U ZNAKU VAMPIRA - Muške priče o krvopijama

[Ghoul]

žiljak: vrlo dobro/odlično, sve do kraja koji nije kraj, i kojim se ništa ne završi.

zapažam da je problem dobrog završetka prisutan u mnogim pričama, pa i u najboljima (npr. kod zelića), a o ovima poput bobanove već sam rekao:

ajd nek ti bude - evo spojlera vezanih za kraj: nek ne čita ko nije čito!

kao prvo, rasplet je predvidiv.
jedino što sam pomislio da bi moglo da bude rešenje misterije (ali po principu: O, NE - NEĆE VALJA...?!) - ispostavilo se kao baš to.

to rešenje je bezvezno, možda je bilo prikladno 1950-ih, u vreme TWILIGHT ZONE, ali danas, plasirati to 'ozbiljno', bez trunke ironije...?

logika iza toga je - nelogična (sic), ali ajde, kad autor sebi dopusti 'najmoćniju rasu u galaksiji' čijim znanjima nema granica onda dospevamo u ANYTHING GOES teritoriju, i to više i nije SF nego - magija.
fantazija.
odnosno, budalaštine za koje se žanr koristi kao alibi.

a to nam je sve otkriveno - kako?
najbanalnijim (lenjim) postupkom, takođe prikladnijim nečemu iz 1940-ih: SEDI DA TI ČIČA OBJASNI, PRE NEGO ŠTO TE POJEDE.

pri čemu mi i to jedenje, tj. pijenje, deluje kao usiljeni ustupak temi skrobonjine antologije a ne kao logični rezultat toga što smo dotad čuli i videli...

[scallop]

Moraću da se složim sa Ghoulom. Završnica, odnosno, poentiranje u domaćim pričama je najčešće sakato. Kao da pisci očekuju da će čitaoci napisati kraj umesto pisaca.

[Kunac]

Miomir Petrović: VIDOSAVA

Neosporno je da M. Petrović zna da piše. Vidosava je gospodstveno sročena, vidi se da se pera latio neko ko zna znanje. Ne čudi me što je Skrobonja odabrao baš ovu prilču da bude prva u zbirci: klasa je očigledna. Petrović je ozbiljan pisac... Čitao sam svojevremeno njegovo Lisičje ludilo, roman koji je objavio za Lagunu - proza na nivou (ne sasvim po mom ukusu, ali talenat i zanat su tu). D. je primetila da je početak Vidosave nešto sporiji nego što bi trebalo - i to je tačno - pod uslovom da je Vidosava zaokruženo delo. Meni se sve čini da je ova "priča" zapravo samo prvo poglavlje romana u nastajanju - a sudeći po reakcijama na Sagiti, nisam jedini koji je došao do tog zaključka. U svakom slučaju: dobar početak antologije, ne sasvim zadovoljavajući (prekida se kada je najslađe), ali kvalitet proze je evidentan.

[Kunac]

Vasa Pavković: VAMPIRDŽIJA

Pavkovićeva priča se brzo čita, dinamična je. Dosadna nije, mada ima, tu i tamo, malo repetitivnosti. Hitro se prelazi sa jednog "slučaja" na drugi: pripovedač (Vampirdžija iz naslova) obračunava se, na poziv seljana i u novčanu nadoknadu, sa povampirenim. On dođe kao neki putujući ubica vampira koji luta Balkanom. U priču je upleteno dosta folklora, pominje se Vuk K, ima delova koji podesećaju na Glišića...  Zabavna je to storija, ali joj definitno nedostaje efektniji kraj. Ovako se samo prekida. Priča podseća na kostur, kroki (Angie je to lepo primerila). Poslednja rečenica je zgodan omaž Ričardu Metisonu, što je lepo i krasno, ali fali tu još nešto: razrada (po mogućstvu) i efektniji kraj (obavezno)... Btw... Prvi opisan slučaj se dogodio 1718. godine u selu Kislijevu, poslednji posle 1839. godine, u Vrgovcu (Dalmacija). Hmmm...  Taj Vampirdžija je nešto izuzetno dugovečan... Da nije i on neka vrsta vampira?

