Radmilo Anđelković: Priče

[scallop]

Najpre, zahvaljujem što si Zbirku pročitala. Potom, zato što si bila ljubazna da priložiš svoj komentar. Na ovom forumu, ako mišljenje nije rđavo, što bismo ga iznosili? Naravno, nikada se ne dopadnu sve priče, kao ni sva poglavlja u nekom romanu. Ono šta je bitno je da se nikome nisu dopale iste priče, a dovoljno je da se dopadne jedna. "Drmusanje", koje se tebi posebno dopalo, neće se dopasti nekom drugom, ali meni je jasno zašto; neki su dospeli do godina kad takve priče razumeju, a neki još nisu. Dobra strana je da će svi jednom tamo stići.

[Loni]

Evo mene opet na ovoj temi.

Ovu sam zbirku čitao do sajma, ali tad kupih nekolicinu drugih koje su mi skrenule pažnju.
S obzirom da sam i njih nekoliko okončao, vratio sam se jahanju Scallopa.


24. MORE DOLAZI

Vrlo dobra priča. Poenta je da se pred apokalipsu (koju jednostavno moramo dočekati u kafani jer gde bismo bili ako ništa ne možemo da promenimo), svi narodi sveta slažu.
   Glavni akteri imaju nešto bleskasto pa žele da pronađu i dobru stranu predstojećeg stometarskog potopa u tome što će more možda, ali samo možda, doći i do Srbije.
   Posebno mi se dopalo što je autor lokaciju na kojoj Holanđani kupuju kuću u Srbiji naveo selo s kojim sam ja na neki način povezan (tačnije tazbina).
   Kao da je nešto na moj račun.


25. BERLIN I PARALIJA

Prvi deo priče mi je isuviše edukativan. Kao da slušam vodiča na turističkom putovanju.
Ipak u drugom delu priča postaje ono šta i treba da bude.
- On je objasnio da je izbeglica iz Ruande. Hutu ili Tutsi, pitao sam, Nekako je uspeo da mi objasni da je Hutu i da je pobegao od osvete Tutsija.

(Prodavao je novu knjigu Hari Potera).
- Čudesni čarobnjak iz romana za decu i naivne vodio je za ruku bivše krvnike iz Ruande.

Ovo mi se stvarno mnoooogo dopalo. Prvi put vidim takav opis čoveka koji nosi knjigu. Nije on nju nosio po autoru, već je ona vodila njega.
To mi je stvarno originalno.

Priča vrlo lepa. Čitav taj dsugogodišnji rat u Ruandi sa 850 000 žrtava, rat u kome se niko nije umešao jer koga zanima predaleka Afrika, govori u prilog mojoj odbrani mešanja velikih sila i paktova u međunarodne sukobe. Tamo gde se neko umeša, sve se ipak završi za par meseci, malo bombe, pa sporazum i kraj. U kranjem ishodu bude par desetina žrtava. U Ruandi se niko nije umešao godinama pa je broj žrtava veći od bosanskog, kosovskog, hrvatskog, iračkog, avganistanskog, libijskog i ovog sirijskog zajedno. 

26. ŠONDA ČOKOLADA

Fina priča o sitnicama koje nam znače čak i kad smo usred apokalipse. Neko će i u opštem haosu i pod bombama naći radost u čokoladi iza izloga koja je tek tad postala dostupna.

[lilit]

završih s čitanjem pa sad samo da se upišem (naravno, sve ovo jer nas je skalop nalepio na igrama juče ).
za duži utisak trebaće mi malo vremena pošto želim da izađem iz samoindukovanog tripa nakon čitanja koji glasi da su priče iz grbovnika koje su ušle u ovu zbirku - najbolji radmilo.

meni inače leži njegovo pisanje, prelepe rečenice me teraju na razmišljanje al ni u ludilu nije težak za čitanje. mora da je do prirodnih nauka koje uvek negde provejavaju.

[Boban]

ja mislim da si ti sama dala odgovor: kolege po nauci, hemijska isparenja koja nagrizaju nervni sistem... nešto među vama radi na nivou nedostupnom običnim smrtnicima.

[lilit]

biće pre da je sagita ovih dana čvorište svih paralelnih svetova.

a ako se odlučiš za pisanje priče o (al)hemiji i hemiji među ljudima dvadeset prvog veka, šalji mi na reviziju. nekako si old fashioned.
mislim, nema tu više nagrizanja, sinapse se rokaju direktno/koncizno/precizno. one hemijske. od električnih sam odustala. 

