The Crippled Corner

[otaku]

Ima, ljudi, okacicu program kad ga dobijem mejlom, pa cete moci da se organizujete. Za sada se zna da projekcije krecu od ponedeljka, po tri pre podne, od 10, 12 i 14 casova. Dobro dosli  

[Milosh]

Unapred hvala.  

Vidimo se tamo.  

[otaku]

naravno, ja sam radnicko dete, a ne vadim lazne akreditacije, pa onda...

[Spider Jerusalem]

Fuck, znaci mora indeks? Ili mozemo da se umuvamo...

Prosle godine su, neki treci dan projekcija, krenuli da gledaju akreditacije onako bas strogo u Domu omladine - na projekcijama za novinare - i kurve, nisu pustali ni ljude sa FDU indeksima, sto je bilo dosta lame, buduci da je uvek bilo ihahaj mesta unutra. (Sem na projekcijama 'blockbustera' (Spielberg, Spike Lee, Sodenberg), gde je svaka profuknjaca iz Bazara i drugih casopisa koji se nikada ne bave filmom and her left side cousin uzela za shodno da se pojavi, sa sve hranom, picem, suskavim folijama i desetominutnim glasnim razgovorima na mobilnima.)

[crippled_avenger]

Budite pristojni tamo na FDU. Koleginice sa moje klase vode razgovore sa autorima koji budu gostovali. Nema stipanja sa otaku i slicnih nepodobstina.

[crippled_avenger]

Inace, proslogodisnja afera sa akreditacijama i indeksima je bila dosta nesrecna i mislim da je trebalo da se drugacije zavrsi. Naime, mislim da ce se ucesnici ove price koji su nekada vadili akreditaciju za FEST sloziti u konstataciji koliko je to naporan proces. I onda su u jednom momentu svi ljudi koji se pojave sa indeksom bili izjednaceni sa ljudima koji se se napatili da izvade akreditaciju. Podseticu da su i ljudi sa drugim indeksima ulazili na projekcije, a veliki broj njih i bez ikakvih isprava.

Kada je poostren rezim ulaska za ljude bez propusnica, ja sam bio vrlo uvredjen, jer vecina mojih najbol;jih drugova vise nije ulazila na projekcije. Medjutim, slucajevi koji su se desavali na upravo pomenutim blockbusterima pokazuju da su stvari prevrsila svaku meru. Moram dodati da su se ljudi bez isprava pritom uglavnom pojavljivali na distributerskim mega-hitovima, a da su samo junkyard dogovi poput Spidera i moje malenkosti dolazili na filmove koji se prikazuju once in a lifetime.

Tako da tu nazalost nije bilo mnogo romantike, i price o divnoj omladini zeljnoj nedostupnog filma. Svi su se raspomamili na RINGu i ADAPTATIONu, a niko da dodje na meksicki film kad onaj tuca babu, sa koga sam ja izasao a guess ko je ostao unutra...

[otaku]

ne treba indeks, bar do sad nisu trazili...

gledala do kraja meksicki film, samo u Domu omladine, sa placenom ulaznicom, ako te zanima, mogu da ti ispricam sta se desilo, ako se ne varam, kopiju su posle ukrali neki manijaci...

[Ghoul]

a niko da dodje na meksicki film kad onaj tuca babu, sa koga sam ja izasao a guess ko je ostao unutra...

mislis na JAPON?

ko?
ko?
ko?

[otaku]

velikodusna ponuda na FDU


NEDELJA:

12:00 Glavom kroz zid

15:00 Brak Marije Braun


PONEDELJAK:

10:00 Svedoci

12:00 Nalaženje slika

14:00 Utopija


UTORAK:

10:00 Ana i ostali

12:00 Kasting

14:00 Roza Funzeka


SREDA:

10:00 Dunav

12:00 Slon

14:00 Sićušne pahulje


ČETVRTAK:

10:00 Emigrant

12:00 Sretno dijete

14:00 U Americi


PETAK:

10:00 Zarobljavanje Fridmanovih

12:00 Radža

14:00 Tišina


SUBOTA

10:00 Krvavo zlato

12:00 Čija je ovo pesma

14:00 Busan

[crippled_avenger]

Da, JAPON, naravno. A sta mislis ko je ostao na filmu. Nije otaku. Nije dr. Zivkovic. Ko bi mogao biti?

