Лејла Самарај, „Авантуре Бориса К.“ (приче, Еверест медија, 2013)

[zstefanovic]

Преносимо са ултражурне "Арт-Аниме" http://www.art-anima.com/index.php/23-vesti/knjige/2007-uskoro-stize-knjiga-fantazmagoricne-satire-avanture-borisa-k

Издавачка кућа "Еверест Медиа" би до краја ове недеље требало да објави књигу београдске ауторке Лејле Самараи "Авантуре Бориса К". Реч је о апсурдној сатири са фантазијским одмацима за коју рецензент Слободан Шкеровић каже да поседује једноставан и ефикасан метод, односно, брзо и прецизно кадрирање и изобиље неочекиваних панчлајна на које читалац не мора да превише чека.

Кроз сатиричне, гротескне и комичне епизоде о Борису К, књига рефлектује српску апсурдну и ишчашену стварност и свакодневницу. "Борис К. је свеприсутни аватар. Углавном је таксиста, али кад није, он је драматург у парламенту, кафе кувар, губавац-губитник, позната или непозната личност", истиче у поговору Шкеровић.

У изјави за сајт Арт-Анима, Лејла Самарај открива шта то очекује будуће читаоце њене књиге: "Верујем, да су 'Авантуре Бориса К.' много више од класичне понуде српском читаоцу. За читаоце хорора, а можда и за историчаре, ту је Некропола где се могу срести многи историјски, скоро па праисторијски ликови. Читаоци епске фантастике могу да очекују приче обојене елементима епске фантазије, а они, склони поп–арту, схватиће да многе приче представљају Бориса К. као минималистичког супер-хероја, књижевног Дилана Дога, што води ка општој поп култури примереној 21. веку."

"Пајтоновске бурлеске у спрези са кафкијанском атмосфером на шта прво сугерише име јунака, само су неке од референци које граде атмосферу у књизи 'Авантуре Бориса К'", истиче Самарај. "Борис К. је типични представник савременог тзв. 'малог човека', смрвљеног жрвњем транзиције ('феноменизације'). Борис К. је транзициони, али и социјалистички губитник, истовремено и добитник. Али, није вечити победник попут Таличног Тома, стога, лако је идентификовати се с њим. Али, он, усред свих мука кроз које пролази, није заборавио да се шали и да се игра", каже Лејла Самарај.

Лејла Самарај (36) до сада је објавила збирку поезије "Мрак ће разумети" (2002), након што је освојила награду на конкурсу "Првенац" крагујевачког Студентског културног центра. Књига је доживела електронско издање у оквиру "Пројекта Растко" 2012. године. Њене кратке приче, песме и афоризми објављивани су у разним зборницима, часописима "Квартал", "Монс Ауреус", "Носорог" и "Кораци", као и бројним електронским часописима и сајтовима.

[zstefanovic]

Издавач каже да је књига данас објављена.

Молим модератора да пребаци ову књигу у виши ниво форума.

[zstefanovic]

Аутор Самарај, Леила, 1976-
Наслов Авантуре Бориса К. / Леила Самарраи
Језик српски
Година 2013
Издање 1. изд.
Издавање и производња Београд : Everest media, 2013 (Београд : Скрипта интернационал)
Остали аутори Лујак, Тамара
Шкеровић, Слободан
Физички опис 169 стр. ; 20 cm
Збирка Библиотека Вртлог ; књ. 3
Напомене Тираж 300
Стр. 161-163: Реч уреднице / Тамара Лујак
Стр. 165-168: Борис К. - Кафкијански Гаша / Слободан Шкеровић
Белешка о списатељици: стр. 169.
ISBN 978-86-7756-028-7
УДК 821.163.41-31
COBISS.SR-ID 198326284


Борис К. није човек из народа, он јесте народ. Борис К. осликава нашу ишчашену, извитоперену, померену и силовану стварност. Како му онда било шта замерати кад живи у таквом, и још горем, свету? У сваком од нас крије се један Борис К. На нама самима је да одаберемо који. — Тамара Лујак

Метод је једноставан и ефикасан, састоји се из брзог и прецизног кадрирања и изобиља неочекиваних панчлајна на које читалац не мора превише да чека. Борис К. је свеприсутни аватар. Углавном је таксиста, али кад није, он је драматург у парламенту, кафе кувар, губавац–губитник, позната или непозната личност... Макростохастички приступ је можда најприближнија одредница овом композитном начину приповедања. — Слободан Шкеровић

[zstefanovic]

БЕЛЕШКА О СПИСАТЕЉИЦИ

Лејла Самарај /Leila Samarrai Mehdi/ рођена је 1976. године у Крагујевцу. Живи у Београду. Студирала је шпански језик и хиспанске књижевности.

