NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji danas

[Truman]

Pa svaka čast ako si ispite spremao u proseku dve nedelje...Ja se sećam samo par koje sam spremio za toliko ili kraće, ali oni su baš bili laki.

[RedSonja]

ja sam ispite spremao u proseku oko dve nedelje

sad za januarski ispitni rok utrošila sam, npr devet sati za spremanje tri ispita.
jedan od tih ispita nisam spremala uopšte i ocena mi je sedam na tom ispitu.
jedan sam spremala oko 45 min i dobila šest (59/100)
ovaj koji sam spremala osam sati, tj, dva dana po četiri čuke vremena rezultirao je takođe šesticom uz komentar: sada ću vam dati šesticu , ali vi ste najčudniji student sa kojim se srećem, za stvari koje vas interesuju imate takvu dubinu a stvari koje vas ne interesuje nemate ni osnovno znanje, da ne kažem znanje iz osnovne škole.

ja sam u osnovnoj školi bila odlikaš
pa ću zato da skrenem pažnju na tačnost i bitnost ove izjave

ja koliko znam, kad se neko žali na koncentraciju i pamćenje uzrok je bijeli prah

[Truman]

sad za januarski ispitni rok utrošila sam, npr devet sati za spremanje tri ispita.

Bez želje da budem maliciozan to i nisu neki baš mnogo teški ispiti ( da ne upotrebim neki drugi izraz ) kad si ih tako spremala. Očito da se stvar razlikuje od fakulteta do fakulteta.

[Meho Krljic]

Pa, to, jasno je da si ti studirao najteži 

[Albedo 0]

Možda je neko čuo za roman Agnostik Milana Vujovića, ništa to nije spektakularno u literarnom smislu, ali bavi se tipom kojem je otac odredio profesiju, to jest brat mu je određen da bude ekonomista, sestra arhitekta a on pravnik. I normalno, toliko je volio pravo da je studirao 11 godina, al je ipak završio

ovo pričam kao šlagvort za pitanje koliko Truman uopšte voli ono što studira?

[Truman]

Pa, to, jasno je da si ti studirao najteži 

naravno da nisam, ima dosta težih ali mi je stvarno ''neobično'' da slušam kako su tri ispita spremali za 9 sati, ili svaki ispit po nedelju dana...

Bato, jesi li čuo za perfekat ( prošlo vreme ). Elem, glede tvog pitanja - nešto me je zanimalo, a nešto ne. U svakom slučaju ne kajem se svog izbora...

[Albedo 0]

ma dobro sad, perfekat, aorist, u suštini svi mi učimo čitavog života

[Tex Murphy]

pa posle izginemo na konsultacijama objašnjavajući im ono što su trebali da urade u toku semestra.

Срећа да моје студенте (уз неколико изузетака) све то нимало не занима, па углавном и не долазе на консултације

[Truman]

Isuse, pa koliko vas profesora doktora ima na ovom forumu? Još ću morati da vam ukazujem poštovanje...

[Tex Murphy]

Isuse, pa koliko vas profesora doktora ima na ovom forumu? Još ću morati da vam ukazujem poštovanje...

Доктора врло мало, ал је зато асистената товар. И дабоме да мораш да указујеш поштовање, ако не због титуле, оно бар због мог беспријекорног филмског укуса.

[Truman]

Onda ništa.

[Tex Murphy]

Ма дај!

[Ghoul]

šta mislite, za koliko sati su OVE SNAJKE spremile svoje naporne ispite? 

nauka i obrazovanje nisu ništa drugo do FUN & GAMES!


spremite se za - PRAVNIJADU!!!




http://youtu.be/eSBFzYyy2GE

[tomat]

proveri, jer u mom slučaju tako je glasilo dekanovo objašnjenje.

po njemu, on kao dekan ima to pravo, da raspiše konkurs i bez odluke sa grupe (mada to retko, if ever, čini) dok je ugovor još u toku, ali kad se nađe u potoku, onda ne može bez grupe - a ako te grupa ne želi, neće ga raspisati - odnosno, kasnije kad ga raspiše (za nekog drugog), oni koji te ne žele napisaće pozitivan referat drugom, sebi dragom kandidatu (bez obzira na reference) a ne tebi - zato što te ne žele, i zato što se uvek i svakome može, kao fol, naći neka falinka, ako se to želi - pa će tako sigurno naći i ovoj naučnici. zakasnila nekad na ispit? nije na vreme predala zapisnik? nije došla na nn veće? nije popunila formular? nema pečat? ZDRRRRAVO!

malo kasnim, ali proverio sa pravnikom pre neki dan!

dakle, ne mogu da tvrdim da su stvari apsolutno jednake na svim fakultetima, obzirom da se statuti razlikuju, ali neke stvari važe svugde. u suštini, NNV falukteta raspisuje konkurs za saradnika/nastavnika na predlog katedre/departmana/grupe... predlog može da dođe i od dekana lično, ali se na mom fakultetu to nikada nije radilo, jer je ustaljena praksa da se čeka predlog. osim dekana, predlog može da dođe i od ministarstva, što će se, čini mi se, dogoditi u slučaju ove profesorke sa FTN-a.

i u tvom slučaju, i u slučaju ove profesorke je dekan mogao da da predlog za raspisivanje konkursa, samo je pitanje da li je imao volju, i da li je hteo da naruši neku uobičajenu praksu, plašeći se da to može dovesti do nekog presedana koji može da izmakne kontroli (ako jednom nešto učiniš, ne možeš više da se vadiš da to nikada nije rađeno). pošto se konkurs raspisuje za poziciju, a ne za čoveka, odnosno "ne zna se" ko će sve da se javi na konkurs, isticanje ili neisticanje ugovora saradnika/nastavnika koji je trenutno na toj poziciji nema nikakve veze sa raspisivanjem konkursa, odnosno bilo ko (katedra/dekan/ministarstvo...) ima mogućnost da traži raspisivanje konkursa za poziciju, i na konkurs može da se javi bilo ko ko zadovoljava uslove, bez obzira kakav mu je trenutni status na fakultetu.

[Ghoul]

ok. u suštini potvrdio si ono što sam i ja reko... tj. situacija je ista.
dekan može, ali pitanje je da li hoće / sme / ceni da se valja...

[tomat]

ok. u suštini potvrdio si ono što sam i ja reko... tj. situacija je ista.
dekan može, ali pitanje je da li hoće / sme / ceni da se valja...

pa svakako je objašnjenje koje su tebi dali (da dekan može da raspiše konkurs dok ti ne istekne ugovor, a posle ne) čista glupost.

[Ghoul]

votever!
pustimo da begonije budu begonije...

[Ghoul]

Diplome Više trenerske škole DIF-a nevažeće

Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja izdato je više od 2.000 indeksa, za koje je fakultet "prihodovao" oko 1,4 miliona evra samo od školarina.
dif
Prosvetna inspekcija naložila je beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja da oglasi nevažećim indekse i diplome studenata upisivanih od 2001. do 2005. na Višu trenersku školu, koju u to vreme fakultet nije imao pravo da organizuje.
Izveštaj sa nalazima inspekcije poslat je danas fakultetu i Senatu Univerziteta u Beogradu, rekao je Tanjugu načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić i naveo da fakultet ima rok od 30 dana da te "isprave" oglasi nevažećim.
Za sada je neizvesno da li će i u kojoj meri biti oštećeni studenti koji su dovedeni u zabludu da stiču diplomu šestog stepena. Većina njih se na osnovu te diplome zaposlila ili nastavila školovanje na akreditovanim ustanovama.
Tadašnju Višu školu upisalo je više od 2.000 studenata a diplomaralo njih 580.
Inicijator kontrole rada popularnog DIF-a, doc. dr Branko Gardašević Tanjugu je rekao da fakultet svim kandidatima (njih 580) u roku od 60 dana umesto diplome treba da izda uverenja.
Takođe, Senat Univerziteta u Beogradu u roku od osam dana treba da "utvrdi validnost upisa kandidata" sa tadašnje Više škole na druge (akreditovane) studijske programe.
Inspekcija je utvrdila i da, kako je rekao Gardašević, fakultet (odnosno njegova organizaciona jedinica Kadrovski centar) nije bio ovlašćen da organizuje više obrazovanje, pa su samim tim i indeksi sporni kao javne isprave.
Gardašević je na konferenicji za novinare 9. aprila ukazao na ovaj problem i naveo da je "klupko počelo da se odmotava" u leto 2012. godine, kada su počeli da stižu zahtevi studenata da im fakultet izda uverenje o šestom stepenu.
Gardašević je, kako je tada rekao, u pokušaju da upravi fakulteta ukaže na problem, dobio otkaz, iako ima status uzbunjivača u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Prema njegovim rečima, izdato je više od 2.000 indeksa, za šta je fakultet "prihodovao" oko 1,4 miliona evra samo od školarina.
Godine 2001. upisano je 300 studenata i svake sledeće se broj povećavao, da bi 2005. bilo upisano čak 750 akademaca, koji su verovali da upisuju Višu školu.
U diplomama piše da su stekli šesti stepen obrazovanja i zvanje "viši trener" ili "sportski novinar i viši trener košarke".

http://www.najstudent.com/vesti/diplome-vise-trenerske-skole-dif-a-nevazece-46287

[lilit]

Znala sam da je ministar takav kakav je al moram da se i ovde.