šalu na stranu, radmilo je velemajstor kratke priče upravo zato što mu je rečenica precizna i bez viškova a opet je moguće osetiti (čak i emotivni bogalj kao što sam ja) emociju i empatiju i u 6000 K. trenutno pokušavam da shvatim zašto se nikad ozbiljnije nije pokušao priključiti mejnstrimu jer mislim da je to ladno mogao, al biće da je odgovor i na to - prirodne nauke. u svrhu poboljšanja te misaone analize uzeh i ZS 20, da vidim koje priče su mu tamo selektovane al odlutah kad videh priče moje  Kaa, i sad mi se čini da i ona ima nešto od Radmilovog načina pripovedanja (preciznije: čini mi se da se negde preklapaju). gde je to dete i da li piše još uvek?

u svakom slučaju, generalnoj publici ovo moje pisanije ništa neće pomoći da razazna da li će joj se radmilove kratke priče dopasti ili ne al ja sam se nameračila da sebi u sitna crevca rastumačim zašto mi se sviđaju.

[Divlje srce]

Upravo sam pročitala priču za laku noć: "Berlin i Paralija".
Kažu pametni ljudi da se senilni starci vraćaju u djetinjstvo, i da im pamet ponovo postane dječja.
Ova pričica potvrđuje tu tvrdnju mudrih ljudi.
Tutsi, Hutui, Harry Potter, Mickey Mouse i Donald Duck.
I ovo je krema srbske fantastike??
Ma dajte, nemojte me zezati, Predrag Raos je za ovog ishlapjelog starčića - Tata, a Stevan Šarčević - i Tata i Mata.

[scallop]

Drž' se ti Stevana Šarčevića.

[scallop]

Lepo je vratiti se na zbirku. Oni koji navrate neka pogledaju kroz šta sam sve prošao zbog nje. Moraću da objavim i duže priče, baš mi stalno traže neke od njih, a ja kao dispečer, objašnjavam gde je šta.

[scallop]

Kad pomislim, ako nisam spreman da istrpim udarce, nije trebalo ni da se bijem.


Za one koji su imali volju i sreću da kupe zbirku "Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša" od mene i sa posvetom, najava da će priča "Zrno" još jednom proći kroz roman UNAZAD.

[scallop]

Sad nagađamo da li će na kopno hobotnice ili meduze. Moja kratka priča GARBA KAMAGEN u zbirci kratkih priča je odabrala koralni greben. Koliko sam razumeo taj nemušti podmorski jezik.

[scallop]

Napisaću nešto i o izdvojenoj priči AKVARIJUM ZA ZLATNOG KARAŠA. Izvorno je objavljena na slovenačkom jeziku u magazinu SUPERPIP. To pominjem jer mi je na promociju UNAZAD došao i Milan Drašković aka Majk Draskov, poznat po tome da je svojevremeno objavio preko sto SF priča i dva romana. Danas piše samo poeziju za svoju dušu. Meni je posebno značajan jer je u društvo LAZAR KOMARČIĆ dolazio svaki put ked nešto objavi na nekom novom mestu, da nam kaže gde postoji prilika. Danas se takve informacije kriju i to je uzrok ukupno lošeg stanja domaće fantastike. Na srpskom je priča objavljena znatno kasnije.


Ono šta mi je povod da o priči pišem je moja motivacija za tu priču. Možda se danas niko više ne seća, ali se u tim godinama događala kulturna revolucija u Kini i knjige su spaljivane kao u Fahrenheitu 471. Postojala je književnica kojoj su takođe spalili sve knjige i kad su je pitali šta sada radi, odgovorila je da pokušava ponovo da ih napiše. Jendostavno sam morao da o tome napišem nešto.

[scallop]

Jes' da je život kučka i da je umesto ovde otišlo onde, ali neka ga.


https://www.facebook.com/zoran.petrovic.37201/posts/10215009892541912?notif_id=1517145807254160&notif_t=like_tagged&ref=notif

[Scordisk]

link ti je, što bi se reklo, polomljen

[scallop]

Što? Kad ga ja čvrknem, otvori se.

[Scordisk]

onda mene neće da pusti, neam pojma, zakukuljen je taj fejs ponekad

[scallop]

Moj baksuz. Sviđa mi se tekst, ilustracije su za poželeti, ima preko 30 lajkova na njemu... Možda se nekome i otvori.