У штампаним издањима су јој објављене збирка поезије Мрак ће разумети (Студентски културни центар, Крагујевац, 2002), а приче у зборнику Најкраћа прича (,,Алма", 2010) и часописима Квартал, Mons Auerus, Носорог и Кораци.

У електронским издањима објављује драме, прозу, поезију и афоризме у оквиру више сајтова: ,,Пројекат Растко — Библиотека српске културе на Интернету", ,,Балкански књижевни гласник", ,,Мрежа креативних људи", ,,Белегбг", ,,Јово Николић", ,,Носорог", ,,Зетна", ,,Афирматор", ,,Helly Cherry" и другим.

Освојила је награду за прву збирку поезије у оквиру конкурса ,,Првенац", три награде на конкурсу ,,357 — Прича за трен", треће место за фантастични афоризам ,,Звезде и ми" и треће место у оквиру конкурса ,,Белега" за кратку фантастичну причу.

[Boban]

A da li možemo bez tog Mehdi u njenom imenu?
To je greška prilikom upisivanja podataka kada je službenica ime njenog dede upisala kao prezime.
Dakle, devojka se zove Leila Samarrai, izgovara se Laila Samarai ko baš hoće da piše kao što govori, a ovo Mehdi nema veze ni sa čim sem sa pogrešnim podacima u dokumentima tokom mladosti.
Ovaj Boris K. jedva da je fantastika, ali zato neke druge stvari razbijaju - i od žanra i od kvaliteta - ženska piše najbolji horor na ovim prostorima.

p.s. Izdavačka kuća koja je izdala knjigu zove se EVEREST MEDIA, kako je zavedeno u svim dokumentima, pa bih molio da se ne prave samoinicijativne dekonstrukcije.

[Mica Milovanovic]

Dekonstsrukcije? Počeli smo i s Deridom da se služimo... 

[zstefanovic]

Бобане, нећеш ме увући у расправу. Уместо тога враћамо се књизи - подаци из импресума.

Лејла Самарај
АВАНТУРЕ БОРИСА К.
© 2013 Лејла Самарај

Издавач
EVEREST MEDIA, 11070 Нови Београд
Народних хероја 32/16, Поштански фах 19
www.znaksagite.com


Уредник едиције
Бобан Кнежевић

Уредник издања
Тамара Лујак

Рецензенти
Слободан Шкеровић
Зоран Стефановић

Лектура
Тамара Лујак

Слика на корицама
Никола Јовановић

Ликовно обликовање
Раде Товладијац

Слог и прелом
Бобан Кнежевић

Штампа и повез
,,Скрипта Интернационал"
Београд, 2013.

Тираж првог издања: 300 примерака

[zstefanovic]

Тамара Лујак
РЕЧ УРЕДНИЦЕ

Борис К. није човек из народа, он јесте народ. Борис К. један је од најбољих представника српског рода у новијој домаћој литератури. Све су се одлике нашег човека слиле у Бориса К. Он је охол, самољубив, неустрашив, али је и брзоплет, неук, смотан, кукавица.

Како је могуће да је Борис К. постао такав? Где се родио, с ким је растао, на кога се угледао? Растао је у нашој земљи, одрастао на нашој груди, угледао се на нашег човека али се услед страшних и неумољивих феноменизација, које не трпе приговоре (ни поговоре, као што је овај наш), промена тако грозних и тако страхотних да о њима само Борис К. може да приповеда и сведочи, десило да наш јунак постане антијунак. Десило се да се у нашој земљи, на нашем тлу, отворе нове димензије, димензије мрака у које се (не)угодно сместио Борис К, човек из народа, који покушава да попут сваког другог човека на овом свету преживи промене и што је још важније прилагоди им се.

Када би природа била тако сурова (а сведоци смо да уме да буде) и када би одлучила да се нашали са српским родом и остави само једног од нас у животу, и ако би избор пао баш на Бориса К, оно што му се у причама које сте прочитали догодило сигурно би му се и у тој збиљи догодило, ако не и нешто три пута горе (што ће ауторка, верујем, и изнети у некој од наредних збирки посвећених Борису К, јер овај лик то свакако заслужује). Кад бисмо тад имали прилике да сагледамо Оног Који Ће Преживети не бисмо могли да га волимо, али ни да га мрзимо, као што га у крајњој линији не можемо волети, али ни мрзети ни у овој нашој димензији — јер Борис К. је један од нас. Он дише и живи наше животе, он прави и исправља наше грешке, он пада и спотиче се, али граби напред иако нема јасног циља шта би у и од живота, нити има нека посебна интересовања. Борис К. је сваштар. Он све воли и у све се разуме. Прави Србин.

