi se, mnogo češća varijanta sa e (evo i primera sa imenom od koga je izvedeno, Leib: Leib Kwitko; לייב קוויטקאָ Lejb Kvitko; auch: Lew Moissejewitsch Kwitko oder Leyb Kvitko, russisch: Лев Моисеевич Квитко bzw. Лейб Квитко; geboren 15. Oktober 1890 in der Ukraine, Russisches Kaiserreich; gestorben 12. August 1952 in Moskau)

a ruska Vikipedija insistira i na "Энни Лейбовиц" pa ti vidi.

[Father Jape]

Aha, dakle jeste kao jedan i dva, a ne kao tri.

[Father Jape]

http://www.philosophyofmoney.net/the-economics-of-language-david-hume-valuing-facebook/

Language, law and money have very similar economic properties. Specifically, the resilience and propagation of these institutions does not reside in some intrinsic, physical value, nor in a promise, nor in the value each individual derives from them. It resides in a network externality.

[Father Jape]

O muškome spolovilu:

http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=26158

[Krsta Klatić Klaja]

Имам 2 дилеме

Презиме Hallin, Халин, Хејлин?

Ријеч vetting

Има ли нормалан превод, Трамп користи у причи о контроли имиграната

[Father Jape]

Duplo ll, biće TRAP, dakle Halin.

Ovo drugo, jao... viđao sam ja mislim nešto smisleni, ali mi ne pada sad na um, valjda će neko videti još...

EDIT: GT veli proveravanje, provere, što je okej.

[Krsta Klatić Klaja]

А ја сам мамлаз, у мом рјечнику нема, не паде ми на памет да видим на гуглу

Халин, супер, хвала!

[Father Jape]

http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=27513

[Father Jape]

Potaknuti Trampovim govorom, LL malo o cyber-
http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=27973#more-27973

As is often true with the decomposition of borrowed words, cyber- is an etymologically incorrect resegmentation of cybernetics, whose Greek original is actually built out of κυβερν- (related to Latin gubern- and English govern). But cybernspace? I don't think so.

Ima i ranih upotreba prefiksa, par decenija pre Gibsona i Adamsa.

[Father Jape]

http://www.scientificamerican.com/article/evidence-rebuts-chomsky-s-theory-of-language-learning/

[Krsta Klatić Klaja]

Нешто су ми чудно представили теорију Чомског, колико се сјећам он уопште нема неки супер став према компјутерима а чланак тврди да има. Не бих реко да по Чомском рачунар може да разговара.

[Father Jape]

http://xkcd.com/1735/

[Father Jape]

http://www.youtube.com/watch?v=VJFBqZVXROM

[Meho Krljic]

http://www.bbc.com/culture/story/20160908-the-language-rules-we-know-but-dont-know-we-know

[lilit]

hvala džejp, ovo i mozak i srce leči!

[Father Jape]

Lingvisti i film Arrival:

http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=29296

[Dybuk]

http://youtu.be/NvDvESEXcgE

[tomat]

kako postupati sa rečima koje su tuđice, odomaćene su, a ne postoji prevod (ili možda postoji, ali se dominantno koristi strana reč)?

na primer, da li je cloud, cloud ili klaud (es in klaud kompjuting)? kada je management postao menadžment?

[Father Jape]

Pa... nema jasnog odgovora na to. To gde ćeš povući crtu zavisi od tebe kao autora i od potencijalnih lektora i urednika.

Dakle možeš se prilagoditi već postojećoj praksi, ako postoji (ako je časopis, gledati kako je u ranijim brojevima, ili kakva je praksa u naučnim radovima iz iste oblasti), a možeš, ako osećaš da postoji potreba, i da guraš granice.

Konkretno za cloud, ja sam ga uvek viđao u kurzivu u zvaničnom pisanju.

[scallop]

Menadžment je bio rukovođenje, sve dok menadžeri nisu postali popularniji od rukovodilaca.

[tomat]

hvala Džejp, možeš da se vratiš pisanju doktorata

@scallop

sećaš li se kada se termin menadžment odomaćio? moje sećanje ne seže koliko i tvoje, ali mi se čini da se devedesetih taj termin široko upotrebljavao u svakodnevnom govoru. a pre toga?

[scallop]

Sedamdesetih godina su menadžeri gotovo smatrani zločincima. Odrednica je postala popularna sa (nazdravlje!) Miloševićevom erom. Inače je sasvim dobroćudna, menadžeri i nisu neki značajni rukovodioci. Domaćica je la femme de menage. Konje dresiraju u menažeriji. Nevolja je što imamo svoje izvorne reči, pa po meni nije u duhu jezika.

[Dybuk]

Da, rukovodioci asociraju na taj socijalizam, a od toga se trebalo ograditi. Sad su menadzeri, ili apgrejdovano (jer ni to ne zvuci dovoljno posh) CEO, CRO, COO etc etc 

[tomat]

o FON-u se oko osnivanja pričalo kao o fakultetu za menadžment, ali je ta reč asocirala previše na kapitalizam, pa se došlo do organizacionih nauka. što je po meni bolje rešenje.

[Krsta Klatić Klaja]

Менаџмент је бар смислена ријеч, која малтене значи исто што и руковођење. А рачунарство у облаку је више маркетиншка конструкција но што реално нешто постоји у облаку.

За све је крив киберпростор!

