U Nišu isplutalo... hm

[Alex]

Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

iz moje perspektive, ista je to gamad.

Moraću da se saglasim.

[Nightflier]

Konstanti je ušao u legendu po tome što mu je mač bio veliki... Dakle, najveći je Konstantinov.

[PTY]

A ti si sve znala o Apostati i nisi ni pipnula Gugl. Da sam guglao, a sad jesam ispalo bi da je Konstantinu ostalo pregršt sinova, tako da nije pobio celu familiju. Jedan link majstor meni drži lekciju o iolizmu! Hajde umeri svoju logoreju i proliferaciju.

Samo ljudi koji ispoljavaju eklatantan manjak bilo kakve nadarenosti u domenima duha i intelekta uspevaju da u svakoj bogovetnoj opasci iznađu smrtnu uvredu, i još je sve tako izmišljenu iskoriste kao povod i opravdanje sopstvenoj pljuvačini. Znam da tome nema leka, to je posledica nekakve 24/7 defanzive na koju čoveka stavlja mutna i maglovita slutnja o sopstvenoj neadekvatnosti.


E sad, kad ti za svojih sedamdeset godina godina nisi uspeo na nađeš način sa tim da se nosiš, ne vidim što bih ja morala oko toga iz čiste sućuti da se žderem.


Tako da - jeste bre Radmilo, ja ne da guglam, nego se satrah od guglanja. Guglam vazda, i sve što me zanima, a toga ima, hvala bogu, još uvek poprilično. Guglam non-stop i skupljam linkove o svemu što me zanima, i opet - da, i toga ima poprillično, tih mojih linkova. Ne znam otkud ti ideja da me možeš uvrediti isticanjem očiglednosti, jer da se to može, ti bi se dosad već zamislio nad svime što ti je ovde na forumu rečeno, i to od ljudi koji te intimnije od mene poznaju.


Stoga, nisam nikome spotčitavala guglanje, nego samo brzopletost zaključka baziranog samo na guglanju. Moja opaska je imala za cilj da naglasi kako je dve godine vladavine sasvim dovoljno za imperatorske čistke oko trona. Čak štaviše, takve čistke se obično obave i pre samog krunisanja.


Što se samog Julijana tiče, informacije koje nudim potiču iz pera Gore Vidala, poznatog i lako gugljivog pisca, a roman sa informacijama se zove "Julijan". Eto. Lako za pamćenje. To je kapitalno delo u mnogim pogledima a najverovatnije i Vidalov masterpis. Vidal je za pisanje ovog romana iskoristio svu britkost poznatog mu jezika i isposlovao diplomatski podržanu dozvolu da u Vatikanskoj biblioteci temeljito prouči Julijanovu korespondenciju, a pošto gugl izgleda nije imao tu konkretno privilegiju, otud i manjkavosti krucijalnih podataka na koju sam se referisala. Jer eto, Julijan je jedan od onih retkih romana kojeg nisam uspela naći u e-formatu, tako da mi tu guglanje ne bi odveć pomoglo, ionako. Hauevr, folirantima će biti svakako drago što mogu da izguglaju silne akademske rasprave o tom romanu, pa nas tako ovde zasene svojom erudicijom. No dobro, u iščekivanju tog eruptivnog momenta, evo svima par rečenica iz Vidalovih beleški: 



The Emperor Julian's life is remarkably well documented. Three volumes of his letters and essays survive, while such acquaintances as Libanius and Saint Gregory of Nazianus wrote vivid accounts of him.
(...)
Julian has always been something of an underground hero in Europe. His attempt to stop Christianity and revive Hellenism exerts still a romantic appeal, and he crops up in odd places, particularly during the Renaissance and again in the nineteenth century. Two such unlikely authors as Lorenzo de' Medici and Henrik Ibsen wrote plays about him. But aside from the unique adventure of Julian's life, what continues to fascinate is the fourth century itself. During the fifty years between accession of Julian's uncle Constantine the Great and Julian's death at 32, we are today very much the result of what they have been.

[scallop]

Pa, da. Sad sam još pametniji. Ipak, kako to da vi ispunjeni i adekvatni, zgodno bi vas bilo poređati, još imate u fokusu moju neispunjenost i neadekvatnost?

[Anomander Rejk]

http://www.smedia.rs/vesti/vest/108825/Predstava-Konstantin-Premijera-predstave-Konstantin-Nis-Pozoriste-Beogradska-premijera-kontraverzne-predstave-Konstantin-u-ponedeljak-VIDEO.html
Dakle, sutra je premijera u BG.
Eto prilike da neko ode i pogleda, i da iz prve ruke čujemo utiske.
Ovako, bavimo se izjavama iz medija, a predstavu nismo ni videli.

[Nightflier]

@Libe

Hej, pa taj sam i ja čitao

[Ghoul]

Ovako, bavimo se izjavama iz medija, a predstavu nismo ni videli.

izjave iz medija tiču se ZAKULISNIH RADNJI a ne toliko same predstave.
dakle, to što ćeš (možda) videti na pozornici i dalje neće odgovoriti na pitanje: kam gi pare? i na druga, njemu srodna, koja su digla svu ovu prašinu.

[Albedo 0]

U svakom slučaju, ako je Vidal napisao da Julijan nije bio krvoločna pro-paganska zvijer onda je slagao sve od korica do korica.

Ako Will Durant u The Age of Faith i Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije tvrde to za Julijana onda džaba sve Vidalu, u pismenoj prepisci je i Hitler vrlo civilizovan.

[PTY]

U svakom slučaju, ako je Vidal napisao da Julijan nije bio krvoločna pro-paganska zvijer onda je slagao sve od korica do korica.

Ako Will Durant u The Age of Faith i Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije tvrde to za Julijana onda džaba sve Vidalu, u pismenoj prepisci je i Hitler vrlo civilizovan.

Mene lično bi definitivno veoma zanimalo da ovde (ili na nekom drugom topiku, svejedno) uporedimo te konkretno istorijske detalje.


Ali jedino pod uslovom da me tretiraš kao laika, znači da mi objasniš ili, još bolje, da mi kopipejstuješ inkriminirajuće pasuse, tek da bih ja mogla da pariram u sličnom maniru, i to mukotrpnim prekucavanjem materijala koji mi je na raspolaganju, Jer vidi, ja jednostavno ne raspolažem sa dovoljno informacije da ovakvu raspravu držim na generalnom nivou sa kog ti postuješ ove svoje utiske.


Dakle, reci mi precizno (znači - direktno citiraj) koga to poimence navedeni džentlmeni stavljaju Julijanu na dušu, da se ne razbacujemo sad ovde kojekakvim polovičnim informacijama. Jer tvoja tvrdnja da je Julijan bio pro-paganski stoji po difoltu, pošto hrišćanstvo helenizam i danas smatra paganskom religijom, ali ono "zver" mi se čini toliko proizvoljno, da te ja najiskrenije molim da mi citiraš relevantne iskaze tih ljudi na koje se pozivaš.
Hvala unapred.