Али, Борис К. није само негативан лик, није само негативна појава. Он жели и да помогне и да разуме и да схвати и прихвати се посла. И те како! Он дешифрује хијероглифе, убија змију Балканчицу, ослобађа Канализанце, спашава даме у невољи... Мајстор је за све. Он држи до свог изгледа и својих начела, одлучан је и неустрашив, гладан знања.

Ово својеврсно сатирично дело, заоденуто фантастиком, право је освежење у свету књижевности и област којом ауторка, Лејла Самарај, самоуверено влада. Танани осећаји за сатиру красе сваку страницу ове збирке; изругивање свему што је свето, хватање у коштац са сваком (табуисаном или не) темом главни су зачини овог занимљивог штива. Треба имати храбрости и треба умети изнети их на светлост дана. Лејла Самарај је у томе свакако успела.

Нов и свеж дах којим одишу њене кратке приче (које јој нису главна и једина преокупација), одмерена доза цинизма и нове, сасвим неукротиве идеје (какав јој је уосталом сам дух) основне су карактеристике стила Лејле Самарај. А то је управо све оно што је нашој савременој књижевности у овом тренутку потребно.

И за крај, као неко ко је ову збирку са особитим задовољством уређивао, и као неко ко, поред саме ауторке, можда најбоље познаје и разуме Бориса К, остаје још да кажем:

Последњи доживљај Бориса К

,,Борисе пробуди се. Дошао си најзад у Србију."

Борис К. се тргну из сна и кад схвати где се обрео унезверено викну:

,,Неее! Вратите ме у Феноменопублику! Све ћу учинити, само ме вратите!"

Борис К. осликава нашу ишчашену, извитоперену, померену и силовану стварност. Како му онда било шта замерати кад живи у таквом, и још горем, свету? У сваком од нас крије се један Борис К. На нама самима је да одаберемо који.

[zstefanovic]

Слободан Шкеровић
БОРИС К. — КАФКИЈАНСКИ ГАША

Први утисак путника при укрцавању на ову нежну Лејлину бродицу свакако је блага стрепња: Хоће ли ова млада капетаница, с кафкијанским качкетом, умети да навига издајничким водама којима је свега неколицини вештих навигатора до сада успело да, неокрзнути оштрицама хриди и ледених санти, заплове и на далеке обале допреме свој драгоцени товар? Закорачивши већ на палубу, путник се сусреће с духовима млађаног чиновника Кафке, прегладнелог супрематисте Хармса, а уколико би се усудио да завири у сумрачно потпалубље, сачекала би га тамо менажерија надреалиста, спекулариста и чудовишта нушићевског или крлежијанског типа.

Шалу настрану, стрепња се испоставља неоправданом, али остаје неопходна, темпом саме списатељице наметнутим, оштра позорност која узалуд тражи слаба места у овој деликатној чипкастој прози која као пахуљице — свака различита од сваке — ствара необичан, чаробни пејсаж... на чему се, хвала Богу и руку на срце, Лејла Самарај, не зауставља.

Овде се оштра позорност, логиком модерних манга стрипова, јер пејсаж јесте проточан, сивкаст и неоптерећен мрачним тоновима, претвара у самурајску сабљу која, добро увежбаном методиком, звизне и пресече сваку недоумицу. Метод је једноставан и ефикасан, састоји се из брзог и прецизног кадрирања и изобиља неочекиваних панчлајна на које читалац не мора превише да чека.

Осим главног јунака, Бориса К, јављају се и многобројни споредни, али не мање гротескни ликови. Описи и стилске фигуре своде се на сјајне, мале енергетске провокације. Рецимо, Лејла користи оксиморон да би описала: масивна чамова врата отменог ресторана. Понекад пред нама искрсну бронзани ликови Роденових грађана Калеа, мрачног израза лица као да рецитују поему са меланхоличним крајем. Структуру приче често гради гласно размишљање списатељице, која кроз инстант ликове или догађаје поставља питања и добија одговоре. Структура текста често се своди на нарочито наштимоване и завибриране струнске реченице. Борису К. светска литература служи као јеловник из којег поручује старозаветна вина и Сартрове цигле.