[Son of Man]

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2014/05/nedjeljom-u-dva-snjezana-kordic-pobeuje.html

Današnja emisija "Nedjeljom u 2" je oduvala sve prethodne, i to za mnoga ljeta, što bi se u nas reklo pokidala je, i to ne toliko zbog teme koja je takođe i te kako bitna i zanimljiva, kolko zbog same gošće, lingvistkinje Snježane Kordić, devojke, žene, za koju ja zapravo i ne mogu da kažem koliko ima godina, a i to zaista nije bitno kada osetite toliku provalu pozitivne energije uprkos svima, uprkos svemu, uprkos svim problemima koje i dan danas ima zbog svojih jasnih stavova što se tiče jezika na ovim prostorima, i gde je skroz plastično opisala sve do detalja odakle taj nacionalizam i podele, zašto se zapravo urušila Jugoslavija, da je to bio i ostao jedan jebeni jezik i u Hrvatskoj, i u Bosni, u Srbiji i Crnoj Gori, a ovi retardi, ovaj polu-svet željan krvi je stvorio tu neke podele, jer se išlo na to bežanje od srpsko-hrvatskog jezika po svaku cenu, pa su i čak i Crnogorci počeli svašta da tripuju a ne Hrvati ili Bošnjaci.

Mi u Srbiji i nemamo toliko taj problem, tj. imamo ga uglavnom kad npr. neko krene otvoreno da piše srpsko-hrvatskim (hrvatsko-srpskim), da ubacuje izraze iz drugih krajeva bivše Jugoslavije, pa se tzv. čuvari tradicije pobune, pa krenu da kenjaju što si napisao vlak a ne voz, što si napisao doista umesto zaista., al' to su nacionalisti seosko-vukojebinskog tipa, i bilo ko ko ovde piše bilo šta a želi to i da objavi, nema te cenzure i cimanja koji ga mogu omesti. U Hrvatskoj je to malo drugačije, jer logično oni su utekli od nas a ne mi od njih, pa da bi stvorili tu nekakvu nacionalnu svest, da bi se što više odvojili, da to počne i stvarno da liči da se radi o dva skroz različita naroda, trebao im je jbga i hrvatski jezik, pa su krenuli sa lupetanjem gde su zajebali čak i ove naše ultra-kretene sa onim srBski umesto srpski, ali po meni to je kod nas više bila nekakva jadna komendija od ozbiljnog pokušaja jer se retko ko primio, pa se ljudi i dan danas sprdaju sa tim. E, vidite, u Hrvatskoj su neki malo ozbiljniji manijaci krenuli da se bave stvaranjem novog jezika tj. izbacivanjem svih turcizama, germanizama, romanizama, a najviše naravno srbizama, pa su tako nastale te neke neverovatne konstrukcije ubimebože. Ali džaba im i to kad evo i posle 22 godina od razlaza ja i dalje daleko bolje skontam šta mi priča Hrvat iz Zagreba nego npr. Srbin iz Pirota, tj. ovog Srbina ako ćemo iskreno ama baš ništa ne razumem, a da ne pričamo o slučaju Bosne. I naravno, Ijekavica mi je oduvek bila nekako toplija za čitanje, pisanje i slušanje od ekavice, iako mi nije nimalo maternja, ali sam logično bliži tim piscima i pesnicima bosanskim pa me sve to jbga (po)kupilo.

No to na stranu, ne može meni ovde bilo ko da nametne šta i kako ću da pišem, mogu samo da talasaju, al' džaba im kad mene ti valovi ne dodiruju, anderstend? Uglavnom, Snježana i dan danas ima probleme zbog tih stavova ali se brani onim jedinim principom kojim ozbiljan čovek može da se brani u današnjem svetu, znači istinom i samo istinom, hardkor istinom, i naravno da ove to i te kako pogađa u centralu, znači jebe im kevu, i normalno da pizde kada ona kaže to što ima javno po medijima i knjigama, a pritom sve to sa osmehom i bez trunke zlobe ili besa, pa joj onda tako lupaju kola, nema stalni posao, znači preživljava, ali se opet ne da, neće da se povuče ma ni za milimetar jer jbga istina joj čuva leđa, a ona to vrlo dobro zna. Naravno, takve osobe stradavaju u svakoj primitivnoj kulturi pa bi sigurno čak i mnogo gadnije najebala u Srbiji da je dirnula u neke svetinje ili rak rane srbskog naroda, jer ovde bi dobila i batina, a možda i nešto više.

Ali ono što je najjače u celoj priči a bez da sam na početku čuo o čemu je pričala, jer sam nešto kucao, je ta njena neverovatna energija, koja je bukvalno isijavala iz TV-a i sveprožimala moj um, pa kad sam to osetio, e tek onda sam pojačao audio i skoncentrisao se, te gledao u neverici, ko bre boginju da sam video, i svaka rečenica joj je bila tačno na svom mestu, i ono što se kaže odmerena, sa tim jedinstvenim osmehom ikone koji u isto vreme i smiruju i ushićuje. Znači neverovatno nešto, jer gledao sam svašta na TV-u ali ovakvo intezivno iskustvo, da ne kažem spiritualno, još nisam doživeo, pa ću morati da ga ponovim, da skontam o čemu se zapravo tu radi, šta nju to tako radi da ona mene ovako radi. Naravno, mislim da znam šta je u pitanju, i to čak nema veze ni sa pričom, ni sa vizuelnim, ni sa bilo čim, jednostavno radi se o skroz duhovnoj osobi, na CLEAR nivou što bi rekli sajentolozi, da ne citiram sad ove neke lokalne polu-debilne religije. Ili još bolji primer, scena iz kultnog filma Taksista, kada Sibil Šepard u slow motionu prelazi ulicu a bela haljina se vijori iza nje, a ovaj je gleda iz taksija, i samo čujemo njegove misli kako se i one usporavaju kao u nekakvom transu, i kaže THEY...CAN...NOT...TOUCH...HER. E, isto tako ja mislim i osećam za Snježanu, i uopšte ne brinem da će joj se dogoditi bilo šta ružno, jer doista joj ne mogu al' bukvalno ništa ti niži oblici, dakle mogu nas jedino ubiti, ali nas zapravo nikako ne mogu ubiti, jer zna se zašto, i ko zna zna.

[Albedo 0]

Ministar je teška dijabola...

ako pita scallop stavio bih Srbijanku za prosvjetu, pa makar učili lezbejsku istoriju u OŠ

[mac]

Evo Sine emisije, da utvrdiš gradivo...

http://youtu.be/REoQlyt8HKU

[mac]

Hm, ja sam ispao neotesan s komentarom Sinu, jer on je taj video već linkovao na blogu, ali ja nisam otišao na blog, jer što bih kad i ovde sve piše. Jbg

[Ghoul]

koji su ovo fenomeni!

Novi Sad: Svaki dan imenuju po jednog doktora nauka

U poslednjih osam godina na Univerzitetu u Novom Sadu disertaciju je odbranilo 1.600 ljudi, dok je otkad postoje fakulteti, u gradu doktoriralo ukupno 4.000 studenata.

