Feministički kutak

[Dybuk]

genijalno! tocno u centar. abnormalno sta se promovira kao zenski standard ljepote i uspjeha, meni zapravo odbojno.
i to zborim naklonjen bilo kojem zenskom pokretu koji je ritmican.

[Albedo 0]

Feministkinja i patrijarhalna žena su u stvari vrlo slične, obe zauzimaju neku defanzivnu poziciju u odnosu na mušku dominaciju. Različito odgovaraju na silu, ali na kraju krajeva obe traže ljubav i razumijevanje.

S druge strane, starlete uviđaju da je u vječnom ratu polova uvijek bolje biti on top. U naizgled banalnom pornošepurenju one uništavaju kako patrijarhat tako i feminizam, a gaze preko muškaraca kako bi postigle cilj.

Njih svi mrze zato što starlete vladaju svijetom.

[Dybuk]

Interesantno, i ima tu istine, zaista.

Ali, problem je sto one ne misle, ili pak nije? Cisti instinkt, animalan pristup, gadjanje na najprimitivniju reakciju...mozda i vladaju, al nesto nije u redu sa tim svetom. Ipak se izdvajamo od zivotinjskog sveta po tom famoznom misaonom procesu i intelektualnom kapacitetu.
Sigurna sam da si cuo neke od tih zena kako govore...prosto...embarrassing. Ne moramo svi biti nadprosecno inteligentni, naravno. Ali, to je zaista sokantno, ispod svakog kriterijuma, neartikulisano.

Ali dobro, kapiram ja tvoj rezon. I opet, interesantno zakljucivanje.
Ne znam bas za mrznju.  Ja sam, eto, prosto zatecena kolicinom i popularnoscu ovih pojava.

[Mileva]

Ja ne kapiram zasto se ti oko toga toliko uzrujavas?

[Dybuk]

Ne bih rekla da sam uzrujana, samo mi nije jasno. A kad mi nije jasno, trazim odgovore, ili prosto imam potrebu da razumem/diskutujem.
Ja mislim da je ovo simptom stanja koje je patolosko, i prirodno sam zaintrigirana. Mozda i zabrinuta, u smislu: okej, sta je sledece, shvatas? Mnogo je sunda i abnormalnosti, tera na razmisljanje, bar mene. Mozda je to samo nas problem, ali deluje kao epidemija sirih razmera.

[džin tonik]

ne bih rekao da starlete vladaju svijetom, vec prije da se odredjeni oblik feminizma zlorabi u sluzbi modernog robovlasnistva.
kako god se nazivalo uredjenje, u cetiri zida, zna se tko vlada, otvoreno ili iz sjene, tu je car gol.
hm, sad bez ironije: uzmimo pojam "obiteljskih vrijednosti": potpuna destrukcija. imamo dva partnera koji oboje grade karijeru (da se izrazim diplomatski, cesto je obostran radni odnos prosta nuznost iz mnogo esencijalnijih razloga), imamo potomke, imamo starce. i tako smo dobili preopterecenu zajednicu. mislim da bi najpravedniji bio modificirani stari njemacki model: muskarac prvenstveno skrbi za sredstva, zena za potomstvo do zrelosti, te se tak tada razvija i na poslovnom planu; aktualizirano, jedan partner, umjesto muskarac-zena, fleksibilne zamjene uloga, rad od kuce.
znaci utoliko suzbiti zlorabu feminizma, koliko je potrebno da se stvori ravnoteza na trzistu rada, te tako steci uvjete za standard koji temelji na za zivot obitelji dostatan minimalac pojedinca.
pojam nezaposlenosti nestao bi preko noci. kao i burnout i sl.
naravno, to je idealizirani model, ali kao neka baza ok.

[džin tonik]

hocu reci: odredjene forme feminizma dovele su do stanja da preveliki dio vrijednosti koju je stvarao zenski "domaci" rad odlazi u korist tvrtke/institucije/koncerna, t.j. u konacnici neproduktivan je ili cak destruktivan za osobnu zajednicu. ne da su stari modeli bolji u pogledu ravnopravnosti.