Борис К. је свеприсутни аватар. Углавном је таксиста, али кад није, он је драматург у парламенту, кафе кувар, губавац–губитник, позната или непозната личност... Оволика флексибилност главног лика онемогућава да се збирка кратких прича или епизода сагледа као роман, и највише подсећа на чувене компилације о Насрадину Хоџи или пак, сходније нашем времену, као збирка комичних стрипова од једне табле.

Водвиљска структура приповедања, на неким местима досеже до савршенства урнебесне комедије. Прича ,,Борис К. и серијске убице", по динамици и с рафалом неочекиваних обрта, највише подсећа на сличну сцену (у таксију) из Џармушовог филма Ноћ на земљи с таксистом (Бењинијем) који вози избезумљеног свештеника. ,,Борис К. и звер" — прича настала претумачивањем стварности, успешан је пример ове мало другачије технике приповедања. Разноврсност је главна одлика овог циклуса. У причи ,,Борис К. у коцкарници", читалац мора да се определи — да ли је залутао у свет Алисе у земљи иза огледала или у једну од прича барона Минхаузена.

Макро–стохастички приступ је можда најприближнија одредница овом композитном начину приповедања. Импровизација јесте последица виртуозне случајности, али је у доброј мери одређује и веома разноврсни референтни градивни материјал. Скупити на једном месту оволике утицаје из најбољих дела светске и српске књижевности и у тој соби с огледалима се кретати великом брзином, одаје да иза свега стоји широки план — али је тај план, неосвешћен, смело остављен да делује својим непредвидивим силама и производи чудо конзистентности.

И поред свега, чак и онај који не препозна сваку референцу с којом се Лејла поиграва, неће бити на мукама, пошто су приче у суштини једноставне, језик је чист и неоптерећен сувишним исказима, а хумор добро одмерен и непосредан.

[Boban]

Ruku na srce, impresum koji si preštampao ovde je

Бобане, нећеш ме увући у расправу. Уместо тога враћамо се књизи - подаци из импресума.

Ne, ovo su podaci iz rukopisa, ne iz knjige.

[Stipan]

Leila Samarai je veoma nepredvidljivo i histerično stvorenje. Njenu knjigu nisam čitao, ali mnogo njenih radova pažljivo i sa zadovoljstvom sam iščitao  Mislio sam da se neću petljati u ovu raspravu (Leila je trenutno u fazi mržnje prema meni), ali s obzirom da su neki meni veoma dragi ljudi (Tamara Lujak i Slobodan Škerović. o Bobanu da i ne pričam) deo ove priče, evo i mog malenog priloga.

Leilu sam prvi put primetio kada me je do nogu potukla na nekim konkursima. Naravno, to me je nateralo da počnem da preturam internet u potrazi za njenim pisanijama (Oh, da, to ,,Mehdi", koje je Boban najzad razjasnio, me je pomalo zbunjivalo, ali snašao sam se nekako).

Za početak, šokiran sam Škerovićevom upotrebom pojma ,,Samurajska sablja". Bio sam duboko uveren da sam pojam ,,Katana" ja prvi vezao za njeno pisanje (i ponašanje).

Zašto baš pojam ,,Katana"(ili ti samurajska sablja"?

Leila se u većini svojih radova poigrava sa istorijom. Povezuje stvari koje nikako ne idu zajedno u glavi prosečnog čitaoca - i ne samo to. Malo - malo pa podmetne neku diverziju od koje se svako ko poseduje malo razuma češka i gde ga ne svrbi. Rezovi kod nje su poput udarca koji mi najviše deluju poput obračuna u starim dobrim karate - filmovima, dakle nešto poput ,,Samurajske sablje". Njeno pripovedanje je brzo, prepuno sitnih, gotovo neprimetnih mina, koje se vraćaju tek kada se delo odloži.

Ne znam gde je Boban video horor u njenom pisanju, izuzev ako je u ,,Borisu" zakrenula kurs za 180 stepeni. Leila je cinična, prodorna, brza i osećajna, ali ne i zastrašujuća,

Sa tim se nikako ne bih složio. 

Da skratim (iako bih još mnogo toga mogao reći): sve što je ona napisala, od srca preporučujem.

Nećete zažaliti!

[Boban]

U Borisu nisam video, ali to i nije fantastika u žanrovskom smislu i nije objavljeno u ediciji fantastike.
Ja govorim o njenim drugim rukopisima, pre svega o romanu Uspavana Matilda.

