matematika - nova osnova

[msbiljanica]

ako sastavljate dva trougla kao na slici , kao rezultat dobićete razlićite rezultate

https://docs.google.com/file/d/0BzkWG0xdRpPYeTRKdjNEMm1qZjg/edit

a ? b = c
1.      3 ?3 = 3
2.      3 ?3 = 4
3.      3 ?3 = 5
4.      3 ?3 = 6
5.      3 ?3 = 7
6.      3 ?3 = 8
7.      3 ?3 = 9
8.      3 ?3 = 10
9.      3 ?3 = 12

[msbiljanica]

Da biste rešili ovaj matematički zadatak , ne možete sa znanjem sadašnje matematike ( jer joj nedostaju mnogi elementi) , rešenje bi izledalo ovako:
1.   3 + [0 ] 3 = 3
2.   3 + [1]3 = 4
3.   3 + [2]3 = 5
4.   3 +[3]3 = 6 ili 3+3=6
5.   3_3Rd1(6)d2(7)+3 = 7
6.   3_{3Rd1(6)d2(8 )}+3 = 8
7.   3_3Rd1(6)d2(9)+3 = 9
8.   3_{3Rd1(6)d2(10)}+3 = 10
9.   3_{3Rd1(6)d2(12)}+3 = 12
Postoje različiti oblici sabiranja (1,2,3,4) i da postoje skupovi dinamičnih brojeva gde je operacija sabiranja moguća (5,6,7,8,9) . . .

[mac]

Ja nisam bio ni svestan da je ovde zadat matematički zadatak, a ni sad ne znam šta se u zadatku traži. Kakav zadatak?

[msbiljanica]

Ja nisam bio ni svestan da je ovde zadat matematički zadatak, a ni sad ne znam šta se u zadatku traži. Kakav zadatak?

trouglove sam obeležio sa brojem 3 (jer ima tri ugla) , ako ih različito spojimo dobijamo različite mnogouglove , što znači da spajanje prestavlja jednu računsku operaciju , ako rešavamo po pravilima sadašnje matematike ne možemo da rešimo jer postoji samo jedan oblik sabiranja i da neka sabiranja nisu moguća u sadašnjim skupovima brojevima , što znači da sadašnjuj matematici
nešto dosta fali , ovo u realnom životu je moguće  što znači da se sadašnjom matmematikom ne može obisati realni život.

[mac]

Znači zadatak ne postoji, nego samo konstatacija da operacija aritmetičkog sabiranja nije primenljiva na geometrijske oblike? Slabe su koristi od te konstatacije.

[Biki]

Ko to skrnavi matematiku 

[Mouchette]

 Ni ja nisam ovo razumela, a ni objašnjenje mi nije jasno 
Umesto 'sadašnjoj matematici nešto dosta fali', bolje je da si rekao 'dosta fali u mom poznavanju matematike'. Čini mi se da je tebe nešto zbunilo u primeru koji si postavio, samo ne znam šta, ali ću ipak pokušati da pomognem. Najpre, ovo spajanje trouglova ne možemo ni nazvati operacijom, jer operacija, kao i svaka funkcija, daje pravilo kako se svaka dva elementa (u ovom tvom slučaju) slikaju u treći na jedinstven način. Čim tu postoji nedoumica šta je slika (tj. ima ih više), to nije funkcija. Na stranu ovo, možda te je pak iznenadilo to što tvoja 'operacija' nije zatvorena (kao, recimo, sabiranje brojeva), jer dva trougla ne daju opet trougao, tj. uvek istu vrstu mnogougla? Nisu sve operacije zatvorene, naravno. Zato je možda najbolje da ovo formulišeš kao zadatak: koji se mnogouglovi (konveksni, konkavni, svejedno) mogu dobiti različitim izometrijskim preslikavanjima dva podudarna trougla. Recimo, da li se može dobiti jedanaestougao (kad si već dobio sve, od trougla do dvanaestougla)?
Pretpostavljam da si još mlad i verujem da ćeš voleti algebru kad prerasteš aritmetiku.

[Mouchette]

Ko to skrnavi matematiku 

... što znači da se sadašnjom matmematikom ne može obisati realni život.

I da, matematika ne opisuje realni život, niti to pokušava.

