koliko je SF prestao da bude Science?

[johnson bronson]

U okasnelom razgovoru sa ortakom koji zna vise od mene dosli smo do zakljucka:

Dok su nekada teme SF romana bile cvrsto utemeljene u nauci sada to vise i nije toliko slucaj.

Obrazlozenje: Sustina je da su ranije pisci smisljali neku naucnu, paranaucnu ili kvazi naucnu teoriju i zatim postavljali celu radnju oko toga. Ili, ako to nije bio slucaj, arsenal sprava i spravica je bio obavezan.

Problem: U novijoj literaturi, iako se kvalitet digao, uglavnom izostaju provokativne zamisli, tehnicki koncepti ili kvazinaucno teoretisanje. Sve se svodi na jednog bolecivog antiheroja koji tumara antiutopijom ili na rumenog svemirasha koji jezdi neobaziruci se na brojne S paradokse.

Pitanje: Da li je ischilelo poverenje u tehniku i naucna otkrica, ili je sve kontrolisano sa strane ili su ljudi sazreli u smislu da SF gadgeti nisu stimulativni koliko je to socijalna drama nekog mudrosera iz buducnosti?

[S.]

Ili je, mozda, osnovna naucna pismenost i pisaca i citalaca drasticno opala? Ili su se pisci u kulturnom miljeu koji je tebi interesantan, prosto naprosto - prodali?

[johnson bronson]

Ili je, mozda, osnovna naucna pismenost i pisaca i citalaca drasticno opala?

ovo je vrlo moguce

Ili su se pisci u kulturnom miljeu koji je tebi interesantan, prosto naprosto - prodali?

Nije stvar u piscima koji se meni dopadaju koliko u skretanju tema sa tehnoloski orijentisanih na cisto socijalne. mada to sa prodavanjem bas i ne shvatam. nije to komercijala ili daj da snizimo kriterijume da bi moglo vise ljudi da kupuje knjige, nego opsti trend je da se sve vise zanemaruju tehnologija, naucni koncepti i zivotni problemi koje namece primena odredjenih otkrica. HIPERION je odlicna knjiga, potpuno bez ijednog takvog koncepta[/quote]

[Melkor]

Razlog je krajnje jednostavan: ljudi traze da citaju nesto sa dobrim karakterima, razradjenim zapletom, nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom. Ako zelim da citam nesto sto se bavi promovisanjem nauke na nacin kojim je to radjeno u "stara dobra vremena" preplaticu se na neki casopis.

U principu sve se svodi na razliku izmedju Velsa i Verna. pri cemu je meni Vels mnogo bolji.

[sigismundus]

ja mislim, da je unatoč opštim trendovima, gdje se nauka zapostavlja i nije više tako važna, još uvek živ tvrdi SF. Po mome najbolji pisac tvrdog SF trenutačno je australijanac Greg Egan, i njegove eksploracije kvantne fizike, su jednom reči i naučno uvjerljive i humane. Dozvolite, da preporučim ama baš sve, što je napisao. A ja sam toliko bio zadovoljan njegovim fiction, da sam čak preveo tri njegove priče, izmedju ostalog Cutie i Blood Sisters.

sigsimundus

[Plavi Skaut]

Obrazlozenje: Sustina je da su ranije pisci smisljali neku naucnu, paranaucnu ili kvazi naucnu teoriju i zatim postavljali celu radnju oko toga. Ili, ako to nije bio slucaj, arsenal sprava i spravica je bio obavezan.

Eh da jedan od najvecih izuma je bio teleportiranje u Star Trek-u, Ajnstajna bi ova serija sigurno mnogo zabavljala

[johnson bronson]

nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom.

[johnson bronson]

nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom.

Ali ovaj svet uopste nije opsednut tehnologijom. Svi se pale na mobilne telefone i fletskrinove i dividijeve satelite kablovske, ali nijedna od ovih stvari nema status koji je ranije imao radio, pa cela familija dodje da slusa radio dramu ili prenos utakmice, ili televizor pa cela ulica dodje da gleda.

Drugo, koliko je bilo naucnih otkrica od sezdesetih naovamo? sva otkrica su definitivno vezana ili za vojnu industriju ili se istrazuju stvari koje mogu direktno da se unovce, novi cip, noviji cip, ali u sustini sve stagnira. za hiljdu godina, ovo doba ce se posmatrati kao sto mi posmatramo srednji vek. ucmalost, neinventivnost, dogmatizam.

[Melkor]

Pa to je upravo opsednutost - kada se ceo komsiluk skupi da gleda Micu Orlovica to je bilo cudo...