Ona je pisac začudnog stila i metaforičnosti, kao nekad Fipa. I isto kao on, ne prerađuje svoje rukopise, što joj je ujedno i najveća mana.
U pisanju joj nedostaje disciplina, ali ima sve drugo neophodno za vrhunskog stvaraoca.

Evo jedne pričice iz života Borisa K:

Сврха живота
Једног дана, Борис К. дошао је до закључка да је урадио све што је могао на овоме свету. Рекао је глупом да је глуп, лицемеру да је лицемер, себичном да је себичан, будали да је будала. Те ноћи, у сну му се јавило необично биће са пачјим кљуном и перајима и рекло:
,,Ниси урадио све што си могао, Борисе... Ниси се покрио јорганом од коже бањипа, митског бића старих Абориџина. Кад устанеш, јорган ће ти бити на дохват руке, а након тога, срешћеш мудраца који ће ти помоћи да испуниш своју животну сврху."
Кад се пробудио, Борис К. установи да је уместо ћебетом прекривен јорганом од коже бањипа у који се умота, дрхтећи...
Погледавши се у огледало, установи да има лице пса, да су му зуби испали, а кљове изникле. Окренувши се, примети и то да му је израстао коњски реп. Немајући куд, Борис К. реши да сачека Мудраца. Уместо њега, дошао је комшија Васа, који га је одвео на печење.

[Stipan]

Da. ovaj odlomak je veoma karakterističan za Leilino pisanje. Ali pogledaj koliko je tu skrivenih značenja!
Pogledaj koiko je to DRUGAČIJE od većine stvari koje se objavljuju!!!

A "Uspavana Matilda" nije horor! "Uspavana Matilda" je Leila i samo Leila! Katana do daske!!!

[scallop]

Lako je prepoznati svrhu života, ako dođe Vasa i odvede te na pečenje. Čik se izbori sa klot pasuljem i zadatkom da prevezeš kola čitavih 178 km za petnaest minuta. Tu pomaže samo pačiji kljun na širitu nasmešenog pandura.

[Boban]

Stipane, ti si beznadežan i kao pisac i kao kritičar i kao tumač, jednostavno i potpuno beznadežan.

[scallop]

Ma, jok. On samo voli da se umili ženskom svetu.

[Stipan]

Bobane, ti si beznadežan i kao pisac i kao izdavač i kao sagovornik, jednostavno i potpuno beznadežan.

[scallop]

Ja ću sada da se izmaknem. 

[Stipan]

E, baš me briga ko će da se izmiče, a ko će da ostane...

[scallop]

Samo ti udri, ali ne po meni. Ionako se Truman žalio da mu je dosadno.

[Stipan]

A kad sam ja to udarao po tebi, za ime božije?
Jesam li ti već X puta rekao da sam te čitao i obožavao i kao klinac?

[scallop]

Ma, nema veze. Obožavanje je OK.   Daj malo po Bobanu. I to se računa.

[saturnica]

Bobane, ti si beznadežan i kao pisac i kao izdavač i kao sagovornik, jednostavno i potpuno beznadežan.

Stipane, svi su ovo sad procitali, znas...ovu bedastocu napisanu na nivou dureceg desetogodisnjaka...

[scallop]

Meni nije bedastoća. Čak mi se dopada. Uostalom, šta si ti, Saturnice čitala Bobanovo?

[saturnica]

Meni nije bedastoća. Čak mi se dopada. Uostalom, šta si ti, Saturnice čitala Bobanovo?

Postovana skoljko, jeste li dobro rucali?

[scallop]

Ja jesam. A, ti?

[saturnica]

Ja jesam. A, ti?

Kad ne bi bilo sumnje svi bi bilo u redu, ne?

[Stipan]

E, kad bi samo ova Saturnica bar jedared propustila priliku da se brecne na mene...

[Loni]

 Zbirka priča ,,Avanture Borisa K. Lejle Sammarai'' je nesvakidašnje delo. Avangarda. Atmosfera apsolutno po mom ukusu.
     Moguće da je autorka ubola i horor notu, što ne mogu da tvrdim jer nisam ljubitelj ni poznavalac tog žanra, ali je jednostavno rasturila u pogledu:
-          stila
-          humora i satire
-          originalnih metafora
-          sjajnih poređenja
  Glavni lik nije pozitivac ili negativac. Jednostavno je žrtva fenomenizacija, a biti pod uticajem fenomenizacija znači zakompolikovati ne samo svoju već i prirodu univerzuma u kome obitavaš.
  U zavisnosti od čitalaca (da li priznaje postojanje multiverzuma ili ne), svaka priča ponaosob, može se posmatrati i kao kockica uzeta iz sasvim druge dimenzije stvarnosti u odnosu na onu iz priču ispred ili iza. Od storije do storije menja se sve.
  Od Borisove profesije, njegove religije pa do statusa u društvu koji ima. Ostaju: njegova naivnost, lakovernost i levičarska orijentacija.