[Mileva]

Muskarac je  vise nego sposoban da podize potomstvo: nahrani decu, presvuce pelene, opere ves, skuva rucak...

[Mileva]

hocu reci: odredjene forme feminizma dovele su do stanja da preveliki dio vrijednosti koju je stvarao zenski "domaci" rad odlazi u korist tvrtke/institucije/koncerna, t.j. u konacnici neproduktivan je ili cak destruktivan za osobnu zajednicu. ne da su stari modeli bolji u pogledu ravnopravnosti.

Na primer?

[džin tonik]

moja teza podrazumijeva cinjenicu da je muskarac sposoban za sve sto navodis.
primjer: oblici feminizma kroz koje se zena dozivljava ostvarenom i ravnopravnom tek kad primjerice poslovno napreduje. svaki radni odnos je potplacen, znaci obitelj realno gubi, plus dobili smo nesretno trziste rada na stetu radnika.
poslodavac je samo upregnuo oboje za sredstva koja bi u mom modelu morao dati pojedincu, t.j. vratiti zajednici dio profita.

[Mileva]

Dobro, ali isto to moze da se odnosi i na muskarca.

[Albedo 0]

ah, pa ja sam siguran da je Stanija elokventnija od, recimo, Mona Lize. Možda čak i više misli od nje. To kako ko govori je teško pitanje, npr žene u književnosti su tvorevina muških pisaca, to dakle i nisu žene, možda su one u stvarnosti samo uzdisale i mucale, a muškarac je dopisao šta je htio.

Kako se zove onaj roman u kojem je tip zadivljen ljepotom jedne žene, ali ta žena je retardirana, te mu njegov prijatelj napravi kiborga koji izgleda isto, ali koji je programiran da izgovara najljepše stvari na svijetu, i tip se zaljubi u elokventnog robota?

A problem je isti kao i u slučaju Mona Lize. Ako se nekome i dopadne, kad tad će da sazna da je Mona Liza muškarac. Isto kao i taj kiborg. Žena koja iz muških romana uči šta je žena u stvari i nije žena. Muškarac koji je zaljubljen u elokventne žene u stvari je zaljubljen u muškarca.

Starleta ruši te ideale, prevrednuje sve vrijednosti!

Nju ne zanima šta piše u romanima, štaviše, ne čita ta porobljavajuća štiva! Za razliku od obrazovanih žena, koje od kiborga preuzimaju sadržinu, starleta preuzima formu - plastična hirurgija kao neprijatelj muške kulture!

[Mileva]

Wow ! Lol

[džin tonik]

Dobro, ali isto to moze da se odnosi i na muskarca.

da, to sam naveo pod "modificiranim modelom", znaci opcenito partneri, zena-muskarac, istospolni, nebitno. plus fleksibilna rotacija.
da je sistem za osobnu zajednicu manje destruktivan, islo bi se na rusenje osjecaja neostvarenosti "onih koji sjede kod kuce", rusenju nuznog stvaranja osjecaja ovisnosti partnera van radnog odnosa... itd. itd. sve potpuno jednostavnim metodama. ali trenutacno se i kroz feminizam optimira maksimalno slivanje vrijednosti koju stvara rad u kapital.

[Mileva]

Cula sam da u Francuskoj to balansiranje posla i zivota van posla sjajno funkcionise. Da, utopia  ne postoji, taj neki idealan, savrsen sistem, ali se ne slazem da je sada gore nego pre 50+ godina.

[džin tonik]

to balasiranje je individualno, francuska mozda trenutacno jedino globalno nudi bolje uvjete za tu mogucnost, ja bih ga regulirao u korist radnika.
ne kazem ni da je gore no prije 50+ godina, vec da je i feminizam ukljucen u sluzbu nuznog stvaranja novih modela; koji pogoduju kapitalu na stetu pojedinca.

[Albedo 0]

Wow ! Lol

sad baš zvučiš kao starleta! Bravo!

[Meho Krljic]

Da se malo razonodimo:

[mac]

Ne razumem otkud se stvorio ovaj izliv besa. Mislim, postoji svetski dan, a postoji i hashtag. U čemu je fora?