Salu na stranu, u pitanju je afinitet. Sem Egana, postoji jos par pisaca iz tzv. tvrde skole naucne fantastike, npr. Dzefri Lendis, Bakster... kao i par koji orbitiraju negde izmedju: Benford, Brin...

Mene, recimo, to smara. Citajuci Lendisa koji natanane objasnjava sta i zasto se nesto dogodilo u blizini crne rupe nacisto sam izludeo. Jedva sam pregurao pricu do kraja. Ljude vise ne interesuje zasto radi, nesto manje kako radi a ponajvise nas zanima sta mi mozemo sa tim i kako ce se to odraziti na nase zivote.

[johnson bronson]

Q, ali onda to nije SF nego alegorija. ili tako nesto.

[Melkor]

Nemoj zaboraviti da se u SF nalaze i science i fiction i da raspored ne mora da bude 50-50 vec da moze, i mora, da varira. Ako je roman vise okrenut socioloskim problemima ne mora obavezno da se ukine S prefiks. Mislim, probaj reci da npr. Leva ruka tame nije SF a mnogo se vise bave psihologijom nego tehnikom.

Na kraju krajeva i psihologija i sociologija i ekologija... su nauke.

[zakk]

Science je još uvek tu, jedino se težište prebacilo recimo s prirodnih nauka na društvene. Iskreno, meni najbolji SF je uvek ispao neka sociologija.

[Black Mamba]

[Hexamon Nexus]

SF je manje "science", a mozda vise "sociology" ili "pSychology", zato sto mu vise nije potrebna prica o tehnologiji kao zanrovski alibi.
Dakle, nekada je kriterijum za SF bio ekstrapolacija tehnologije u blizoj ili daljoj ljudskoj buducnosti. Zrtve takvog pristupa su bile naracija, dubina i uverljivost likova, situacija i sl.
Nekada je u SF glavna ideologija bio tzv. "naucni pozitivizam", dodao bih uz to "psiholosko/socioloski idealizam", tj. uverenje da ce svi ljudski problemi, mane i konflikti biti prevazidjeni putem tehnologije, koja je lek za sve.
Imato to recimo kod Klarka - drustva buducnosti su bez vecih konflikata, njih ne razdiru jaka religijska osecanja (jer je iracionalno verovanje u Boga zamenjeno racionalnom verom u naprednu tehnologiju), svi su prisebni, obrazovani i razumni ljudi, zar?
Ima kod Klarka jedna recenica, mislim da je iz Odiseje 2061, a otprilike objasnjava zasto su na Zemlji u prvoj polovini 21. veka prekinuti svi medjuetnicki i drugi konflikti (yep!) - "Muskarci i zene, kada znaju da ih snimaju kamere (globalnih satelitskih stanica) najednom pocinju racionalno da se ponasaju". Ocigledno pisano pre rata u Bosni, Iraka, Somalije, ko ce sve nabrojati...

U klasicnom SF, centralnu ulogu ipak uvek igra tehnologija/nauka. Sve sto se desava na neki nacin je inspirisano/uzrokovano/omoguceno/reseno primenom nekog tehnoloskog sredstva - a mi tome treba da se divimo.
"Post-klasicni" SF ne izbacuje nauku - ona je tu, ali ne moraju svi glavni likovi da budu naucnici, niti takve knjige lice na udzbenike astrofizike. Podrazumeva se odredjeno predznanje, ali mislim da je bitnija dobra ideja, atmosfera i gradjenje likova.

Dobar primer "punokrvnog" SF-a: pa, recimo Gene Wolfe. "Knjiga dugog sunca", da li je to S!F?

[johnson bronson]

Nije da se ne slazem sa svim ovim argumentima, svestan sam svega toga, ali pitanje je i dalje nerascisceno: ko je skrajnuo zanimanje za nauku, kako to da je prestala fascinacija otkricima i novim mogucnostima? zasto nema novih naucnih otkrica. ovaj trend se odrazava i na naucnu fantastiku koja je i nastala iz jedne takve fascinacije i mnogih mogucnosti i situacija u koje vas primena jednog otkrica stavlja.

[phuzzy]

Kvantni skokovi u naučnom mišljenju koje smo doživeli krajem pretprošlog, početkom i sredinom prošlog veka se polako izduvavaju i prelaze u rutinu.

Za novu fascinaciju, potrebne su nove revolucije. Trenutno se dešava samo evolucija.

[BladeRunner]

Mr. Bronson
   

Nije da se ne slazem sa svim ovim argumentima, svestan sam svega toga, ali pitanje je i dalje nerascisceno: ko je skrajnuo zanimanje za nauku, kako to da je prestala fascinacija otkricima i novim mogucnostima? zasto nema novih naucnih otkrica. ovaj trend se odrazava i na naucnu fantastiku koja je i nastala iz jedne takve fascinacije i mnogih mogucnosti i situacija u koje vas primena jednog otkrica stavlja.