[Albedo 0]

ok, neka bude proizvoljno, ali čisto da napomenemo da i ja nisam istoričar, već kao laik razmišljam o tome

zamisli kada u Srbiji poskupe struju 20% šta se dešava

možda Julijan nigdje nije rekao ''bacite ih lafovima'' ali njegove administrativne odluke su bezobzirne

dva grada, Gazu i još jedan grad, paganski i hrišćanski, spaja u jedan, zašto, zato što u obrazovnom sistemu zabranjuje hrišćanima da koriste djela paganskih filozofa kao udžbenike, zašto, pa ako hoćeš da podučavaš Platona ne možeš biti hrišćanin, jest vala...

vratio hrišćanske sektaše, zavadi pa vladaj taktiku sa ubacivanjem prognanih hrišćanskih sekti da se pokolju među sobom, kao da se njega tiče šta će hrišćanska crkva da odlučuje, a Nikejski sabor je već bio održan, a kao što sam već spomenuo na prvoj strani, stvorio socijalne uslove da je normalno da pagani jednog sveštenika živog oderu.

Premještao kosti hrišćanskih biskupa, petljao se u trgovačke poslove, mijenjao poreski sistem, pokrenuo nepotrebni rat protiv Persije u kojem je izginulo, gladovalo i patilo ko zna koliko stanovnika carstva.

jednostavno, više se ne sjećam pojedinosti iz tih knjiga, ali one su jasno kritikovale Julijana koji je napravio haos u zemlji, na kraju krajeva nije on džaba vladao tako kratko, ne bi bio tako brzo uklonjen da nije debelo zasrao

Lako je poslije slaviti neke njegove principe u umjetničkim djelima ali to nije isto, jer ti principi su u realnosti bili sasvim drugačiji, ako uostalom Marks kao princip i Staljin kao praksa

Ne kažem da je Julijan u stvari Staljin, ali on nevinašce nije. On je upravo u političkom smislu tiranin, što Konstantin nije bio.

[PTY]

ok, neka bude proizvoljno, ali čisto da napomenemo da i ja nisam istoričar, već kao laik razmišljam o tome

zamisli kada u Srbiji poskupe struju 20% šta se dešava

možda Julijan nigdje nije rekao ''bacite ih lafovima'' ali njegove administrativne odluke su bezobzirne

dva grada, Gazu i još jedan grad, paganski i hrišćanski, spaja u jedan, zašto, zato što u obrazovnom sistemu zabranjuje hrišćanima da koriste djela paganskih filozofa kao udžbenike, zašto, pa ako hoćeš da podučavaš Platona ne možeš biti hrišćanin, jest vala...

vratio hrišćanske sektaše, zavadi pa vladaj taktiku sa ubacivanjem prognanih hrišćanskih sekti da se pokolju među sobom, kao da se njega tiče šta će hrišćanska crkva da odlučuje, a Nikejski sabor je već bio održan, a kao što sam već spomenuo na prvoj strani, stvorio socijalne uslove da je normalno da pagani jednog sveštenika živog oderu.

Premještao kosti hrišćanskih biskupa, petljao se u trgovačke poslove, mijenjao poreski sistem, pokrenuo nepotrebni rat protiv Persije u kojem je izginulo, gladovalo i patilo ko zna koliko stanovnika carstva.

jednostavno, više se ne sjećam pojedinosti iz tih knjiga, ali one su jasno kritikovale Julijana koji je napravio haos u zemlji, na kraju krajeva nije on džaba vladao tako kratko, ne bi bio tako brzo uklonjen da nije debelo zasrao

Lako je poslije slaviti neke njegove principe u umjetničkim djelima ali to nije isto, jer ti principi su u realnosti bili sasvim drugačiji, ako uostalom Marks kao princip i Staljin kao praksa

Ne kažem da je Julijan u stvari Staljin, ali on nevinašce nije. On je upravo u političkom smislu tiranin, što Konstantin nije bio.

Bato, pusti me toga, života ti.


Pomenuo si dva konkretno imena i dva konkretno naslova. Reci mi makar na kojoj strani tih dela da nađem to na šta se ti pozivaš, da ne rovarim za džaba. Nemoj da sad ovde pedališeš po nekakvom šit kriku, ja stvarno ne mislim da te tim putem sledim. Doveo si u pitanje jednu moju konkretnu izjavu i ja te sad pitam da mi to dovođenje konkretno argumentuješ. Znači, reci mi šta je to na šta se pozivaš ili reci mi gde da to sama nađem, a Marksa i Staljina sačuvaj za neke adekvatnije prilike. 

[Albedo 0]

o bre, pa kad otvoriš Djuranta stoji bukvalno poglavlje o Julijanu, evo sad gledam englesku verziju strane 3-22

citat

''Christians who reacted to
these laws with insults or violence were severely punished; pagans who
took to violence or insults in dealing with Christians were handled
with leniency. `040151 In Alexandria the pagan populace had nursed a
special hatred for that Arian Bishop George who had taken
Athanasius' see; when he provoked them by a public procession
satirizing the Mithraic rites they seized him and tore him to
pieces; and though few Christians cared to defend him, many Christians
were killed or wounded in the attendant disorders (362). Julian wished
to punish the rioters, but his advisers prevailed upon him to
content himself with a letter of strong protest to the people of
Alexandria.''


ne možemo poslije da se pitamo zašto je Hipatija stradala

[PTY]

o bre, pa kad otvoriš Djuranta stoji bukvalno poglavlje o Julijanu, evo sad gledam englesku verziju strane 3-22

citat

''Christians who reacted to
these laws with insults or violence were severely punished; pagans who
took to violence or insults in dealing with Christians were handled
with leniency. `040151 In Alexandria the pagan populace had nursed a
special hatred for that Arian Bishop George who had taken
Athanasius' see; when he provoked them by a public procession
satirizing the Mithraic rites they seized him and tore him to
pieces; and though few Christians cared to defend him, many Christians
were killed or wounded in the attendant disorders (362). Julian wished
to punish the rioters, but his advisers prevailed upon him to
content himself with a letter of strong protest to the people of
Alexandria.''


ne možemo poslije da se pitamo zašto je Hipatija stradala

Bato, ti ovde ispoljavas zaista neprijatnu sklonost ka manipulaciji cinjenica i iskrivljavanju sustinskog smisla teksta. A najgore od svega, cak i u tako nakaradno izvitoperenom tumacenju, ovaj tekst ni izbliza ne doseze do tvojih sasvim proizvoljnih tvrdnji u ciju argumentaciju si ga postovao.

[Albedo 0]

ja ne znam šta je tu manipulacija činjenicama

prosta činjenica da on nikoga svojim rukama nije ubio je koliko relevantna na opštedruštvenom nivou? Nije ni Hitler ubio nikoga svojim rukama, a vjerovatno ni Staljin. Ni Milošević ni Tuđman.

ovo je pitanje konteksta, i ne može da se izvuče iz jednog poglavlja, a posebno ne bez Ostrogorskog

jednostavno, ja o Julijanu pišem na osnovu širine a ti na osnovu dubine

Ti sigurno znaš više biografskih momenata, ali očigledno ne obraćaš pažnju na društveno-istorijski kontekst

[PTY]

Pa naravno da manipulises cinjenicama kad uporno gradis logicki neodrzive konstrukcije na bazi ne sasvim shvacenog izvestaja o incidentu. To je u najmanju ruku smesno.

[Albedo 0]

ne znam šta je tu logički neodrživo - čovjeka su zvali APOSTAT

možda bi ti htjela da odbaciš sve što su hrišćani ikada rekli o njemu, ali ja ne znam kako bi to onda moglo da se računa kao ozbiljno istraživanje nečijeg udjela u događajima.