[Scordisk]

pa daj, kopiraj tekst, što si takav čovek

[scallop]

U prikazima koje sam pisao, kao što i mislim da je red, za kolege uvek imam reči hvale, a profesionalnim književnim kritičarima ostavljam da, ako imaju, kažu ono što u nekom delu nije dobro. Tako, zapravo, ispada da sve samo hvalim, te validnost takvog mišljenja može biti dovedena u pitanje. Zbog toga sam počeo da izbegavam pisanje književnih prikaza. Danas, međutim, nisam odoleo želji da napišem neku reč o knjizi koju sam pročitao. Neće to biti klasičan i opširan prikaz, ali će hvaljenja biti, i to, što kaže naš narod, onoliko... Razlog je jednostavan. Ovo delo to zaista zaslužuje.

Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša, Radmila Andjelkovića, bave se tokovima vremena i nevremena, paralelnim postojanjem i nepostojanjem, svesnim i nesvesnim, ljubavlju i neljubavlju. One nas vode u davna doba, mnogo pre našeg rođenja, vraćaju nas u neko od detinjstava koje nam se moglo dogoditi, inspirišu u sadašnjem trenu koji uranja u prošlost već kada smo na njega pomislili, i otkriva moguće, bliske i daleke budućnosti planete i čovečanstva, trenutke provokativne, ali i oslobađajuće. Sva lepota ove knjige nije samo u maštovitosti, kreativnosti i autorovom pristupu raznovrsnim temama. Njena velika vrednost je u tome što nas podseća da je pored toga što se od pisca očekuje izmaštavanje dobre priče, u književnosti još važniji stil kojim će nam tu priču ispričati. Na tome ovom autoru mnogi mogu pozavideti.

Međutim, mislim da je njena najveća vrednost rezervisana za nas pisce. Čitanje kratkih priča Radmila Anđeljkovića uistinu oplemenjuje. Njihovi optakajući slapovi inspiracije navešće vas da pohrlite ka praznom listu papira ne bi li i vi pokušali da stvorite nešto slično. Sedajući pred tu, slovima još nenaseljenu hartiju, shvatate da imate toliko toga da naučite i presrećni ste što ste savremenici, te možete sa njim uživo prozboriti po koju i nadati se da će bar delić svog znanja preneti na vas.

U nadi da sam Dostojan Galaktike, setio sam se da Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac, naučio poneku novu reč iz Grbovnikovih prigovaranja, podsetio se ko je Hiron i strepeći u društvu Dadilje, zazirao od oboda Akvarijuma za zlatnog karaša. Hvala vam, Radmilo Andjelkovic!

[Scordisk]

ahahaha, ovo objašnjava dosta toga

[scallop]

Opet neka sagitaška ujdurma?

[Scordisk]

više je, onako, serdarsko - književnog karaktera. ipak, da ne grešim dušu, ovo je pisao tvoj drugar - miluj me, milovane, milo moje nemilovano - petrović?

[scallop]

I tvoj sam drugar iako ti nije jasno. Nigde nećeš naći gde sam te kritikovao, a kritikovaću te kad počneš da shvataš. Ti bi dosad crk'o da si istrpeo toliko kritika koliko Zoran Petrović. Kod mene serdarstvo ne postoji, zato tako i prolazim kod nasilnijih. Scallop je svoja školjka.

[Scordisk]

ne sporim drugarstvo, ali mislim da ono nije prepreka da se uputi kritika - tim pre, ako ima mesta, prostora i razloga za kritiku, drugar prvi treba usred čela da raspali. meni kritika uopšte ne smeta, dapače, rado je primam i uvek pokušavam da shvatim šta je kritičar hteo da kaže, ali ponavljam, jedno je črčkariti po forumima, a drugo je kada je knjiga izdata i zapakovana.

no, da se razumemo - nemam ništa protiv ovoga što je zp napisao, slažem se sa njim - nego i dalje čekam suvisli odgovor zašto je "praznik zveri" - po meni, jedan atak na zdrav razum i literaturu uopšte - dobra knjiga?

[scallop]

Kao što sam više puta nevoljno zaključio vi ne znate ni da čitate. Da znaš setio bi se da sam napisao da je Zoran Petrović genije za tebe jer ima tri objavljene i dobro prodavane knjige, a ti jednu dobru priču koja bi mogla da bude bolja. Pametni iz toga izvuku zaključak.