Srednji vijek je imao visestruke genije u potpuno razlicitim oblastima (Leonardo da Vinci, kao najpoznatiji primjer). Tu ne mislim na parove matematika - fizika, filozofija - matematicka logika itd., koji se odnose na 'krajnje' granice ovih nauka, gdje dolazi do preklapanja (primjenjena matematika = fizika, jer su svi matematicki koncepti u njoj inspirisani fizikom). Mislim na visestruke genije tipa filozofija - biologija - sport, knjizevnost - fizika - muzika itd. Zasto ih sada nema? Mislim da je odgovor na ovo pitanje istovremeno odgovor i na tvoje.

       Srednji vijek je bio poslednje razdoblje ljudske istorije kada je covjek mogao da nauci SVA tehnicka znanja. Naravno, i za to je morao da bude genije, ali bilo je moguce. Nakon srednjeg vijeka (a narocito u 19-20), dolazi do zamaha svih prirodnih nauka. Kako se znanje u prirodnim naukama nadogradjuje (da bi bio matematicar u 21v., ti moras da poznajes matematiku  svih vijekova ispred), samo znanje je postalo mnogo obimnije nego ranije. Ljudski zivot je jednostavno isuvise kratak da bi imao dovoljno vremena cak i da shvatis probleme savremene matematike, fizike itd. Sa druge strane, ostaju umjetnosti. Slikarstvo, vajarstvo, knjizevnost... Stanje je
manje - vise ekvivalentno (mada mnogo suptilnije). Mozda se neko nece sloziti, ali mislim da ne moras poznavati vrhunski istoriju umjetnosti (knjizevnosti itd.), da bi i sam postao vrhunski slikar, vajar, pisac, ali moras pisati, moras slikati da bi postao bolji. Moras se 'izbrusiti' u svim tim oblastima, kako bi ti licno sazreo kao slikar, vajar, pjesnik. To zahtjeva rad/odricanje/vrijeme. Koje ti nemas.

   Zbog toga se ne bi slozio sa tobom da nauka danas ne napreduje. Napreduje, i to brze nego ranije. Zasto (ti i ja) ne znamo za to? Dva su razloga. Prvi : Sva velika istrazivanja danasnjice (ljudski genom, istrazivanje svemira (sad je Mars aktuelan)) su KOMERCIJALNA. Aparatura da bi istrazivao takve stvari je izuzetno skupa. Zbog toga se tezi komercijalizaciji otkrica. Kapitalizam je duboko usao u nauku, a naucni eksperimenti su mnogo skuplji nego sto je to nekada bilo spustanje kugle niz okomitu dasku. Danas ne mozes da eksperimentises kod kuce, i to je problem. Postoji bar 10 velikih naucnika kojima je eksperimentisanje bilo hobi. Danas, to vise ne moze da bude. Zato su naucni rezultati danas polutajni (narocito u tehnickim oblastima, tipa elektronika), jer da bi onaj ko je finansirao tvoj superskupi eksperiment mogao da zaradi, tvoje otkrice mora da se proda. Kako ces prodati naucni rezultat za koji svi znaju? Nikako, i zato vidi pod IBM (firma sa najvise patenata od svijeta i vijeka, koja je vecinu svojih otkrica patentirala TEK kada bi ih iskoristila u svojim proizvodima). Drugi razlog : Vecina tih otkrica su, za prosjecnog covjeka, marginalna. Sta, neko je otkrio kako se neperiodicni p-adski razlomci mogu aproksimirati integralnim funkcijama? Bas zanimljivo. Pogledaj na Internetu dobitnike Nobelovih nagrada za fiziku i Fildovih medalja za matematiku. Bice ti jasno o cemu pricam.

    I konacno dodjosmo do SF. Pisci jednostavno nemaju dovoljno tehnickog znanja da u detalje pisu dobar SF. Ni vecina citalaca nema dovoljno tehnickog znanja da to isprati. Drugi (recimo Simons, "Hiperion"), to koriste jako pametno (tahijonski ekran i kraj. Nista kako radi, zasto tako radi itd. Taj ekran je tu da bi omogucio komunikaciju. Za pricu je nebitan princip njegovog rada, zato sto je on (ispravno) objekat.). Treci se prave pametni, a ne znaju dovoljno, pa to ispadne katastrofalno (Artur Klark, "Duh sa Grend Benksa", knjiga krcata glupostima, sto zna svako ko se iole razumije u ronjenje). Cetvrti su i tako iznad nauke (Ursula Leguin, recimo). Peti su toliko naucni, da to ubija pricu do beskraja (ne volim 'Mars' serijal bas zbog toga, pa neka je dobio 300 Hugo nagrada).