[Meho Krljic]

Pa, Aunty Sarah aka Sarah Brown je dosta poznata lezbijka i aktivista za prava trans osoba pa se ovaj mladić uvredio što ga je ona uopšte etovala na tviteru.

[Dybuk]

'Izliv besa', vala bas

Slicno sam i sama prosla kad sam odreagovala na (prilicno eksplicitan) govor mrznje upucen geju na bordu Imdb-a. I sta, ne vredi tu raspravljati, samo slegnes ramenima i idemo dalje...ali sam izglavila svoje, bez obzira. Coveka su brzo ostavili na miru. 

[Meho Krljic]

Pa, čujte, zato feminizam i ima još posla da obavi. Jeste, žene danas imaju pravo glasa i mogu da služe vojsku, al nije to sve u životu. Da citiramo Eleonoru Ruzvelt:

Gde, na kraju krajeva započinju ljudska prava? U malim prostorima, blizu doma - tako blizu, tako malim da se ne mogu videti ni na jednoj mapi sveta. A ipak ona su čitav svet pojedinačne osobe: komšiluk u kome ona živi, škola ili fakultet koji pohađa, fabrika, farma ili kancelarija u kojoj radi. Takva su mesta na kojima svaki muškarac, žena i dete traže jednaku pravdu, jednake šanse, jednako dostojanstvo  bez diskriminacije. Ukoliko ova prava na takvim mestima ništa ne znače, ona imaju vrlo malo značenja bilo gde drugde. Bez zajedničkog napora građana da se ta prava odbrane u okolini naših domova, uzalud ćemo se nadati napretku u velikom svetu.

(prevod je moj pa je malo šantav, al jebiga, ja da bolje znam engleski bolje bih se i prodavao)

[tomat]

neko reče da oko 20% rudara u Kanadi čine žene, tako da to nije skoro 100%, al' Kanađani se ne računaju u normalan svet

[Dybuk]

Ponovo sam slusala ovog ludaka danas, pa reko' da okacim...negde. Eto, recimo, ovde 

Dylan Moran - When men were men

[Mme Chauchat]

neko reče da oko 20% rudara u Kanadi čine žene, tako da to nije skoro 100%, al' Kanađani se ne računaju u normalan svet

Druže Tomat, ne znam kako ovo da ti kažem, ali: http://en.wikipedia.org/wiki/Jenson_v._Eveleth_Taconite_Co.

[Father Jape]

Vidi, ima i film sa Šarliz Teron i Sisi Spejsek (i Šonom Binom, Vudijem Harelsonom i Džeremijem Renerom).

[Boban]

Ne razumem zašto je potrebno da različite stvari budu identične i to je onda kao neka ravnopravnost?

[дејан]

продале су вјеру за новац!

[Mme Chauchat]

@Jape A šta misliš, kako sam ja uopšte čula za to?



@Boban: pa, kao neka ravnopravnost je da se dobijaju iste pare za isti posao, recimo. Utoliko je ono kao poželjno da budu identične plate, odnos prema zaposlenima itd. Ostalo ti na čast.


Nego, evo i u komšiluku žene koje su ceo radni vek provele u rudniku: [size=78%]http://www.slobodnaevropa.org/content/biti-ena-rudar-u-bih/24922636.html[/size]

[Dybuk]

Relativizacija seksualnog uznemiravanja, nasilja u porodici, mobinga, stalkovanja ili ned'o bog silovanja je uzasna i nedopustiva stvar. Mislim, to se podrazumeva, zar ne.
Super je sto eto u razvijenim zemljama postoje jaki pravni mehanizmi da se sve to dokaze i naplati ucinjena steta, da se zastiti zrtva na ovaj lili onaj nacin. Ne znam kako je kod nas, (nisam u materiji) ali sumnjam da se zakoni, ako i postoje, efikasno sprovode.