Nego imaš li ti išta da napišeš o mojoj zbirci? Jesi li je pročitao, jesi li prokljuvio šta je u njoj loše a šta dobro? Ili bi samo da ispravljaš svoju krivu Drinu, koju sa mnom nećeš ispraviti?

[Scordisk]

ne znam o kojima to "mi" pričamo. nema mi, ima scordisk i njegov avatar, i to je to, još nisam postao podvojena ličnost (bar ne koliko mi je poznato).

no, zato i kažem: čekam suvisli odgovor, jer ti uporno upoređuješ mene i gospodina petrovića, a ja nisam etalon ni za šta, nit sam pisac, nit sam kritičar, nego neka forumska avet koja nešto črčkari, ko i milijarde drugih forumaša, blogera i ostalih lucprda sa internet konekcijom, i nije mi je namera da merim literarni nježnik sa zoranom petrovićem. dapače, ja nastupam iz pozicije višegodišnjeg čitaoca, samo to, i kao takav, kritikujem roman za koji mislim da je loš na svakom zamislivom nivou, i ne samo, nego da je enciklopedijski primerak svega što ne valja u trenutnoj književnoj ponudi domaće fantastike,  a od tebe kao čoveka sa iskustvom i bibliografijom ne očekujem komparacijsku analizu, nego, konkretno, da mi, kao mlađem i neiskusnijem, ukažeš gde grešim, i gde leži vrednost tog literarnog uratka, jer sam možda ja nešto propustio. možda čak i nešto naučim, ne?

o zbirci nemam šta da napišem, jer je nisam čitao. a nisam je čitao jer je nisam kupio, a nisam je kupio jer sam većinu tih priča već čitao, pa mi se ne daju pare na nešto što već imam dostupno, kako na polici, tako i na netu: čitao sam i grbovnik, i rašane*, i oba vilajeta i oba monolita gder si ti objavljen, a vala, pročitao sam od tebe šta ima i na art animi, a i manje više sve priče sa radionice. daklem, nije mi ekonomski mudro da se trošim na nešto što već imam (što bi isto važilo i za varvarinovu i anomanderovu zbirku).

* smešna stvar, jutros krenuli na nedeljni ručak kod babe, i žena nešto ode da prebira po prodavnici a ja zabodem kod uličnog knjižara, i nađem rašane, zlatnu knjigu, severnjaka i jedan na jedan, svaka po trista dinara. na kraju se nagodimo da uzmem rašane, zk i jedan na jedan za sedamso i pedeset rsd, pa eto, možemo o tome kada obnovim gradivo

[scallop]

Da malo pratiš dešavanja na ZS primetio bi da sam u sukobu sa komercijalnim i marketinškim u domaćoj fantastici. Ja sam jedini borac za pisca. To znači da sam u sukobu sa celokupnim stanjem kod nas. Međutim, sve čitam i  više ne komentarišem osim ako pozitivno ne nadmaši negativno. Isto tako, opredelio sam se za direktan razgovor, tako se lakše podnese. Ne želim više da doživim nasrtanje poput Ghoulovog posle Zavodnika ili Bobanovo posle Slobodanide. Tako, ako imaš nešto o mojim kratkim pričama izvoli.

[Scordisk]

što će reći, nećeš da ostavljaš pisane tragove

[scallop]

Što će reći da možemo o tvojim i mojim pričama.

[Scordisk]

ma da se to ne završi nekim škandalom, nedelja je, povišen cuker u krvi i tako to. zezam se, možemo i o pričama, a možemo i o mom sveže upražnjenom izdanju rašana, kad ga ponovo prelistam.

[scallop]

Danas sarma.

[scallop]

Zašto ne bi pročitao priču OČI SVETOVIDA: FALUS?

[Scordisk]

pročitao sam, ali baš davno. šibni mi je ako imaš

[scallop]

pročitao sam, ali baš davno. šibni mi je ako imaš

Uveren sam da je ni Boban nema u elektronskom obliku. Novela je objavljena u katastrofalnom povezu kod BMG, koji se i sam raspao. Tako da ne znam kako si mogao da je pročitaš.

[tomat]

Na koje izdanje misliš, ovo iz 2011 se drži.

[Mica Milovanovic]

Moje izdanje je dobro i sasvim se normalno ponaša...

[Mica Milovanovic]

Ne želim više da doživim nasrtanje poput Ghoulovog posle Zavodnika ili Bobanovo posle Slobodanide.

Al' si postao osetljiv. 

[scallop]

Na koje izdanje misliš, ovo iz 2011 se drži.