[Ghoul]

ala vas je castio fdu! pa tu nema 2 filma vredna gledanja!
ali ima 1= vatanje fridmanovih!

kako se zvase onaj film kim ki-duka, i da li uopste dolazi na fest?

[crippled_avenger]

Kim Ki Duk je rasprodat. Sve tri projekcije u BGD. Pazi, to je, metropola. Nema zezanja. Danas mi rekao direktor FESTa. Doduse u DKCu ali svejedno...

[crippled_avenger]

Danas sam pogledao dva filma.

BILDER FINDEN by Benjamin Gaissler

Skoro zanimljiv dokumentarac o izgubljenom Bruno Schultzovom muralu koji autorov otac pronadje u Ukrajini. Intrigantniji deo pocinje kada se za vreme dokumentarca dogodi nepredvidivi preokret i Izraelci bukvalno odnesu mural u Yad Vashem. Najbolji dokumentarac ove vrste je svakako BEZ GRADA I BEZ ZAKONA Nedeljka Despotovica koji ne propustam da preporucim. BILDER FINDEN je tek solidan, vise zbog bizarnih protagonista nego zbog egzekucije.



SVJEDOCI by Vinko Bresan

Naizgled politicki korektan hrvatski flick o ubistvu Srbina za vreme rata u ratom pogodjenom slavonskom mestu. Mogao se nazvati SKORO SASVIM USTASKA PRICA. Dok nama lik Srbina-lihvara deluje OK, film hrvatskom gledaocu sluzi kao podsetnik da je ipak zlocin ubiti coveka iako je Srbin i lihvar. A pored toga je scenario slab a glumci neopisivo losi.

[Spider Jerusalem]

Ja sam ostao do kraja na JAPONu.
Gledao sam kad tuca babu, i kad je namesta, i kad slusa Baha, i kad hoce da se ubije, nece se ubije, pa tuca babu, vole se, puse travu, pa baba na kraju pogine na nekim sinama.
Da, da, tri sata.

You think you know torture?
Mislite da je Andrej Rubljov smaranje?
Think again.

Od tada gledam iskljucivo holivudske blokbastere, sa crncugama. Life is too bloody short.

[crippled_avenger]

Spidere, priznao si. Hvala ti. ghoul bi nastavio sa torturom da nisi.

Danas sam video tri filma.

GEGEN DIE WAND by Fatih Akin

Podnosljiva turko-germanijana iz relativno bogate filmografije pravljene za Turke po Nemackoj. Medjutim, cuvajte se povoljnigh komentara na film u medijima. Akin je nekoliko filmova ranije snimio film u kome se pojavljuju i nemacki Srbi, a u jednom kasnijem mu je igrala Branka Katic, i on dolazi u Beograd, iako je berlinski pobednik. Dakle, naklonost beogradske javnosti je na njegovoj strani. Nazalost, kvalitet bas i nije, premda film relativno prijatno iznenadjuje.

MONSTER by Patty Jenkins

MONSTER me je razocarao. Naprosto, ne vidim why bother ili jos bolje what is all the fuss? Rec je o rutinskom filmu koji samo izvesnim holivudskim jezickim standardom odskace od neceg sto bi bio TV film. Christina Ricci je super a Charlize ne uspeva da prevazidje trud koji je ulozila. Njen trud se vidi ali se ne vidi lik...