    90% naucne materije koja se koristi u danasnjem SF-u je na nivou citalaca koji imaju znanje naucno-popularnih knjiga tipa "Kratka povest vremena", "Crne rupe i bebe vaseljene" ili "Bozija cestica". Dovoljno za pricu. Time SF nije postao manje S, a vise F. Naprotiv, postao je ono sto je, po meni, uvijek trebao i da bude. Dobra prica. Pozdrav.

P.S. Kad rekoh Fildovih medalja za matematiku... ne znam u kojoj knjizi sa Polarisovog diska (cini mi se "Eon" od Ber Grega), neko je preveo "Field's medal" kao "Medalja polja", iako je to medalja koja je dobila ime po matematicaru Fildu. Da bi otkrio gresku, covjek mora da zna da takva medalja postoji, a ako nije matematicar, sanse su male... ili ako nije gledao "Dobri Vil Hanting"  

[johnson bronson]

hvala na iscrpnom odgovoru gosin. blejd. uglavnom se slazemo, uz napomenu da je da vinci zasao u renesansu i jedan je od onih zbog kojih je nastao termin renesansni coek ili osoba koja zna sve i svasta. ako prihvatimo tvoju konstataciju da je sve uslovljeno zaradom onda sve ode niusta. uskoro ce sva umetnost da bude u sluzbi reklama i dobro stivo ce postati pamfletaska retorika, sve vizuelne umetnosti ce se stopiti sa psiholosgijom i sluzbovati vecoj potrosnji i konzumaciji a nauka cese svoditi na sirenje u nedogled novih mogucnosti starih izuma. bljutavo! ajmo u kosmos!

[Melkor]

ajmo u kosmos!

Sto ne mozemo uraditi kako nam je lepo objasnio Paramecijum, stoga cuti tu gde jesi i konzumiraj

[johnson bronson]

nadam se da se salis melkore.

[Melkor]

Naravno da se salim... mislim, stvarno...  

Mada, hard SF se i dalje pise. To sto su pisci skoro redom zaposleni u NASA-i i imaju po kamaru PhD-a dovoljno govori. Ja pretpostavljam da je njima jako zabavno da citaju jedni druge i upru prstom u "sta je pisac hteo da kaze". Sa druge strane, meni, koji sam se davno okrenuo drustvenom smeru, tu nema niceg toliko zabavnog.

Ali postoji i pise se, pa ko voli....

[S.]

Dobra tema, sa mnogo mogucnosti da se prosiri... samo vremena nema  

Nabacana imena, a u nedostatku potpune liste, pisaca SF sa PhD in science ne bi se bacila, zasigurno.

[DUNADAN]

Mada, hard SF se i dalje pise. To sto su pisci skoro redom zaposleni u NASA-i i imaju po kamaru PhD-a dovoljno govori. Ja pretpostavljam da je njima jako zabavno da citaju jedni druge i upru prstom u "sta je pisac hteo da kaze". Sa druge strane, meni, koji sam se davno okrenuo drustvenom smeru, tu nema niceg toliko zabavnog.
Ali postoji i pise se, pa ko voli....

koji su to SF pisci sa PhD?

pitam se kako neko, ko ima doktorat, moze da skrpi dovoljno vremena i napishe (dobru) knjigu sa, u nauci utemeljenim, SF elementima?

[johnson bronson]

pitam se kako neko, ko ima doktorat, moze da skrpi dovoljno vremena i napishe (dobru) knjigu sa, u nauci utemeljenim, SF elementima?

Pa doktori imaju najvise vremena na svetu. Oni VKV varioci, treba da se zabrinu.

[Melkor]

Znaci - ako laze uvodnik u Futuri i  "o piscu" na koricama lazem i ja  

Mozda su pred penzijom, mozda spavaju po 4 sata, kakve veze ima?

Da me vise zanima ta literatura verovatno bih i vise znao o njima.

PS. a mozda i su samo cistaci i kafedzje po kantinama nase, mit-a i sl.  

[johnson bronson]

najmocniji od ainura,

meni su zanimljivije price o kafedzijama i ljuckom talogu, nego naucne hipoteze, samo mi nije jasno kako to da tava jedna stvar jenjava? da toga nije bilo SF se nikada ne bi nazvao SFom.

[Boban]

A ko kaze da jenjava?
Ja tvrdim da se sada, ovih godina, svake godine stampa vise tvrdog SF-a nego ijedne godine u "zlatnom dobu".

