Fenomen ženske ,,voditeljske'' književnosti

[Loni]

   Najveće tiraže u Srbiji, već godinama dostižu romani žena koje su predhodnu slavu stekle u neknjiževnim kategorijama.
Najpre su postale voditeljke gledanih emisija ili starlete, a zatim napile knjigu koja je oborila rekorde čitanosti.
   Tako Vesna Dedić od tiraža, može da pošalje ćerku u Rim po cipele,
Bjelica ode u Dubai, a nove stanove da opreme Alimpijevićka, Mančićka ili
Sanja Marinković.
    Eminenti književni kritičari kažu da ta dela nemaju naročitu vrednost.
Sve vrvi od klišea, nema obrta, dobre karakterizacije, motiva, nepredvidivosti,
originalnih poređanja ni metafora.
    U čemu je onda tajna uspeha?



   Pokušaću da dam svoje viđenje,
pa ako se neko ne slaže (ili delom slaže), tim bolje za raspravu.

   Mislim da je KRIVAC SPORT.
   
   Kakve sport ima veze sa odličnom prodajom knjiga voditeljki?
   Je l to neka nova Lonijeva provokacija?
   Na prvi pogled nikakve veze nema.
   Ali, krenimo recom...
   Analizirajmo najpre muško, a zatim žensko tržište u Srbiji i onda se pozabavimo matematikom.


  ANALIZA TRŽIŠTA - MUŠKARCI
 
  Muškarcima Srbije i Balkana nudi se toliko sportskih sadržaja da su od malih nogu odvojeni od umetnosti i književnosti.
Slabije čitaju od balkanskih žena.
Kad se pak odluče za knjige, biraju kvalitetniju literaturu od prosečnih žena, ali treba ih naterati da čitaju uopšte, a to nije lako.

   U odeljenjima srednje škole, kojima je moja mama bila razredna, a isto važi i za moj razred u gimnaziji, odlikovali su se time da je gotovo samo ženski deo prihvatao predloge razredne da idu u pozorište. Skoro svaka devojčica se prijavljivala za kartu.
Od dečaka tek svaki četvrti. Ostali imaju treninge ili treba da gledaju utakmice.

    Krenemo li, tokom prolećnog dana, oko jezera na Adi Ciganliji videćemo na hiljade momaka koji se bave nekim sportom.
Na svakih 20 metara je novo igralište: ovde fudbal, tamo košarka, zatim golf, odbojka na pesku...
Tu su i jahanje na talasima, biciklizam...
    Skoro svakog vikenda na hiljade i hiljade muškaraca na tim su terenima.
Ko nije na terenu, možda je i u publici.




     Zašto je Balkancima toliko bitan sport poseban je fenomen.
U Beču i Pragu su često stadioni prazni, a pozorišta kojih je daleko više u Beogradu su puna,
ali na Balkanu to ne može biti slučaj.
     Da li zato što je sport dobar način da se parira većim narodima, da se sportskim pobedama reše frustracije
usled političko geostrateške il' ekonomske slabosti?
     Sport je taj koji je uzdigao ponos balkanskih naroda. Ovde je to poistovećeno sa mačizmom.
     Prosečan otac upisaće sina na sport. Nikako na ples.
     Folklor može da prođe jer nosi etno elemente, ali plesovi poput rumbe, sambe, salse ili ne daj bože baleta, od dečaka upisuju samo
oni kojima tu već ide starija sestra, a roditeljima je lakše i jeftinije da oba deteta upišu na isto.
     Jedna plesna škola sa Staroga Grada dečake puštaju da treniraju besplatno. Bitno je da ih ima da devojčice ne bi morale da plešu jedna s drugom.
Uprkos tome nijedan ne upisuje ples sezonama jer u balkanskoj sredini nije označeno kao muški ponos.
     
    Ok. Muškarci se bave sportom, ali ostaće im vremena da čitaju.
    Teoretski da.
    U praksi retko jer da bi neko bio profi sportista, moraće redovno da gleda i analizira utakmice.
    Kada ne treniramo sami, gledamo sporotve na TV-u.
    S obzirom da radimo ili studiramo, a kasnije imamo i porodičnih obaveza. Ozuzmimo i filmove i internet.

Koliko nam slobodnog vremena uopšte ostane, ako su to mesto već zauzela redovna treniranja i gledanja utakmica?

    Da je tek deseti deo muškaraca opsednutim sportom, zainteresovano za književnost i umetnost, pa da koristi vikende za čitanje,
stanje na top listama bilo bi drugačije. Oni ne bi kupovali Bjelicu, Suzanu ili Dedićku. (U Hrvatskoj je jedne sezona najrpodavanija bila knjiga pevačice i žene fudbalera Nives Celzius).
    Time bi stanje na top listama bilo promenjeno.
    Ali do toga, da se bar jedan deo muškaraca preorijentiše na književnost, treba doći.
Za sad atmosfera nije takva.
U Srbiji je retko naći bračni par u kome muž čita više od žene.


ANALIZA TRŽIŠTA - ŽENE
    Reč je o polu koji više čita kad je Balkan u pitanju.
    Delom zato što više borave u kući od muškaraca, ali i što za žene sport nije takav mobilizator kao za ovdašnje muškarce.