Ove podatke iz Digitalne biblioteke Univerziteta i kako kaže ,,inflaciju doktoranada koji iz različitih razloga imaju dobru prođu" dr Radivoj Stepanov, teoretičar prava i nekadašnji profesor na Filozofskom fakultetu, komentariše kao kraj obrazovnog sistema, koji je sada pretvoren u servis.
- Mene su još devedesetih izbacili iz komisije koja je odlučivala o doktorandima za društvene i humanističke nauke i ne smem ni da kažem koliko sam se nakaradnih radova načitao. Čak sam jedno vreme sakupljao bizarne naslove doktorskih disertacija i reći ću jedan, uz napomenu da malo preterujem, ,,Značaj sakupljanja svinjskih pomija za razvoj turizma na koridoru 10" - kaže Stepanov.
On dodaje da su kriterijumi srozani, a sistem uništen, pa jedino još stari profesori drže standard zbog čega nisu popularni na Univerzitetu.
- Na svoje master studije utrošila sam ozbiljan rad i vreme dok neke kolege za pola mog truda doktoriraju. Smatram da smo bolonjskim sistemom već dovoljno oštećeni i ne želim samo da stignem do titule. Ozbiljno bavljenje naukom zahteva i ozbiljan rad i vreme - smatra Maja Milošević, profesor književnosti, koja se sprema za dalje usavršavanje.
Miroslav Vesković, rektor Univerziteta, kaže da je sve veći broj doktoranada rezultat strategije države koja ima ideju da tri do pet odsto ukupnog broja studenata čine doktoranti.
- Povećan je upis mladih istraživača i stipendije za njih. Cilj je da se popravi obrazovna struktura i da se kroz doktorske teze rešavaju ozbiljni društveni problemi. Svaki rad prolazi kroz vrlo rigoroznu proceduru i mi insistiramo na kvalitetu - objasnio je Vesković.
On smatra da bi jedino trebalo da se poveća pragmatičnost disertacija, da one rešavaju aktuelne probleme u različitim oblastima te njihova citiranost i pažnja u drugim zemljama.

Prva disertacija 1956.
Novosadski Univerzitet upisuje 8.000 studenata godišnje a daje 230 novih doktoranada. Prva doktorska disertacija odbranjena je 1956. i to iz matematike. Pedesetih je godišnje izlazio po jedan doktorand, a ekspanzija kreće devedesetih kada je već branjeno oko 80 radova godišnje. Bolonja je 2005. utrostručila ovu brojku.

[scallop]

Ministar je teška dijabola...

ako pita scallop stavio bih Srbijanku za prosvjetu, pa makar učili lezbejsku istoriju u OŠ

Kao i obično, PicoBato ne razume ono šta napišem. Nije dovoljno imati u vlasti najbolje namere, neophodno je imati i saradnike istih namera. Inače, i najbolje namere završavaju u totalitarizmu. Tako je i Turajlićka sjajan kandidat, ako nema "posebne" namere. Zato sam i zabrinut što Vučić ima Stefanovića (kako ga god zvali), jer takvi saradnici ne obećavaju trajnu saradnju.

[Albedo 0]

ko je rekao da ona ima dobre namjere, dovoljno što je predložila sadašnjem ministru da ukine partijsko određivanje direktora škola, a on je gleda kao tele

uz opšte državne ispite ne mora više ništa da uradi, dovoljno je za jedan mandat

[scallop]

I ona je na isti način stigla tamo gde je. I ne mora da se pravi blesava, partijski sledbenici trupkaju nogicama u redu za funkciju otkako imamo višepartijski sistem. Bilo je toga i ranije, ali nisu tetkice morale da se upišu u partiju da bi bile tetkice. Danas ne možeš negde ni kafu da kuvaš ako nemaš nekog "uticajnog".

[Truman]

Negde sam čitao da ovaj novi ministar Nauke i obrazovanja ima baš jaku naučnu biografiju, da je priznat u svetu...

[Son of Man]

Hm, ja sam ispao neotesan s komentarom Sinu, jer on je taj video već linkovao na blogu, ali ja nisam otišao na blog, jer što bih kad i ovde sve piše. Jbg

Pa brate zato sam i postavio al' nisam odma link turio, šta ima da se ide i tamo i vamo, bitno da se čita i gleda, nemam ja dinara od broja poseta, prevazišli smo to. Opušteno.

[tomat]

Negde sam čitao da ovaj novi ministar Nauke i obrazovanja ima baš jaku naučnu biografiju, da je priznat u svetu...

svaka čast, ali to ne mora da znači da će biti dobar ministar.

[Truman]

Eh sad, ako je neki koji se nije dokazao u struci to ne valja a ako se dokazao opet ne valja No da ne bih zvučao maliciozno generalno se slažem sa tvojim stavom  samo mislim da treba biti umeren u pljuvanju ljudi koji tek treba da se dokažu a nisu ''megatrendovci''.

[lilit]

Negde sam čitao da ovaj novi ministar Nauke i obrazovanja ima baš jaku naučnu biografiju, da je priznat u svetu...

Daleko od toga.

[Ghoul]

e, OVAKO se poštuje obrazovanje!

Manekenka Sandra Obradović istetovirala na ruci ime vlasnika "Megatrenda"

Manekenka Sandra Obradović (28) iskoristila je prve tople dane nakon kiša da se razgoliti, te je tako na njenoj ruci sevnula tetovaža na kojoj se nalazi potpis vlasnika Univerziteta ,,Megatrend" Miće Jovanovića (61).




Iako bivša farmerka svojevremeno nije htela da prizna da je telo obeležila ovakvom uspomenom, ,,Alo!" ekskluzivnim fotografijama potvrđuje da Obradovićeva gaji velike simpatije prema Jovanoviću.

Kako saznajemo, Sandra je prošle godine, nakon što joj je Mića uručio diplomu po završetku studija, istu odnela u studio za tetoviranje, gde su joj na osnovu njegovog potpisa ,,M. Jovanović" uradili identičnu tetovažu.

Međutim, prilikom svakog pojavljivanja u javnosti, ona je skrivala ili puderom ili nakitom, pa tetovažu niko do sada nije uspeo da ovekoveči.
Kada smo pozvali vlasnika ,,Megatrenda" da prokomentariše Sandrinu ,,zahvalnicu", Mića nam je rekao da mu ne imponuje da takva osoba nosi njegovo ime na telu.


- Dugo nisam znao da postoji ta tetovaža na Sandrinoj ruci, sve dok nisam pročitao u medijima. Ne mogu reći da mi imponuje jer mi smeta što me kao ozbiljnog poslovnog čoveka povezuju sa pevačicama, starletama i manekenkama, od čega pokušavam potpuno da se izolujem. Ako jednog dana osvanem na ruci neke političarke, to će već biti druga priča i biću srećan. Ne znam da li je još neka studentkinja iz ljubavi prema meni i fakultetu istetovirala nešto slično - uz osmeh kaže Jovanović, koji se pre dve godine oženio 32 godine mlađom Milicom Đorđević.

[Father Jape]

Sr­đan Ver­bić, mi­ni­star pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog razvo­ja Ro­đen je 27. ma­ja 1970. go­di­ne u Gor­njem Mi­la­nov­cu i do ime­no­va­nja na mi­ni­star­sku funk­ci­ju bio je na če­lu Cen­tra za is­pi­te u Za­vo­du za vred­no­va­nje kva­li­te­ta obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja. No­vi­na­ri­ma je pro­te­klih go­di­na od­go­va­rao na pi­ta­nja ve­za­na za PI­SA te­sti­ra­nje. Di­plo­mi­rao je te­o­rij­sku fi­zi­ku na Fi­zič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, i za­tim ra­dio kao ru­ko­vo­di­lac pro­gra­ma fi­zi­ke u Is­tra­ži­vač­koj sta­ni­ci Pet­ni­ca. Dok­to­ri­rao je na te­mu vred­no­va­nja te­sto­va zna­nja. Autor je tri udž­be­ni­ka fi­zi­ke za osnov­nu ško­lu. Ak­ti­van je na dru­štve­nim mre­ža­ma, ima svoj blog. Bio je sti­pen­di­sta SA­NU i Re­pu­blič­kog fon­da za ta­len­te, a 1986. go­di­ne je do­bio Ok­to­bar­sku na­gra­du Gra­da Be­o­gra­da.

Blog: http://verbic.wordpress.com/

A evo i te epizode Utiska:
http://www.b92.net/video/utisak.php?yyyy=2014&mm=05&dd=26&nav_id=852975

[Truman]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/469292/Genijalac-u-timu-ministra-Verbica

[Ghoul]

Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića



Grupa autora 01/06/2014

Autori: dr Uglješa Grušić (docent / lecturer, Univerzitet u Notingemu), dr Branislav Radeljić (vanredni profesor / senior lecturer, Univerzitet Istočni London) i Slobodan Tomić (doktorant, Londonska škola ekonomije i političkih nauka)

NAPOMENA: Sumnjive diplome, prvenstveno one stečene kao plod nepotizma ili korupcije, su među gorućim problemima visokog obrazovanja u Srbiji. Ovaj problem doprinosi teškoćama u kojima se naša zemlja nalazi – negativna selekcija, odliv mozgova, urušavanje sistema vrednosti, neinventivna i nekompetitivna ekonomija itd. Država i društvo moraju njime ozbiljno da se pozabave. Za početak, oni koji krše akademske i pravne norme moraju da odgovaraju. Međutim, nadležne institucije godinama ćute, pa preostaje da se mi kao građani pozabavimo ovim problemom.
Cilj ovog teksta je poziv na odgovornost, a ne lična diskvalifikacija ili nanošenje političke štete. Tokom pisanja teksta konsultovali smo više stručnjaka iz akademskog sveta kako bismo svoje tvrdnje višestruko verifikovali. Tekst se ne bavi političkim kontekstom. Planiramo da u budućnosti nastavimo analizu sumnjivih doktorskih disertacija i master radova javnih ličnosti, iz svih partija.