[angel011]

U jednom trenutku kaže da mu vreme nije nikakva prepreka za lov na vampire; sad, da li je to zato što je besmrtan, ili zato što putuje kroz vreme, nije razjašnjeno.

[Kunac]

U jednom trenutku kaže da mu vreme nije nikakva prepreka za lov na vampire; sad, da li je to zato što je besmrtan, ili zato što putuje kroz vreme, nije razjašnjeno.

Razjašnjenje toga je moglo da bude iskorišćeno za efektno poentiranje u završnici.

[angel011]

Moglo je.

GOLEM, Srđan Srdić. Priča o povampirenju fašizma, kroz vizuru čoveka koji je karijeru izgradio praveći de sa je neprijatelj fašizma, a zapravo mrzi Jevreje. Dobra ideja, ima neke akcije, ali sam od načina pripovedanja imala osećaj da se ne dešava ama baš ništa.

GLAD, Zoran Pešić Sigma. Fragmenti o kraju sveta, a maltene svi su na istu foru, bez novih detalja. Dobro su napisani, ali nisam videla čime doprinose priči. A onda dođe kraj.

FEBRUAR, Aleksandar Bjelogrlić. Poetična, dobro vođena priča o porodičnoj kletvi. Uživala sam u čitanju. Jedino ne kapiram gde je tu vampir, meni je ono izgledalo kao posednutost. Osim ako ideja nije da se duh povampiruje i nagoni ljude na bratoubistvo i slične gadarije.

[Kunac]

Pavle Zelić: OTROVNO SUNCE

Prve dve trećine priče: odlične. Završnica takođe nije loša, ali je mogla biti i bolja. Materijala je bilo. Potencijala takođe. Zelić je sazreo kao pisac, ume da vešto uvuče u priču. Ideja koju je ovoga puta smislio je dobra, možda čak mogu i da prepoznam inspiraciju za jedan motiv (ruski film Beduin?), ali se priča definitivno prebrzo završava. Likovi profesora Bogdanova i Dragomira su odlično uvedeni, oživeli su na tih par stranica koje su dobili, šteta što se posle izgube.

[Ghoul]

tuševljaković - patetika, besmisao, nategnuto, žensko pismo - ali barem lišeno grotesknih tuševljakovićizama

žurić - zabavno, ali tanko

bjelogrlić - prepričano, nenadahnuto, beživotno

[Kunac]

Sinoć pročitala VIDOSAVU. Sama priča je zanimljiva, crnotravska vampirica, početak porodične sage, mračna atmosfera, nešto folklora... Stil mi je bio naporan (pretrpana rečenica), i na kraju sam se pitala šta je dalje bilo, gric - i?  Baš liči na početak nečeg znatno dužeg.

(Ako neko ume da me uputi na roman čiji je ova priča deo, biću zahvalna)

Ovo nije deo nijednog njegovog objavljenog romana tako da je verovatno reč o delu u nastajanju...

Jeste. Definitivno deo romana  u nastajanju. Potvrđeno.

[Ghoul]

vidosava - krnje kao priča, intrigantno kao početak romana koji ću svakako čitati kad izađe

mikloš - za moj ukus previše oslonjeno na generičke vampirske filmove+igrice+stripove (pa stoga suviše fejk & uninvolving), ali ko voli underworld valjda će bolje da mu/joj legne

[Kunac]

GOLEM, Srđan Srdić. Priča o povampirenju fašizma, kroz vizuru čoveka koji je karijeru izgradio praveći de sa je neprijatelj fašizma, a zapravo mrzi Jevreje. Dobra ideja, ima neke akcije, ali sam od načina pripovedanja imala osećaj da se ne dešava ama baš ništa.