[tomat]

aj kad sam već krenuo, da onda izložim celu dilemu, možda neko da neki predlog.

dakle, naziv predmeta je u pitanju. radi se o lin proizvodnji. to je zapravo termin koji su Ameri definisali da bi opisali Tojotin proizvodni sistem, al kao da ne bude vezan samo za Tojotu nego da se obezbedi njegova univerzalnost. mi smo probali da to prevedemo, i došli smo do termina "Štedljiva proizvodnja". nije to baš prevod, ali termin otprilike sumira suštinu pristupa, a glupo bi bilo (ili možda ne) da to nazovemo vitkom proizvodnjom ili vižljastom ili kako već. mislim da termin nije loš, ali smo onda upali u problem zato što je neprepoznatljiv. na primer, kolege sa FTN iz Novog sada nisu znali čime se bavimo, jer nisu prepoznali naslov (a naravno, nisu se potrudili da pročitaju silabus). oni koriste termin u izvornom obliku, dakle lean.

dilema je sledeća: da li da bude lin proizvodnja ili lean proizvodnja. hteli bi da zadržimo prepoznatljivost termina, a da nekako bude u srpskom jeziku, kada već ne može štedljiva proizvodnja.

[scallop]

Prilagodljiva (lean) proizvodnja. Ili, adaptivna (lean) proizvodnja.

[tomat]

Prilagodljiva (lean) proizvodnja. Ili, adaptivna (lean) proizvodnja.

ako bi bilo ovako rešenja, onda mi je bliže štedljiva (lean) proizvodnja, pošto je prilagodljivost samo jedan od njenih karakteristika, a prilagodljivost se ostvaruje uz štednju, odnosno sa niskim troškovima (za razliku od Fordovskog sistema, gde je prilagođavanje bilo skupo).

sad, upotreba termina lean se širi, pa imamo lean construction, lean health-care, lean accounting, lean management, ... pa bi bilo zgodno da rešenje obuhvati (ako je moguće) sve termine, odnosno da mu se nekako obezbedi univerzalnost.

[scallop]

Svako je sklon svom rešenju. Ipak, uštede su uvek posledica, a ne uzrok. U moje vreme bi bio prihvaćen moj predlog.

[tomat]

Svako je sklon svom rešenju

naravno

uštede su uvek posledica

ovde je povećana fleksibilnost zapravo posledica ušteda, a vodi i do novih ušteda (u zalihama, na primer). Ford kaže "promena modela je trošak, i da bi ga opravdali moramo masovno da proizvodimo" a Tojota kaže "zašto mi ne smanjimo taj trošak, što će nam omogućiti da jeftinije prelazimo sa modela na model, i da na jednoj liniji pravimo više različitih modela u manjim obimima onda kada se traže". to je Šingo i u Zastavi svojevremeno predstavio, ali izgleda kasno.

ali kao što rekoh, fleksibilnost ili prilagodljivost je jedan od aspekata. fokus je na eliminisanju rasipanja.

[Krsta Klatić Klaja]

[Krsta Klatić Klaja]

Хтједох рећи, ако се термин фордизам прихватио као универзалан, што не би и тојотизам.

Сем ако баш хоћете то лин.

[scallop]

Nema šanse da se složim. Logika je nenadjebiva, a vi pazite šta servirate studentima. Na isti način, kao Ford i Tojota, razlikuju se i loše i dobre domaćice. Domaćinsko planiranje donosi uštede, a ne zmija u džepu. Inače bismo svaki dan jeli pasulj. Priča o Zastavi i Floridi (valjda) je primer pokušaja da se izađe iz formata Fijata, ali okasnelog pokušaja. Ovo je ipak offtopic pa se povlačim.


Eto, Bata će ti reši problem, ali nije našao pravi odlomak.

[tomat]

Nema šanse da se složim. Logika je nenadjebiva, a vi pazite šta servirate studentima. Na isti način, kao Ford i Tojota, razlikuju se i loše i dobre domaćice. Domaćinsko planiranje donosi uštede, a ne zmija u džepu. Inače bismo svaki dan jeli pasulj. Priča o Zastavi i Floridi (valjda) je primer pokušaja da se izađe iz formata Fijata, ali okasnelog pokušaja. Ovo je ipak offtopic pa se povlačim.


Eto, Bata će ti reši problem, ali nije našao pravi odlomak.

ne znam da li je u Zastavi bio u pitanju konkretan model, znam da je Šingo predložio kako da se izmena alata na presi racionalizuje, i da se uradi za nekoliko sati umesto za nekoliko smena.

nisam pominjao zmiju u džepu, već upravo domaćinsko poslovajne (ili hauskiping, na srpskom ). njima su uslovi diktirali uštede. tražnja se meri u hiljadama (Ford proizvodi milione), a ljudi hoće i porodični auto, i gradski auto, i kamionet, ... resursa malo ili nimalo.

i u pravi si, odosnmo u oftopik, a nisam bliže rešenju

[scallop]

Kad ti hoćeš svoje rešenje, a sam si napisao da se kod alata radilo o promeni rada prese da bi se vreme uštedelo.

[tomat]

edit: odosmo dalje u oftopik, pa sam obrisao.

[Krsta Klatić Klaja]

i u pravi si, odosnmo u oftopik, a nisam bliže rešenju

Па кад ме не слушаш!

[tomat]

sad tek vidim onaj tvoj prethodni odgovor.

pa koristi se i Tojotizam, ali je i Fordizam postao masovna proizvodnja.