[msbiljanica]

Znači zadatak ne postoji, nego samo konstatacija da operacija aritmetičkog sabiranja nije primenljiva na geometrijske oblike? Slabe su koristi od te konstatacije.

nego da postoji više oblika aritmetičkih operacija

Umesto 'sadašnjoj matematici nešto dosta fali', bolje je da si rekao 'dosta fali u mom poznavanju matematike'.

u mom formalnom obrazovanju ( 12 godina , uvek sam iz matematike i fizike imao 5 , pre 20 godina) pa znam šta pišem .
----------------
Prestaviću vam pravila , to je matematika zasnovana na dva aksiom (prirodan aksiom , realan aksiom ) to izgleda ovako:
1 Matematički prostor
Matematički prostor objasnćemo sa dva polazna geometriska objekta koji
se ne dokazuju.
1.Prirodan geometriski objekt - prirodna duž.
2.Realni geometriski objekti - realne duži.
1.1 Prirodna duž.
Na slici se nalazi geometriski objekt prirodna duž(AB), ona ima svoj poče-
tak(A) i kraj(B) - ovo svojstvo prirodne duži nazvačemo tačka.
w1.png
1.2 Osnovno pravilo
Dva (više) prirodnih duži se spajaju samo sa tačkama.
-------------------------
Što se dešava u matematičkom prostoru  to ima primenu u našem fizičkom svetu , ovo gore su sva pravila u mojoj matematici , sve ostalo su dokazi nastali iz ovog (sličnost sa fizikom , moguće je ono što se eksperimentalno dokazano) , svaki dokaz potiće iz predhodnog dokaza ili iz aksiom ( prirodan i realan) , povezanost pojmova ( ne postoje drugi aksioma koji prekidaju povezanost pojmova) ...

[msbiljanica]

2 Prirodna matematika
2.1 Duž , jednosmerna beskonačna duž (poluprava)"1"
TEOREMA - Dva (više) prirodnih duži se spajaju u smeru tačaka AB
prve prirodne duži.
DOKAZ - Prirodne duži (AB,BC) se spajaju - dobija se duž AC.
1..
Prirodne duži,(AB,BC,CD) se spajaju - dobija se duži AD.
2..
Prirodne duži (AB,BC,CD,DE) se spajaju - dobija se duž AE.
3..
...
Prirodne duži (AB,BC,CD,DE,...) se spajaju - dobija se jednomerna beskonačna duž.
4..
---
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 (radni listići  1, slike i formule)

[msbiljanica]

2.2 Brojevna duž , brojevne tačke "2.1"
TEOREMA - Slovne oznake tačaka na jednosmernoj beskonačnu duž (A,B,C,...) , zameniti oznakama (0),(0,1),...,
(0,1,2,3,4,5,6,7,8,9),... koji su postavljeni kružno i poziciono.
DOKAZ - Dobiva se brojevna duž na kojoj su brojevne tačke
{(0,00,000, 0000,...),(0,1,10,11,100,101,...),...,
(0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,...),...}.
slika 2.2
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 (radni listići  1, slike i formule)

[msbiljanica]

2.3 Prirodni brojevi "2.2"
TEOREMA - Postoji odnos (dužina) izmeđžu brojevne tačke
(0) i svih tačaka na brojevnu duž.
DOKAZ - Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke
(0) je broj 0.
1..
Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (1) je broj 1.
2..
Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (2) je broj 2.
3..
Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (3) je broj 3.
4..
Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (4) je broj 4.
5..
...
Skup - sve mogućnosti date teoremom.
Skup prirodnih brojeva N={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,...}.
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 (radni listići  1, slike i formule)

[zakk]

Nismo ubeđeni.

[M.M]

Nimalo.

[msbiljanica]

2.4 Pokretni broj "2.2,2.3"
TEOREMA - Prirodni brojevi mogu se zadati i drugom brojevnom tačkom osim brojevne tačke 0.
DOKAZ - Odnos (dužina) brojevne tačke (0) i brojevne tačke (2)
je broj 2.
1..
Odnos (dužna) brojevne tačke (1) i brojevne tačke (3) je broj 2.
2..
Odnos (dužina) brojevne tačke (2) i brojevne tačke (4) je broj 2.
3..
...
Skup pokretnih brojeva Nn={[n]N}
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 (radni listići  1, slike i formule)

[Tex Murphy]

uvek sam iz matematike i fizike imao 5

За факултет ти вјерујемо.

[msbiljanica]

Evo vam -PDF -  https://skydrive.live.com/?cid=48f411219265cf17#cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 , valjda ćete ovo razumeti .

[msbiljanica]

rešenje -
1.      3 +[0]3 = 3
2.      3 +[1]3 = 4
3.      3 +[2]3 = 5
4.      3 +[3]3 = 6 ili 3+3=6
šta je sabiranje vidi PDF
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 - matematika nova osnova.

[msbiljanica]

do 3.15
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 - matematika nova osnova.

[msbiljanica]

Do 3.18 , nove stvari - posebne tačke broja ,
https://skydrive.live.com/?cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105 - matematika nova osnova.

[Tex Murphy]

Нига, плиз.

[msbiljanica]

do 3.21
https://skydrive.live.com/?cid=48f411219265cf17#cid=48F411219265CF17&id=48F411219265CF17%21105

[ALEKSIJE D.]