GLAD, Zoran Pešić Sigma. Fragmenti o kraju sveta, a maltene svi su na istu foru, bez novih detalja. Dobro su napisani, ali nisam videla čime doprinose priči. A onda dođe kraj.

Priznajem, nisam imao snage da pročitam GOLEMA do kraja. Stil mi nikako nije odgovarao.
U vezi sa pričom GLAD delim iste/slične utiske sa Anđelijom.

[Kunac]

Sad tek vidim da sam potpuno neopravdano izostavio priču Crna zvezda.
Interesantna priča, lepa za čitanje, opisi starinskog Beograda su sjajni.
Meni u top 5 iz ove zbirke.

[angel011]

PRAVIMO SE DA ZNAMO SVE O LJUBAVI, Ivan Nešić. Ovo bi trebalo da bude vampirska lakrdija, ili je bar moj utisak takav. Jeste u nekoj meri zabavno, ali mi je ukupan utisak mlak.

RAZOTKRIVANJE, Darko Tuševljaković. Pojma nemam zbog čega se glavni lik ponaša tako kako se ponaša. Da l' mu se kod dame u nevolji sviđa što je u nevolji i plačljiva i bespomoćna i iritantna, ili je nešto drugo u pitanju, pojma nemam, mene je toliko nervirala da sam želela da već jednom krepa. Ideja o suncu koje utiče na ponašanje je zanimljiva, i volela bih da je vidim razrađeniju.

KOSOVSKI FAKTOR, Marijan Cvetanović. Zamislite mapu Srbije gde je umesto Kosova bela površina i natpis Here there be vampires. To mi je glavni utisak nakon čitanja ove priče. Sve vreme sam se pitala a zašto ovo, a što ona ono, a što sad pa ovo... Na sve to me za onakvog protagonistu nimalo nije briga šta će biti s njim. Zavisnik od kocke, okej, šta je još, jer samo kao zavisnik nije interesantan? Talentovan muzičar, okej, super, al' to je moglo da bude razrađenije. Kakav je kao čovek, drug, komunista? Diluje drogu. I, ukupno uzev, krajnje je dosadan. A, da, i ima prijatelja Albanca, takođe dilera. Jej. A opet, ostao mi je i utisak da bi autor mogao znatno bolje, pa se nadam da ću u nekom trenutku to bolje i čitati.

[Kunac]

Ideja o suncu koje utiče na ponašanje je zanimljiva, i volela bih da je vidim razrađeniju.

Onda pogledaj film Autopsy aka Macchie solari (Sunčeve pege).

[scallop]

Vidim knjiga dobila Zlatnog Ghoula od Ghoula, a u kljizi i priča Ghoula.

[Ghoul]

Vidim knjiga dobila Zlatnog Ghoula od Ghoula, a u kljizi i priča Ghoula.

strašno!
protekcija vlada srpskom fantastičnom scenom! 

[scallop]

Muka je kad nemaš sobnog kritičara da te tapše po ramenu, pa moraš sam.

[Ghoul]

Muka je kad nemaš sobnog kritičara da te tapše po ramenu, pa moraš sam.

ti me bar razumeš, skalope! 

nego, čisto experimenta radi, voleo bih da čujem VAŠE nominacije za nagradu za horor prozu u srbiji u 2012-oj!
koje sam to vredne naslove preskočio da bih (zbog protekcije!) nagradio baš ovaj?
koga/šta sam oštetio?

[Stipan]

Tortu?

[Ghoul]

Tortu?

znao sam da će se naći neki šaljivdžija! 

[Usul]

Zanimljivo je da je torta juznoamericki sleng za lezbejku.

[scallop]

Torta je sigurno zastrašujućija. Pardon, hororističnija?

