Лејла Самарај, „Авантуре Бориса К.“ (приче, Еверест медија, 2013)

[Josephine]

E, ček, če, da nema ovaj gulov utisak o knjizi koju nije čitao, ni primirisao, ni dotakao, veze sa činjenicom da je Boban Lejlu proglasio za najbolji spisateljicu horora na ovim prostorima?  Pa, bože, Gule, koliko jadan možeš da budeš? 

Hajde, malo dostojanstva. Uostalom, nije teško pisati horor bolji od tog tvog - horora za decu.

Jedva čekam da pročitam knjigu.

[Джон Рейнольдс]

A pomalo me je odbio i zbog sličnosti sa Kafkinim Jozefom K. Jedan je Kafka.

Ово, иначе, написа ауторка приче "Унапређење", у којој се извесни Грегор С. претвара у женско (претвара се у женско - унапређење - капирате? капирате?).

Руку не срце, мора се рећи да је "Унапређење" са свим својим манама и очекиваном мизандријом много боље од квазифилозофског трућања из "Сврхе живота".

pročitaćemo...

[Ghoul]

Sledeća naslovnica: Kompleksi Dejana O.  

jadnice, tebi je baš slatko da uskačeš u svoj stomak?

Dragana Matović prozivanje za komplekse je argument osobe koja ne može da se doseti drugog argumenta do klišea.

[Josephine]

Kao što rekoh, neko stvarno ima komplekse. Kod Gula su tako tužno vildljivi. Začuđujuće za čoveka kojeg prati glas da je inteligentan. Trebalo bi da zna za bolje, nego da se ponaša kao zavidni jadnik.

"Unapređenje" je posveta Kafki, to je odmah rečeno.

[Tex Murphy]

Једног дана, Борис К. дошао је до закључка да је урадио све што је могао на овоме свету. Рекао је глупом да је глуп, лицемеру да је лицемер, себичном да је себичан, будали да је будала. Те ноћи, у сну му се јавило необично биће са пачјим кљуном и перајима и рекло:
,,Ниси урадио све што си могао, Борисе... Ниси се покрио јорганом од коже бањипа, митског бића старих Абориџина. Кад устанеш, јорган ће ти бити на дохват руке, а након тога, срешћеш мудраца који ће ти помоћи да испуниш своју животну сврху."
Кад се пробудио, Борис К. установи да је уместо ћебетом прекривен јорганом од коже бањипа у који се умота, дрхтећи...
Погледавши се у огледало, установи да има лице пса, да су му зуби испали, а кљове изникле. Окренувши се, примети и то да му је израстао коњски реп. Немајући куд, Борис К. реши да сачека Мудраца. Уместо њега, дошао је комшија Васа, који га је одвео на печење.

Нига, плиз.

[Josephine]

A Harvi, pa i tvoji statusi i tvitovi zvuče ovako... Kao što je ADL već primetio. 

[Джон Рейнольдс]

"Unapređenje" je posveta Kafki, to je odmah rečeno.

Па и ово Лејлино... штагод да је то... вероватно је "посвета" Кафки, али нисам нешто видео да те је "један је Кафка" став одбио од писања "Унапређења". Очекивано лицемерно.

[Ghoul]

Kao što rekoh, neko stvarno ima komplekse.

to ipak nije razlog da tim tvojim paradiraš tako besramno! 
probaj da ih prikriješ barem toliko da se ne vide iz aviona.

i da usput NE troluješ topik o autorki koju, na rečima (ali, suprajz! ne i na delu), kao, podržavaš!

[Josephine]

 

Ne znam, nisam otvorila knjigu. Možda posvete ima, možda nema. Bilo bi lepo da ima, onda opraštam sličnosti u imenu junaka.

U svakom slučaju, knjiga obećava odmah, na prvi pogled. Pravo osveženje u moru umišljenih pisaca horora. Zaista, odavno mi se nije desilo da nešto domaće baš ovoliko želim da pročitam. Bravo, Lejla.

[Tex Murphy]

A Harvi, pa i tvoji statusi i tvitovi zvuče ovako... Kao što je ADL već primetio. 

Чак и да је то истина, моји статуси и твитови се налазе на Фејсбуку и Твитеру, а не у објављеној књизи 

[Josephine]

Pa to je tvoj propust, dragi moj. Napiši roman. Nemo da ljubomorišeš ovde što se neko toga dosetio pre tebe. 

[Джон Рейнольдс]

Pa to je tvoj propust, dragi moj. Napiši roman. Nemo da ljubomorišeš ovde što se neko toga dosetio pre tebe. 

Ако пажљивије погледаш тему на којој си се овако лепо ракокодакала, видећеш да се ради о збирци прича, а не роману. 

[Josephine]

Pa dobro, oprošteno mi je. U frkama sam. Kada dobijem knjigu, znaću o čemu se tačno radi. Ipak, Bobanova preporuka i ovaj odlomak zvuče odlično, kao i činjenica da je u pitanju žena koja piše najbolji horor na ovim prostorima. Meni dovoljno.

[Tex Murphy]

U svakom slučaju, knjiga obećava odmah, na prvi pogled. Pravo osveženje u moru umišljenih pisaca horora. Zaista, odavno mi se nije desilo da nešto domaće baš ovoliko želim da pročitam. Bravo, Lejla.

И ја сам одушевљен! Свиђа ми се како биће са пачјим кљуном и перајима води рачуна о томе да његове поруке не буду превише криптичне, па одмах информише хероја да је бањип митско биће старих Абориџина, да се овај случајно не би нашао збуњен спомињањем неког тамо непознатог створења. И онда кад ауторка сљедећи пут спомене бањипа, више не објашњава да је то митско биће старих Абориџина, јер је створење са пачјим кљуном већ рекло да је то митско биће старих Абориџина, па нема потребе да се понавља да је бањип митско биће старих Абориџина (Вуче Дражићу, обрати пажњу!).