   Pored gorenavedenog, autorka je i maherka za kreiranje mostova između aktuelne i izmaštane stvarnosti pa priče sadrže obilje referenci na poznata dela (Zločin i kazna), pisce (Meri Šeli), političare i javne ličnosti (Lik Jane Kozlić prepoznajem u jednoj pastirskoj psihološkinji iz skupštine Srbije) kao i na dramske stvaraoce koji su prešli u politiku pa se ne zna da li je skupštinska govornica to i dalje ili se pretvorila u dramsku scenu.
   L. Sammarai uspeva da izvrši sjajnu dekonstrukciju realnosti tako što je pretvara u svoju suprotnost.
   Šta su kanalizacije u našem svetu? Nužno zlo.
   E izvin'te, al' u svetu obogaćenom fenomenizacijama, i one imaju slavnu prošlost.
   Potiču ni od kog drugog već od boginje Kanalije koja je osmislila i uniju od dvadeset osam šahtovskih država.
     A šta bi u tom realitetu i bio sam šaht ako ne slatka i memljiva rupa u koju mnogi muškarci pa i Boris K. redovno upadaju? Gde je bolji provod nego u šahtu. Tamo su izvesni plesači i igrači obasjani ružičastom svetlošću (na koji medij je to aluzija svako će zaključiti) kao što se tamo i kuju planovi za dolazak na vlast.
    O pričama iz zbirke mogao bih satima. Ipak, bolje je uživati direktno. Zato ljubitelji fantastike i satire, knjige u šake!   

[zstefanovic]

 Београд 202 / недеља, 26. мај 2013, 20:00
"Поглед из свемирског брода"

Лејла код Невидљивог. Није се дала збунити на националној фреквенцији, осим књиге изрекламирала још сто ствари уназад и унапред...

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/29/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+202/1330846/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4+%D0%B8%D0%B7+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html

(Ако будете имали осећај већ слушаног, напомињем и да је исти линк већ постављен код Шкеровића и Зелића.)

[Stipan]

Nevena Tarlanović
Poštovani gospodine Šarčeviću,
Obraćam vam se u ime svog klijenta gospođice leile Samarrai, s namerom da vam skrenem pažnju na činjenicu da već neko vreme maltretirate mog klijenta i zloupotrebljavate njenu dobru volju i njen rad. Ja ću Vas ovim putem zamoliti da prekinete to da radite, u protivnom ću biti primorana da Vas prijavim za uynemiravanje.
S poštovanjem,
Nevena Tarlanović

13:56
Stevan Šarčević
Poštovana gospođo Tarlanović!
Izuzetno mi je zadovoljstvo što se upoznajemo, iako je povod našeg prvog kontakta veoma neprijatan.
Vaš Klijent mi je nekoliko puta upućivao zahteve za prijateljstvom i insistirao da svojim poznanicima preporučujem njen rad, što sam ja drage volje i učinio.
Ukoliko ona moju dobronamernost smatra maltretiranjem, ja ću istog ovog trenutka početi da se ponašam kao da ne postoji.
Dakle, uzmite to kao da sam prihvatio Vaš zahtev, jer mi ne pada na pamet da ikoga uznemiravam, a ponajmanje Vašeg Klijenta.
Srdačan pozdrav
Stevan Šarčević