[taurus-jor]

O Johnsone.
Jesi li čitao zbirku priča Ursule Legvin Ribar unutrašnjeg mora?
Tamo je Ursula napisala uvodni esej pod nazivom "O nečitanju naučne fantastike". Nigde nisam pročitao bolje štivo o temi koja ja predmet ovog topica. Takođe, nigde nisam našao bolje i lepše objašnjenje suštine naučne fantastike.
Sličan uvod Ursula je napisala i na početku Leve ruke tame (pojavljuje se u najnovijem srpskom izdanju, pa ga možete proučiti), ali onaj koji ide uz Ribara unutrašnjeg mora je neponovljiv.

Ribara je izdao POLARIS, a nalazi se, takođe, na Polarisovom CD-ROM-u. Posle čitanja tog štiva, stvari bi trebalo da budu mnogo jasnije. Možda zato što su kazane spretno, britko, direktno iz srca a nadasve jednostavno - najobičnijim ljudskim rečima, iz prizme nekog ko je i čitalac i pisac.

Probajte, svi koji do sada niste.

[johnson bronson]

hvala T-jore, znalce kvalitetne muzike, potrazicu doticni uvod.

No raspra koliko je SF S? je uglavnom privedena kraju, zadnje pitanje se odnosilo na jenjavanje zanimanja ljudi za nauku, ko sto phuzzy rece, nema revolucije, samo evolucije.

[taurus-jor]

No raspra koliko je SF S? je uglavnom privedena kraju, zadnje pitanje se odnosilo na jenjavanje zanimanja ljudi za nauku, ko sto phuzzy rece, nema revolucije, samo evolucije.

Ključno pitanje - a čini mi se da je to neko već pomenuo - jeste šta podrazumevamo pod naukom. Tako ispade, meni se čini, da pišemo hard SF samo kad se bavimo prirodnim naukama. U stvari, po nekima, SF pišemo jedino i samo kad uključujemo prirodne nauke ili - još gore - nekakve mašine. Laici bi rekli, tehnologiju. A onda se pojavi Ursulin uvod za Ribara sa ovakvim pasusem:

"Prema tome, nova operativna definicija 'ljudi' glasi: To su samo oni koji imaju pristupa do jedne izuzetno složene, brzo rastuće industrijske tehnologije. A sama reč 'tehnologija', opet, odnosi se isključivo na takvu. Čula sam kad je jedan čovek rekao, savršeno ozbiljno, da starosedeoci Amerike, pre no što su ih belci pokorili, nisu imali tehnologiju. Kao što svi zanmo, grnčarija je prirodna pojava, ispletene košare dozrevaju na suncu, a grad Maču Piču je spontano iznikao na vrhu planine".

Zagušeni smo industrijskom tehnologijom. Ogromnom brzinom pojavljuju se nove stvari. Prosto te bombarduju novim tehničkim proizvodima, te novim modelima ovog, onog. Ima ljudi koji se od tog bombardovanja beže. Ima onih koji se s njim hvataju u koštac. No i oni, čini mi se, imaju problema da u toj kiši novih mogućnosti, vrlo UDOBNIH mogućnosti, odu dalje, u nepoznato, gde nije sve tako udobno, a gde je potrebna velika imaginacija. Kako ćeš napraviti taj korak ako su ti čula zagušena?

A o "književnom" pristupu tipa "u ovoj priči bavimo se naučnim problemom", imam samo da kažem...  

[taurus-jor]

A što se revolucije i evolucije tiče...

Prošla su vremena kada su revolucije tehnološkog tipa maltene sustizale jedna drugu. Sada živimo u doba kada su se produkti tih revolucija nagomilali. Neke od njih nismo suštinski ni razradili, a već juracamo napred, u nove modele. I tu dolazimo do evolucije. Pravo pitanje je ŠTA evoluira. Naša tehnološka dostignuća svakako. Ljudi - nikako. Ne možemo za njima da trčimo. U procepu smo. Ili ćemo evoluirati, ili ćemo se degenerisati. I eto nas na teritoriji Dejvida Kronenberga. Dobar deo njegovih filmova govori o tom procepu: naučnik - obično sa dobrim namerama - želi da pomogne ljudskoj vrsti da evoluira (Shivers, Scanners, Videodrome, The Fly), ali se stvar otgrne kontroli.