IN AMERICA by Jim Sheridan

Prilican sam fan Jim Sheridana. Iako sam uveren da je Neil Jordan bolji reditelj, kada se film bavi irskim problemima, vise verujem Sheridanu. IN AMERICA je njegov najlicniji, konceptualno, iako ne i konkretno autobiografski film. Naprosto rec je o filmu koji je on morao da izbaci iz svog organizma. Mozda Sheridanova psihoanaliza nije zanimljiva kao De Palmina, ali se ovaj pokusaj mora postovati.

[Milosh]

Veceras sam odgledao Hroniku Festa i prijatno se iznenadio kako je sve koncipirano, upakovano, realizovano... I dalje ne mogu da verujem da su pustili mladju ekipu da to radi. Kako god, podrska sa moje strane za Radivojevica i ostale, i neka nastave ovako.  

3K od 21:00

[Ghoul]

podrska sa moje strane za Radivojevica i ostale,

takodje.

ko su 'ostali'?

[taurus-jor]

GEGEN DIE WAND by Fatih Akin

Vishe nego podnoshljiv, cak solidan film, sa vrlo zanimljivim zapletom, ne uvek sjajnim reziserskim resenjima, i sa pokojim minutom vishe u drugoj polovini i logicnim, premda ne i spektakularnim zavrshetkom. Prva polovina je urnebes, i narocito zbog nje preporucujem film. Od muzike se mogu cuti Depeche Mode, Talk Talk, Sisters Of Mercy i josh pokoji bend iz osamdesetih. Glavni junak na vratima ima poster Siouxsie And The Banshees, pravi je roker-gubitnik, plus shto je turski gastarbajter kojem se bash i ne svidja shto je Turcin. Posle gledanja GEGEN DIE WAND (Glavom kroz zid) mogu samo da kazem: "Bash su shashavi ovi Turci" (toc toc toc)

MONSTER
Bolja je gluma od samoga filma, za koji mogu rechi da je korektan i nishta vishe. Kristina Rici i Sharliz Teron nose sve na svojim plechima. Lik Sharliz Teron sasvim je ubedljiv, te mi nije bash jasno o cemu to gazda ovog topica prica, al' nema veze. Kraj mi je mlak, prilicno feministicki. Klopka u koju je avganistanski OSAMA izbegao, Monster je upao.

[Ghoul]

jebote, svi navalili na taj turski film! ne mogu da verujem!

ej, tursko, prokleto!

da ne znam da su ovi turoljupci ovde sve ozbiljni, kulturni, porodicni ljudi, pomislio bih da to ima neke veze sa onom porno glumicom.

usput, ima li neko njene rane radove? nije da me bas licno zanima, nego onako, kurioziteta radi...

[crippled_avenger]

Hronika je pravo osvezenje. U prvoj kombinaciji je trebalo da je vodimo Radivojevic i ja na smenu. Medjutim, ja sam odbio ponudu zato sto mislim da je ovogodisnji FEST katastrofalan i ja se zaista u pola tih filmova uopste ne razumem na nivou medijuma i o njima ne znam sta da kazem. A opet pogresno je svesti se na spikera i MCovati ovakvu manifestaciju. Tako da sam tu ponudu odbio. Aleksandar je ostao da se muci sa emisijom, guskom voditeljkom koju mu je nabacio 3K i slicnim problemima.

Ja ovaj FEST polu-bojkotujem. Izbegavacu da pisem tekstove, davacu nepovoljne izjave, zato sto mislim da stvar nepovratno odlazi u propast. Naime, FEST se bazira na neznanju. Na pokusaju da se ispostuju festivalski pobednici, pomesaju sa par autora koje vole matorci a da se ostatak programa popuni mrvicama koje daju distributeri odnosno nekim raznoraznim perverzijama iz Treceg i inih svetova koje dovlace selektor i njegov putujuci cirkus.

Najgore od svega je sto se oni sada ponasaju kao da su nezamenjivi, kao da oni imaju neke kontakte, neke veze. Kakve to kontakte imaju kada su napravili ovako oskudan festival?