Srbija je preplavljena sumnjivim diplomama, kojima se ponose razni političari i partijski funkcioneri. Najpre kao građani, a potom i kao naučnici i prosvetni radnici koji imaju iskustvo u pisanju i mentorisanju doktorskih disertacija, odlučili smo da podvrgnemo stručnoj analizi sumnjive diplome javnih ličnosti. Krećemo od najupadljivijeg i najsvežijeg slučaja – bivšeg predsednika Narodne skupštine Srbije, a sada ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije, Nebojše Stefanovića. Prema zvaničnoj biografiji, ministar Stefanović je 2011. godine stekao zvanje magistra ekonomskih nauka na Megatrend univerzitetu, da bi juna 2013. godine, na istom univerzitetu odbranio doktorat. Tema doktorske disertacije je "Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)".
Doktorske studije sa izradom disertacije obično traju od tri do pet godina i odlikuje ih mukotrpni rad i velika posvećenost. Doktorant mora da iščita na stotine naučnih članaka i knjiga, da se detaljno upozna sa stanjem oblasti koju istražuje, da savlada metode naučnog istraživanja i pronađe adekvatan metodološki pristup kako bi realizovao svoj naučni doprinos. Uz sve ovo, od doktoranta se očekuje da daje delove nacrta svoje disertacije mentoru na čitanje i komentarisanje, da posećuje naučne konferencije na kojima izlaže svoj rad i ideje, da taj rad i ideje objavi, da učestvuje u životu naučne zajednice kroz analizu radova drugih doktoranata. Kako je onda ministar Stefanović uspeo da u tako kratkom periodu doktorira, kada smo svakodnevno imali prilike da ga gledamo na televiziji kako rukovodi radom Narodne skupštine?
Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, Megatrend univerzitet je Anđeli Milivojević, novinarki Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, omogućio uvid u doktorski rad Nebojše Stefanovića, nakon čega je i nama dostavljena kopija. Detaljna analiza pokazuje da rad obiluje plagijatima, što je težak akademski prekršaj, a uz to još ne ispunjava ni uslove za uspešnu doktorsku disertaciju.
Plagijat je čin preuzimanja nečijeg pisanog rada ili ideje bez navođenja izvora, tj. priznavanja tuđeg autorstva. Drugim rečima, plagijat je akademska krađa. Pravila o akademskim prekršajima Londonske škole ekonomije i političkih nauka, na primer, propisuju da svaki pisani rad mora biti delo samog studenta. "Citati se moraju staviti između navodnika ili u poseban paragraf i njihov izvor se mora navesti. Parafrazirani materijal se mora označiti. Povreda ovog zahteva, namerno ili slučajno, ili predstavljanje rada drugih kao svog, je plagijat." Sankcija za plagijat u doktorskim disertacijama je najstroža od svih akademskih sankcija i podrazumeva nedodeljivanje ili oduzimanje zvanja doktora nauka, uz mogućnost oduzimanja prava na žalbu višem univerzitetskom telu i izbacivanje sa univerziteta.
Univerzitet Harvard pojašnjava, u svom uputstvu o citiranju, da postoje dve vrste plagijata – doslovni i mozaički. Doslovni plagijat je kopiranje tuđih rečenica, a mozaički je preuzimanje delova tuđeg rada uz prepravke kako plagijat ne bi bio identičan originalu. Obe vrste plagijata su strogo kažnjive. Profesor Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, takođe navodi dve vrste plagijata (15. januar 2012, Novosti). Prvi je uzimanje tuđih ideja, a drugi uzimanje delova iz različitih tekstova, bez navođenja autora. Obe vrste plagijata su neprihvatljive i kažnjive, dodao je profesor Avramović, ističući da su društveno-humanističke nauke naročito podložne plagijatima.
Doktorat ministra Stefanovića obiluje plagijatima. Dok su pojedini delovi njegove disertacije doslovno kopirani iz tuđih radova, bez odgovarajućeg navođenja, drugi su "mozaičkog" tipa. Navodimo samo nekoliko iz mnoštva primera:
– na strani 14 ministar Stefanović piše o samoupravi u Italiji i, između ostalog, kaže: "Nadzor nad radom lokalne samouprave, osnosno aktima opština i provincija, vrši nadzorni odbor regije, koji može imati svoje pododbore za određena upravna područja. Odbore čine eksperti..." – preuzeto bez navođenja iz knjigeDecentralizacija kao polazište daljeg razvoja Srbije – priručnik, koju su Dejan Vučetić i Dejan Janićijević objavili 2006. godine, koji na strani 94 pišu: "Nadzor nad aktima provincije i opštine sprovodi nadzorni odbor regiona, koji može imati pododbore za različite upravne oblasti. Jedan takav odbor najčešće je sastavljen od eksperata...";
– na strani 35 ministar Stefanović piše o Moldaviji – preuzeto sa strana 279 i 280 iz zbornika Jačanje lokalne vlasti, koji je uredila Emilia Kandeva 2002. godine, a koji se ovde ne navodi;
– na strani 48 ministar Stefanović piše o Austriji – parafrazirane strane 15 i 16 iz publikacije "Priručnik za uključivanje građana i civilnog društva u procese odlučivanja" autorke Snežane Đorđević iz 2011. godine, koja se ne spominje;
– na strani 57 ministar Stefanović je plagirao deo 16. strane publikacije Lokalna agenda 21: uvod u planiranje održivog razvoja, koju je Slobodan Milutinović objavio 2004. godine;
– na strani 59 ministar Stefanović piše sledeće: "Nerazvijene zemlje su osetljive na ograničenja u privrednom razvoju, jer su suočene sa nedostatkom potrebnih resursa, posebno kapitala i novih tehnologija". Ovo je kopirano iz teksta Milane Mrkalj "Menadžment u funkciji održivog razvoja" iz 2012. godine, gde na strani 468 piše: "Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su posebno osetljive na ograničenja koja njihovom privrednom razvoju postavlja ubrzani rast populacije i nedostatak potrebnih resursa, najčešće tehnologije i kapitala";
– na strani 61 ministar Stefanović započinje novo poglavlje tako što kaže: "Osnovni uslov za efikasan menadžmenta (sic!) je demokratizacija upravljanja i angažovanje sposobnih kadrova za izvršavanje kompleksnih poslova i zadataka u lokalnim samoupravama". Ovo je prepisano iz rezimea teksta Mehmeda Avdagića, Maje Radić i Dževade Avdagić "Demokratizacija menadžmenta u procesima promjena" iz 2012. godine u kojem stoji: "Jedan od osnovnih uslova za djelovanje menadžmenta promjena je demokratizacija upravljanja i okupljanje najsposobnijih kadrova za izvršavanje delegiranih poslova i zadataka";
– na strani 77 rad ministra Stefanovića sadrži plagirane delove iz knjige Modeli lokalne organizacije lokalne samouprave: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija, koju su uredili Zdravka Zlokapa i Dušan Damjanović 2008. godine;
– na strani 120 ministar Stefanović piše: "Najveće učešće javnih prihoda imaju Švedska (60%), Francuska (54%), i Danska (49%), dok najniže (ispod 20%) imaju Nemačka, Italija, Irska..." – svi ovi podaci su prepisani sa strane 27 iz zbornikaReforma sistema finansiranja lokalne samouprave, koji su uredili Antony Levitas i Gábor Péteri, a objavljen je 2004. godine, i ovde se ne navodi; takođe, ministar Stefanović na istoj strani dodaje "Učešće sopstvenih javnih prihoda u ukupnim lokalnim prihodima je ispod 25% u većini savremenih država (Mađarskoj – 32%, Poljska – 33%, Slovenija – 34%..." – svi ovi podaci su opet plagirani sa strane 28 iz gore navedenog zbornika;
– na strani 146 ministar Stefanović je plagirao uvodne delove sa strane 257 članka "Organizacione mogućnosti za poboljšanje procesa upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi" Srđana Isakovića i Lidije Marković iz 2012. godine; njegova čitava dalja diskusija o pobrojanim instrumentima je preuzeta iz ove publikacije;
– na strani 149 ministar Stefanović je preuzeo deo prvog pasusa sa strane 10 iz knjigeLokalni ekonomski razvoj – evropski putokaz ka modernoj lokalnoj samoupravi, koju su Vanesa Belkić i Milica Hrnjez objavile 2010. godine, a ovde se ne spominje;
– na strani 170 ministar Stefanović je plagirao tekst sa 74. strane knjige Efikasan opštinski menadžer, koju je izdao CeSID 2007. godine.
Većina gore pomenutih publikacija čak nije ni navedena u spisku literature na kraju ministrovog rada.
Što se tiče ostalih kriterijuma neophodnih za uspešnu doktorsku disertaciju, ostaje nejasno kako je ministar Stefanović stekao pravo da brani doktorat samo dve godine nakon sticanja zvanja mastera. Pravilnik o postupku primene i uslovima za odbranu doktorske disetacije Megatrend univerziteta propisuje da kandidat "pravo da brani doktorsku disertaciju stiče u VI semestru" pošto "položi sve ispite propisane nastavnim planom i programom doktorskih studija" (član 2). Pošto je ministar Stefanović okončao master studije tokom 2011. godine, on u trenutku odbrane doktorske disertacije nije mogao imati više od pet celih semestara provedenih na doktorskim studijama.
Ministrov rad ne ispunjava ni minimalne tehničke standarde. Doktorat sadrži nedopustivo mali broj fusnota u samom tekstu, samo 41, od kojih čak 29 upućuje na svega dva zbornika radova o uporednim iskustvima lokalnih samouprava koje je izdala Magna Agenda. Jednako je problematično i to što se autor u radu poziva na izvore koje ne navodi konkretno (navodimo jedan od brojnih primera – na strani 58 ministar Stefanović kaže "Evropska komisija je 2001. godine usvojila novu strategiju održivog razvoja, koja je razmatrana na više sastanaka u narednom periodu", ali ne precizira na koju strategiju i sastanke misli).
Rad ministra Stefanovića je daleko ispod standarda doktorata u pogledu sadržine i naučnog doprinosa. On ne nudi pregled stanja svoje naučne discipline, ne objašnjava ključne debate i dosadašnje empirijske nalaze, ne objašnjava glavne argumente i kako njegov rad pravi korak dalje u nauci (kroz otkrivanje novih zakonitosti, dokazivanje, opovrgavanje ili reformulisanje dominantnih teorija, iznošenje originalnih empirijskih nalaza koji daju relevantne zaključke itd.). Kako je onda moguće da je komisija odobrila jedan takav rad imajući u vidu da pravilnik Megatrenda propisuje da "Doktorska disertacija treba da sintetizuje iprimeni stečena znanja da bi se, uz originalan naučni doprinos oblasti kojoj pripada tema doktorske disertacije, rešio konkretan teorijski ili praktičan ekonomski problem. Doktorska disertacija sadrži pregled dosadašnjih naučnih dostignuća iz oblasti kojoj tema pripada a na kojima će kandidat graditi naučni doprinos oblasti" (član 10)?
Dalje, tema doktorata ne odgovara u potpunosti onome što je u njemu i napisano. U naslovu disertacije grad Beograd je naveden kao studija slučaja. Međutim, sadržaj ukazuje da se samo jedno od 16 poglavlja konkretno bavi Beogradom (13. poglavlje je u sadržaju najavljeno pod nazivom "Istraživanje – studija slučaja na primeru grada Beograda"). Da iznenađenje bude veće, stvarni naziv poglavlja 13, koje počinje na strani 148 disertacije, je drugačiji! Ono glasi: "Upravljanje ekonomskim razvojem lokalne samouprave u Srbiji". Budući da nijedno poglavlje nije fokusirano na grad Beograd, rad ministra Stefanovića ne zadovoljava uslov koherentnosti jer se njegova tema i ono što je zapravo napisano ne poklapaju.
Po pitanju metodologije, autor navodi na strani 11 da će primeniti "deduktivni, induktivni, komparativni, sintetički, i analitički metod", bez objašnjavanja kako će svaki od njih biti korišćen, niti njihove prednosti i mane u datom kontekstu. A onda se kaže da će se koristiti i "multipla multivarijantna regresiona analiza ili Spirmanova formula, u zavisnosti od fenomena". Ukratko, regresiona analiza je kvantitativna metoda kojom se meri uticaj jednog ili više faktora na određeni fenomen. Da bi se sprovela, potrebni su podaci koji predstavljaju indikatore tih faktora. Međutim, u Stefanovićevom radu ne postoji nijedan deo sa takvim kvantitativnim podacima, pa logično – nema ni regresione analize.
Rad, međutim, obiluje površnim i suvišnim prepričavanjem iskustava lokalnih samouprava drugih evropskih zemalja, koje je daleko od ozbiljne komparativne analize. Čitav doktorat je zapravo deskriptivnog karaktera, sa eklektičkim spajanjem raznih opisa koji niti daju smislenu celinu, niti sadrže istraživačku vrednost. Autor ne navodi kako je došao do hipoteza, zašto su one bitne, niti izvodi njihove provere i valjane analize. Neke od "hipoteza" su čiste tautologije (na primer, "efikasnija lokalna samouprava – veća ekonomičnost u radu"). Stoga zvuči neverovatno da Profesor Mića Jovanović, rektor Megatrenda, daje disertaciju ministra Stefanovića svojim doktorantima "kao primer izuzetno dobrog rada, posebno u oblasti metodologije naučnog istraživanja" (30. april 2014, Pressonline).
Poenta ovog teksta nije da dobar političar ili partijski funkcioner treba da ima dobar doktorat, već poziv na odgovornost. Osoba koja je spremna da "progura" kao doktorat naučno bezvredan rad koji ne ispunjava minimalne kriterijume nije podobna da obavlja javnu funkciju. Pristupanje Evropskoj uniji je strateški prioritet Vlade Srbije. Ugledajmo se onda na evropske primere. Anet Šavan, bivši nemački savezni ministar obrazovanja, je morala da podnese ostavku u februaru 2013. godine, nakon što je dokazano da je plagirala doktorat. Istu sudbinu je 2011. godine doživeo i Karl-Teodor zu Gutenberg, tadašnji nemački ministar odbrane i najbliži saradnik kancelarke Angele Merkel. U Mađarskoj se sličan slučaj desio sa bivšim predsednikom Pal Šmitom 2010. godine. U svom ekspozeu Narodnoj skupštini, predsednik Vlade Aleksandar Vućić naveo je da je zabrinjavajuće što "školovani kadar koji ostaje [u Srbiji] u velikoj meri ima diplome sumnjivog kvaliteta zahvaljujući urušenom obrazovnom sistemu". Evo prilike da predsednik Vlade i ostale nadležne institucije reaguju, i reči potkrepe delima.