[Meho Krljic]

Ravnopravnost je, kako smo već više puta ovde pominjali sistem koji obezbeđuje da različiti ljudi imaju različit pristup istim pravima koji im omogućava identičan nivo uživanja tih prava, ne da različiti ljudi imaju isti pristup istim pravima koji im onemogućava identičan nivo uživanja tih prava.

Utoliko, da ugrubo raščlanimo gornji primer: ako žena nema identičnu startnu poziciju muškarcu u obrazovnom sistemu, njen potencijal da bude white collar radnik u klimatizovanom kancelarijskom prostoru je niži nego kod muškaraca. Ali joj nije niži za nekvalifikovan posao kao što je rad na đubretarskom kamionu. Otud je ovo prvo neravnopravan položaj, a ovo drugo nije.

I na ovom topiku je nekoliko puta linkovano do studija i istraživanja koja pokazuju da je udeo žena u recimo IT delu privrede manji jer već tokom osnove i srednje škole žene susreću mehanizme koji ih udaljavaju od ovih grana obrazovanja a zatim i poslova, iako ne postoji (ozbiljan) biološki razlog da žena bude lošiji programer ili sysadmin od muškarca.

Možda bi moglo da se argumentuje da postoji neravnopranost u nekim nisko-obrazovnim profesijama, kao što je odnošenje smeća ukoliko može da se pokaže da se poslovi u gradskoj čistoći dobijaju preko veze i da tu rođaci i braća nameštaju to jedni drugima. Ali nemam utisak da ovaj gornji primer smera na to.

[Meho Krljic]

Uzgred, primer sa odnošenjem smeća/ gradskom čistoćom je sjajan da se podsetimo kako smo internalizovali neke neravnopravnosti i ne reagujemo na njih. Niko od nas neće reći da je neravnopravno što među radnicima na kamionima ili kantama u beogradskoj gradskoj čistoći nema ne-romskih zaposlenih, odnosno da su to 100% romska radna mesta jer nam je intuitivno jasno da bismo ta radna mesta MOGLI da dobijemo da hoćemo. Ali nećemo jer je posao ekstremno rizičan za zdravlje, loše plaćen i težak - dakle sama činjenica da taj posao reklo bi se rade SAMO Romi ukazuje na neravnopravnost u širem kontekstu: Romi su očigledno u neravnopravnom položaju u domenu obrazovanja i učešća na tržištu rada ako tako dominiraju na radnim mestima koja "niko" ne želi.

Itd.

[Boban]

@Boban: pa, kao neka ravnopravnost je da se dobijaju iste pare za isti posao, recimo. Utoliko je ono kao poželjno da budu identične plate, odnos prema zaposlenima itd. Ostalo ti na čast.

Ne mogu da budu iste plate jer nije isti učinak. Čak ni u kancelarijskom poslu nije isti učinak. Evo jedan bizaran primer. Meni je istekla kartica tekućeg računa pre dve godine i ja je i dalje koristim za podizanje para u banci, jer na njoj piše broj; ne mogu da je koristim na automatu, ali nema veze. Dakle, podizao sam pare nekih 50 puta, otprilike 45 puta su bile žene i pet puta muškarci. Ono što je interesantno jeste sledeće: SVAKI muškarac mi je odmah rekao da je kartica istekla, a NIJEDNA žena na to nikada nije obratila pažnju.
Šta mislite zašto neke banke preferiraju muškarce na šalterima? Zašto su kelneri u nekim kafanskim lancima uglavnom muškarci (npr. moj omiljeni coffeedream)? Ravnopravnost ne postoji. Znam čoveka koji ima veliki studio za dizajn i pripremu za štampu i zapošljava samo žene. Kaže: "Sporije su, manje inventivne, ali daleko odanije i vrlo retko se odlučuju da napuste posao što muškarci redovno rade." Dakle, čovek svesno bira manje sposobne radnike jer mu je bitna lojalnost... Ovakvih primera ima u beskraj.

[Джон Рейнольдс]

Превиђа се чињеница - што се тиче тешких послова из Томатовог поста, нико се не труди да се уведу квоте за жене. Док се простим гуглањем лако дође до наслова типа -

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Samo-kvote-vode-zene-u-vrh-biznisa.lt.html

Реално, само квоте воде и у канализацију или на ђубретарске камионе, не само жене, него и не-Роме. Али тим квотама се нико не бави.