E sad, stos je u tome sto samo oni putuju, samo oni gledaju filmove i objektivno sad ni ne mozes da im se suprotstavis kad nemas toliku kilometrazu. Medjutim, oni su je stekli a da pritom nisu naucili da voze. zato je proslogodisnja prozivka koju je napisao Tirke toliko genijalna.

FEST 2003. je kao onaj iz 2001. Dodjes kuci posle pet odgledanih filmova, popijes kafu i pravac video klub da pogledas neki film uvece, jer se ne ide u grad kad se rano ustaje. Totalno je takva varijanta.

Ja sam veceras gledao THE SPLIT Gordona Flemynga, odlican heist flick sa Jim Brownom. To je film koji mi se dugo muvao po podsvesti. Naime, u secanje mi se jos kao detetu urezala scena crnkinje koju ubijaju i krvava fleka se siri po njoj. Nisam znao iz kog je to filma poslednjih 15ak godina. Od veceras znam.

Inace, zanimljivo je da je bas THE SPLIT koriscen za analizu Filma Velike Pljacke kod Kaminskog. To je narocito vazno Spideru koji je sad u fazonu iscitavanja fundamenata filmske literature.

[johnson bronson]

Izbegavacu da pisem tekstove, davacu nepovoljne izjave, zato sto mislim da stvar nepovratno odlazi u propast. Naime, FEST se bazira na neznanju. Na pokusaju da se ispostuju festivalski pobednici, pomesaju sa par autora koje vole matorci a da se ostatak programa popuni mrvicama koje daju distributeri odnosno nekim raznoraznim perverzijama iz Treceg i inih svetova koje dovlace selektor i njegov putujuci cirkus.

waistinu.

[Ghoul]

kripl: od danas popodne smatraj se posednikom VHS primjerka COLLECTOR'S UNCUT REMASTERED WHAT-NOT KINKY SHIT BLAH-BLAH EDITIONA "STREET FIGHTERA".

[crippled_avenger]

Mozda cu veceras na Radivojevicevo insistiranje gostovati u HRONICI FESTa u rubrici RING u kojoj se suceljavam sa kriticarem. Bice to Rajko Radovanovic, vintage banjalucki pajkicevac. Verovatno cemo govoriti o SVEDOCIMA (Serbian for SVJEDOCI iliti SKORO SASVIM USTASKA PRICA) i jos ponekom sranju. A mozda i necemo.

@ghoul

Hvala za tejp. Sa njime i konkretno postajem the X-rated nigga.

@webmonster

Moze li se na vec postojeci topic dodati novi poll?

Inace, kada bih mogao da menjam ime (ali Crippled Avenger je vec brend, i to je nemoguce), promenio bih ga u Spencer Trilby. Kako vam se svidja to ime?

[Ghoul]

he he he:
srbenda izbosne i saObrazna srbendetina iz BEograda govore o filmu koji pokazuje da srbe, cak i kad su lihvari i stoka svake vrste, ipak nekako nije lepo ubijati [dovoljno je razbiti im prozore, silovati cerku i mahati im dok se udaljavaju ka istocnom horizontu]...

ako se to desi, kripl, nadam se da cu dobiti kazetu sa snimkom tog Ringa... mislim da ce po nadrealnom hororu da prevazidje RINGU-tejp!
[+svako ko pogleda snimak, 7 dana kasnije postaje clan OBRAZA]

[Spider Jerusalem]

Inace, zanimljivo je da je bas THE SPLIT koriscen za analizu Filma Velike Pljacke kod Kaminskog. To je narocito vazno Spideru koji je sad u fazonu iscitavanja fundamenata filmske literature.

Dobro sad, nema razloga za zlobu.
"Zanrove" sam ipak citao, zajedno sa ostatkom literature potrebne za prijemni na dramaturgiju.  