Супер ми је и ред ријечи у реченици. Нпр. кад херој открије да су му "зуби испали, а кљове изникле", јер иначе људи могу да имају или немају кљове, обоје је сасвим нормално, исто као са умњацима. Да је писало нпр. "а изникле кљове", то би већ непотребно сугерисало неку необичност.

А наравно, примијетио је да има кљове тек кад се погледао у огледало, јер оне су мање-више као нормални зуби, па се не примијети разлика.

[Ghoul]

Pa dobro, oprošteno mi je.

autistična glupača samu sebe tapše po ramenu, samoj sebi čestita, samoj sebi uskače u stomak, samoj sebi oprašta... 

[Tex Murphy]

Pa to je tvoj propust, dragi moj. Napiši roman. Nemo da ljubomorišeš ovde što se neko toga dosetio pre tebe. 

Тренутно припремам сензационалну новелу УЖАСНО ПРОКЛЕТСТВО, која ће бити још већи хорор од овог горе одломка.

[Josephine]

Hahahahh! Kakva gomila ljubomornih muškića. Lejla, ti si moj idol! 

[Tex Murphy]

Pa dobro, oprošteno mi je. U frkama sam.

Па да, ваља троловати на Фејсбуку, овде на форуму и још на ко зна колико других мјеста. Није лако све то стићи.

[Ghoul]

Hahahahh! Kakva gomila ljubomornih muškića. Lejla, ti si moj idol! 

cirkus bez pare, kažem ja!

samo pustite glupaču da pokaže svoju njušku, i eto zabave.

sreća što su njene reči savršeno bezvredne i što glupača ipak nema lepših mesta za druženje

ništa, opet palim sa sagite, ima lepših mesta za druženje.

[lara croft reborn]

I loša reklama je reklama. Hvala
D., hvala, nadam se da ćeš uživati u knjizi. 

[Tex Murphy]

I loša reklama je reklama. Hvala
D., hvala, nadam se da ćeš uživati u knjizi. 

А ми остали?

[Джон Рейнольдс]

kao i činjenica da je u pitanju žena koja piše najbolji horor na ovim prostorima.

Боље него Скробоња?

[Tex Murphy]

kao i činjenica da je u pitanju žena koja piše najbolji horor na ovim prostorima.

Боље него Скробоња?

Па Скробоња није жена

[Ghoul]

kao i činjenica da je u pitanju žena koja piše najbolji horor na ovim prostorima.

Боље него Скробоња?

Па Скробоња није жена

a i ne piše horor odavno...

[Джон Рейнольдс]

Не пратите. Бобо је рекао: "ženska piše najbolji horor na ovim prostorima." Дакле, најбољи хорор, невезано за пол.

[Ghoul]

ama koji bobo?
onaj bobo što je tvrdio da "horor je zapravo nazadni pokret"?
ako je tako, onda ova lejla mora da je najnazadnija od svih! 

[zstefanovic]

korica je apsolutno odvratna, naslov banalan i nezanimljiv, okačeni odlomak je sasvim prozaičan, a ovo što je stipan okačio ukazuje na autorku krajnje sumnjivih intelektualnih i duhovnih kvaliteta: ako tome dodam škerovića kao recenzenta i glupaču i lunija kao željnu publiku i advokate, onda mi ovo definitivno deluje kao knjiga koju svakako vredi zaobići.

Бате, па што прећута све зликовце...? Сад ћемо се и уредница Тамара и ја (рецензент) осећати шугави и невољени.

Иначе, мислио сам да вас је Бобан опет истроловао са оним "Лејла као писац хорора" (да би се држао топик на врху), јер је Борис К. онако хармсовски, лаки апсурд... Али, данас испаде да је Црни Цвет читао (будући) Лејлин роман у рукопису и да је импресиониран неким ужасима.

Можда стварно добијемо краљицу хорора и Гулу буде све кошер. Чудни су путеви Господњи...

[Josephine]

Можда стварно добијемо краљицу хорора и Гулу буде све кошер. Чудни су путеви Господњи...

   

[Boban]

Evo, večars u "Lovcu" autorka ove knjige pa ćete moći u lice da joj kažete šta mislite o čemu god...

[Boban]

Sutra u "Parobrodu", u 19.00, promocija ove knjige, i sve što ide uz to...

http://www.ukparobrod.rs/desavanja/drama-knjige/promocija-knjige-avanture-borisa-k-leile-samarrai

[Boban]

Tekst: http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-dogadjaj/90205-Zid-Beogradu.html pa pogledajte INTERMECO otprilike na sredini.

[Boban]

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/90447-Avanture-Borisa.html

[lara croft reborn]

Knjiga "Avanture Borisa K." Leile Samarai je neobična - čak i izdavača, Boban Kneževića, koji je svoje impresije ovim delom podelio sa publikom na promociji, odakle preslušavamo snimke.http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/25/Beograd+202/1391806/Pogled+iz+svemirskog+broda.html

[lara croft reborn]

evo i slika, a uskoro i snimka na sajtu UK Parobrod.

http://www.ukparobrod.rs/desilo-se/promocija-knjige-avanture-borisa-k-leile-samarrai-2

[lara croft reborn]

S obzirom da sam čula da ženski glasovi zbog akustičkih problema, a možda i zbog fenomenizacija? nisu mogli da budu iskorišteni za emisiju na radiju zbog neobičnog eha koji ih je zaglušio, dok su muški glasovi opstajali, a s obzirom da sam kao autor prilično govorila na promociji, imala sam potrebu da preslušam lični video snimak lošeg kvaliteta, ali koji je u celosti nasnimio tonsku komponentu, s tu i tamo nerazumljivim rečima koje nisam uspela da odgonetnem. Na drugom, takođe amaterskom snimku, uočljiv je eho i nejasan ton. Sve su to razlozi mog zapisa u rečima celokupne promocije i onoga što niste mogli da čujete na postavljenim snimcima.