[Boban]

Meho je u prikazu Vampira za Emitor demostrirao pronicljivost i objektivnost; praktično za znatnu većinu svega što sam pročitao, stavovi nam se preklapaju.
A kako sebe smatram objektivnim, ovo je samo dodatni dokaz ispravnosti mog gledišta. Meho vrlo precizno provaljuje slaba mesta u pričama i zanatsku neukost.
Trebalo bi Meha smarati da nam čita i komentariše radove pre objavljivanja. Da je sreće, živeli bismo u svetu gde bi on  mogao dobro da unovči taj svoj dar, jer nekoliko njegovih primedbi, ako se o njjima promisli, mogu drastično da poboljšaju krajnji proizvod.

Naravno, imam jedno pitanje vezano za svoju priču; tj. mislim da je i Meho, kao još neki prisajedinio u jedan pojam izvedbu završnice sa ishodom.
U pisanju sam se suočio sa problemom spoznaje, pošto ja preferiram prvo lice i kada ne pišem u prvom licu, opet mi je tačka gledišta uglavnom kroz jedan lik, ali šta raditi kada se dođe u situaciju da čitalac treba da sazna nešto što junaci priče nikako ne mogu. Taj problem spoznaje tj, moje zbrzano rešenje obara priču, a ne povezanost sa isisavanjem krvi, jer u stvarnosti, ta rasa koja kontroliše ceo univerzum ne bi imala nikakvu potrebu da objašnjava "odabranima" šta će uraditi s njima, kao što urođenik ne komunicira s termitima koje skuplja za ručak. Skučenost prostora priče nije dala mogućnost da junaci do spoznaje dođu na posredan, dramaturški logičan način. To je definitivno najslabije mesto, ali sâmo ishodište šta se događa sa junacima mi deluje prilično ok. Prvobitno je bilo predviđeno da budu specijalitet u ishrani, ali mi se učinilo da zbog postavke same ideje koja se vrti oko vampira i vampirijade, pre pečenja u rerni (do koga ne stižu ni priča, ni junaci ni čitalac) bude isisavanje krvi kao predigra.

Pitanje za Meha je zapravo: da sam ja taj završni deo odradio samo iz troje junaka i njihovim neuspešnim pokušajima da shvate gde su i šta se događa, da li bi sâm čin te završnice (sisanje krvi ili tranžiranje za grickalice) bio loše mesto?

[scallop]

Tematske priče po pravilu trpe od zadatosti teme. To je problem i na Radionici. Uočio sam da svako posrnuće proističe iz želje da se ugradi zadatak. To će se uvek događati kad tema prethodi pisanju. Jednom sam za tematsku zbirku poslao prethodno napisanu priču i izvisio. Otada ne učestvujem u takvim konstrukcijama.

[Meho Krljic]

Pitanje za Meha je zapravo: da sam ja taj završni deo odradio samo iz troje junaka i njihovim neuspešnim pokušajima da shvate gde su i šta se događa, da li bi sâm čin te završnice (sisanje krvi ili tranžiranje za grickalice) bio loše mesto?

Moj je utisak je bio da je finale suviše "žanrovsko", odnosno da je po motivu suviše usko usredsređeno na čin bukvalno fizičke/ biološke eksploatacije glavnog junaka (i generalno ostalih jedinki njegovog nivoa), sa sve određenim (sugerisanim) ritualnim kontekstom  iako mi do tog trenutka priča nije delovala kao da ide u tu stranu, odnosno da je postavka takva da su ta neka bića, gospodari univerzuma ili kako ih već nazvati, daleko iznad tako proste fiziologije da jedu još živo razumno biće. Mislim, doduše, da bi mi više ležalo to rešenje koje pominješ u kome bismo videli jedan deritualizovan čin iskorišćavanja glavnog junaka u procesu pripreme hrane, tako da on bude svestan da ta bića njega vide zaista samo kao izvor nutrijenta, ne kao osobu, da ćaskaju dok ga pripremaju itd.

Nisam imao utisak da si izašao iz glavnog junaka i da je to smetalo u finalu, sad sam ponovo pogledao poslednje pasuse i držiš se ti njega.