[crippled_avenger]

Nisam zloban uopste, zao mi je ako je tako ispalo. Setio sam se da si nedavno citao tu knjigu a da je to primer iz popularnog stiva koji retko ko gledao, a knjiga je uticajna. Pa sam pomislio da bi te mozda zanimalo da vidis film o kome covek pise. Nista vise od toga. No pun intended. Konacno ja zaista nisam neko ko bi imao prava da ikome prebacuje za citanje, zar ne?

[otaku]

21 GRAMS by Alejandro Gonzalez Inarritu

Ima u ovom filmu ponesto zanimjlivo. Problem je u tome sto se Inarritu nije dovoljno amerikanizovao. Ovo je meksicki film zarobljen u hardveru americkog.

malo mi preterano da se  fles forvard koristi kao nacin pricanja price, da ti onako rano u filmu, dok se jos likovi ni ne sretnu, ubacis scene u kojima oni ne da su se sreli, nego je jedan na samrti a drugi izjavljuje da ga voli, potpuno nebulozno, to vise nije fles forvard, nego razrok montazer neki, ubacio scenu s kraja na pocetak, to je nebulozno skroz, nije cak ni kao u Otpozadi, da se prica od kraja sa pocetka, nego, bukvalno se neko zajebao u montazi...) I, uopste, zna li neko neki film gde su fles forvardi bas dobro i u funkciji iskorisceni...
u nacelu, malo mi ta prica o ljudima koji su dobili srce od nekoga, pa onda imaju potrebu da se tim ljudima priblize, oduze i sl. deluje , kad prepricas, kao TV film sto bi ga pustili subotom uvece na drugom kanalu, prvi deo, a drugi u nedelju, posle rucka, sa sve anonimnim glumcima,  ali kada u takvoj prici zaigra Son Pen, pa jos sa fles forvardima posle svake trece scene, e onda, to vise nije ono sto rece Bebi Dol: srce je ono sto kuca i sto crta se... deluje malo manje bukvalno, al opet, sta ga ja znam, ja nisam akreditovana...  

[Spider Jerusalem]

Sad mi se gleda ovaj film.

Sto se flash forwarda tice, ne pada mi na pamet nista pametno. Ali, pada mi na pamet Run Lola Run. Tamo imas one lude fotke, znas ono, uglavnom slucajnih prolaznika koje Lola srece tokom svog maratona. Nisu bas nesto bitne za radnju, al' ono.

Crip, i mislio sam da ti trazim The Split.
Ti imas svako pravo da prebacujes za citanje, posto si potkovan sa teorijom, istorijom i knjigama svetih otaca.   A i procitao si The Killer Inside Me.

[crippled_avenger]

Danas jos tri filma:

THIRTEEN by Catherine Hardwicke

THIRTEEN Catherine Hardwicke je pokazatelj da Amerikanci imaju ozbiljnih problema sa svojom omladinom. Odavno nisam video toliko filmova koji panicno pokusavaju da izguraju neke poruke o stanju omladine. Naravno, posle ELEPHANTa mi zaista nista ne pada tesko pa ni THIRTEEN koji je dopadljivo realizovan, sa devojcicama koje lice na mladu Naomi Watts i Ginu Gershon. Problem je u tome sto je film fake kao wedding cake. Sto Hardwicke bezi od R-rated materijala i sto nije nesklona bestidnim soundtrack vs. slowmotion resenjima iz teen filmova koji su apoteoza upravo negativnih pojava kole olicava lik Ivi Zamore, koji igra Nikki Reed, ko-scenaristkinja filma.