PROMOCIJA "AVANTURE BORISA K", UK PAROBROD, 1.deo
govore:
B.K – izdavač knjige Boban Knežević
L.S – autorka knjige Leila Samarrai
P.R – P.R menadžer autorke i moderator programa, Nevena Tarlanović

P.R: Ja želim svima vama da poželim dobrodošlicu i da vam se zahvalim što ste došli na promociju "Avanture Borisa K."i njegovog tvorca Leile. Ono što bih ja ukratko da ispričam jeste svoj deo učešća u ovoj priči. Ja sam PR menadžer gospođice Leile.... (akustički problem).... izdavačkoj kući Bobana Kneževića. Ja neću mnogo pričati o knjizi, to ću prepustiti njima, a vama još jednom hvala što ste došli.

  B. K Ovo je bilo baš iscrpno. Da, mi smo sve ovde malo okupili da kažemo neku reč o sasvim neobičnoj knjizi, neobične autorice i sve vezano za ovo izdanje je vrlo neobično. Pre svega, moja izdavačka kuća se zove "Everest Media" i postoji jedno desetak godina. Ja sam kao izdavač u tom poslu od 1982ge godine (akustički problem) imao sam dosta raznih izdavačkih kuća,  u principu to što radim pamćeno je po edicijama, almanasima, časopisima, a ne po imenima izdavačke kuće, jer je izdavačka kuća i menjala ime i način rada, tako da, u ovom trenutku, "Everest Media"nije mnogo poznata izdavačka kuća, ali mi imamo dosta izdanja i ja sam sâm imao dosta veliku tradiciju izdavanja raznoraznih stvari. Ali, nikad nisam izdao knjigu kao što je ova... verovatno zato što sam prvenstveno orijentisan na fantastiku i na sve vidove fantastike i na sve vidove stripa, a ovde imamo knjigu koja odudara od svih tih kanona. Inače, često sam imao i ponudu i potrebu da se izda nešto što nije strogo vezano za moj osnovni rad, pa sam napravio ediciju "Vrtlog" – ovo je treća knjiga u toj ediciji. Otprilike izlazi jedna knjiga godišnje. I to bi bilo nešto rečeno u vezi spoljašnjeg vezano za izdavačku kuću Everest Media.  Što se tiče autorice i njene knjige, meni je preko nekih poznanika ponuđeno da se radi ta knjiga i ja sam tad, praktično, prvi put imao prilike da se susretnem s njenim radovima. Ova knjiga je duboko i široko satirična. U možda najboljem maniru... Srbija ima dobre satiričare i uvek ih je imala što je, verovatno, posledica smehotresne stvarnosti u kojoj živimo... Radoje Domanović, Nušić... Možda je Radoje Domanović najsličniji ovome što radi Leila. Ona meša nadrealizam, futurizam, prošlost, sadašnjost, ne libi se da gazi sve granice kako žanrovske tako i normativnog pisanja da bi ispričala svoju priču koju je zamislila. Sad bih prozvao autoricu Leilu Samarrai da kaže nešto o toj knjizi... a onda bih ja dodao neke stvari ako ona nešto propusti.

L.S (osmeh) Imam svoj mikrofon, hvala.  Nadam se da me dobro čujete?
ANONIMNI GLAS IZ PUBLIKE: Super...
(ispostaviće se da su dobro čuli samo prisutni u prostoriji zbog čega i pišem ovaj zapis) Nadovezaću se na žanrovske odrednice, na sam žanr. Nisam opredeljena za neki konkretan žanr jer smatram da je robovanje žanru em prevaziđeno em sputavajuće. Knjiga "Avanture Borisa K." su u suštini apsurdna satira zaogrnuta fantastikom, ali tu ima elemenata horora, satirične fantastike, humoristične fantastike, nadrealističke odrednice su u gotovo svakoj priči, avangarda, simbolizam, mistika, neke priče podsećaju na san, iluziju. Mišljenja sam da, što se žanra tiče, sve treba pomalo mešati.  I humor i fantastiku i horor. Verujte, humor u horor su isprepletani jer ih oba krasi preterivanje. Moderni horori itekako koketiraju s humorom i doprinose smehu kod publike. Ja sam fan starih horora (ali humor je svetski trend). I kod samog Šekspira je tako.Njegove tragedije obiluju komičnim elementima. To bi bilo nešto najuopštenije o žanru. Za šta sam još, eventualno, prozvana, da odgovorim?

P.R Ja bih da malo preciznije govorimo o tome ko je Boris K.