[Boban]

da... to može biti smetnja, odnos tih bića prema glavnom junaku... ali nije to tek tako potpuno besmisleno. Evo, recimo, svinje kada se kolju u jurnjavi i strci, toliko im nadre adrenalina u krv da to utiče i na ukus mesa.
Meni je bila potrebna smirujuća situacija koja će junake opustiti u potpunosti i dovesti u najbolje moguće stanje za sledeću fazu, da ne bude čisto jurnjava i lovljenje sa kukama za čerečenje. To mi je bila misao, ali ne kažem da sam sve to najsretnije izveo, pre svega zbog vremena, a malo i zbog zadatog prostora...
Nedorađenost postupaka deluje kao loše odabrani postupci.

[Josephine]

ta i ja sam ti rekla da kraj ne valja, al ti veruješ samo mehi... 


edit: e, da, uopšte nisu bili neophodni "vampirski" vanzemaljci. priča i pre toga ispunjava tematski uslov.

[Boban]

Naravno da nisu bili neophodni, ali to daje jednu potpunu dozu bizarnosti celoj stvari... svesno i namerno sam to uradio. Problem je što nisam uradio dovoljno dobro, jer su te stvari uvek na ivici noža, jedna pogrešna reč ili slika urušava celu stvar.

Inače, D. bojim se da je tvoj mozak potpuno pregoreo... imam tvoju PP u kojoj kažeš da je kraj veličanstven, da finalni pasus nadmašuje onaj u "Poslednjem Srbinu"...

[scallop]

Jeste veličanstven, ali sad je Meho rekao drugačije.

[Josephine]

kraj sa vanzemaljcima - apsolutno da.

sisanje mozgova na cevčicu - ne.

dobro ja znam šta sam napisala.

a samo kažem, ako nisi mogao drugačije da se izvučeš sa vanzemaljcima, nije ni moralo da ih bude...

[Boban]

Ja sam pisac naučne fantastike i kod mene vanzemaljci često svraćaju.
Ali kakvo bre sisanje mozgova na cevčicu? Ti si potpuno ugljenisala u glavi.
Zaista umeš da iritiraš svojom površnošću i tralalalizmom...  ako te neko nekad bude dotukao ili oštetio na bilo koji način, slobodno može da me pozove da svedočim u njegovu korist, da je bila samoodbrana ili tako nešto.

[angel011]

Da li te je inspirisala fraza "sisanje krvi na slamku"?

[Josephine]

Zaista umeš da iritiraš svojom površnošću i tralalalizmom... 

  lapsus

ajde, bre, ne ulizuj se masi 

[Kunac]

Možda ne bi bilo loše da Meho ovde na ZS postuje jedna mali tizer svog prikaza iz Emitora... O svakoj priči po rečenicu-dve... Mislim da bi to bilo zanimljivo.

[Ghoul]

Zaista umeš da iritiraš svojom površnošću i tralalalizmom... 

  lapsus

to je ta bobanova škola 'čitanja', odnosno površnog, plitkoumnog prelistavanja i skakanja po textu.
to kod iskusnijih čitalaca i može donekle da funkcioniše, ali ne i kod nesrećnice čija je površnost po ko zna koji put raskrinkana.

[Meho Krljic]

Možda ne bi bilo loše da Meho ovde na ZS postuje jedna mali tizer svog prikaza iz Emitora... O svakoj priči po rečenicu-dve... Mislim da bi to bilo zanimljivo.

Postovaću celo, ali za par meseci, kad emitor više ne bude aktuelan  Ali poslaću ti ja doc kopiju na mejl pa radi sa njom što ti je volja. 

Naravno, svako može da sve i pročita onlajn na LK sajtu:

http://issuu.com/emitor/docs/emitor483

da... to može biti smetnja, odnos tih bića prema glavnom junaku... ali nije to tek tako potpuno besmisleno. Evo, recimo, svinje kada se kolju u jurnjavi i strci, toliko im nadre adrenalina u krv da to utiče i na ukus mesa.
Meni je bila potrebna smirujuća situacija koja će junake opustiti u potpunosti i dovesti u najbolje moguće stanje za sledeću fazu, da ne bude čisto jurnjava i lovljenje sa kukama za čerečenje. To mi je bila misao, ali ne kažem da sam sve to najsretnije izveo, pre svega zbog vremena, a malo i zbog zadatog prostora...
Nedorađenost postupaka deluje kao loše odabrani postupci.