izvor: peščanik[/u]

[Ghoul]

[Ghoul]

plot se zgušnjava!

expertsko dezavuisanje miće megatrenda - ništa 'vidi mu njušku, očigledna copina i dileja' - nego samo fakti!

pošto je ovo na peščaniku, za svaki slučaj ću da kopiram text ovde ako ga dušmani opet obore, ali ako sajt radi, još bolje je otići tamo, zbog linkova i slika koje ovde ne mogu da prenosim.

Rektor Mića, Baron Minhauzen, ili kako je ministrov mentor zagubio doktorat

Ovaj tekst se neće baviti spornim doktoratom srpskog ministra policije, osim što ćemo reći da se potpuno slažemo sa analizom dr Uglješe Grušića, dr Branislava Radeljića i Slobodana Tomića. Nas ovde zanima ministrov mentor, prof. Mića Jovanović, rektor Univerziteta Megatrend, koji je, braneći sebe i ministra, trojicu autora proglasio ,,nazovi" naučnicima, rekavši da je ,,teško da neko ocenjuje rad komisije koja ima jednog profesora Parka, jednog profesora Šanarona, profesorku sa Fakulteta političkih nauka Snežanu Đorđević, pa, da budem neskroman, na kraju krajeva i mene kao mentora sa svim onim što ja kao naučnik iza sebe imam. Ne ide, znate, da đačić ocenjuje profesora."

Budući da smo kao i ostali đačići imali pametnija posla, do sada se nikada nismo bavili likom i delom g. Jovanovića. Njegov nas je neskromni nastup ipak zaintrigirao, pa nismo mogli da odolimo no da pohitamo na Google te vidimo njegov nesumnjivo impresivni CV i sve to što on kao veliki naučnik iza sebe ima. Vaistinu, imali smo šta da vidimo: zarad čitaoca, rektorova zvanična prezentacija na srpskom je ovde, na engleskom ovde, a donekle romansirana (a tim i zanimljivija) verzija njegove biografije dostupna je na sajtu tabloida Press.