L.S Teško je precizno govoriti o bilo kome, pa makar bio fiktivni lik, jer je veoma teško utvrditi osnovnu konstantu koja nas čini ličnostima. A složena ličnost ima veliki broj tih osnovnih konstanti. Tako da je to jedna široka priča... Boris K. je od priče do priče drugačiji. Lično smatram i da kvalitet književnog dela počiva u tome da ne definišemo detaljno kakav je ko, jer time se mogu izgubiti različita tumačenja koja su dragocena za lik u određenoj knjizi. I dan danas se vode polemike da li je Hamlet, "ludi san neurotičnog školarca", kako bi rekao Nabokov, bio paranoik ili pravednik, pozitivac ili negativac i ako jeste, u kojoj meri, da li je bio osvetnik... iz čisto dramaturških razloga? Moguće. To bi bilo formalistično objašnjenje. Jer ako bi odmah bilo osvete, onda ne bi bilo radnje...  Meni se, lično, dopada takav tip postavljenog karaktera i želela sam da i Boris na sličan način bude iznijansiran i ocrtan.
Ono što mogu da kažem jeste da je Boris K. hemingvejski karakter. Avanturista i idealista.  Njegove reakcije su često automatske, bez promišljanja koje predhodi akciji.  Za njega je izazov i samo učešće u avanturi cilj.  Svaka priča je začudni odgovor i subverzivna replika na današnje društvo i vreme koje krase alogične situacije i bizarni događaji za koje se nude naivna, sasvim zdravorazumska objašnjenja kafkijanskog tipa )ako se uopšte i nude) koja nemaju veze sa zdravim razumom. Dakle, gerilske replike na današnju stvarnost. A same priče su takve da, pošto Republika funkcioniše u više dimenzija i na više paralelnih nivoa, se radnja odigrava u paralelnoj dimenziji. Donekle slično, a opet dovoljno različito u odnosu na prethodnu priču. Stoga se Boris K. kao ličnost ne razvija, nema hronologiju duše. Poput karaktera u video igrici, jer realitet, usled dejstva takozvanih "fenomenizacija" koje sam ja uvela, je ta koja se menja, ne toliko sam Boris K. koji, svakako, poseduje izvesne karakterne crte o kojima se može govoriti, ako nam vreme dopusti. U širem smislu fenomenizacija je drugo ime za srpsku tranziciju...

P.R To je sledeće što sam htela da te pitam, da nam bolje objasniš "fenomenizaciju" i.....

L.S Samo još ovo... Boris K. je kameleon. U svakom od nas čuči kameleon., jer ljudsko biće je prilagodljivo... Imala sam problem s tim, u formalnom smislu, problem s Borisovom fleksibilnošću, jer fleksibilni ljudi su oni koji se lako izvlače i pregrupišu, a Boris K. je isuviše moralan za tako nešto. Ali, kameleoni su moralni jer se prilagođavaju kako bi preživeli, a ne da bi gazili preko leševa. Nema to nikakve veze s oportunizmom, makijavelizmom...

[lara croft reborn]

PROMOCIJA "AVANTURE BORISA K.", UK PAROBROD, 2.DEO
GOVORE:
BOBAN KNEŽEVIĆ, IZDAVAČ KNJIGE
LEILA SAMARRAI, AUTORKA KNJIGE
NEVENA TARLANOVIĆ, MODERATOR PROMOCIJE I PR MENADŽER LEILE SAMARRAI

B.K Boris K. je u suštini običan građanin Srbije koji se snalazi i raspada u tranziciji koja nastupa sa svih strana uz satiričnu crtu koja je karakteristična za Srbe, ali meni je to, u suštini, najveći problem ove knjige. Realno, znate li da u Indiji ne snimaju filmove s tužnim krajevima. Njihovi bioskopi sa slamnatim krovovima prime oko 5000 ljudi i ako se emituje tužan film, oni sruše bioskop i zapale ga i kažu: "Život nam je tužan, a vi nam dajete tužan film". Naoko smešne situacije u kojima se Boris K. zatiče i koje rešava na čudne načine, zapravo, kad se baš udubimo.... to smo mi, to je naša stvarnost, naša nevolja, naša propast. Tranzicija gazi i uništava sitne ljude, manje važne ljude, uvodi nam predatorski kapitalizam koji eliminiše sve ono na šta smo navikli, ono u čemu smo svi manje ili više odrasli. Boris K. je neko ko pokušava u svemu tome da se snađe, ali u mnogo situacija se on, zapravo, ne snađe. On propada. To toliko liči na nas, na našu savremenost, da mi se čini da je to, naprosto, mana knjige. Jer, ljudi kad pročitaju, kažu: "Pa, to smo mi". Jeste, na jedan način jeste to to. Na drugi način, ko želi da čita o problemima koje inače  ima i koji ga okružuju. Ko želi da čita?

L.S Ovde dolazimo do jednog bitnog pitanja, barem za mene, šta je zadatak literature. Jedan od njenih zadataka je i da uznemirava ljude i da ih podseća da postavljaju pitanja o onome što ih uznemirava. Lako je probleme gurnuti pod tepih. Treba ih izneti na površinu, ali na jedan literarno autentičan način. Ne tvrdim da sam izmislila "toplu vodu". Mnogi su govorili i pisali o ljudima koji su gubitnici ili dobitnici tranzicije (ako postoji nešto što bi bio realni dobitnik i gubitnik tranzicije, onda je Boris K. i jedno i drugo), ali smatram da moju knjigu izdvaja način na koji sam iznela celu tu "priču" jer ja spadam u autore kojima nije toliko bitno šta će se dogoditi već kako će se nešto dogoditi. To je jedno od osnovnih pravila dramaturgije. Krajevi romana i priča su prilično slični. Bitan je način na koji se radnja vodi. Takođe je izdvaja i osobena vrsta humora koja je pomalo zapostavljena na ovim prostorima.

B.K Koliko ima autobiografskog u ovoj knjizi?