14:27
Stevan Šarčević
Radi ilustracije, prilažem jedan isečak mojih zloupotreba dobre volje i rada Vašega Klijenta:
---
Leila Samarrai
jesam. hvala ti, Stevane. malo mi reklamiraj stranicu.
oprošteno ti je, Sine moj )
09:43
Stevan Šarčević
Ha, ha, ha!!!
Misliš ovu fejsbuk stranicu? Kako? Da je šerujem?
09:45
Leila Samarrai
pa da. svuĐe! postavi je i sa strane tvog sajta, pa i na krstaricu uz tekst: konačno nešto što nije klasična ponuda srpskom čitaocu.
09:47
Stevan Šarčević
Problem je što tu imaju pristup samo aktivni na fejsu.
To ne mogu staviti na svoj blog, ali ću postaviti na krstaricu danas sutra. Videću gde još mogu...
09:47
Leila Samarrai
kakogod može i ti vidiš i gde vidiš mogućnosti.
09:48
Stevan Šarčević
Ha, ha! Hoćeš da stavim to na Sagitinu fejsbuk stranu?
09:49
Leila Samarrai
obavezno. bez njih ništa. ali, uz ovaj propratni tekst, obavezno
Leila Samarrai: konačno nešto što nije klasična ponuda srpskom čitaocu.
09:50
Stevan Šarčević
O.K.
Ideš na FB stranice Sagite, proza on line i poeziranje, ali malo kasnije. Javim ti se kad budem šrerovao...
09:51
Leila Samarrai
važi, Stevane. hvala!
10:23
Stevan Šarčević
https://www.facebook.com/groups/155503951096/
https://www.facebook.com/groups/ArgusBooksMagazines/
https://www.facebook.com/groups/prozaonline/
https://www.facebook.com/groups/53930353302/

14:39
Nevena Tarlanović
Takođe. Zanima me, kada je bila ova prepiska između Vas i gospođice Samarrai?

14:46
Stevan Šarčević
Pitajte Vašega Klijenta, siguran sam da će Vam ona to rado precizirati.

14:50
Nevena Tarlanović
U tom slucaju, moje je da se izvinim. Bila sam upucena u odredjene neprijatnosti ili su bar tako protumacene u tom momentu. Zao mi je zbog nesporazuma, ali posao svakog pi-ara je i ovaj deo, ukoliko do njega dodje. Pozdravljam vasu dobru nameru i zahvaljujem na saradnji. Ukoliko Vam bude potrebna bilo kakava pomoc s moje strane, slobodno mi se obratite.

14:54
Stevan Šarčević
Oh gospođo, nema potrebe da Vam bude neprijatno.
Sve je to deo posla i nikom to nije jasnije nego meni.
Pozdravljam Vas!
danas

16:39
Nevena Tarlanović
Stevane ono sto moram da vam skrenem paznju je da matilde i havanu ne objavljujete na svom blogu!

16:56
Stevan Šarčević
Ne razumem vas gospođo. Sve što je objavljeno na mom blogu objavljeno je na izričitu molbu autora, pa ni Vaš Klijent nije nikakav izuzetak. Ukoliko ima nešto da mi kaže neka mi se lično obrati i nek povuče ono što je govorila u prepisci. Nisam dobio od nje nijedan rad pod nazivima koje pominjete, niti mi pada na pamet da objavim išta što ne mogu prepiskom da dokažem da je od mene traženo.

17:00
Stevan Šarčević
Slobodno joj možete preneti da njena mržnja prema meni poprima patološke razmere. A vaša dezinformisanost počinje da me ozbiljno zabrinjava.

[Alexdelarge]

lejla, ne smaraj!

[Boban]

Stipane, prestani da smaraš autore koje objavljujem...

[Stipan]

Dogovoreno Bobane. Ovo je priložemo tek da bude jasno zašto je ćurka išutirana sa mog bloga.

[Boban]

Bez da sam čitao išta od svega ovoga, bez da sam uopšte upućen u problematiku, verujem da si preterao šta god da si radio...

[scallop]

Mora da je preterao i u onom šta nije radio.

[Nightflier]

Čekaj, neki pisac ima svog ličnog P(lati) R(eportera)-a???

[Ghoul]

Čekaj, neki pisac ima svog ličnog P(lati) R(eportera)-a???

to je sigurno boban obezbedio.
rešio je da razmazi svoje autore...

[Loni]

Moram da se umešam.

1) To da l neko nekom ostavlja utisak histerične osobe (a Stipan je to iskoristio da napiše već u svom prvom postu na ovoj temi) ne treba da nas interesuje!
Zato bih zamolio da se takve informacije javno ne dele.

Ovde je reč O DELU - ne o autoru i njegovim karakteristikama.

Kad autorka bude učestvovala u Velikom Bratu, Farmi ili Trenutku istine, onda ćemo raspravljati o njoj kao privanoj ličnosti i o tome koliko je ko histeričan, napadan, kontradiktoran itd.

S obzirom da je ovde reč o zbirci priča ja želim da podržim upravo to, zbirku priča i Lejlu Sammarai kao spisateljicu.
Pričajmo o Borisu K.  Utiske  o Lejli ostavite po strani.
Niti je lepo niti je kulturno.