Za razliku od ministra Stefanovića, njegov mentor izgleda ima ne jedan, već dva doktorata: ,,Prvu doktorsku disertaciju odbranio je na Londonskom univerzitetu 1983. godine (menadžment i industrijski odnosi), a drugu (organizacione nauke) na Univerzitetu u Mariboru 1991. godine". A prof. Jovanović ne bavi se samo ni menadžmentom, već je i predsednik neke ,,Istraživačke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu", te je sa dva koautora (egzotičnom braćom Francuzima i profesorima kosmologije na Megatrendu...) objavio knjigu ,,Pre Velikog praska". Nema šta, i menadžer i kosmolog, da mu Stiven Hoking pozavidi, mada nam je guglovanje te tzv. ,,General Cosmology Research Laboratory" bilo bezuspešno.

Ali, čekajte, vratimo se na taj doktorat na ,,Londonskom univerzitetu" iz 1983. godine (na engleskoj verziji njegove prezentacije ,,the University in London"). Kao i kolegi Aleksandru Steviću, takva nam se formulacija učinila sumnjivom: Univerzitet u Londonu (University of London) naravno postoji, ali se on razlikuje od skoro svih drugih univerziteta po tome što zapravo predstavlja federaciju drugih, manjih univerziteta u okviru njega, kao što su Londonska škola ekonomije i političkih nauka, Univerzitetski koledž London, Imperijalni koledž London, Kraljevski koledž London, itd, koji opet svi u svom okviru imaju zasebne fakultete. Tako npr. i LSE, i UCL, i KCL imaju svoje pravne fakultete. Niko, dakle, ne doktorira (niti dobija bilo koju diplomu) na Univerzitetu u Londonu kao takvom, već samo preko nekog od njegovih konstitutivnih koledža ili instituta, a g. Jovanović nije naveo na kom je to koledžu ili institutu doktorirao.

Nije nas mrzelo, pa smo pretražili sve centralne kataloge i baze podataka za doktorske disertacije u Velikoj Britaniji kojima imamo pristup (npr. http://archives.ulrls.lon.ac.uk/, http://www.theses.com/, http://ethos.bl.uk/Home.do, http://www.bl.uk/reshelp/findhelprestype/theses/index.html). Termine za pretragu koje smo koristili su bile razne verzije prezimena (Jovanović, Jovanovic, Jovanovich, Yovanovic, Yovanovich). Zatim smo u naprednim pretragama tražili kombinaciju prezimena sa godinom doktoriranja (1983), tipom teze (PhD), delom naslova (,,work motivation"), oblašću (organisation, management). Tezi Miće Jovanovića iz 1983. ni traga. Nisu, naravno, ni te baze podataka nepogrešive – možda se njegova teza negde zagubila.

Setimo se onda Mićine romansirane biografije u Pressu. Za razliku od njegove zvanične biografije na sajtu Megatrenda, za ovu su naravno odgovorni novinari Pressa, koji su možda tu nešto i pogrešili. Ali iz hagiografskog tona ovog članka evidentno je da je pisan sa velikim rektorovim doprinosom. I tako taj članak kaže sledeće:

"Izbačen sa FPN-a, Jovanović se, u januaru naredne godine (1980, prim. aut.), obreo u Londonu, gde – kao talentovani mladi naučnik – dobija stipendiju od britanskog Saveta za nacionalna akademska zvanja (Council for National Academic Awards) za doktorske studije i gde – u novembru 1983. godine – doktorira na temu ,,Radna motivacija u industrijskim odnosima samoupravljanja", kod čuvenog profesora Stivena Vuda sa London School of Economics.

Aha! Nema sumnje da je ovo iz rektorovih usta izašlo – šta zna novinar Pressa ko je čuveni profesor Stiven Vud (Stephen Wood). Da nije, možda, g. Jovanović doktorirao na istoj onoj Londonskoj školi ekonomije na kojoj su doktorirali (ili doktoriraju) ,,đačići" i ,,nazovi naučnici" koji su osporili ministrov doktorat? Odemo tako na sajt biblioteke LSE – opet nema rektorovog doktorata, niti je ima u biblioteci Doma Senata Univerziteta u Londonu (University of London Senate House Libraries).

Šta je onda preostalo no da izguglamo čuvenog profesora Stivena Vuda i pošaljemo mu mejl o Mići. Stiven Vud je niz godina bio docent, pa vanredni profesor na LSE, da bi potom postao redovni profesor na univerzitetima u Šefildu i Lesteru, i naučnik je sa zaista zavidnom karijerom. Evo doslovce šta nam je prof. Vud odgovorio (prevod naš):


Slika


"Ja nisam bio mentor Mići Jovanoviću kao doktorskom kandidatu na LSE. On nikada nije bio registrovan kao student na LSE.

Bio je registrovan za CNAA diplomu [diplome koje su u Engleskoj davale više škole, a pravno su izjednačene univerzitetskim diplomama, prim. aut.] na Portsmutu tokom koje sam ja imao izvesnu mentorsku ulogu, mada ne mogu da se setim kolika je ta uloga formalno bila. On je podneo disertaciju na usmenu odbranu, i u toj fazi je odlučeno da mu se ne dodeli doktorat. U nacrtu su postojali značajni problemi što je zahtevalo značajnu reviziju (major revision – umesto obaranja na odbrani teze, od studenta se zahteva da je u vrlo velikoj meri preradi i ponovo podnese na odbranu, prim. aut). Koliko ja znam on nikada nije podneo revidiranu tezu. Pretpostavljam da morate da pitate na Portsmutu. Ali mogu sa sigurnošću da kažem da nije doktorirao na LSE."

Šta bi onda sa Portsmutom? Portsmut (Portsmouth) je veliki lučki grad 100 km južno od Londona, tako da sve i da je budući rektor i vlasnik Megatrenda tamo doktorirao, on to nije učinio na Londonskom univerzitetu/Univerzitetu u Londonu, kako piše u svojoj zvaničnoj (a i romansiranoj) biografiji. Dapače, Portsmut 1983. nije ni imao univerzitet, već višu školu (Portsmouth Polytechnic). G. Jovanović u svojoj zvaničnoj biografiji inače tvrdi da je i tamo i na LSE predavao kao gostujući profesor, mada je nejasno kako je to mogao biti pre doktorata. Jovanovićeva disertacija inače ne postoji ni u katalogu biblioteke Univerziteta u Portsmutu, u koji je viša škola prerasla 1992. Ni prepiska sa Arhivom Univerziteta u Portsmutu nije urodila plodom, pošto nema ni spomena Mićine teze.

Naš konačni korak u rasvetljavanju misterije rektorovog doktorata bio je da pišemo centralnim administrativnih službama univerziteta u Londonu i Porsmutu, kao i službi Otvorenog univerziteta (Open University), koji upravlja arhivom CNAA programa, da bi ih pitali da li je g. Jovanović ikada bio registrovan kao doktorski student na nekom od tih univerziteta, odnosno da li mu je doktorat dodeljen. CNAA program nas je obavestio da oni ne poseduju informaciju o bilo kakvoj stipendiji g. Jovanovića. Sekretarijat Univerziteta u Londonu nas je takođe obavestio kako oni nemaju nikakav podatak o doktoratu g. Jovanovića iz 1983 (,,We do not have a record of a PhD from 1983 under this name.").

Izbegli doktorat samo je jedan od mnogih dubioznih aspekata biografije g. Jovanovića. Neke od njih ne možemo niti želimo da proveravamo, npr. tvrdnju da ga je u februaru 2013. odlikovao španski kralj Huan Karlos (Njegovo Veličanstvo upravo je abdiciralo, pa ne želimo da ga masiramo pitanjima o Mići). To nije jedino rektorovo odlikovanje – on navodno ima i ,,titulu oficira – viteza britanskog reda Fleur de Lys." Šta je tačno taj viteški red nismo bili u stanju da ustanovimo, osim da on naravno ne predstavlja deo zvaničnog britanskog sistema počasti, i da ga spominju u nekim smutljivim knjigama koje su inspirisale Da Vinčijev Kod Dena Brauna (vidi ovde i ovde). Takođe nismo bili u stanju da utvrdimo da li je rektor, kako tvrdi, u ,,periodu između 1983. i 1989. bio član istraživačkog tima Instituta za tehnologiju Masačusets (Massachusetts Institute of Technology) na projektu ,,Budućnost rada automobilske industrije sa fokusom na robotizaciji procesa proizvodnje". Jedino što možemo da kažemo to je da Google pretraga domena mit.edu i kataloga biblioteke MIT ne daje nijedan rezultat za autora Miću Jovanovića.