L.S Svakako da u delu ima autobiografskog. Na svojoj koži sam osetila dejstvo tranzicije, najpre kao deo generacije X koja je satrvena najpre miloševićevskim režimom, potom ,,tranzicijom" na čitave 23 godine života i smatram da sam na tu temu, itekako, pozvana da odgovorim – na autentičan način da iznesem svoje mišljenje o fenomenu... Kad kažem ,,autentično", mislim na to da nisam robovala dnevnim političkim aktuelnostima, jer mene ne zanimaju trenutnu zaključci, niti trenutnost moje knjige. Ovo vreme će jednog dana proći. Ali, ono što ostaje za njim je večni zaključak. Večni trag. Od antike pa do danas, svet se nije promenio. To važi i za Inkviziciju, to važi i za Kafkin ,,Proces" i ,,Inkviziciju savremenog doba". Tek se kulise smenjuju. A svet, ne menja se – prljav, besmislen, apsurdan, otuđen svet. Država je oduvek bila oružje psihološkog uništenja koja diktira samouništenje pojedinca. Jedino što su današnji mehanizmi uništenja mnogo sofisticiraniji i zlokobniji. Dokaz su događaji u Siriji, zar ne?

(autorki (koja, inače, svima upada  u reč, upada u reč njen PR Nevena Tarlanović. Njoj niko ne može upasti u reč. Jer ne može. Zato je ona autorkin PR)

P.R: Predlažem da skrenemo s teških tema i da se vratimo onome  što je pozitiva, a to je Boris K.
(autorka se ne da prekinuti! uz osmeh harizmata i ,,izvin'te na prekidu" stajl, podiže dlan leve ruke nežno u pravcu suprotnom od većine kazaljki na svetu i uz blagorodni osmeh nastavlja:

L.S  Ja sam pomalo digresičan autor i u pisanju svojim digresijama skrećem s glavnog toka radnje. To mi mnogi iskusni pisci i kolege zameraju, pa se trudim da trasiram stazu u pisanju koje ću se držati. Na taj način sam ispoljila istu onu nedisciplinovanost koju je imao Boris K. u priči ,,Boris K. i budista". U toj priči, Boris se ne pridržava trase koju mu zadaje Dalaj Lama (osmehuje se nestašno), beži iz hrama Budini Konci (nasmeje se). Dešava se šta se dešava, ne bih da otkrivam priču, poentiraću na zaključku da je u ovoj priči realističnost istkana kroz simbole i poveze sa paralelama u savremenom srpskom društvu. Iako se i Dalaj Lama i sveti majmuni i hram Budini Konci (slatko se smeje) geografski nalaze van Srbije, ova priča ima svoju paralelu u jednom delu srpskog monaštva koga će uvideti i onaj koji nema dar vidovitosti koga se odrekao Boris K. u pomenutoj priči.

P.R (praktično) Pošto smo u najavi rekli da Boris K. zna rezultat sutrašnje utakmice Srbija – Hrvatska, mene živo zanima koji će biti rezultat?

L.S Otkud Vi da ste pasionirani ljubitelj fudbala? To je za mene nešto novo. (nasmeje se) Ja sam nekada bila.. Kao klinka. Navijala sam za Partizan.  Uvek grobari. Pomalo sam mračan tip. (pauza) (neizvesno je ko će od sagovornika uzeti reč...)
L.S: Da sam pisala priču o Borisu koja se dešava na današnji dan, a znamo da je Boris uvek u žiži, on bi tačno znao ko pobeđuje u večerašnjoj utakmici. Radio bi direktno na finansijskoj transakciji, prenosio lovu od ovih koji potplaćuju onima kojima novac ide. Ovo je moje skromno mišljenje bazirano na iskustvu od pre trideset godina (smeh) Da odgovorim na pitanje: Boris zna rezultat. Ukoliko miris dođe iz šahta, pobediće tim koji inače gubi. Ukoliko vetar duva u cik cak brzinom od oko 100 km na čas, rezultat će biti tesan. Ukoliko mu se brijač zatupi to jutro, rezultat će biti standardan.

P.R Verujem da je rezultat i dalje neizvestan?

L.S U redu. 2:1 za Srbiju.

P.R Tako već može.

B.K Nakon što sam pročitao ovu knjigu, imao sam priliku da čitam i druge radove ove autorice koje je pisala pre i koje je napisala posle i spreman sam da stanem iza toga da je ona izvanredan horor pisac i to na jedan neverovatno brutalan način. Horor pisac atmosfere. Izvanredan, dobar pisac i ako bude nastavila da piše,  biće pamćena kao horor pisac, a ne kao satiričar. Zanima me kako je došlo do toga da neko ko je u duši horor pisac, neko kome horor leži kao pisanje uradi iskorak u nešto drugo jer satira, realno, da bi postojala u ovoj zemlji, da bi neko bio satiričar, morao bi 10 godina da piše za ,,Politiku", ,,Novosti", satirične kolumne, aforizme, da naprosto njeno autora uđe čitaocima u svest i možda bi poželeli da tu knjigu uzmu u ruke da je pročitaju, od nekog ko je opštepoznat, jer satira tako funkcioniše. Satira ne može da funkcioniše na ovaj način na koji smo mi to pokušali, autorica nema taj javni nastup svoje satire, nije opštepoznata kao satiričarka i to se odražava na tu knjigu. Zašto je autorica pišući horor, živeći horor, živeći za horor pomislila da treba da se prezentuje javnosti kroz jedan vrlo specifičan žanr kao što je satira?