[Unicorn]

Deo odgovora nalazi se, cenim, i u demistifikaciji nauke. Nekad je bavljenje naukom bila delatnost dostupna samo povlashcenoj manjini, idealizovana i romantizovana do krajnjih granica. Kada se to pomesha sa pozitivizmom i egzaltiranim optimizmom po pitanju "svetog" napretka ljudskog roda, dobije se kao rezultat gomila tvrdog (i ponekad dosadnog) SF-a, prosharanog ponekom diskretnom gluposhcu. Medjutim, TA vremena su proshla. Danas se istrazhivanjem (namerno ne kazhem naukom) bavi ogroman broj ljudi, opshti nivo tehnoloshkog/nauchnog znanja je povishen (govorim o svetu, ne o nama), pa retko ko u nauchnim otkricima vidi neshto vredno ubacivanja u knjizhevno delo. A i otkrica nisu tako epohalna - svako malo neko neshto otkrije. Zavrshni udarac pripada srezivanju budzheta za svemirske letove. Gde nashi klinci mogu da vide dogadjaj takvog kalibra kakvo je bilo sletanje choveka na Mesec?

Nekad je po pravilu nauchnichka populacija dobrim delom bila i populacija ljubitelja SF-a. Iznenadili biste se kad biste znali koliko je malo danashnjih tzv. nauchnika prochitalo barem jednu SF knjigu u zhivotu. A da bi se napisao dobar tvrdi SF, pisac IPAK mora neshto da zna ili nauchi, pa makar ne izmishljao ansible, tahionske pogone i sl. Izuzetak su pisci kao shto je Koni Vilis koja nema prirodno - nauchno obrazovanje, a ipak uspeva da ubaci kvantnu fiziku i teoriju haosa u svoje knjige (ona se "dobro" udala, za fizichara   ).
Za mene je ono shto pishe Ursula Legvin pravi, tvrdi SF, samo je njen stil takav da vam ne kachi na nos chudne spravice, a ni poenta nije u njima - one dodju kao logichan dekor. Mislim da neodoljivi sharm SF-a i nije u tehnoloshkim spravama, detaljnoj razradi "teraformiranja" Marsa ili mogucnosti "skakanja" sa sveta na svet shirom Vasione, vec u razradi starih ljudskih tema i "problema" u nekim potencijalno postojecim ili bar mogucim (ako ne u ovom, ono u nekom drugom univerzumu) svetovima i u onom charobnom poigravanju sa "shta bi bilo kad bi bilo".

Ergo, SF postaje onakav kakva mu je populacija chitalaca. A ima mnogo ljudi koji `ladno izjavljuju da ne vole "tu fantastiku" nego neshto "iz zhivota". Ali to je vec pitanje nechije sposobnosti da prihvati drugachije nachine literarnog izrazhavanja. Ili mozhda odraz nivoa generacijske sklonosti ka  sanjarenju.

[johnson bronson]

ALI

to onda vise nije naucna fantastika.

[Unicorn]

Opet ćemo upasti u raspravu o žanrovima. A njih je teško jasno razgraničiti. Koliko R-ova treba da ima naučna fantastika, da bi bila naučna   ?
Možda je to pacerski, al' ja prepoznajem SF žanr po osećaju i nadam se da me on ne vara.  
Na primer, Nekrovil (Monolit 10) je za mene čist SF, bez obzira na to što ima "zombije". Količina S u rečenom romanu je sasvim zadovoljavajuća. To što taj roman guraju u horor je pitanje šablona. Po istom principu gomila stvari su mešavine u kojima jedni prepoznaju SF, a drugi neki drugi žanr. Činjenica jeste da SF pomalo stagnira, ali JOŠ GA IMA. Samo ga treba pronaći i prepoznati   .

[Goran Skrobonja]

Na primer, Nekrovil... To što taj roman guraju u horor je pitanje šablona.

Moram da priznam da nigde nisam još video da se 'Nekrovil' svrstava u horor. Kao i sve ostale Mekdonaldove knjige (uključujući i one gde su mitski elementi jako izraženi, kao npr. 'King of Morning, Queen of Day'), u pitanju je stari dobri hard SF.

A da SF još itekako mrda, dokaz je i Simonsov 'Ilijum' koji ćete imati prilike da čitate u izdanju Lagune u drugoj polovini godine. Uprkos onome što lično mislim o narečenom piscu i uprkos činjenici da još od 'Crook Factory' (tipične 'pa šta?' knjige) nisam pročitao ništa novo od Simonsa, moram da priznam da je 'Ilijum' - bez obzira na neukusno razmetljivo postmoderno citiranje koječega, od Homera, preko Šekspira, pa do Prusta i drugih - ambiciozan Simonsov pokušaj da dosegne visine 'Hiperiona' i - možda - uradi novu tetralogiju koja će se rado čitati. A hard SF elementi su više nego prisutni: post-ljudska civilizacija, nekoliko novih izmišljenih vrsta entiteta koji se iz ovog ili onog razloga zanimaju za ljudsko nasleđe, teraformirani Mars, tehnologija na sve strane, grčki bogovi kao vešti korisnici kvantne teleportacije i nanotehnologije... i još trista čuda.