Molim eksperte za pomoć: moj klinja dobio je da radi vadjenje korena (prvo sam mislio gde govori o zubu ili onoj topoli pred kućom, al nije to). Osnovac, mučenik. I sad, tata je tupson i ništa mi nije jasno. Ako može, ali onako banalno, kako se ručno vadi koren iz broja, bez silnih formula, algoritama, logaritama i tsl. Evo ga i broj: 1525.

[Karl Rosman]

http://www.odrazi-se.org/sr/drugi-koren/

[ALEKSIJE D.]

Fala ti, samo ovo što si poslao citiram:"određivanje  korjena uporabom džepnog računala: na džepnom računalu kliknemo (stoji znak za koren)  pa ukucamo broj i dobijemo rezultat." to sam shvatio iz prve. Ali ne piše mi ništa u vezi kraćenja, pa onda traženja zajedničkog broja i slično, što mi je klinac panično objašnjavao.

[Meho Krljic]

Gugl iz jor frend

http://www.elitesecurity.org/t14647-0

Evo probacu da objasnim. Nadam se da necu da napravim veliku zbrku ko sto umem.

Elem, algoritam. recimo da nam je dat broj 196.1 iz koga treba izvaditi kvadratni koren.

Pocev od decimalne tacke ulevo i udesno, broj se podeli na grupe od po dve cifre. Dakle: (podelu sam oznacio zapetama)

1,96.10,00,00,...

(grupe po dve nule ne moraju da se pisu, videce se kasnije)

Prva, "najlevlja" grupa (u kojoj je samo cifra 1) se obradjuje na sledeci nacin: Treba odgovoriti na pitanje koja je najveca cifra koja dignuta na kvadrat daje broj manji ili jednak najlevljoj grupi? U ovom slucaju odgovor je 1 i to je prva cifra rezultata. Potpisuje se ovako:

Code:

1,96.10 = 1
1
---


pri cemu je ona donja jedinica nastala od 1*1

Potpisana cifra se oduzme od prve grupe, rezultat napise ispod i dopise sledeca grupa:

Code:

1,96.10 = 1
1
---
   96 : 2 x * x


ovde je dvojka dobijena kao 2 * (ono sto za sada stoji u rezultatu). x se odredjuje iz pitanja: koja je najveca cifra takva da kada se stavi na mesto x i dobijeni brojevi (2x i x) pomnoze, daje broj manji ili jednak 96. U ovom slucaju (ocigledno namontiranom) odgovor je 4. 4 kalemimo na rezultat, prepisujemo sledecu grupu od dve cifre, stavljamo decimalnu tacku posto smo u 'obradi' broja kog korenujemo stigli do decimalne tacke i potpisujemo dalje:

Code:

1,96.10 = 14.
1
---
   96 : 2 4 * 4
   96
  ----
       10 : 28x * x
 

Ovde je 28 dobijeno kao 2x14. Istim pitanjem kao malopre utvrdjujemo da je jedina cifra x koja ispunjava uslov zapravo nula. Na ovaj nacin moze se dobiti proizvoljan broj cifara. Nadam se da mozes da pokupis ideju i da objasnis.

Code:

1,96.10 = 14.002
1
---
   96 : 2 4 * 4
   96
  ----
       10 : 280 * 0
         0
       ---
       1000 : 2800*0
            0
       ------
       100000 : 28002x2
         56004
       ---------
             itd...
 


** E da, sad sam video da code tag unistava vodece razmake (prilicna besmislica!) tako da brojevi nisu lepo potpisani jedan ispod drugog. Nadam se da se ipak vidi sta treba.

[zakk]

Mi to "ručno" korenovanje nismo ni učili oO

Ili sam ja to TEMELJNO zaboravio...

[ALEKSIJE D.]

Hvala Meho.
Zak, barem si zaboravio. Ja nikad nisam ni znao.
Matematičari, matematičari... Nova matematika,Euklidova geometrija, frekvencija treptaja bubašvabinih antena u nanosekundi ako je vetar određene brzine,  izračunavanje apstraktnih zadataka nevidiljivih temena trougla i piramida koje se rotiraju po svojim osnovama i preklapanje sfera u n - toj dimenziji, fine formule, elegantne sa logaritmima, oznakam beskonačnosti i sve što daje smiamao unizverzumu, a najprostiji koren iz 1525, bez digitrona, ne umete da objasnite i izvadite...

[mac]

Za novu matematiku kriv je jedino msbiljanica, i niko drugi. Za koren znao sam od ranije da postoji sistem, ali ne iz škole, nego mi je otac ispričao da su to oni učili u školi, i objasni mi, ali me mrzelo da se udubljujem.

[msbiljanica]

evo mene opet ,
daću vam jedan primer koji dovodi u pitanje skupove brojeve ( racionalne , iracionalne , realne ),
pitanje je da li bio koji realni broj možemo napisati u obliku razlomka ( racionalni broj)



vidimo se opet !!!!