L.S Bobane, Vi verovatno znate da je Edgar Alan Po, otac horora, bio i vrsni satiričar, samo što je, iz nekih razloga, neko odlučio da prevede i promoviše isključivo njegove horor priče. To je prvo. Drugo – Meril Strip, glumica, glumi u komediji ,,Đavo nosi Pradu", ali glumi i u nekim veoma teškim dramama.  Pisac je isto što i glumac. Ako piše samo jedan žanr, svrstaće ga u fioku. Umetnost je sama po sebi transformacija. Ako smo dobri pisci, onda smo i dobri glumci i možemo da se transformišemo u različite uloge. Ako igramo samo jednu vrstu uloge, bićemo vrlo brzo zaboravljeni kao umetnici.

B.K To jeste tako, ali satira je vrlo težak oblik za probijanje ,,odozdo". Satira nastupa ,,odozgo". Neko ko ima svoju emisiju na radiju, ko ima neku kolumnu po novinama, ko piše aforizme godinama, stvori ime, napiše knjigu satire i to ima smisla. Satira se mnogo manje može prodati u Srbiji nego horor od nepoznatog pisca. Horor se može prodati i od nepoznatog pisca jer horor žanr ima svoje fanove, a satira nema fanove. Mi svi živimo u satiri i naprosto satira treba da dođe negde ,,odozgo".

L.S Imam nelogičan odgovor na ovo... Ja kad pišem, ja u krajnjoj liniji ne razmišljam da li ću biti humoristična ili ne. Pišem pa kako ispadne. To je prirođeno ljudskim bićima. Ponekad smo raspoloženi da budemo humoristični, potom zapadnemo u mračno raspoloženje. Život ima svoju komičnu i svoju mračnu stranu. Ja sam neko ko će u ponedeljak  da započne da piše horor, u utorak pesmu, a sredu ću preskočiti da bih pisala komediju u petak kad ću biti inspirativnija. Što se satire tiče, to je, jednostavno, bio veseli deo moje psihe koji je želeo van, stvorila se takva klima u meni i situacija da sam želela da se na taj način izrazim i progovorim o vremenu iz satiričnog ugla bez promišljanja ili sračunavanja da li mi je to isplativo ili rizično što je za mene definicija hrabrosti jer čovek je hrabar ili kukavica u odnosu na to kako se odnosi i kako dela u bilo kojoj situaciji procenivši da li mu je rizična i isplativa. To je, možda, za mene bio izazov i avantura. Baš kao što bi bila i za Borisa K. Kao i on, kao da ispred sebe postavljam nemoguće zadatke.

[lara croft reborn]

PROMOCIJA "AVANTURE BORISA K.", UK PAROBROD, 3.DEO
GOVORE:
BOBAN KNEŽEVIĆ, IZDAVAČ KNJIGE
LEILA SAMARRAI, AUTORKA KNJIGE
NEVENA TARLANOVIĆ, MODERATOR PROMOCIJE I PR MENADŽER LEILE SAMARRAI

P.R Kakav je jedan dan u životu Borisa K? Šta on radi? Čime se on bavi?

L.S Kakav je dan u životu Lare Kroft? Boris K. može da se, postavkom fenomenizacija koje priče odvajaju u paralelne dimenzije i kroz koje se kao karakter u video igrici kroz promenjenu okolinu kreće, da se zadesi u Starome Rimu. Boris je putnik kroz vreme i prostor. Može da se posmatra i u ključu art junaka za inteligentne, odrasle ljude ili minimalističkih superheroja naše narodne epike, poput Ere, Svetog Save u narodnim predanjima ili Kraljevića Marka koji je u realnosti bio pokorni turski vazal, a u mašti narodnog pevača bio je otelotvorenje otpora srpskog naroda pod viševekovnom turskom vlašću, više izmaštanog negoli stvarnog. Tako sam ja, autorskom rukom, u nekim pričama dodelila Borisu super moći, mišice superheroja koje su mu u borbama potrebne. Pošto je hemingvejski karakter, i ne mora da se bori protiv danskih zmija ako to ne želi, ali to je (avantura) u njegovoj prirodi, kao i urođeni instinkt za pravdu koga Boris možda nije potpuno osvestio, ali ga sledi. Hiperbolisane moći su kompenzacija za realnu nemoć pojedinca i pojedinaca u realnom životu čiji je univerzalni junak Boris K, u realitetu gde se osećamo bespomoćno, u vremenu u kojem vlada apsurd kafkijanskog tipa. Kad kažem ,,kafkijanski" nekako imam potrebu da podvučem da je termin ,,kafkijanski" prevazišao književnu odrednicu, koga je vreme pretočilo u nešto opšte. Često čujem da se kaže: ,,Osećam se kao Kafkin lik". To je situacija toliko alogična, toliko nakaradna i izvitoperena da sama jedinka ne vidi izlaz niti zna kako bi uopšte trebalo da se ponaša u jednoj takvoj situaciji kao što je srpska tranzicija. Makar, inteligentan čovek.

P.R Da li Boris K. ima nastavak?

L.S (smeši se) Ja već pišem drugi serijal.

P.R Sjajno!

B.K Nadam se da ne!

L.S Sad već dolazimo do filosofije estetike Milana Uzelca. Da li se o ukusima raspravlja ili ne?

B.K Ti, kao pisac, ako se povedeš za još jednom satiričnom knjigom, bićeš zauvek ožigosana kao pisac satire i time ćeš izgubiti mogućnost da se nametneš u onome u čemu si najbolja, a to je horor.

L.S Upravo sam o tome govorila kad sam načinila paralelu sa glumcima. Kao pisac želim da pokažem da mogu da pišem satiru, da mogu da pišem horor i da mogu da pišem bajke za decu.

B.K To bismo voleli svi da vidimo. Tvoje bajke za decu.

L.S  Ja jako volim decu i kad smo kod toga, želela bih da svoj procenat od prodaje knjige dam u humanitarne svrhe, deci oboleloj od cerebralne paralize.