[PTY]

ne znam šta je tu logički neodrživo - čovjeka su zvali APOSTAT

možda bi ti htjela da odbaciš sve što su hrišćani ikada rekli o njemu, ali ja ne znam kako bi to onda moglo da se računa kao ozbiljno istraživanje nečijeg udjela u događajima.

Vidi, to što kucaš sad već oscilira između gluposti i sofisterije.


Počeli smo sa konkretnim pitanjem: koji se to ubijeni mučenik stavlja Julijanu na dušu, daj ga preciziraj imenom i prezimenom, ili makar izvorom, kad se na njih već pozivaš. Uzgredne smrti na isprovociranim demonstracijama diljem imperije se ne važe, ko bi normalan to mogao Imperatoru na dušu pripisati?


Sve što dobijam od tebe je retorički rifraf, ne znam kako drugačije da sav taj sitan vez kulturno da nazovem, jer da bi se bilo koji čovek nazvao ubicom, mora mu se pripisati makar jedno ubistvo, dal svojeručno, dal naručeno, svejedno.


Ja ne mogu biti preciznija no što jesam.

[Albedo 0]

pa to jednostavno nije tačno i to ću dovršiti ultimativnim antibukvalističkim rifrafom: nađi jedan jedini dokument gdje je Hitler potpisao smrt bilo kom Jevreju.

pošto takvog dokumenta nema Hitler je nepravedno osuđen

[PTY]

pa to jednostavno nije tačno i to ću dovršiti ultimativnim antibukvalističkim rifrafom: nađi jedan jedini dokument gdje je Hitler potpisao smrt bilo kom Jevreju.

pošto takvog dokumenta nema Hitler je nepravedno osuđen

o svi bozi helenski, najzad da dočekam da mi i Hitlera cimneš, pa da možemo ko ljudi da završimo sa ovim pingpongom.


A da ostanemo u duhu hrišćanstva kao filozofije, recimo samo da mi sad uopšte nije nejasna dvomilenijumska naklonost Svete Stolice da širem pučanstvu uskrati veštinu čitanja i pisanja, jer su oduvek smatrali da knjige nije dovoljno samo pročitati, nego ih treba i razumeti.

[Albedo 0]

zar sveopšta skribomanija svega i svačega u zadnjih sto godina većinski pismenog stanovništva nije najveći dokaz da se apsolutno ništa novo, orginalno, a kamoli kompleksno i značajno, nije pojavilo u oblasti ljudskog duha

mi tek trebamo da dokažemo da je opšta pismenost donijela neku korist čovječanstvu a ne multinacionalnim korporacijama

ja sam namjerno karikirao sa Hitlerom, to priznajem, ali pobogu ovdje govorimo o vladaru jednog carstva, a ti ne obraćaš pažnju na njegove državničke poteze i njihove posljedice.

Ja ne znam šta je taj Vidal pisao u knjizi, ali izgleda kao da je opisao Sulejmana Veličanstvenog, pa ispade da je on veličanstven zbog harema a ne zbog klanja po Otomanskoj imperiji. Izgleda mi kao da Vidal priča priču o nekom Ćamilu iz Proklete Avlije koji umišlja da je Julijan Apostat. Ima velike, humanističke ideje i skemba ga neki Karađoz iz rešetaka.

Sem što je Julijan IMPERATOR, u prevodu SPASILAC VASELJENE; one vaseljene koju je u haos otjerao za nepune 2 godine na vlasti

Ako su nešto u antici ljudi mrzili to su emocionalno nestabilni ljudi, koji donose nagle i nepromišljene odluke i maltretiraju stanovništvo


I griješiš u vezi hrišćanstva jer ga svodiš na nepismeni Zapad, u Vizantiji nepismenost nikad nije bila opcija, a već sam gore napomenuo da je Julijan hrišćanima oduzeo pravo da podučavaju filozofska učenja Platona samim hrišćanima. Dakle, škole su postojale za sve vrijeme postojanja Vizantije, i već rekoh da su postojali paganski filozofi poput Plotina i u 15. vijeku.

Jednostavno, govorimo o VIZANTIJI a ne o Svetoj stolici u Rimu

[Albedo 0]

hajde da rezimiramo šta je Julijan htio

da vrati paganizam, onaj paganizam koji propada vijekovima

Hrišćanstvu je trebalo 300 GODINA da se uzdigne kao duhovna sila

300 godina aloooo

Julijan hoće da to ukine za 2 godine

ako to nije EKSTREMNI RADIKALIZAM ja onda ne  znam šta je ni ekstremizam ni radikalizam

Ako je Vidal branio njegove potpuno legitimne ciljeve, to jest povratak paganizma, onda je mora da shvati činjenicu da se paganizam može vratiti ali u procesu dugom 300 godina. A ne 2 godine.

Zna se ko je kao LEGO KOCKE uređivao LJUDSKA društva - Hitler, Staljin, Mao Ce Tung

i da, opet Hitler, iako Julijan nije od te fele, ali jeste od RADIKALSKE FELE

[PTY]

 Uh.
Ne bih da ispadnem nekulturna, ali rezime "šta je Julijan hteo" je skroz nepotrebna i krajnje proizvoljna digresija u razgovoru koji je stremio da pojasni tvoju tvrdnju šta je Julijan bio, nejmli "krvločna pro-paganska zvijer". To je za mene bila veoma, veoma radikalna izjava za koju sam tražila potporu u činjenicama. A kako tu potporu i dalje ne nudiš, ostaje mi da zaključim kako je ta radikalna, ekstremisticka tvrdnja plod tvojih unutrašnjih, intimnih činjenica, koje najverovatnije uopšte nemaju veze sa onim istorijskim. 
No dobro sad, nije mi prvi put, čula sam ja i izjave kako je Gandi  bio "krvoločna paganska zver" ali te i takve izjave po pravilu nisu dolazile od ljudi iz esnafa, i to je ono što je vapilo za reakcijom, a ne sama tvrdnja. Scholar po vokaciji i afinitetu kanda je obavezan da po svaku cenu izbegne korozivni uticaj proizvoljnog tumačenja, izvitoperavanja i vaskolikog revizionizma uopšte, bar tako ja mislim, a verujem da ćeš se i ti složiti. Te aktivnosti kao da više spadaju u domen visokih umetničkih dojmova i niskih ideoloških strasti.

[Nightflier]

Bata malo preteruje glede uzdizanja hrišćanstva. Niti je ono bilo onoliko progonjeno koliko se priča, niti je bilo baš toliki politički faktor sve do poodmaklog srednjeg veka. U paganskom Rimu, hrišćani su mahom ostavljani na miru. U hrišćanskom rimu, mase su prihvatile hrišćanstvo ekspresno verovatno stoga što je postalo popularno u legijama - a za Rim je oduvek važilo da sledi kuda legije vode.

Sad, što se tiranije tiče - sklon sam da mislim kako su najveći tirani u istoriji Rima bili Cezar, Avgust, Justinijan i možda Manojlo Prvi. Među svim vladarima oba carstva, svakako je Justinijan bio najveći. Tiranija se meri i po kontroli koju neki vladar ima nad državom i državnim aparatom, Justinijan je jedan od retkih koji je imao potpunu vlast - i nad državom i nad crkvom.