Pa, ja hoću da kažem da je trebalo (po mom osećaju) ceo postupak još više depersonalizovati, dakle da se vidi da oni glavnog junaka tretiraju kao sirovinu, kao hranu. Ovo kako je sada, da on leži na ležaju a oni ga naživo srkću mi je suviše ritualizovano i sugeriše mi određenu razmenu između žrtve i vampira, a čini mi se da bi efektnije bilo nešto kao kad kuvarica čerupa kokošku za supu i priča sa koleginicom o sniženjima na lokalnom bazaru. Mislim da bi tu taj užasan paradoks okončanja života u rukama (praktično) bogova na jedan neceremonilajan, objektivizujući (dakle desubjektivizujući) način došao do punog izražaja. Plus, mislim da je D. u pravu kad kaže da je priča do tog mesta već dovoljno tematizovala vampire pa da nije moralo da se pančlajnuje sa njima.

[Boban]

Zapravo si vrlo u pravu. I to što pominješ moglo se izvesti za pola sata sa nekoliko sitnih intervencija.
Za sledeće izdanje te novele sigurno će biti dopisan drugi kraj. Ja to inače stalno radim; evo sada spemam novo izdanje Poslednjeg Srbina pod naslovom Živosahranjeni sa 70 dopisanih i 30 izbačenih strana.
Traganje za najboljom verzijom je ono što nikada ne sme da prestane, a za večnost svakako ostaje poslednja varijanta.

[Meho Krljic]

   Pa, da, poslednja. Niko ne zna da li i najbolja.

Ali u svakom slučaju, mislim da je u ovom primeru sjajno što ćeš da doradiš novelu za sledeće izdanje. Definitivno zaslužuje drugu šansu.

[Boban]

  Pa, da, poslednja. Niko ne zna da li i najbolja.

Kod mene je svaka sledeća verzija jasno bolja.

Inače sam, u pripremama za ovu novelu, proveo ceo jedan dan u Mramorku, sedeo po kafanama, jeo i pio na različitim mestima. To je neverovatno zanimljivo mesto, osim bizarnog imena. Imaju čak i dom staraca (to sam odlučio da ne iskoristim, mada su me opsedale neke ideje), kafiće i kafane sa kožnim foteljama kao nameštajem, pijacu, dom lovaca, ogromnu školu, dve crkve jednu pored druge, uređene zelene površine, napuštene zgrade, grafite po zidovima... u osnovi, moglo se od ove ideja na ovoj lokaciji praviti i roman, ali to je zahtevalo mnogo više truda, promenu postavke, uvođenje još nekih likova sa svojim tačkama gledišta. Zamisli da imaš dve paralelne radnje, jedna je ova koja je napisana, a drugi neka osoba koja nije svesna ponavljanja i čije se dogodovštine prate tako da uvek počinju na isti način, a završavaju kojekako. Ima tu potencijala, ali da živimo u zemlji u kojoj se živi od pisanja, to bi imalo smisla. Stiven King bi od ovakve ideje napisao roman od 1000 strana.

[Meho Krljic]

Da, to bi bila zanimljiva struktura. Pratiti jednu nesvesnu osobu koja iznova prolazi kroz isti dan a uz prisustvo protagoniste koji je svestan... da, bilo bi odlično, čini mi se. Mislim da si dosta kilometaže već izvukao iz odnosa glavnog junaka i Anite, a to bi se značajno moglo produbiti u ovakvom romanu. Čim se jednog dana obogatim, finansiraćemo pisanje takvog romana!!!