[Boban]

Ma SF je sada jaci nego ikad, ali svi bi hteli da ga prisvoje i oduzmu mu najvece domete pod parolom da je to zapravo "nesto drugo".

[Lurd]

A da SF još itekako mrda, dokaz je i Simonsov 'Ilijum' koji ćete imati prilike da čitate u izdanju Lagune u drugoj polovini godine. Uprkos onome što lično mislim o narečenom piscu i uprkos činjenici da još od 'Crook Factory' (tipične 'pa šta?' knjige) nisam pročitao ništa novo od Simonsa, moram da priznam da je 'Ilijum' - bez obzira na neukusno razmetljivo postmoderno citiranje koječega, od Homera, preko Šekspira, pa do Prusta i drugih - ambiciozan Simonsov pokušaj da dosegne visine 'Hiperiona' i - možda - uradi novu tetralogiju koja će se rado čitati. A hard SF elementi su više nego prisutni: post-ljudska civilizacija, nekoliko novih izmišljenih vrsta entiteta koji se iz ovog ili onog razloga zanimaju za ljudsko nasleđe, teraformirani Mars, tehnologija na sve strane, grčki bogovi kao vešti korisnici kvantne teleportacije i nanotehnologije... i još trista čuda.

A jel imaš to u nekom pozajmljivom formatu? I da li ćeš ti prevoditi za Lagunu? Ako će neko od uobičajenih prevodilaca, verujem da nećemo čitati prevod.

[taurus-jor]

Ne dao bog da to prevodi bilo ko od njih. U stvari, pristojna su ona dvojica shto su uradila IGRU PROKLETSTVA. Ostali... ... zamislite da je ovo bila pegla...

[Spider Jerusalem]

Ako ne bude Goran prevodio, u sta sumnjam - jer Simmons je njegova teritorija, ko zna engleski, nek' mi se obrati ovde dan nakon izdavanja knjige u eventualnom ne-Skrobonja prevodu.

[Goran Skrobonja]

A jel imaš to u nekom pozajmljivom formatu? I da li ćeš ti prevoditi za Lagunu? Ako će neko od uobičajenih prevodilaca, verujem da nećemo čitati prevod.

Nažalost, jedini format u kome imam Ilijum jeste hardcover od 600-injak strana. Na svu sreću, u pitanju je PREVODILAČKA kopija.

[Goran Skrobonja]

BTW, knjiga je prava noćna mora za prevodioca. Jedan zajebani aspekt jeste more imena i toponima iz Ilijade, tako da moram da se "naslonim" na relevantan prepev na srpski (uzgred, jedva sam ga našao - Miloš Đurić, izdanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, 2002), ali ni to u potpunosti - jebiga, ne mogu za Posejdona da kažem "Posidon", a i kod Atine odn. Atene (Đurić) sam u dilemi... Tako se dobar deo prevodilačkog posla svodi na paralelno iščitavanje i kopanje po drugim referentnim knjižurinama, što sve mnogo usporava stvari.
S druge strane, tu je Simonsov izmišljeni svet sa kojekakvim tehnološkim zajebancijama koje se on ne trudi naročito da objasni, pa i za te termine treba smisliti pogodan srpski izraz (ura novokovanice!) ili ih makar transkribovati tako da "zazvuče" na nešto.
Eh, biće ovo dugo i mukotrpno rovanje po Rudniku Simons. Nadam se samo da će se ispostaviti da prčkamo po novoj "mother lode".

[Unicorn]

Moram da priznam da nigde nisam još video da se 'Nekrovil' svrstava u horor. Kao i sve ostale Mekdonaldove knjige (uključujući i one gde su mitski elementi jako izraženi, kao npr. 'King of Morning, Queen of Day'), u pitanju je stari dobri hard SF.

Personal communication sa nekoliko konzumenata  
Govorim sa stanovishta jednog "starog" konzumenta i ljubitelja SF-a, a ne teoretichara.
Nije uopshte sporno da SF josh mrda. Problem je u tome shto ga preplavljuju i nadjachavaju druge vrste F-a. Mislim da nema shanse da on ikad izumre, samo je pitanje obima produkcije.

[TOM OF FINLAND]

ROMANTIZAM JE STVAR SAZREVANJA...

SECAM SE KAKO SAM OBILAZIO TRAFIKE NEKADA DAVNO DA PITAM DA LI JE IZASAO NOVI BROJ "SIRIUSA"

KAKO RAZUMETI "ORTODOKSNU" FALANGU LJUBITELJA SF DRUGACIJE NEGO KAO "MALO" STARIJU GOSPODU...