[Albedo 0]

Ništa ja to ne sporim, ali je problem što se ne razumije vrijeme u kojem se to desilo.

Hajde i to što se ne razumije činjenica da je svaki čovjek koji iz korijena nešto hoće da mijenja radikal, jer radikal i korijen imaju istu etimologiju.

Ali da se ne razumije da je Seneka napisao djelo O gnijevu, a ne djelo O proizvoljnom tumačenju, i da su neke sasvim druge karakteristike bile na tapetu kritike, pa samim tim potpuna vlast nije ništa negativno po sebi nego je to kako se ta vlast vrši, e to ne mogu da shvatim. Valjda se pokušava iz 2013. tumačiti 363. godina, što je potpuno pogrešno. Danas totalna vlast jeste negativna i mora biti razbijena na tri grane, tada to nije predstavljalo problem.

Julijan je čak i pagane vrijeđao samim svojim prisustvom, a kamoli ponašanjem

Ovdje su u pitanju sitnice koje nama ništa ne znače i koje teško i uočavamo. Mi konkretno ne znamo ni kakva je bila struktura humora i žalosti u antici, to jest šta je bilo smiješno a šta tužno za Grke i Rimljane, ili šta je bilo oprostivo ili neoprostivo, a ne da ocjenjujemo, vrlo gordo i u nekom kvazifaktografskom smislu, zašto se desilo nešto što se desilo - što je imperator uklonjen.

Prvo, to se desilo, i niko nije zažalio zbog toga. To je jednostavno fakat kao crna zemlja. Ko prenebregava taj fakat očigledno ne želi da stvarno rekonstruiše period o kojem priča, i samim tim ne može meni da spočitava revizionizam. Temeljni fakat je smrt imperatora. Plus se to desilo jer su i pagani i hrišćani bili ogorčeni istim.

Dakle, ovo čak nije ni stajanje na stranu nego činjenica da njega apsolutno niko nije podnosio, sem izgleda Vidala, samo ne znam kako bi to bilo relevantno kad on tada nije ni živio i govori na osnovu pisama koje je pročitao.

To znači da je opisivao PRIVATNOG POJEDINCA a nije razumio EPOHU o kojoj je riječ i ULOGU IMPERATORA. To su fundamentalne greške, to je holivudska epika.

[PTY]

Ništa ja to ne sporim, ali je problem što se ne razumije vrijeme u kojem se to desilo.

o zemljo otvori se! 
pa o tome ti i govorim, o vremenu u kom je bilo normalno da Imperator pobije svoju bracu i sestre i njihovo potomstvo, samo da osigura tron sopstvenoj deci! znaci, u takvom ambijentu jedan Imperator odbija da eliminise svoje protivnike, uz punu svest da ce ga taj potez kostati ne samo trona nego i glave, i ti njega nazoves "krvolocnom paganskom zveri"? pa, mislim!
iskrena da  budem, ne znam ni sama zasto na ovome insistiram, ali bice da je to zato sto stvarno verujem da je informacija bez razumevanja vise stetna no korisna a ovo je nekako skroz ilustrativna rasprava po tom pitanju, i to ne moze da zamagli ni fakt da ti uporno prizivas celu umnu antiku radje nego da se suocis sa faktom da si omasio, i to silno. uostalom, fascinacija Julijanom i opstaje zbog tog njegovog stava koji je onako lepo srocio u opasci da je nesto fundamentalno pogresno sa religijom koja greh anulise sa dve tri kapi vode pa jos i za pare kupljne. i dobro sad, ja shvatam da ima ljudi koji za Julijana nisu culi, ali da se neko ko je za njega cuo referise kao na "krvolocnu zver", e pa, to je novina na kakvu tesko da bih nabasala igde no na sagiti. 
al sad stvarno moram da idem i ne mogu vise da kapljem u bezdan, a ti misli kako te volja, nema ljutnje, free world i tako to. ajde poz.

[Albedo 0]

hajde ovako da probamo, pretpostavljam da si čitala Antigonu?

Da li ti smatraš da je Antigona apsolutni junak te drame?


Jer imaš buljuk filozofa sve do Hegela, pa i Žižeka, koji tvrde da je Kreont pravi junak, onaj koji govori istinu, i onaj koji je žrtva u čitavoj priči, i buljuk istoričara koji tvrde da je atinska publika podržavala Kreonta: Jel možeš da objasniš zašto?


Bukvalno Kreont, koji je Antigonu zatvorio u onu pećinu ili šta je već bilo na kraju drame, i odveo je u smrt. Naravno, Sofokle tu prikazuje da je i on pretjerao, ali to je druga priča.



upravo je u tome problem, što sam 100 % siguran da ti misliš da je Antigona 100 % u pravu, zato što to posmatraš iz moderne perspektive.

ali to nije bilo tako u antici, kao što nije bilo ni u slučaju Julijana

Ubijanje familije ne čini Imperatora tiraninom, nego neke druge stvari.

[varvarin]

Jebote, a ja mislio da je  ovde  reč o honorarima u pozorištu. Auuuuu.... 

[Ghoul]

Jebote, a ja mislio da je  ovde  reč o honorarima u pozorištu. Auuuuu.... 

prinuđen sam da se složim s ovim. 

uostalom, libeatin je veći od životinjkinog, to je jasno, pa dosta više rasplinjavanja teme u pravcu tog natjecanja.

[Albedo 0]

prinuđen si da i dalje nemaš čime da potkrepiš svoje bivisibathed stavove o hrišćanstvu, antici, srednjem vijeku itd...


ja većeg ignoranta još ne sretoh, po beskrupuloznoj govedini te jedino glupača šiša


ne ubacuj se somino u priču o kojoj ama baš ništa ne znaš, i već smo utvrdili da si totalno neobrazovan u tom pogledu

[PTY]

ehm. ne zamerite na oftopicarenju, krivica je iskljucivo do mene, nagarila sam najstrasnije, omakne mi se to ponekad, sta da se radi.  necu vise, casna pionirska, samo da pripomenem kako cenim sto je Bata stoicki i dzentlmenski izdrzao sav taj moj rant & rejv. 

[ALEKSIJE D.]

Georgije Ostrogorski, "Istorija Vizantije" str. 7o.
Julijan pokušava restituciju pagnskih verovanja, ali organizacija novih verskih pravila je po uzoru na hrišćanstvo, što izaziva čuđenje samih hrišćana. Gine u pohodu na Persijance. Značajniji je zbog spisa koje je ostavio (st. 35 čini mi se).
Dđentlmen koji to navodi jehttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8, pošto je guglovanje omiljeni hobi a čitanje knjiga malko traži vremena.
Car koji nije bio zaista tiranin je Jovijan (Jovian) 363 -364Flavije Jovijan (Flavius Iovianus), poznatiji samo kao Jovijan, bio je rimski car svega osam meseci od 26. juna 363. do 17. februara 364. godine. Jovijan je upamćen po neslavnom miru sklopljenim sa persijskim kraljem Šapurom II, ali i kao jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). Za cara je izabran greškom.Ja vas više ne bih smetao.[/font]

[scallop]

Ni ovaj nije imao vremena. Što su kraće na vlasti to su bolji. 

[Nightflier]

Ni ovaj nije imao vremena. Što su kraće na vlasti to su bolji. 