S druge strane, možemo da osnovano kažemo da je potpuno lažna rektorova tvrdnja da je 2007. poneo "priznanje Međunarodna Sokratova nagrada Univerziteta u Oksfordu, za dostignuća ostvarena u nauci, obrazovanju i kulturi." Univerzitet u Oksfordu takvu nagradu ne dodeljuje. To čini izvesna nezavisna kompanija pod imenom Europe Business Assembly, koja svoje sedište ima u gradu Oksfordu, a sa kojom Univerzitet u Oksfordu nema nikakve veze.

Ali to su sve mali problemi – indeed, đačići-problemčići – u poređenju sa rektorovim misterioznim londonskim doktoratom iz 1983, mada ukazuju na njegov fleksibilan odnos prema istini. Uprkos svim naporima mi ne možemo da sa potpunom sigurnošću tvrdimo da g. rektor nikada nije doktorirao na nekom univerzitetu u Londonu, koji nije Univerzitet u Londonu (baš kao što je Univerzitet Megatrend u Beogradu a nije Univerzitet u Beogradu). Ali možemo da kažemo da postoje ozbiljne indicije da to nije nikada učinio. U svakom slučaju, on nije nikada doktorirao kod profesora Vuda, i sudeći po kataloškim pretragama to se nije desilo ni na Višoj školi u Portsmutu.

Teret dokazivanja sada je na Mići Jovanoviću, posebno pošto je zbog engleskih propisa o zaštiti ličnih podataka jedino on u mogućnosti da postojanje svog doktorata na (kom god to) ,,Londonskom univerzitetu" iz 1983. godine nepobitno i dokaže. U tom pogledu, zarad ispravnog metodološkog pristupa u ovom malom eseju, pitali smo Miću Jovanovića lično (mejlom od 3.6.2014. u 21:32 po engleskom vremenu) da nam pošalje svoju doktorsku tezu koju je odbranio na Univerzitetu u Londonu. Od njega još nismo dobili odgovor.

Ako tezu u međuvremenu dobijemo, oboje ćemo mu se se zbog ovog teksta rado javno izviniti. Ako ne, velika je verovatnoća da će iskusiti većih problema od toga što je razobličen kao rektor Minhauzen, a mentor ministra unutrašnjih dela. Naučnik koji laže za samo postojanje svog doktorata (makar imao i onaj drugi iz Maribora) kompromituje ne samo sebe, već i licencu sa rad institucije na kojoj predaje, čiji je vlasnik, i od čijih (naivnih i ne toliko naivnih) studenata dobro zarađuje. On zato sada mora da odgovori na jedno prosto pitanje: rektore, barone, viteže cveta ljiljana – gde Vam je taj londonski doktorat?


Dr Marko Milanović je docent (a od avgusta ove godine vanredni profesor) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Notingemu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mičigenu, i doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kembridžu. Na Kembridžu je kao student Gonville and Caius koledža (osnovanog 1348, sa do sada 12 (pravih) nobelovaca) imao čast da udiše isti vazduh kao Stiven Hoking, ali za razliku od g. rektora o kosmologiji ne zna ništa. Doktorirao je na temu ekstrateritorijalne primene međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, za koju je od fakulteta dobio Jork nagradu (Yorke Prize) kao jednu od najboljih doktorskih disertacija odbranjenih 2011. godine. Na osnovu disertacije objavio je i knjigu Extraterritorial Application of Human Rights Treaties: Law, Principles, and Policy, koju je izdao Oxford University Press. Milanović je generalni sekretar Evropskog udruženja za međunarodno pravo i član uređivačkog odbora Evropskog žurnala za međunarodno pravo.

Dr Miljana Radivojević je post-doktorand na Institutu za Arheologiju Univerzitetskog koledža London. Nekada petnički đak na seminaru za arheologiju, diplomirala je arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala, a zatim je završila master (MSc) i doktorat na Univerzitetskom koledžu London. Naučna i šira javnost je upoznata sa njenim radom o dokazivanju postojanja najstarije metalurgije na svetu na lokalitetima vinčanske kulture u Srbiji (pre 7000 godina). Trenutno je glavni istraživač na velikom međunarodnom projektu o ovoj temi, koji u Srbiji u potpunosti finansira Vlada Velike Britanije, i koji predstavlja najveću stranu investiciju u srpsku arheološku nauku. Miljanini naučni radovi prezentuju revolucionarna otkrića o postanku i razvoju metalurgije u Evropi i osporavaju tradicionalna viđenja ovog fenomena, koji je usko povezan sa razvojem kompleksnih društava u praistoriji (mada se naravno takođe ne razume u kosmologiju). Kao arheolog dobro kopa i po tuđim biografijama.

Peščanik.net, 07.06.2014.


http://pescanik.net/2014/06/rektor-mica-baron-minhauzen-ili-kako-je-ministrov-mentor-zagubio-doktorat/

[Ghoul]

pošto je ovo na peščaniku, za svaki slučaj ću da kopiram text ovde ako ga dušmani opet obore, ali ako sajt radi, još bolje je otići tamo, zbog linkova i slika koje ovde ne mogu da prenosim.

nažalost, nije bila potrebna vidovitost za ove moje slutnje...
trenutno je peščanik ponovo nedostupan...

[mac]

Imaju tekstove i na fejsbuku https://www.facebook.com/Pescaniknet

[Ghoul]

prvo sam mislio da je ovo humoristički text:

Megatrend megaprevaranti


Dvojica vrhunskih svetskih prevaranata - braća Igor i Griška Bogdanov - zauzimaju počasno mesto šefova katedre za kosmologiju Univerziteta Megatrend, najuzbudljivije srbijanske pojave u vaskolikom univerzumu, a i šire

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/81410-Megatrend-megaprevaranti.html



a onda (po ko zna koji put!) vidim da je srpska stvarnost po sebi crni humor prvoga reda:

Проф. др Гришка Богданов, проф. др Игор Богданов


Доктори Универзитета у Боргоњи, Француска, професори на Мегатренд универзитету

http://www.megatrend-edu.net/prof.php?bs=grichka_bogdanoff

bem ti, gde ja živim! 

[Karl Rosman]

auuuu. ovo je megapreodlicno...

[Ugly MF]

Haha, ladno spot Genesisa, Land of confusion , HAHAAAAA,,,,
E da mi je neko nekad pricao, ne bi mu verovao....
Da ce ljudi hteti namerno da izgledaju kao ove karikature....

[Ghoul]

Pogodi gde je doktorirala guvernerka Jorgovanka Tabaković 

OBJAVLJENO: 08/06/2014 · VESTI

Dok se javnost bavi plagijatima Nebojše Stefanovića i lažnim doktoratima Miće Megatrenda, odlučili smo da otkrijemo gde je doktorirala Jorgovanka Tabaković. Ona važi za jednu inteligentnu, sposobnu i upornu ženu. Međutim, teško da ćete u njenoj zvaničnoj biografiji pronaći naziv fakulteta na kojem je odbranila doktorsku disertaciju.

Dobri poslovni običaji nalažu da objavite ime fakulteta i univerziteta na kojem ste odbranili doktorsku disertaciju, naročito ako obavljate javnu funkciju kao što je guverner Narodne banke Srbije.

Governerka Tabaković je očito zaboravila na to nepisano pravilo, ali nikada ne zaboravi da ispred imena stavi tituli "Dr". Gde li je Tabakovićeva doktorirala? Da li se odgovor nalazi u njenoj zvaničnoj biografiji na sajtu Narodne banke Srbije? Hajde da pogledamo.

Magistrirala je 1999. godine na temu "Reforma bankarskog sistema Jugoslavije" na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a 2008. godine podnela je prijavu doktorske disertacije pod nazivom "Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije". Doktorsku disertaciju odbranila je maja 2011. godine.

Dakle, znamo godinu kada je podnela prijavu doktorske disertacije, znamo naziv doktorskog rada i znamo kada je doktorirala, ali i dalje ne znamo naziv fakulteta.

Otkrićemo vam da je doktorirala u Novom Sadu. Da, naravno, doktoriala je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu? Malo sutra.

Vidimo da je megatrendizacija vlasti postala popularnija od Granda i zato smo odlučili da proverimo da Jorgovanka možda nije kojom prilikom doktorirala na novosadskom Megatrendu poznatijem kao "Univerzitet Educons".