ISTA EVOLUCIONA STVAR SE DOGADJA SA SVIME OKOLO NAS...


...RECIMO MUZIKA...NEKAKO "NAJPRIJATNIJE" ZVUCI JAZZ ILI KLASICNA...HA HA (IZBEGAVAM UPOTREBU SMAJLIJA, BOJKOT JE U PITANJU)


STARITE MOMCI...I JEDINI NACIN DA NE IZGUBITE BITKU SA KONZUMACIJOM JE DA POCNETE STVARATI...DA PROIZVODITE...PARADOX

[Ghoul]

sve si u pravu ovo sto si reko

samo jos kad bih znao sta si [if anything] hteo da kazes

[Lurd]

Čitaćemo onda prevod, ako u medjuvremenu ne iskrsne nešto spolja. Gorane, znaš li ima li ikakvih planova za Dark Tower 5? Planira li to iko?

E, i čuo sam da je Ilium nastao na osnovu priče Ninth of Av - je l' to tačno? Ako jeste, onda ne znam šta da mislim, pošto mi je to možda nešto najgore što sam čitao od Simonsa. Atmosferično je i tako to, ali ja nisam video nikakav smisao u svemu tome.

[taurus-jor]

sve si u pravu ovo sto si reko

samo jos kad bih znao sta si [if anything] hteo da kazes

Hmmm... Ja mislim da je hteo da kaže: "VIDITE ŠTO JA IMAM MOĆNI CAPS LOCK. SVE ĆU DA VAS KARAM".

[Goran Skrobonja]

Čitaćemo onda prevod, ako u medjuvremenu ne iskrsne nešto spolja. Gorane, znaš li ima li ikakvih planova za Dark Tower 5? Planira li to iko?

E, i čuo sam da je Ilium nastao na osnovu priče Ninth of Av - je l' to tačno? Ako jeste, onda ne znam šta da mislim, pošto mi je to možda nešto najgore što sam čitao od Simonsa. Atmosferično je i tako to, ali ja nisam video nikakav smisao u svemu tome.

Za DT 1-5 Boban je već postovao vest kao topik. Čovek iz Alnarija me je zvao u vezi sa prevodom prošlog utorka, ali se potom nije javio.

Što se tiče Ninth of Av, ne znam, nisam čitao. Znam samo da muku mučim, pošto je pored Homera, Šekspira i Prusta ubacio, ono, da se nađe, i da narod vidi kol'ko je čovek načitan, Roberta Brauninga pa sad moram istog da ganjam po bibliotekama... Eh, crni hlebu prevodilački...

Laguna razmišlja o reizdanju Hiperion/Endimiona... A G/O je bio zdravo iznenađen kad je saznao da su i Children of the Night i Fires of Eden u vezi sa Summer of Night. Možda i od toga bude nešto...

[Lurd]

Brauninga možeš da nadješ po mircovima, a Simons to garant radi zbog Kinga.

I Darwin's Blade ima veze sa Summerom.

No, jedva čekam Ilium u svakom pogledu.

PoZ!

[johnson bronson]

ode ovo u prevodilačke košmare. Ideja za razgovor sa ortakom koji zna više od mene mi je došla kroz sećanje o debati Dr Zoran Živković - Oto Oltvanji na temu postoji li horor kao žanr. Ortak koji zna više od mene je parafrazirao Dr ZŽ književnu defniciju horora i prva stvar koju smo rekli - pa onda pola najvećih stvari se ne podvodi pod ovakvu definiciju.

Zna li neko tačnu definiciju SF-a, a ne parafraziranu?

[Lurd]

ode ovo u prevodilačke košmare. Ideja za razgovor sa ortakom koji zna više od mene mi je došla kroz sećanje o debati Dr Zoran Živković - Oto Oltvanji na temu postoji li horor kao žanr. Ortak koji zna više od mene je parafrazirao Dr ZŽ književnu defniciju horora i prva stvar koju smo rekli - pa onda pola najvećih stvari se ne podvodi pod ovakvu definiciju.

Zna li neko tačnu definiciju SF-a, a ne parafraziranu?

Ne postoji jedna, jedinstvena "tačna definicija" koja bi pokrila sve podžanrove i sve "zahteve" rangiranja. U poslednje dve decenije i malo više sastavljeno je tri i po milijarde kovanica za bolje odredjivanje žanra. Takodje, definicija zavisi i od stručnjaka koji pokriva materiju, tako da je ovo što tražiš nemoguće naći.

Koja god definicija da se predstavi, može joj se naći milijardu rupa.