Nemoj tako. Vidi Tito koliko je vladao - najduže od sviju - a ne prođe dan da neko ne zaplače za njim.

A ako neko kaže da Tito nije bio rimski imperator, taj ne zna istoriju!

[scallop]

Pogrešio si istoriju. I Titus Flavije je vladao samo dve godine i zbog dobrote proglašen za boga.

[Albedo 0]

nema ovdje oftopika, u Nišu je isplutao... Konstantin!

dakle, sve je ontopik

[Alexdelarge]

Savetnik za kulturu predsednika Srbije: Niš je najveći rimski grad na svetu posle Rima

[Ghoul]

vivat naissus, vivat serbia!

[Karl Rosman]

Savetnik za kulturu predsednika Srbije: Niš je najveći rimski grad na svetu posle Rima

Odlicno je ovo! Valja ocekivati da mjuzikl "Cikago" u sledecoj izvedbi dobije odgovarajuci budzet... 

[Джон Рейнольдс]

Ваљда је Ниш највећи српски град после Рима? 

[JasonBezArgonauta]

Valjda je Rim največi Niški grad.

kam gi pare?

Ne se znae!

Pozorišna iluzija za državni protokol
OCENJENA OD STRANE KRITIKE KAO "SLIKOVNICA O VELIKOM CARU",
PREDSTAVA KONSTANTIN JE ZA PREDSTAVNIKE VLASTI DOGAĐAJ KOJI JE NIŠ UČINIO "EPICENTROM SVETA U PROSLAVI JUBILEJA HRIŠĆANSTVA"
Predstava Konstantin, centralni događaj ovogodišnje državne proslave 17 vekova Milanskog edikta, prikazana je 4. marta u Beogradu za, takozvanu, protokolarnu publiku. Predstava priča o životu rimskog imperatora Konstantina Prvog Velikog, rođenog u Naisusu, današnjem Nišu, koautora Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo postalo jedna od zvaničnih religija Rimskog carstva. Beogradskoj premijeri su prisustvovali predsednik države Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, prestolonaslednik Karađorđević, mnoge visoke zvanice, predstavnici diplomatskog kora i medija.
Narodno pozorište, konkretno njegova uprava, bila je dobar domaćin gostima, na momente se činilo da su joj oni važniji od predstave, da je angažman oko dočeka i tretmana zvanica zasenio događaj zbog kojeg su pozvani. Zgrada je blještala spolja i iznutra, fotoreporteri su jedan sat pre početka predstave bili ispred zgrade na pozicijama za slikanje dolaska gostiju, do ulaza u zgradu je vodio crveni tepih, a za to vreme novinari su se družili na koktelu, zamoljeni da tu sačekaju početak predstave (čitaj: dok ne prođu visoki gosti), tako da su im jedini kontakt sa događajem bile Ljiljana Lazić, šef sektora Marketinga Narodnog pozorišta, i Ljubica Kubura iz pres službe "Milanski edikt" Ministarstva kulture. Zbog inostranih zvanica predstava je titlovana na engleski, a devojke na garderobi su bile u za tu priliku nabavljenim elegantnim uniformama sa nakitom nalik na onaj iz vremena Konstantina. Prolaznici koji su sve to posmatrali sa druge strane Trga Republike, mislili su da je sav taj glamur zbog Antigone, nedavne premijere Narodnog pozorišta, zato što je na fasadi zgrade bila velika reklama za tu predstavu, a ne za Konstantina.
EPICENTAR SVETA: Osnovni podaci o predstavi su objavljeni još krajem godine, čim su počele pripreme. Predstava je realizovana po tekstu Dejana Stojiljkovića, reditelj je Jug Radivojević, scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitor Vladimir Pejković, a video-dizajner Dorijan Kolundžija. Igra 20 glumaca iz osam pozorišta Srbije sa Miodragom Krivokapićem na čelu. Troškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila država, sedam miliona grad Niš, a milion niško narodno pozorište.
Prva premijera Konstantina je odigrana u Nišu, u Narodnom pozorištu, 27. februara. Prema izjavama iz Ministarstva, to je učinilo Niš "epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva". Upitan ko je Niš proglasio svetskim epicentrom, Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta "Milanski edikt" i savetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu, rekao je: "O tome ne može da odlučuje svet, to je odluka predsednika Republike i Vlade Srbije."
Nakon niške premijere, odigrane su još dve komercijalne reprize. Prema rečima Juga Radivojevića, sva tri niška izvođenja nagrađena su stajaćim ovacijama, što se nije desilo nijednoj njegovoj dosadašnjoj predstavi. Nakon ovog izvođenja, u "Politici" je objavljena kritika Ane Tasić (do ovog utorka i jedina) s naslovom "Slikovnica o velikom caru". Između ostalog, kritičarka je napisala da se u predstavi "nijedna začeta tema ne obrađuje dublje ni složenije. Likovi su ostali na nivou skica, neuverljivih figura koje pokušavaju da se održe putem fraza, pseudofilozofskih reči i misli, lažnih zato što iza njih nema dubine ni autentičnosti. U vezi sa tim, gledaoci ostaju uskraćeni za puni doživljaj drame, emotivnu identifikaciju i katarzu koji se očekuju od ove vrste dramskog teatra. Režija je revijalna, o postojanju nekakvog posebnog scenskog koncepta ili poetike se ne može ni govoriti, postavka je nemaštovita, izraz pojednostavljen."
REAKCIJE I BUDŽET: Beogradska publika je pozdravila Konstantina kurtoaznim aplauzom, što su predstavnici producenata i autora predstave tumačili kao potvrdu svog stava o njenom izuzetnom kvalitetu. Dejan Savić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, doživeo je "reakciju publike više nego dobrom", Jug Radivojević je bio zadovoljan "povišenom koncentracijom praćenja predstave", a Slavica Trifunović, glavni rukovodilac projekta i savetnica ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i informisanja, smatra da je predstava u oba grada dobro primljena, što govori da će "dugo da traje i da će publika da je voli".
Bila je to poruka zvaničnika da je novac namenjen ovoj predstavi upotrebljen na pravi način, kao što je već rečeno na konferenciji za novinare dva dana pre beogradske premijere. "Konstantin nije uobičajena repertoarska predstava, u pitanju su drugi aršini", pravdao je tada Dejan Savić za naše sadašnje prilike neobično visok budžet predstave. Slavica Trifunović je pojasnila da je u novembru "određen okvirni budžet za predstavu zato što se tada još nije znalo koja će ekipa raditi predstavu, nismo imali reditelja, glumce i ostalo, ali smo polazeći od cena uobičajenih u Srbiji, finansirali Konstantina sa 100.000 evra, odnosno 11,5 miliona dinara. Tada nismo znali ni strukturu finansiranja, da li će nešto finansirati grad Niš, jer tada nije bio usvojen finansijski plan njihovog Narodnog pozorišta, ali smo ipak rezervisali sredstva iz budžeta Srbije." Takođe, savetnica ministra kulture za međunarodnu saradnju je izjavila da budžet za predstavu "neće biti preispitivan, sva sredstva su utrošena onako kako je planirano", mada je ministar Bratislav Petković najavio da hoće zato što su, po njegovom mišljenju, troškovi preveliki. Na ovom mestu je adekvatno podsetiti na izjavu Dragana Aranđelovića, predsednika Nadzornog odbora Niškog pozorišta da je 19 miliona gotovo duplo više nego što koštaju sve ovogodišnje predstave tog pozorišta, a ima ih pet.
sonja ćirić

Jedino što se sigurno zna je da budžet za predstavu neće biti preispitivan ali je najavljeno da hoće, osim u slučaju da neće.