P.R Ja moram da se zahvalim autorki na tako darežljivom daru, s obzirom da stojim iza jedne organizacije koja je u procesu nastajanja, a posvećena je.... (akustički problem)... i osobama sa fizičkim invaliditetom.

L.S Stohastičkim pristupom, slučajnim odabirom i kreativnom  improvizacijom – čitam priču. Neka bude desna strana... (otvara knjigu) Zeznula sam se. (Smeh) Duža je priča. (pregleda sadržaj knjige)
Pročitaću priču Boris K. i zver.

B.K Čisto da publika stekne utisak....

L.S (čita) Boris K. i zver

Boris K. pao je u mrak, u neku metalnu kutiju prepunu stvari koje su strašno zaudarale. Baš u tom momentu primetio je kako se silueta nekog nepoznatog čudovišta sa krvoločnim očima, kakvo čak ni u starim pričama nisu opisivali, uz zlokobno režanje ustremila ka kutiji do njegove. Neman je bila ogromna, ali i nekako nezgrapna, što je bilo u suprotnosti sa predstavama o ovim strašnim bićima koje je Boris K. imao.
Pravim, čvrstim kracima neman je dograbila kutiju i snažno je zavitlala u vis, proždirući njen sadržaj ustima koja su joj se nalazila na leđima. Strah je po prvi put potekao venama Borisa K, još od onog vremena kad se kao petogodišnjak, neoprezno upavši u kanalizaciju rodnog sela, zamalo nije ugušio zatrpan izmetom.
U trenutku kad se zver okrenula ka njemu, proradio je instinkt za preživljavanjem razvijan kroz brojne otkaze i šikaniranja gazdarica i mnoge javne, polutajne i tajne podstanarske sukobe: Boris K. je, elegantno i gipko poput leoparda, iskočio iz metalne zamke pre nego što je monstrum stigao da ga ščepa, brzo se okrenuo i dao u beg.
Vozač kamiona gradske čistoće, već prilično umoran od rada u noćnoj smeni, ispustio je neispražnjeni kontejner, okrenuo vozilo i krenuo ka garaži. Bilo mu je dosta ludaka za tu noć.

(APLAUZ)

B.K Leilino pisanje je čudno u ovom satiričnom delu, jer jednim delom jeste satira, a jednim sve drugo. Ima tu i nadrealizma i postrealizma, liče te rečenice na neke na koje smo navikli, na primer na Pavićeve i tako dalje, ali u poetici nema nikakve sličnosti, jer njoj to služi kao prelazni deo između priča da svaka od njih vodi na jednu stranu i očekuje nas vrlo neobičan završetak priče. Cenim pisce koji umeju da me iznenade, ne volim pisce koje čitam i na 10toj strani znam šta će da bude na kraju ili da čitam pisca kome je bitno da opiše to što će opisati, a ne zanima ga ugođaj čitaoca, da li će se iznenaditi ili ne.  Ovde, ogroman broj priča ima potpuno neočekivani apsurdni kraj, apsurdno rešenje i apsurdnu poentu.  Počnem da čitam priču do pola i vrlo retko sam imao mogućnosti da shvatim šta će se dalje dogoditi. Meni je to poseban kvalitet, ja volim takve pisce i radujem se budućim horor delima koja će biti na takav način iznenađujuća.

L.S Ja sam ti dala materijal horor priča i očekujem tvoj sud i tvoje mišljenje. Samo da dodam, jako volim da se poigravam paradoksima i obrtima, da iznenadim čitaoce onim što ne očekuju. Volim uzvišen humor. Na primer, humor o muško – ženskim odnosima, gde je naglašena seksualnost i uloga žene kao seks mašine me manje zanima jer je isuviše rabljen i to na način koji ne nosi ništa plemenito. Humor gradim na forsiranju nesvakidašnjih situacija, na paradoksu, ima tu i crnog humora i iščašenog pajtonovskog humora koji je u svojoj srži subverzivan, a meni se jako dopada ideja subverzivnosti.

P.R Ukoliko niko od vas nema nešto da doda...

L.S Mogu li nešto reći?

P.R Izvolite.

L.S Pisac uvek ima nešto da doda, nešto divlje, neukomponovano i samim tim je neprekidno nezadovo...

P.R Ali, to je začin umetnosti?

L.S Ja bih odista mogla da celu noć sedim ovde i pričam o pričama iz svoje knjige, ali sumnjam da publika ima baš toliko vremena, a bogami nemam ni ja! (smeh)

P.R Mogla bih i ja da pričam satima o tome da li je marketing umetnost ili ne, ali to je neka druga tema.

L.S Sad ja imam pitanje za Vas.

P.R Izvolite.

L.S Vaša omiljena priča u ,,Avanturama Borisa K."

P.R ,,Votka"

L.S (prasnu u smeh. razlog nepoznat)

Nakon ovog praska, snimak se prekida. Autorica je ukratko pojasnila neke generalne poente u nadrealističkoj priči ,,Votka", nakon čega je ustala žena iz publike i govorila nešto što nije nasnimljeno, ali će uskoro biti dodato u ovaj ili kao poseban zapis.

[Loni]

Odlično je prošla promocija.

Nemam šta da dodam o knjizi što već nisam rekao.

Najviše me je zanimalo kako će se uklopiti Lejla i Boban,
a kad sam video da funkcionišu kao da se znaju sto godina, bilo mi je lakše.
Lepo je kad početnici u izdavanju dobiju takvu podršku afirmisanih kolega.