    Recimo da oko 10 % najinteligentnijih i najobrazovanijih žena znaju šta je dobra literatura.
Procenat je premali s obzirom da skoro svaka treća žena voli redovno da čita.
   Na jednu ženu koja u knjižari izabere kvalitetnu knjigu, dolaze minimum tri koje nemaju istančan ukus.
Reč je o domaćicama koje nisu imale priliku da se obrazuju ni usavršavaju. O ženama koje su život uglavnom posvetile kuvanju, spremanju, brigu o deci i mužu. U patrijarhatu njima nije ostavljeno mnogo prostora za dalji razvor. A ipak, s obzirom da borave u kući, vreme za čitanje može se naći.

   Dok muž bira utakmice, ona će izabrati neku ljubavno – romantičarsku seriju. Međutim TV serije nisu toliko daleke od književnosti koliko je to sport.
   Tako će muž opsednut sportom, bidi udaljen od književnosti dok žena opsednta TV melodramama i TV emisijama tipa ,,Pravo na ljubav'' ne toliko. Naročito ako zna da mnogo knjiga odiše istom atmosferom kao i njene omiljene TV zabave. Naročito ako ih i pišu iste osobe koje vode te emisije.
   Za razliku od intelektualki kojima nije bitno da li će čitati autore svog pola ili muškarce, prosečne balkanske domaćice preferiraju poistovećivanje sa naratorom. Zato će prednost dati spisateljici, a ne muškom autoru.
   Slično važi i za prosečne muškarce (neintelektualce). Pre će izabrati knjige muških autora, ali pošto je ovdašnje muškarce mobilisao sport u toj meri da za knjige i nemaju vremena, neće kupiti nijednu knjigu.

MATEMATIKA:
MUŠKARCI:  Knjige kupuje oko 10 %. Od toga 7 % čita kvalitetnu literaturu.
ŽENE: Čita oko 33 %. Od toga samo 11 % čita kvalitetnu literaturu.
Rezime:
KUPCI KVALITETNE LITERATURE U OBA POLA: 18 %
MUŠKI ČITAOCI BEZ VALJANOG KRITERIJUMA: 2 %
ŽENSKI ČITAOCI BEZ VALJANOG KRITERIJUMA: 22 %

Iz ovog se vidi ko kreira tržište i ko presuđuje šta će biti najčitanije. 


ZAKLJUČAK:
    Ako neki kvalitetn pisac (bez obzira na pol) ne može da živi od svog rada na Balkanu, za to mu nisu krivi konkurenti od drugih pisaca. Nisu čak krive ni voditeljke ni starlete koje loše pišu, a dobro se prodaju.
    Kriv je sport koji je postao premoćan da je počeo da ždere sve ostalo.
    Sport koji je dobar kao pomoćni sluga, a zao gospodar. Master koji ne dopušta drugim, lepšim duhovima da se istaknu.
    Demon koji umesto svega onog što umetnost nudi (bogaćenje iznutra, usavršavanje, preispitivanje), daje stilizovan ratničko - lovački nagon, običnu sirovu borbu i eventualnu slast pobede, povezanu s poniženjem poraženog.

    Sve dok sport ovde bude tako jak, da na 9 muškaraca koji gleda ili upražnjava sportsku igru, dođe tek jedan koji u to vreme čita, tržišno stanje neće se promeniti.
   Ženski pol pobednik je samo na prvi pogled jer u okviru njega istaknute su sasvim prosečne dok istinski nadarene spisateljice ostaju u magrini i zapećku.

[Josephine]

Nevredno komentara. Mizogino.

[mac]

Plus vrvi od klišea, a nema obrta ni dobre karakterizacije...

[Karl Rosman]

ali zato ima slika!   

[Loni]

Nevredno komentara. Mizogino.

Šta je mizogino molim te?
Što sam rekao da od 4 žene 3 biraju u knjižarama loše knjige, a samo jedna zna da odabere.

Bojim se da je i taj procenat ustupak.

Većina žena ne bira loše knjige zato što su prirodno glupe
već zato što je ženski život koncipiran tako da se ima malo vremena za intelektualni razvoj
(osim ako ne spada u onu žensku manjinu koja se intelektualnim poslom bavi).
Mnogo je pranja, peglanja, posla oko dece, a plus i zvaničnog zaposlenja,
da bi žene imale kad da se bave dubioznijim analizama onoga šta im se servira.

Isto tako bi za moj prvi post moglo da se kaže da je mizoandričan
jer mislim da je debilitet da muškarci u toj meri odaberu da gledaju sportske
sadržaje (i to ne bitnih mečeva; većina odgledanog su druga, treća liga...)
a premalo ih je spremno da se bavi umetnošću.


Da li sam mizogin i mizoandričan i ja pun klišea,
ili samo konstatujem u kakve klišee nas društvo ugurava?

[Truman]

Ja sam naprosto fasciniran Lomijem. U stanju je da izmisli neverovatne socioloske teorije koje iako nemaju veze s mozgom ne moze bas svako da smisli. S jedne strane Lomi je mislilac, a s druge neverovatno talentovan da promasi sustinu. Muskarci gledaju sport iz evolutivnih razloga, kao sto zene vise vole ljubice iz istih. Tako je u celome svetu. A poznato je da kvalitetna literatura nije za svakoga i tu ne mislim na stepen obrazovanja...