[Ghoul]

Troškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila država, sedam miliona grad Niš, a milion niško narodno pozorište.

to su tolke pare da se sve zaokružuje ofrlje - pola milionče gore-dole nikoga ne zanima.

ipak, ja nekako sabrah u gornjem navodu da se ovde ne radi o 19 nego o 19,5 miliona...

šta zna ciganče šta je pola miliona? 

[JasonBezArgonauta]

Za po miliona

[Mica Milovanovic]

Данас сам, враћајући се с посла, слушао Други програм Радио Београда - емисија Културни кругови.


У првом делу емисије информисаћемо вас о актуелним културним догађајима. [/size]Гошћа тематског дела Маске биће редитељка Алиса Стојановић, а разговараћемо о представи "Бог масакра", ауторке Јасмине Резе, у режији Алисе Стојановић, чије је 50. извођење било недавно, као и о њиховом гостовању у Канади.
Током емисије осврнућемо се и на представу "Константин", чија је београдска премијера била у понедељак. Уредница и водитељка емисије је Гордана Ђурђевић


Ако мислите да смо ми на Знаку сагите оштри критичари, грдно се варате - у поређењу са овом критиком најгоре пљувачине на Знаку сагите су блага прекоравања.
Човеку се очигледно све смучило - прво је пет минута зајебавао политичаре и идеју да од прославе направе планетарни догађај, па је прешао на премијеру и попуњавање празних редова у задњем делу сале новинарима, па је оплео по тексту, структури представе, глуми, сценографији, музици... Ниједна лепа реч ни за кога, осим што је у једном тренутку рекао да је писац изучавао оно о чему пише...
По гласу бих рекао да ће сутра у пензију, па решио човек да отвори душу...


Ако умете да негде нађете, вреди послушати...

[divča]

Haha, po opisu je to verovatno ovaj, kako se zvaše, Goran Cvetković -- nije da pratim pozorište, ali slušao sam godinama tu emisiju i, mada često svatam šta oće da kaže, nekad ga malo više ponese to pljuvanje za moj groš...
Nemaju Kulturne krugove kao podkast, koliko vidim...

[Ghoul]

Za po miliona

oćeš reći da se dexa, dokazani hristoljub i hristoudvorica, odreko svog honorara pa otud pola miliona viška na koji se niko ne obazire?

anyway, evo šta vele e-novine:

Pozorište ili politička farsa: Konstantin, znamenje anđela
Sramotna revija udvorica
Piše: Nenad Obradović

Predstava Konstantin, nastala u povodu obilježavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, dospjela je u javnost, sasvim neočekivano, još prije premijerne izvedbe. Nije se radilo o iznenadnom vjerskom prosvjetljenju javnosti ili pretjeranom interesiranju za život i djelo rimskog cara Konstantina, već su lavinu pitanja pokrenule financijske nejasnoće oko ovoga projekta. Pisalo se o basnoslovno velikim honorarima za predstavu koju su svesrdno podržale političke garniture u Srbiji, a o kojoj smo prije premijere znali tek toliko da u njoj igra 'brojni glumački ansambl' i da je, kako je to poetski ustvrdio redatelj Jug Radivojević, ova predstava na ponos srpskog teatra, jer se nalazi na tragu Shakespearea.

Pravednici i izdajnici

Predstava Konstantin - znamenje anđela nastala je na temelju drame Konstantin Dejana Stojiljkovića, u dramaturškoj obradi Ivana Velisavljevića i scenskoj adaptaciji Spasoja Ž. Milovanovića. Radi se o tematiziranju života i djela rimskog cara Konstantina koji je, prije 1700 godina, donio Milanski edikt, kojim je kršćanstvo postalo ravnopravna vjera u rimskom carstvu. Dramska struktura na sceni poprima razmjere karikature, s obzirom da se ne nazire jasna dramaturška linija niti čvršći redateljski koncept. Na sceni se smjenjuju prizori iz Konstantinova života, koji se prikazuje u tri životne dobi, dok ostali likovi zauzimaju tek neznatni tijek radnje. Pokušavajući da lik Konstantina izdigne na pijedestal i njegovu tjeskobu prikaže kao 'put prema nebu' predstava postaje tek skica njegova lika, jer se od prenatrpanih motiva, priča i bezličnih figura koje 'šetaju' scenom gubi bilo kakav dojam studioznijeg skiciranja ličnosti cara Konstantina.
Photo: TANJUG

Predstava ima više problematičnih mjesta, a centralno zauzimaju njezine pogrešne povijesne reference. Dok se s jedne strane bavi likom Konstantina, pravednika koji čeka da 'dodirne nebo', uz isticanje nekoliko likova kršćana (robinja Lidija, Konstantinova majka Jelena) koji su prikazani kao izmučene individue olako prepuštene smrti jer na ''ovaj svijet nisu došli uživati'', s druge strane se potencira jako izražena pohlepa, zloba i izdaja ''kod onih koji su Isusa razapeli na križ'' što ukazuje na ključno zanemarivanje značenja edikta zbog kojega je nastala predstava. Ako se danas u svijetu događaju masovna ubojsva i izleti mržnje u ime vjere, ako je vjera stoljećima bila više izvor nemira nego li propagiranog mira, onda se ovakve prilike obilježavanja obljetnica vjerskih događaja u umjetničkim okvirima vide kao susret a ne razdor, kao mjesto kritike i ironije, duhovite opaske i aktivističkog pristupa. U slučaju ove predstave riječ je o prepričavanju događaja koja uslijed nedostatka bilo kakvog redateljskog pečata ne zaslužuje podrobniju analizu.

Video koji iritira

Scenografija Aleksandra Denića postavljena je u vidu stepenica na kojima se radnja i događa. Potpuno je nejasno kakvu simboliku ponuđeno rješenje ostavlja, jer se do kraja predstave ne nazire bilo kakva funkcija ovako besmislenog scenskog dekora. Iza se nalazi veliko platno sa video materijalom, potpisuje ga Dorijan Kolundžija, koji u predstavi ne daje nikakvu relavantnu simboliku. Riječ je o video materijalima u crno bijeloj boji, s oznakama određene moderne simbolike, ali toliko neusklađenim sa scenskom 'pričom' da počesto postaju suvišan element koji iritira svojim promašenim rješenjima. Kostimi su jednolični, gotovo identični i ne daju nikakvu dodatnu referencu iako se kostimografija mogla, s obzirom da u pozadini imamo video materijal sa 'suvremnim' motivima, iskoristiti kao način za povezivanje povijesnog sa suvremenim. Drugim riječima, predstava je uslijed ovako grube koncepcije ostala zarobljena u klišejima povijesti više nego je izazvala polemiku u gledalištu ili našla načina da dotakne gledatelja.