[Mme Chauchat]

@Boban: pa, kao neka ravnopravnost je da se dobijaju iste pare za isti posao,

Ne mogu da budu iste plate jer nije isti učinak.

Važi.

[Meho Krljic]

Реално, само квоте воде и у канализацију или на ђубретарске камионе, не само жене, него и не-Роме. Али тим квотама се нико не бави.

Pa, ne bavi se jer ne postoji socijalna barijera da žena ili ne-romska osoba radi na đubretarskom kamionu (osim potencijalno one koju sam gore pomenuo). Dakle, ako hoće - u teoriji može. Ne postoje kvalifikacije koje mora da ima a koje su zaklonjene iza socijalnih barijera.

[Albedo 0]

ma tu bre nema ekonomskih razloga, stvar je mnogo jednostavnija

prvo, žene ne bi dobile mušku platu, nego bi se našli negdje na sredini. Muškarcima bi pala, ženama se popela do pale muške. Niko ne bi imao sadašnju mušku platu

drugo, u tom kontekstu se oduzima jedno 80% muške sposobnosti udvaranja - dakle, kupovanje poklona, karata za pozorište do sladoleda na ulici. Bez toga, realno, većina muškaraca je nesposobna za muvanje

treće, samim tim i žene su manje zainteresovane, jer mogu i same sebi dosta toga da priušte, što bi se reklo, zašto da zbog 200 gr kobasice kupuju čitavu svinju

sve je brate jednostavno i odavno provjereno, više puta su žene dobijale birokratske poslove, posebno za vrijeme ratova bi nagrnule jer su muškarci na frontu, i nastane rusvaj, jebiga, shvate da mogu i bez muškaraca lagodno da žive, a to nijednoj državi ne odgovara

kao što postoje studije koje Meho navodi, siguran sam da bi mogla da se iskopa i studija koja pokazuje da žene nakon emancipacije stvaraju rusvaj u društvu, prvenstveno po pitanju nataliteta, neće se udaju, neće rađaju, a akumulacija kapitala ište adekvatnu akumulaciju ljudi

tako da nije to do ravnopravnosti, neko gore ko donosi odluke nije šovinista, samo gleda statistiku

povećaš platu ženama za toliko procenata - natalitet i broj brakova padne za maltene isti broj procenata

ne zanimaju državu razvodi bre, bolje da urlate jedni na druge, al da izrodite troje, toeto

trolujem malo, al pola ovoga je živa istina!

[Linkin]

Bato, možda jeste istina, ali pazi se ipak da ne prođeš kao Miloš Biković za 8 mart. 

[Джон Рейнольдс]

Реално, само квоте воде и у канализацију или на ђубретарске камионе, не само жене, него и не-Роме. Али тим квотама се нико не бави.

Pa, ne bavi se jer ne postoji socijalna barijera da žena ili ne-romska osoba radi na đubretarskom kamionu (osim potencijalno one koju sam gore pomenuo). Dakle, ako hoće - u teoriji može. Ne postoje kvalifikacije koje mora da ima a koje su zaklonjene iza socijalnih barijera.

Не постоји баријера ни за руководећа, посланичка и слична места. Нема мушке уроте. Али квоте се ипак уводе и не би биле дискриминаторске тек кад би биле уведене за сва занимања. Квота је зајебана ствар, увек се може потегнути онај најлакши пример - биће одбачен неко с бољим квалификацијама, али због погрешног пола или боје коже или чега већ.

[Meho Krljic]

 

Bato, možda jeste istina, ali pazi se ipak da ne prođeš kao Miloš Biković za 8 mart. 

Ma nije uopšte sporno da natalitet pada sa povećanjem obrazovnog nivoa u populaciji  - to je nekako i prirodno, što su ljudi obrazovaniji, svesniji su da ima u životu i drugih stvari pored uzgajanja porodice itd. Cela zapadna Evropa ima nizak natalitet (Francuska se izdvaja jer imaju vrlo stimulativnu socijalnu politku rađanja) koji je padao sa porastom nivoa obrazovanja i koji statistički popravljaju samo imigranti niskog nivoa obrazovanja.