Zbunjen sam. Obično znam gde me objave. Osim kad ne znam.


Mićo, iz 1994. imam dva primerka i svi listovi su ispali iz njih. Ne pipam.

[Boban]

Originalno "Oči svetovida" objavljeni su u Tamnom vilajetu. Nakon toga u BMG raspadajućoj zbirci.
Naravno da imam sve to u elektronskoj verziji.
Ali ne dam... Skordisk da kupi Tamni vilajet.

[scallop]

Al' si postao osetljiv. 

Uvek bio. Samo sam se kamuflirao plašeći ljude da me ne bi plašili.


Eto, Boban ima u jednom od Tamnih vilajeta. Iskoristiće Posle milijon godina. Tamni vilajet 4, 1996. Ipak, posle BMG.

[Mica Milovanovic]

Izdanje je iz 1998. nije iz 1994.
Knjiga je objavljena u biblioteci Kvazar izdavačke kuće BMG.
Moj primerak se dosta dobro drži, ako se ne varam, ali davno ga nisam držao u rukama.
Javiću se kad proverim.
Knjigu nije tako lako naći, jer je iz kriznih godina, pa se bojim da je dobar deo tiraža
negde otperjao...
Evo ima jedan slobodan primerak
https://www.knjizara.com/antikvarnica/SVA-VUCJA-DECA-333539
Nije ni tako skupa...

[scallop]

Pazi, stvarno! Tako mlada, a tako stara! Mene je lako demantovati kad nisam u pravu. Ipak, garant se raspada, samo je ulepljena. Bobanove su uvek pouzdanije, a ima i drugih lepih i dobrih priča u Tamnim vilajetima.

[Boban]

BMG je bankrotirao i u stečajnoj masi stradala je većina tih knjiga.
Radmilo je poznat po tome da stavlja tačku... ima ga u poslednjem broju Siriusa, u poslednjem broju Alefa koji čak nikada nije ni stigao do publike. Ugasio je BMG, Tardis i Everest mediu... a izgleda da je i Nova poetika zveknula... Mono i Manjana posle njega nisu izdali više nijednu domaću knjigu. "Na stazi Rašana" uz Bakićev "Prenatalni život" bila je spremljena (odštampane korice) za ediciju sredinom devedesetih koja nije nikada ni izašla.

[scallop]

Samo si mi ti otporan. Ako ti smeta neki izdavač, reci da ga ukinem.


Nego, još da Tomat javi za objavu iz 2011. pa da bude komplet.

[scallop]

BMG je bankrotirao i u stečajnoj masi stradala je većina tih knjiga.
Radmilo je poznat po tome da stavlja tačku... ima ga u poslednjem broju Siriusa, u poslednjem broju Alefa koji čak nikada nije ni stigao do publike. Ugasio je BMG, Tardis i Everest mediu... a izgleda da je i Nova poetika zveknula... Mono i Manjana posle njega nisu izdali više nijednu domaću knjigu. "Na stazi Rašana" uz Bakićev "Prenatalni život" bila je spremljena (odštampane korice) za ediciju sredinom devedesetih koja nije nikada ni izašla.

Da dopunim. Nema RS Magazina, Superpipa, Večernjeg lista, Hejzijevog X-100... Ko god je objavio neku od mojih loših knjiga ili priča, najebao je.

[Boban]

To iz 2011 sam ja objavio...

[scallop]

I, kako se vika? Da znam.

[Boban]

Ja bre tajno izdajem domaće priče i bogatim se na tome... a kompletnu bibliografiju ćeš dobiti kada uđeš u "posle milijon godina"...

[scallop]

Bre, ja sam tvoj najomiljeniji pisac! Kad će početi da te bude sram šta si sve preduzeo protiv neposlušnog pisca? Nema više, razumeš? Roba se pobunila i svima je jasno da je tako. Samo ti misliš da je mlataranje dobar način.

[tomat]

Nego, još da Tomat javi za objavu iz 2011. pa da bude komplet.

pa Tamni vilajet 4, dopunjeno izdanje.

[Boban]

Bre, ja sam tvoj najomiljeniji pisac! Kad će početi da te bude sram šta si sve preduzeo protiv neposlušnog pisca? Nema više, razumeš? Roba se pobunila i svima je jasno da je tako. Samo ti misliš da je mlataranje dobar način.

Slava ti ne gine; treba samo da se odlučiš hoćeš li je pre ili posle smrti.