Ostaje dilema da li će Lejla poslušati Bobana i ipak pisati horor,
a malo se udaljiti od satire ili ne.
Nadam se da će ga poslušati, ali ipak kroz horor delo provući humoristične elemente.
Bio bi to pravi potez.

[lara croft reborn]

УТИСЦИ С ПРОМОЦИЈЕ "Авантуре Бориса К.", Leila Samarrai


Након читања Авантура Бориса К. мој први утисак је био – појавио се роман у складу са својим временом, у мору нових цењених дела, потпуно анахроних, која опонашају најчешће романтичарске форме и израз. Роман који је пронашао нешто ново на потпуно природан начин, без усиљеног и механицистичког експериментисања, у доба када ,,нико више не верује у девичанске књижевности", једноставно је истекао из духа 21. века.
Поред алузије на Кафку у самом наслову, Авантуре Бориса К. могу подсетити и на Е. Т.А. Хофмана, немачког романтичара који је својим делом макар два века испред свог времена, елементима фантастике и бизарности, или на Густава Мајнрика посебном врстом страве. У ширем тематском контексту роман је смештен на подручје где је њижевност најраније престала да буде аркадијска услед начичканости историјом и такође најраније и у највећем опсегу почела да се бави односом појединца и друштва – у средњу Европу.
Предмет романа је Србија у доба транзиције, без помињања ових одредница, али може схватити много шире. Изразито сатирично дело, уз избегавање замке у којој се нашла сатира данас – институционализована, разводњена, превише присутна, а цинично и осионо је користе и они против којих по својој дефиницији треба да буде усмерена, јер њима ништа не може, а ствара илузију демократије.
Борис К. је приказан најсличније лику из игрице – без истанчаније карактеризације одлази у различите ,,мисије". Својом безличношћу, час претераним и опијеним, час млаким залагањем и бизраношћу мисија описује све нас данас – принуђене да се прилагођавамо најразличитијим улогама у сврху остваривања егзистенције, извесно губећи оријентацију и прихватајући и бескорисне улоге из навике, губимо своје есенцијално.

Наташа Мачукат, професор немачког језика и књижевности

[Layanich]

Sticajem neobičnih okolnosti, došao sam u posed dve knjige: Avanture Borisa K. i Poslednji Srbin... Čitajući naporedo obe, sinula mi je jedna ideja, koje se ne mogu otresti... Odlučio sam da se nepovratno oprostim od deset miliona... Sad, da li te knjige vrede baš po pet miliona, ne znam, ali to je mislim, najveća vrednost koje će one postići na tržištu... Baj, baj milioni, dobar dan K...u... a na poslednje Srbe sam ionako omekšao!

[Josephine]

Čini se da uspešno opravdavaš svoj potpis.

[Layanich]

Moja žrtva je nemerljiva... deset miliona je sića. Ako ima još koji klipan da mi se pridruži ispod šljive, dobrodošao je...

[Kimura]

Moja šteta je nemerljiva... deset miliona je sića.

Istina.

[pokojni Steva]

Kao prvo, fantastično je kako svaki krpelj na kerećoj guzici iz odmah umišlja da je time što joj je, jednom, štipao pozadinu istim postao i džukela. Ta titula se zaslužuje predanim radom, promišljanjem, i neizostavno barem zrnom pameti.
Kao drugo, i opet je fantastično, spopadaju se dve strane potpuno iste đubre literature. Sad, ovo pišem gde sam se zatekao, ali je moglo biti i na bilo kom izdanju Nove Poetike, Patetike, patike, šta već, ili Lejlinih proseravanja. Ugnjaviste forum načisto. Sva vaša pisanja su grozna, shvatite. Nisu za objavljivanje, niti za hvaljenje njima.
Kao treće, idete mi na živce jer sam morao da se dignem i nakucam nešta. Slepci.

[Karl Rosman]

Stevo, sta si cekao do sad?

[Stipan]

A nemoj ga i ti sad rajcati. Dosad je i bio fin, mog'o bi stvarno da se razgoropadi...

[Karl Rosman]

A sta mislis da ja cekam sve vreme...? Da se popravi forum? Smislenu pricu? Platu vecu od 300eur? Da se Gul i D. smuvaju? Ne budi smesan....

[Stipan]

Gul i D.?  Vidi, vidi... Šta sve ovde čovek neće čuti...

[Layanich]

Imam insajdersku informaciju da Stevo Lazin Ljuštikin u tajnosti piše epohalno delo, delo koje će prevazići izgubljene Aristofanove komedije, Šekspirove tragedije, stihove ukletih pesnika Vijona, Remboa, Malarmea, Bodlera; delo koje je toliko bolje od svega što se danas piše, da će, zbog izuzetne velelepnosti, unutrašnje lepote, i bogobojažljive produhovljenosti ostati skriveno za života svih autorovih savremenika, pa i njega samog! Neee, bože sačuvaj, nisu te reči ni blizu proseravanja koje autor, da bi prikrio svoj talenat, redovno skidajući gaće po Sagitinim topicima, izbacuje iz sebe! Jednog dana, kad to epohalno delo ugleda svetlost dana, svet će biti odjednom drukčiji... svi koji pišu, postideće se svojih jadnih knjiga, svetom će zavladati mir, a Nova Biblija svedočiće o genijalnosti novog Boga, Boga književnosti!
... Do tada, čitaćemo ove i ovakve kočijaške upadice, jer smo takve i zaslužili, nesvesni uloge koju je sam sebi ovaj nadahnuti autor namenio za svetlu budućnost...

[pokojni Steva]

Postoje ljudi koje ne vredi ni pljunuti, insajder u lobanjskom prostoru im je toliko metastazirao da se vraćaju po još.