Ali to znači da države koje drže sa jedne strane do ljuckih prava a sa druge do zdravog nivoa biološke reprodukcije treba da razmišljaju o tome kako da pametno stimulišu rađanje. Rusi i Francuzi su dobri primeri sa svojim podsticajnim socijalnim politikama (koje naravno ne podrazumevaju restrikciju pristupa obrazovanju).

Не постоји баријера ни за руководећа, посланичка и слична места. Нема мушке уроте.

Istraživanja koja sam ranije ovde linkovao pokazuju da postoje. Nije to, naravno "urota" u smislu da neko artikulisano kaže "ajde da držimo žene u ekonomski i politički neravnopravom položaju" ali kao već rekoh, u Srbiji živi više žena nego muškaraca ali žena na pozicijama moći ima primetno manje: manje od 30 procenata među odbornicima skupština, manje od 20 procenata na izvršnim pozicijama u opštinama i gradovima i svega 5,2 procenta na vodećim pozicijama u opštinama i gradovima. Sve to u zemlji gde je, nominalno, obrazovanje i učešće u političkom životu, potpuno ravnopravno za oba pola. Barijere očigledno postoje i sistemskog su tipa. Kvote, utoliko, mada deluju kao rešenje koje nanosi štetu nekom drugom, istorijski pokazuju da imaju pozitivan uticaj na celu populaciju - linkovao sam na nekoj od prethodnih strana da afirmativna akcija u dovođenju žena na visoke škole daje globalno bolje rezultate, dakle da opšti nivo obrazovanja raste.

Ali to je upravo i važno imati na umu: kvota ne treba da bude na poslednjem mestu u lancu ekonomske (i političke) neravnopravnosti: dakle na radnom mestu, recimo. Jer onda legitimno imaš problem nekvalifikovane radne snage koju si zaposlio "jer si moro". Kvota/ afirmativna akcija ili neki drugi mehanizam koji pospešuje ravnopravnost treba da se uvedu što je bliže izvoru. Dakle, da imaš decu što integrisaniju u "veliko" društvo od samog, jelte, početka, da činiš i to da i njihovi roditelji budu što integrisaniji itd. itd. Dakle, afirmativna akcija za upis Roma na visoke škole u Srbiji, recimo, daje rezultate, ali slična aktivnost u domenu upisa romske dece u vrtiće i predškolsko obrazovanje daje značajno spektakularnije rezultate. Što će dovesti i do promene na tržištu rada u dogledno vreme.

Naravno, to su strateški pogledi na stvar i naravno da mi kao društvo, pošto mučimo razne druge muke, nismo skloni da ih odmah prepoznajemo. Na stolu pored mene stoji CESIDovo istraživanje u kome se recimo vidi da građani Srbije misle da je bolje da se afirmativna akcija primenjuje kod zapošljavanja nego kod obrazovanja, iako je ovo prvo prilična kocka a ovo drugo strateška investicija. Tako da, ima tu još dosta da se radi.

[Meho Krljic]

Evo, apropo društvenih barijera koje otežavaju ekonomsko osnaživanje žene, ovaj izveštaj ima dobro artikulisane dileme i brige vezane za reproduktivnu "slobodu" žene i njenu političku moć.

There is a lack of research and evidence that examines
the linkages between sexual and reproductive health and
rights and women's participation in political and public life.
Some studies have shown a connection between women in
parliament and the prevalence of contraception within the
country. However, the relationship between the two could
range from social factors (more social equality leads to
higher contraceptive use) to direct causation (the presence
of contraception directly increases the number of women
in parliament). To come to a conclusion on the relationship,
further information and research are needed.