2) Sadržaj privatnih poruka se ne objavljuje javno. To je ipak neko pravilo učtivosti.

3) Zamislimo sami sebe kao autora koji je godinama pisao priče i čekao izdavača. I konačno je dočekao da završi knjigu, njen izlazak i, pored ostalog i izlazak teme o knjizi na internetu. O šta se dešava? Neko to sve kvari i odmah se pojavljuju informacije o autorovim negativnim privatnim osobinama.
Imajmo malo empatije i pomislimo kako bismo se mi osećali tada.

Šta je sledeće? Slušaćemo detalje o tome kako je neko autorku startovao, pa dobio korpu s mašnicom, pa se dogovorili da budu prijatelji, pa je opet startovao, pa dosadio i dobio korpu bez mašnice... pa se možda i svetio... NEEEE.

Neću da slušam i čitam o Lejli ovde. Hoću o Borisu K.
Želim da podržim autorkin izvanredan dar za naraciju, za humor i satiru, za fantastiku...
Ako neko misli da priče imaju mane, nek iznese to, ali o prajvat lajfu stop!

Nemojmo trenutnim prepucavanjima (gde nismo ni čuli obe strane i gde se copy/pastuje selektivno) da kvarimo temu o sasvim solidnoj knjizi i o autorki koja zaslužuje da se u kontekstu spisateljice podrži.

Voleo bih da se svi postovi koji prelaze na privatno prebace na deponiju.

[Mme Chauchat]

Gledajte, ljudi, nebo se ruši: podržavam Lonija potpuno!

[Josephine]

Naslovnica je genijalna, a naslov intrigantan.

[Stipan]

Ne seri, Loni.

[Boban]

Stipane, mislim da je vreme da nađeš neko drugo okruženje za trkeljisanje svojih frustracija...

[Loni]

    Ovo što ću reći nevezano je za autorku.

    Postoje mnogi talentovani umetnici: pisci, pesnici, muzičari, slikari, vajari itd. koji iz ugla posmatranja nekog običnog čoveka (zamišljenog komšija Paje) deluju kao čudaci.
    U smislu da su recimo: nedruželjubivi, nekonkretni, kontradiktorni, nejasni (da li nešto misle bukvalno ili sarkastično), neuhvatljivi, preosetljivi...

    Ukoliko se nekom od nas (ljubitelja umetnosti) učini da je neko od umetnika sa kojim se sretao, čudak na neki od ovih načina, moj savet je da treba biti iznad običnog ,,razumevanja na prvu loptu''.
    Samim tim da stvara lepo delo, to govori o dubinskom kvalitetu ličnosti, a to što spoljna manifestacija možda ne deluje uvek uobičajeno ili nama dopadljivo, ne treba iskoristiti za pljuvanje i prozivanje jer mi ne znamo kakav je taj neko imao život, da li je bio mož da ostavljen kao mali, zaboravljen od roditelja, siromašan, omalovažavan, šikaniran po mnogim osnovama...

    Uvek je bolje podržati (ako već ima talenta i osnova) jer samim tim činimo autoru život lepšim i vadimo ga iz eventualne depresije, nedruželjubivosti, razočarenja u život, ljude itd.

[ALEKSIJE D.]

Priča mi liči na D. Harmsa. Naslovnica  mi nije privlačna (pretreprano, neke boje koje odbijaju, deluje dečije, možda je to i bio cilj?) Zainteresovalo me.
Kupiću ako naletim na zbirku.
Veći kompliment autoru i ne treba.

[Josephine]

Liči na Harmsa. Moram da priznam da me je naslov, zbog toga, pomalo i odbio. Jedan je Harms. A pomalo me je odbio i zbog sličnosti sa Kafkinim Jozefom K. Jedan je Kafka. Ali videćemo, pročitaćemo...

[Alexdelarge]

kome je do harmsa neka prati harvesterove tweetove!

[Ghoul]

korica je apsolutno odvratna, naslov banalan i nezanimljiv, okačeni odlomak je sasvim prozaičan, a ovo što je stipan okačio ukazuje na autorku krajnje sumnjivih intelektualnih i duhovnih kvaliteta: ako tome dodam škerovića kao recenzenta i glupaču i lunija kao željnu publiku i advokate, onda mi ovo definitivno deluje kao knjiga koju svakako vredi zaobići.

[Josephine]

Sledeća naslovnica: Kompleksi Dejana O.  

[Josephine]

kome je do harmsa neka prati harvesterove tweetove!

pratimo, pratimo!