Gluma na rubu dopuštenog

Takva dramaturška i redateljska rješenja glumcima ostavljaju malo prostora. Većina njih igra površno, s naglašenom afektacijom i 'okamenjenim' izrazom. Uslijed portretisanja skica a ne likova većina njih ima poteškoće da scenski izrazi lik koji tumači, što se ponajbolje vidi u karikaturalnim rolama Mirka Babića, kao Konstantinovog oca, Snežane Petrović, u liku Konstantinove majke Jelene i Aleksandre Ćosić, koja nastupa u ulozi Konstatinove prve žene Minervine. Prenaglašeno, gotovo na rubu dopuštenog igra i Miodrag Krivokapić koji na sceni utjelotvoruje Konstantina u poznim godinama. Njegovo je držanje, uz čudne krike i povike, promašeno 'čitanje' Konstantina koji pred smrt uspjeva djelomično naći mir za kojim je tragao. Ponajbolje role ostvaruju Petar Benčina, kao mladi i entuzijastični Konstantin, jer se njegov lik pojavljuje u više slojeva i nijansi i Igor Damnjanović, u liku Konstantinova prijatelja Helvija, koji se ističe sasvim pribranim i efektnim držanjem.

Ako je prije premijere bilo neumjesno komentirati projekt oko kojeg se okupio cijeli državni vrh, na čelu s predsjednikom i patrijarhom, onda se nakon premijere predstave Konstantin - znamenje anđela može zaključiti da se radi o anakronom, prevaziđenom konceptu scenske postavke koji ne služi na ponos nacionalnom teatru, već na sramotu uslijed nestručnosti, površnosti i udvorništva kojima se predstavio. Teatar više nije školski sat, mjesto gdje će se gledatelju prepričavati 'utvrđena' državna kvazideologija patriotske kulture već mjesto gdje se prevazilaze konflikti i strogo definirane granice, a problemi uvijek iznova kritički razmatraju. Nietzsche bi rekao da se današnji čovjek još uvijek vrti naokolo kao turista u vrtu povijesti smatrajući je za jednu ostavu kazališnih maski koje se mogu staviti ili skinuti po svojoj volji.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-recenzije/80146-Sramotna-revija-udvorica.html

[Mica Milovanovic]

Ово је похвалан текст у односу на онај који сам слушао на радију!

[JasonBezArgonauta]

oćeš reći da se dexa, dokazani hristoljub i hristoudvorica, odreko svog honorara pa otud pola miliona viška na koji se niko ne obazire?

Ti kao da zaboravljaš na Dexin riserč. Nije u redu da to plaća od svog, krvavo stečenog, honorara. Vid ga na sliki. Kako se istražitelj skocentriso, ko da je ispo iz CSI.

Ono ofrlje zaokruživanje me navodi na pomisao da je višak bitno veći od po miliJona.

Ово је похвалан текст у односу на онај који сам слушао на радију!

Eh, pa to bi bilo zabavno za čuti.

[mstislaw]

KONSTANTIN – po tekstu Dejana Stojiljkovića – režija Jug Radivojević – svečana beogradska premijera, u okviru proslave 1700 godina MILANSKOG EDICTA – NARODNO POZORIŠTE, ponedeljak, 4.mart 2013.

Što manja država, izgleda, to pompeznije proslave državnih praznovanja! Što manja država, to pompeznije zastave i grbovi na njima! Što skromnija kultura – to razmetljivije priredbe u čast nekih neodredjenih, tobože značajnih, imena iz istroije i datuma kakvih dogadjaja! Znam da je bilo planirano, još pre nekoliko godina, da se iskoristi datum kada je Starorimski Car Konstantin potpisao Milanski Edikt, kojim se DOPUŠTA ispovedanje monoteističke religije – Hrišćanstva, u mnogobožačkoj državi – već priličnmo ruiniranoj i skoro pred padom – u nekada moćnom, antičkom Rimskom carstvu, koje se ubrzo i podelilo na Istočno i Zapadno, a u tu svrhu, taj isti Car Konstantin, osnovao je DRUGU, novu – Istočnu prestonicu – KONSTANTINOPOLIS, današnji Istambul. Sećam se da su, državno rukovodstvo Srbije i Srpska Pravoslavana Crkva, imali velike planove za bolje pozicioniranje u Evropi, koristeći činjenicu da je dotični car Konstantin bio rodjen u Naisusu, današnjem gradu Nišu, koji je sada baš u Srbiji. Trebalo je, kolko se sećam, da se tu, u Nišu i u Srbiji, sretnu Istočnne i Zapadne varijante Hrišćanstva – da dodje aktuelni Papa i aktuelni Vaseljenski Patrijarh i verovatno i mnogi drugi Patrijarsi – jer, ima ih više – Ruski, Srpski, Grčki, Koptski, Jerusalimski....Trebalo je da se nekako OKUPI, na nekoj državnoj proslavi mnogo važnih ljudi iz Zapadnog i, valjda Istočnog sveta biznisa, nauke i umetnosti i da Srbija ima neke državno-privredno-kulturne-promotivne koristi od toga. Za sada se ništa od toga nije desilo – a sam aktuelni Papa je zbog bolesti i abdicirao, pa je glavni svetski dogadjaj – vidi se po broju prisutnih na Trgu Svetog Petra u Rimu, ispred prozora bazilike Svetog Petra, koji čekaju da im se Papa obrati, poslednji put u toj ulouzi. Nema svetske agencije i novine, ili TV-a, koji nisu ispunili svoj medijski prostor svakominutnim izveštavanjem o Papinim odlukama, uzrocima i koracima koje preduzima, u svom istorijskom RAZREŠENJU od teške dužnosti prvog čoveka katoličkog sveta. Izgleda da je PROPALA ideje državnog vrha Srbije, da se baš oko Milanskog Edikta i proslave datuma u godini donošenja tog akta, na 1700-tu godišnjicu, svetski mediji bave Srbijom i njenim zaslugama za tu proslavu, ako već ne za donošenje samog Milanskog Edikta.

IMPERATOR KOČA PUTUJE, PUTUJE...

Ispalo je da će centralni dogadjaj ove celokupne istorijske proslave, biti baš POZORIŠNA predstava KONSTANTIN, koju je država organizovala i lepo platila, a sprovela u delo izabrna ekipa, locirana u Narodno pozorište u Nišu i Narodno pozorište u Beogradu. I naravno, počele su pripreme – tražio se tekst za predstavu i pisac – nadjen je u piscu romana KONSTANTIN, Dejanu Stojiljkoviću iz Niša, pa je, valjda i uz n jegovu pomoć, novi Direktor drame, doskorašnji dramaturg Kruševačkog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović prredio tekst za scensko izvodjenje, koji je već, kako izgleda, dramatizovao Ivan Velisavljević, takodje dramturg, a režija je poverena Jugu Radivojeviću. Nisam čitao ni roman, ni dramsku verziju ovog štiva, ali gledao sam svečanu prrmeijeru, sa mnogo radnika obezbedjenja po celom Trgu Republike i, naravno, u samom Narodnom pozorištu i u društvu sa mnogim, za mene skoro sasvim, potpuno nepoznatim članovima Vlade i ostalih vrhuški Srbije, sa Predsednikom države i njegovim savetnicima, diplomatskim korom, crkvenim i vojnim vrhom. Novinari i kritičari bili su prvo zamoljeni da sede na drugoj galeriji, ali pošto je parter ostao poluprazan – mnogi protokolarni gosti su imali preča posla, dozvoljeno im je da sednu i u poslednje redove partera, da se ne bi videlo koliko je praznjiikavo. Velike svečanosti se na svetu već odavno obeležavaju – sa iskustvima svečanosti otvaranja Olimpijade, ili i samih manjih svetskih prvenstava, velikim mega-spektaklima, sa vatrometom i aeromitinzima, ili sa naročito za to pripremljenim predstavama, grand spektaklima velikih žongleraja i nebeskih projekcija, na primer. Videli smo takve predstave i na otvaranju Smederevskog Letnjeg Festivala – Tvrdjava Teatar – neke uspešnije, a neke manje uspešne. Naš poslodavac – Vlada Srbije, dogovorio se sa Odborom za proslavu, da se napravi predstava u pozorišnoj sali – prvo u Nišu, a potom i u Beogradu i to predstava koja bi trebalo da se igra na redovnom repertoaru ova dva pozorišta, kao i na scenama širom Srbije, širom bivše Jugoslavije i, ako ikako može i po svetu. Tekst je već preveden na engleski jezik i na beogradskoj predstavi išao je uredan titl iznad scene – tako su i brojni strani diplomati, koji ne znaju srpski jezik, mogli da uživaju u tekstu ovog dramsko-istorijskog letopisa o starorimskom caru Konstantinu Prvom Velikom