Other studies have shown that a woman who can choose
from easily accessible, widely available contraceptive
methods to control if, when and how many children to
have could be more likely to take on roles outside the
domestic sphere. This research shows that access to
contraception may also contribute to the increasing number
of women worldwide who are becoming educated and
joining the labour force or becoming civic and political
leaders. Again, however, there is limited research into
this linkage. The gap in knowledge was the impetus
for the establishment of the Fertility & Empowerment
Network, a group of academic and applied researchers
at the International Center for Research on Women, who
are investigating whether and to what extent declines
in fertility in lower ‑ and middle ‑ income countries have
led to subsequent gains in women's empowerment and
transformations in gender relations.

Pa onda zanimljiv deo vezan za političke kvote:

Interventions that promote women's political participation
generally focus on getting women into office, mainly
through quota systems and capacity building of individual
women leaders. However, getting more women into office
does not by itself guarantee women's substantive influence
on political decision making or guarantee political decisions
that further women's rights, gender equality or other
gender outcomes. Women are not a homogeneous group
but come from very varied socially structured positions
according to, for example, class, ethnicity and religion.
Increasing women's representation and participation in
governance is not simply about numbers and influence, but
is also about the need for women's strategic interests and
gender equality concerns to be addressed in public policy
decisions and resource allocations so that these better
support women's rights in general.
For example, Kenyan women activists and female members
of parliament hold the view that women make a difference,
not necessarily because of numbers, but despite the
numbers. Despite their marginality in decision making,
Kenyan women have made a significant difference in
shaping and advancing the gender agenda, leading to an
increase in maternity leave to four months, an increased
focus on gender issues and HIV, and gender sensitive
policies including the National Reproductive and Health
Policy and the National Policy for the Abandonment of
Female Genital Mutilation

Dakle, nije dovoljno uvesti brojčanu kvotu i misliti da se time sve rešava, to je jasno. Jer:

Ultimately, as suggested by Pathways research, far greater
attention needs to be paid to feminist constituency
building, and to processes to democratize politics itself.
Organizing is needed at the grassroots to build networks
and critical consciousness, and to strengthen women's
individual and collective capacity, rather than just inserting
women into unaccountable political institutions.

Increasing the accountability of political institutions,
tackling deep ‑ rooted beliefs and structural constraints that
perpetuate inequalities, and empowering women through
grassroots organizations are therefore crucial steps towards
challenging inequality, increasing access to sexual and
reproductive health care services and rights, and achieving
a range of other gender outcomes and development goals

I tako dalje. Dakle, postoje sistemske barijere i one se rešavaju na najnižim mogućim nivoima. Dakle, ne prostim kvotiranjem.

[džin tonik]

Ma nije uopšte sporno da natalitet pada sa povećanjem obrazovnog nivoa u populaciji  - to je nekako i prirodno, što su ljudi obrazovaniji, svesniji su da ima u životu i drugih stvari pored uzgajanja porodice itd.

tu si meho u velikoj zabludi; jos navodis kao prirodan pad nataliteta u relaciji obrazovanja. simptomaticno za tranzicijski um.
ti kao i vecina srpskih politicara ne razumijes svijet u kojem si se probudio. tipujem da bi se kad bi imao priliku za boljitak i radna mjesta borio kroz investicije, nesvjestan da je nacin na koji su na trziste rada dovedeni zena, turcin, cigan i crnac takav da urusi socijalni koncept u korist kapitala. i to toliko uspjesno da vec kao prirodnom dozivljavas zabludu koju iznosis.

[Meho Krljic]

Ha, dobro, to je zanimljiva perspektiva  U tom smislu dakle, ideja da ona treba da rađa, on da radi da je izdržava, a Turčin i Srbin da ostanu kod kuće ima smisla u domenu očuvanja više cene rada i kvaliteta života radnog naroda.

S tim što se pitam da li je socijalni koncept u kome je žena izdržavana - makar i dobro - vredniji od političkog koncepta u kome ona ima priliku da se izdržava sama, kako želi ili kako ume. Obe stvari bi mogle da se brane, naravno.

[Kimura]

@Boban: pa, kao neka ravnopravnost je da se dobijaju iste pare za isti posao, recimo. Utoliko je ono kao poželjno da budu identične plate, odnos prema zaposlenima itd. Ostalo ti na čast.