[valiant68]

Da, to bi bila zanimljiva struktura. Pratiti jednu nesvesnu osobu koja iznova prolazi kroz isti dan a uz prisustvo protagoniste koji je svestan... da, bilo bi odlično, čini mi se. Mislim da si dosta kilometaže već izvukao iz odnosa glavnog junaka i Anite, a to bi se značajno moglo produbiti u ovakvom romanu. Čim se jednog dana obogatim, finansiraćemo pisanje takvog romana!!!

http://www.imdb.com/title/tt0107048/

[Meho Krljic]

Da, da, pominje se GHD u prikazu, znamo. Ali pominje se i da Boban od neoriginalne premise izvlaci kvalitetne i autenticne konsekvence, pa bi roman mogao biti interesantno stivo.

[scallop]

Eh, Dan Mrmota je opšte mesto. Ne znam u koliko sam ga varijanti video, ali su mi nova rešenja uvek bila privlačna. Manje ili više. I sam sam ga jednom izorao. Sjajan je to osećaj.

[Boban]

Zar neko misli da bih ja posegao za genijalnim i opštepoznatim delom da nemam siguran i autentičan izlaz?

[valiant68]

Traganje za najboljom verzijom je ono što nikada ne sme da prestane, a za večnost svakako ostaje poslednja varijanta.

Skini odecu sa sebe dok plivas. Steta je da tvoja genijalnost ne izbacuje vise romana.
Ima li problema ... ako se od nekog radionicara otkupi ideja i dobro izore.

Ako Meho odobri i ulozi pare, ja se pridruzujem  . Bolja je varijanta, sad samo pozajmljujem bez kamate 

[Ghoul]

U ZNAKU VAMPIRA: Muške priče o krvopijama



http://ljudska_splacina.com/2013/03/u-znaku-vampira-muske-price-o-krvopijama.html

[Meho Krljic]

Pa gde prekide baš kad je najzanimljivije   

No, dobro, lepo si ovo ispiso. Glede mojih opaski o mizoginiji u formi tvoje priče, nisam siguran zašto te žulja jer je ovo čini mi se formalno vrlo disciplinovana pripovest u kojoj je žena viktimizovana, deaktivizovana, svedena na objekt. Ako bi mogao da mi pojasniš u kom je smislu feministička, tj. jedna od najfeminističkijih koje si napisao bilo bi mi zanimljivo.* A sigurno će to privući i D. i onda ćemo da imamo žurku 








*napominjem za nepažljive čitaoce da ovo pišem bez ikakvog sarkazma

[Ghoul]

pripovest u kojoj je žena viktimizovana, deaktivizovana, svedena na objekt.

pa baš zato! 

prikazuje se destruction of the feminine od strane muških i muškolikih (bezkitičnih) faktora, a to se ne izvodi na lascivan, šovinistički način.
sad, možda nekome neće biti OČIGLEDNO jer nije izvedeno na propovedničko-džadžmentalistički način, ali to nije moj stil (bar ne u ovoj priči), ali svakako ne bih rekao da prikaz određene tematike automatski podrazumeva podršku toj tematici (ovde: exploataciji žena).

takođe, pojedine spodobe su tu priču opisivale kao pornografsku, i čak govorile o nekakvom sexu u njoj.
mene stalno iznova zaprepasti količina površnosti nekih entiteta. 

mislim da je svakom pažljivom, dobronamernom čitaocu jasno da
a) u toj priči nema sexa,
i b) ona je pornografska jedino u najizvornijem, etimološkom smislu te reči (kao 'pisanje o prostitukama') a ne u onom koje se u današnjem govoru podrazumeva i koji je etiketalica tim povodom imala na svojoj nepameti.

[Meho Krljic]

Pa, ja sam na to i mislio, ogradivši se od toga da autora nazovem mizoginim, au contraire, samo sam sugerisao da priča koristi klasičan žanrovski repertoar depowermenta ženskog lika da bi pričala o evil that men do.