. ...ON IDE U RIMSKO, IZBAVLJA SVE SRPSKO...

Predstava je koncipirana izmedju spektakla – scenskog recitala, operske i operetske provinijencije i skoro sitno realističkih kratkih scena, iz svakodnevnog života velikog Cara, što je sve konstruisano prema dostupnim istorijskim izvorima – njegove biografije i raznih drugih spisa koje je autor romana dobro proučio. Dobili smo jedan ubrzani prikaz dugog života tog jednog od careva drevnog Rima, prikaz bez naročitog ključa i bez naročite dramske tenzije. Ispalo je da su scene vrlo uejdnačenog ritma i skoro stalno istog tempa, postale monotone, pa je površnost, koja je dominirala u tretmanu, što je bilo za očekivati, zbog brojnosti sekvenci iz života ovoga Cara – postala još i dosadne i nekomunikativne. Prosto nam je bilo svejedno, da li će se Car oženiti, oterati ženu, uzeti drugu pored prve, šta će biti sa njegovim sinom, sa raznim centurionima, sa nekim osobama koje ulaze i prolaze po sceni-ogromnom stepeništu, u belim, stilizovanim oklopima, ili u togama crvenim i vrlo vešto iskrojenim – prava pozorišna modna revija, do razmetljivosti oblicima i bojama, materijalima i krojevima – kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković. A što se tiče scenografije, Aleksandar Denić napravio je NAJGORU scenografiju što je mogao – pretencioznu i nefunkcionalnu – bele ogromne stepenice, od poda do plafona scene, stepenice na kojima se glumci, uglavnom, sapliću kad hodaju i govore, što bi trebalo da im bude omogućeno da urade sa lakoćom. Ovako su onda, uglavnom, smogli toliko hrabrosti da dodju do nekog mesta na tim ogromnim belim stepenicama, koje su gutale svetlo i glumce u belim ratničkim kostimima i oklopima, prosto poništavale vizuelno...da dodju do tog mesta i izrecituju svoj tekst, oddeklamuju šta imaju da kažu i brzo pobegnu, dok se nisu sapleli o te ogromne stepenice, kao da se lomataju po stenama na obali Jonskoga mora, na primer. I tako skoro dva debela sata – neke nezanimljive priče, o nekom nepoznatom i ni za koga danas bitmom, starorimskom Caru, starinski prikazanom, dosadno i nepotrebno, pompezno i nadmeno, nerazumljivo i usporeno, kao lokomotiva kojoj je ponestalo pare, a nema ko da naloži kotao i nema se od čega, a ne umeju baš ni da otvore peć, pa da ubace makar neko dobro drvo, ili kakav jak ugalj – od emocija, od istine, od talenta i znanja. NIŠTA!

CARE, KOLE, MINISTAR TE VOLE!

Glavni lik – Cara Konstantina, igrao je skoro šeretski i bez ikavog žara, samouvereno i neasocijativno, Miodrag Krivokapić. Bio je stalno prisutan na sceni, ležao, stajao, govorio i ćutao, pratio šta drugi rade i komentarisao i učestvovao u scenama. Kao i svi drugi prilično otudjen i nezainteresovan – opšte mesto, do opšteg mesta u izrazu. Od teksta do izvodjenja – mizanscena i govorne radnje. Ostali glumci, pa čak i temperamnetni Petar Benčina, kao mladi Car Konstantin, koji inače deluje sveže i interesantno na sceni, ispao je sterotipno uopšten i sasvim se uklopio u celinu ove pretenciozne i nepotrebne predstave. Naročito je takav pečat dala video projekcija Dorijana Kulundžića. Besmislene slike, uglavnom nekog iskonstruisanog prostora, neke arhitektonske celine koja se nepotrebno vrti u slici na zadnjem scenskom zidu i ometa, ionako slabo zaokupljenu, pažnju gledaoca koji onda još manje prati scenska dogadjanja, koja bi trebalo da budu izazov za asocijacije. Muzika Vladimira Pejkovića bila je preteška – kao da smo na kraju sveta i civilizacije, a ne na početku nekog novog ushićenja, o kome je valjda, trebalo da bude ova svečarska predstava. Religiozni duh – verski fanatizam raznih osoba na sceni, koji se povremeno verbalno potencira, fascinacija novom verom – hrišćanstvom, delovao je sasvim neubedljivo i potpuno pase, kao što zapravo i jeste u stvarnosti, ali umetnički nije došla do izražaja ni ta ideja koja bi trebalo da pokreće celu proslavu – pojava Nove Vere u svetu mnogobožačkih uverenja i verovanja – ta smena nije bila dokazana jer je protagonisti nisu plasirali sa uverenjem, ni rediteljski ni glumački, iako je tekst o tome govorio – ali to na sceni nije dovoljno. Veliki broj glumaca iz manjih srpskih pozorišta, doneli su duh tih pozorišta – usporenost i staromodnost i ispunili scenu Narodnog Pozorišta duhom srpske provincije, a Cara Konstantina i njegovu starorimsku istoriju i biografiju, ispričali banalnije nego što je napisana i verovatno, banalnije nego što je bila u stvarnosti. Nepotrebno i preuveličano propitivanje dogadjaja koji su se desili u davna vremena, ostalo je isprazno i pompezno, bez pravog razloga za prikazivanje i time bez ikakvog umetničkog dometa. Ne verujem da je i prodržavni efekat time postignut – ako ga je iko zaista očekivao, u ovakvom kontekstu. Izgleda da je ideja nadobudne promocije potpuno propala, ali onako – ZA SVE PARE! Nažalost!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – četvrtak, 7.mart 2013.

[Ghoul]

auh, pa ovo je pomeranje dupeta for all involved - za sve pare! 

[---]

moglo je to mnogo oštrije. ovo je dosta pristojna negativna kritika.

inače, naravno, ne postoji roman KONSTANTIN koji je dramatizovan, ali ta stvar je, zbog KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA, zaista konfuzno predstavljena u javnosti.