Pročitajmo izjavu rektora tog univerziteta Aleksandra Andrejevića iz 2012. godine pa će nam možda pomoći u potrazi za izgubljenim fakultetom.

Ponosni smo što su mnoga zvučna imena doktorirala kod nas. Gospođa Tabaković u to vreme nije bila guvernerka. Ona je jednostavno prepoznala naš kvalitet, kao i mnoga druga zvučna imena, na šta smo ponosni – Aleksandar Andrejević (Beta, 2012)

BINGO! Otkrivena je Jorgovankina doktorska tajna. Jorgovanka Tabaković doktorirala je na novosadskom Megatrendu "Univerzitetu Educons". Dok rektor tog univerziteta nije saopštio da je naša guvernerka kod njih doktorirala, javnost bi bila uskraćena za taj važan podatak. Ta vest je 2012. godine prošla kao nezapažena u javnosti, ali sada je mnogo drugačija situacija u pitanju.

Zašto je uopšte bitno gde je Jorgovanka doktorirala?

Taj podatak je veoma bitan jer je "Univerzitet Educons" kao i "Univerzitet Megatrend" poznat po izdavanju lažnih diploma političkim ličnostima.

U Republici srpskoj izbio je veliki skandal 2012. godine kada je otkriveno da najviši funkcioneri poseduju diplome upravo sa "Univerziteta Educons", odnosno, sa Fakulteta za uslužni biznis (FABUS) iz Novog Sada. Domaći političari koji su mislili da će izbeći pažnju javnosti tako što će zaobići Megatrend, stekli su diplome preko tog univerziteta.

Direktor rudarskog basena "Kolubara" i član Srpske napredne stranke, Milorad Grčić, ima diplomu sa FABUS-a.

Direktor "Koridora Srbije" i član Srpske napredne stranke, Dmitar Đurović, takođe poseduju diplomu sa istog fakulteta.

Narodni poslanik, član skupštinskog Odbora za odbranu i član Čankovog LSV-a, Bojan Kostreš, takođe je stekao zvanje diplomiranog ekonomiste na Fakultetu za uslužni biznis.

BONUS INFORMACIJE: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić lično je predložio Jorgovanku Tabaković za mesto guvernera Narodne banke Srbije. Tomislav Nikolić stekao je sumnjivu diplomu na Fakultetu za menadžment (F@M) iz Novog Sada 2006. godine. Jorgovanka Tabaković bila je angažovana kao predavač na tom fakultetu od 2006. do 2007. godine.

Bez komentara!

http://www.teleprompter.rs/pogodi-gde-je-doktorirala-guvernerka-jorgovanka-tabakovic.html

[Ghoul]

Izradjujem orginalne seminarske , diplomske i master radove. Vase je samo da zadate temu a ja uraditi ctrucno i kvalitetetno. U radu koristim dosta strucne literature na srpskom i engleskom jezku i sve sto citiram stavljam u fusnote.  Dostupna mi je sva literatura izdata u Srbiji. Postoji mogucnost uvida pre placanja. Oblasti:

Ekonomija , Sociologija, Matematika, Informatika, Statistika , Marketing ,Ekonomika poslovanja , Poslovno pravo , Računovodstvo , Uvod u biznis , Menadžment operacija , Medjunarodni marketing , Osnovi upravljanja ljudskim resursima , Osnovi finansija , Organizaciono ponašanje , Analiza poslovanja , Berze i finisijska trzista ,Finansijski menadžment , Osnovi medjunarodnog poslovanja , Poslovni informacioni sistemi , Medjunarodni ekonomski odnosi , Logistika , Osnovi tehnološkog menadžmenta , Medjunarodno bankarstvo , Uvod u strategijski menadžment , Odnosi s javnošću , Osnovi upravljanja , Industrijski odnosi , Poslovna etika , Poslovne komunikacije , Upravljanje IR , Interkulturni menadžment , Socijalna odgovornost preduzeća , Osnovi poslovnih komunikacija , Pravo EU , Medjunarodne poslovne finansije , Osnovi elektronskog poslovanja , Upravljanje projektima i investicijama ,  Medjunarodne finansije i bankarstvo , Mikroekonomska analiza , Rukovodjenje i liderstvo , Strategijski marketing , Strategijski menadžment , Komunikacija i poslovanje organizacije , Analiza i revizija poslovanja i finanskijskih izveštaja , Upravljanje Ljudskim resursima , Finansijska tržišta ,Medjunarodno poslovanje , Upravljanje razvojem preduzeća , Menadžment u globalnom okruženju , Menadžment znanja , Ekonomija finansija i bankarstva , Međunarodne finansije i bankarstvo , Međunardone korporativne finansije ,Finansijska tržista i instrumenti , Finansijsko izveštavanje i analiza , Evropsko monetarno i finansijsko pravo , Evropska unija , Menadžment: strategije kultura i globalizacija , Održivi razvoj , Nauka, tehnologija i menadžment , Geoekonomija i ekonomska diplomatija , Korporativno upravljanje , Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Agrobiznis ...

br. tel i ostali podaci + drugi vršioci sličnih usluga, ovde:

http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?topic=14589.0

[Loni]

   Iako je ovo tema o obrazovanju, ne o medijima, moram da iskoristim priliku i zapazim kako su Lukovićeve E-Novine umele
da se kritički nasmeju i ovim blizancima i Megatrendu, ali sve do dana kada to sve nije povezano u kontekst naprednjačkih političara.

  Od kako se sve odvija u okviru SNS konteksta, E-Novine su kao svežim krečom zalivene.

  Na njihovim stranicama ne može se naći nijedna kritika diplomskog rada ministra, a o odgovornosti naprednjaka u poplavama da i ne govorimo.

[ALEKSIJE D.]

Ništa moj doktorat o Uticaju obranog mleka na pojačan nagon za vršenje krivičnog dela uvrede u jutarnjim satima? Odbranio ga u Donjim Strnjikama 1990 godine u pred komisijom: Života Jotić, neuropsihijatar, predsednik komisije, koji me doprastio iz one lepe gumene sobe u kojom sam radio na tom epohalnom delu,  Radenko Trlaja, predsednik zadruge mlekara "Vime" i Dobrica Živković, samostalni ugstitelj lokala "Jetrvin jezik" u čijim se prostorijama nalazi dekanat?

[Ghoul]

and now, for something completely different:


14:17, 09.06.2014.
Đaci priredili oproštajno iznenađenje svom učitelju

Autor A.K. Izvor Južne vesti | NIŠ

Učenici 3/1 razreda OŠ "Ratko Vukićević" priredili su iznenađenje priredbom na Bubnju svom učitelju Vladimiru Milićeviću koji naredne godine uzima novi razred, a koji je od njih dobio i zlatnu medalju.




Naime, učitelj Vladimir Milićević i učiteljica Dragana Milenković vodili su odeljenje 3/1 sa produženim boravkom od prvog do trećeg razreda. Učitelj Vlada naredne školske godine uzima novi prvi razred, a učenici dalje nastavljaju sa učiteljicom, pa su na specifičan način želeli da se zahvale svom učitelju.
Oni su, zajedno sa učiteljicom Draganom, spremili oproštajnu priredbu na Bubnju o kojoj učitelj Vlada nije znao ništa, već ga je jedan od prijatelja doveo na Bubanj gde su, navodno, trebali da se nađu sa prijateljevim poznanikom  koji trenira tenis, a oko dogovora o upisu u školu tenisa.

Ipak, usledio je šok za učitelja Vladu jer se na Bubnju našlo stotinak ljudi, dece iz odeljenja, njihovi roditelji i Vladini prijatelji, kolege i direktorka škole Divna Stevanović.
Učenici su sa učiteljicom pripremili priredbu koja je trajala jedan školski čas, dok se učiteljica pobrinula da deca i roditelji dobiju zakusku I dečji šampanjac.

Druženje je trajalo do kasnih večernjih sati, a učitelj Vlada dobio je zlatnu medalju za najboljeg učitelja sa čije zadnje strane se nalaze imena i prezimena svih mališana.

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Djaci-priredili-oprostajno-iznenadjenje-svom-ucitelju.sr.html

[Loni]

Crknite dušmani.
Od juče Srbija ima još jednog doktora.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/289927/Vesna-da-Vinca-doktorirala-na-temu-ekskluzivnog-intervjua

[Ghoul]

Crknite dušmani.
Od juče Srbija ima još jednog doktora.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/289927/Vesna-da-Vinca-doktorirala-na-temu-ekskluzivnog-intervjua

što reče jedan u komentaru tamo:
"Bice skoro propast sveta, nek propadne nije steta" )))