Ne mogu da budu iste plate jer nije isti učinak. Čak ni u kancelarijskom poslu nije isti učinak. Evo jedan bizaran primer. Meni je istekla kartica tekućeg računa pre dve godine i ja je i dalje koristim za podizanje para u banci, jer na njoj piše broj; ne mogu da je koristim na automatu, ali nema veze. Dakle, podizao sam pare nekih 50 puta, otprilike 45 puta su bile žene i pet puta muškarci. Ono što je interesantno jeste sledeće: SVAKI muškarac mi je odmah rekao da je kartica istekla, a NIJEDNA žena na to nikada nije obratila pažnju.
Šta mislite zašto neke banke preferiraju muškarce na šalterima? Zašto su kelneri u nekim kafanskim lancima uglavnom muškarci (npr. moj omiljeni coffeedream)? Ravnopravnost ne postoji. Znam čoveka koji ima veliki studio za dizajn i pripremu za štampu i zapošljava samo žene. Kaže: "Sporije su, manje inventivne, ali daleko odanije i vrlo retko se odlučuju da napuste posao što muškarci redovno rade." Dakle, čovek svesno bira manje sposobne radnike jer mu je bitna lojalnost... Ovakvih primera ima u beskraj.

Ljudi često zaključuju po sopstvenom iskustvu, pa ću i ja tako, jedino što moje iskustvo nije isključivo sa korisničke strane i, u svakom slučaju, nije malo: muškarci su u proseku očajni, ali ni manje ni više nego očajni šalterski radnici. I ne samo da taj posao loše rade, nego ga i ne vole, pa su najčešće veoma nesrećni ako treba da dan, svaki radni dan, provedu u razgovoru.
Na poslovima koji se umnogome sastoje iz komunikacije žene su neuporedivo bolje: verbalno su spretnije, imaju više takta i na prvu loptu su bolji psiholozi.
No, ovo sve, naravno, ne znači da nijednom muškarcu ne treba dati šansu u komunikacijskim poslovima ili da ga za obavljanje istih treba manje plaćati. 

[džin tonik]

meho, ne razumijemo se, ne odmices od povrsnog, ne izlazis iz usadjenih granica, kreces se u matrixu, ne mislis. ja sam za potpunu ravnopravnost spolova, nacija, plemena i rasa.
problematiku gledam kroz prizmu koncepta ponude i potraznje.
trziste rada jedna je od tri zila kucavica svijeta. feminizam (na nacin koji imamo) kao i mnogo toga u sluzbi rusenja socijalnog.
nemamo manjak radnih mjesta, vec umjetno stvoreni visak radne snage, izmedju ostalog kroz pricu za naivne o ravnopravnosti, slobodi, individualnom ostvarenju, za koje jesam, ali ne kako nam se to trenutacno servira. i tako se narod ostvari, pa mu nije jasno gdje je zajeb kad obespravljen i ucjenjiv zuri u prazan novcanik.

[Meho Krljic]

Ne, ja sam te savršeno razumeo. Globalizovanje kapitala i koncepta ljudskih prava ne rezultira nužno globalizovanjem porasta kvaliteta života itd.

[džin tonik]

ma kakvi razumio. globalizacija je odlicna stvar i nuzno bi rezultirala porastom kvaliteta zivota, ali mi uprkos prividu nemamo globalizaciju koncepta ljudskih prava ni u primisli.
imamo kapital koji je izmedju ostalog nametnuo svoju pragmaticnu viziju feminizma poradi stvaranja modernog roba.

[džin tonik]

plus, specijalno srbija ima svjetski rekord politickih "opcija" cije se cjelokupne sposobnosti svode iskljucivo na ispraznu kritiku odreda, milijardu svjetlosnih godina udaljenih od shvacanja bilo koje problematike, kao preduslov za boljitak, te svaka u slepu gomilu ispraznih ludaka. ali to je normalno.

[Albedo 0]

kimura, može jedno pitanje, jel ti šef žena?

[scallop]

Pogrešno nagađanje.