CASTING by Goran Radovanovic

Mene je zaista bilo sramota da gledam ovaj film. Materijal koji je Radovanovic zabelezio je nesumnjivo smesan i bizaran ali njegova rediteljska organizacija istog je skandalozna. Ovo je gore od neke prosecne televizijske emisije i neukusno je i neeticno. Premda, mislim da je u filmu zarobljeno podosta zanimljivih stvari per se. Ipak, sramota je da jedan ovako bedan pokusaj zavrsi na FESTu koji pretenduje da bude ozbiljan filmski festival. Sa videa emitovani diletantizam nije put prema ozbiljnosti. Pritom, tog Radovanovica nesto iracionalno forsiraju, dobio je pare od nekih Nemaca i Sorosa za ovu budalastinu a jesenas i za izradu scenarija na kontroverznom republickom Konkursu.

DREAMERS by Bernardo Bertolucci

Bertolucci je za mene umro kada je odustao od spaghetti pravca koji je drzao sa Dariom, pisuci skript za Leonea. U medjuvremenu je proglasen za vizionara. Njegov novi film pokazuje da nije bio nista drugo nego talentovani `kaligraf`. DREAMERS je gledljiv, dopadjiv, middle-of-the-road sezdesetosmaski film nostalgije, cija je najveca perverzija sadrzana u tome sto Michael Pitt igra najnormalnijeg junaka. DREAMERS je zapravo PRVI TANGO U PARIZU, rehash starih hitova jednog mejnstrimera za koga su ljudi mislili da je ezoterik..

[crippled_avenger]

Mali dodatak koji ce dodatno privuci Spidera filmu THE SPLIT. Inspirisan je romanom Donald Westlakea iz Stark faze.

[Milosh]

I, uopste, zna li neko neki film gde su fles forvardi bas dobro i u funkciji iskorisceni...

'Vec Vidjeno', 'Don't Look Now'...

[crippled_avenger]

Danas sam pogledao samo dva filma. Delom zbog samih filmova, delom zato sto su preostala dva Woody Allen i Iranac (mogu da nabavim+ne bih da gledam) a delom i zato sto moja koleginica sa klase ima premijeru pa sam otisao da ispostujem.

DUNAV, DUNA, DUNAJ, DUNAV, DUNAREA by Goran Rebic

Goran Rebic je covek koji snima lose filmove. Redovno. I u tome ima cronenbergovski kontinuitet. Na nivou objektivnog kvalieta njegovi filmovi ne prave pomak, na nivou tema i gresaka ne prave pomak, a opet je svaki toliko vitalno los da ti ne dopusta da otpises Rebica kao rutinera. U svakom svom filmu, on postize ponavljanje svih ranijih gresaka i nedostataka, a da pritom doda i neke nove. I tako Rebic poput najkvalitetnijih reditelja spada na spisak autora ciji se filmovi ne smeju propustiti. I on to zna. Zato tako hrabro prezentira svoj los film na FESTu gde se ceni los film, gde nedopustive greske nisu incident vec pitanje prestiza. Way to go, Gorane, ako si po bilo cemu blizak svetskim tokovima onda je to sfera vitalno loseg filma.

DOGVILLE by Lars Von Trier

DOGVILLE sam vec delimicno gledao na videu a ovom prilikom sam pogledao ceo film. Lars Von Trier je George Lucas evropskog umetnickog filma, kao sto je Kusta James Cameron istog. Pod umetnicim filmom pritom ne smatram estetku kategoriju  vec naziv za komercijalni oblik avangardnog filmskog delovanja. Lars Von Trier poput Lucasa cini da kad ga gledas naprosto vise nisi u filmskom biznisu. Ti si u Von Trier biznisu, u svetu u kome vladaju njegovi vlastiti argumenti. Kad ga sebi pravi neeka ga onda sam i gleda. Ja cu samo konstatovati da je DOGVILLE otvoreni pokusaj konceptualne umetnosti na bazi neprikrivenog razdevicavanja Brehta. Nazalost, cini mi se da u ovom napornom filmu ni mozak ni srce ne mogu biti nadrazeni.

[Milosh]

Fest na FDU; part I:


Dakle, juce sam pogledao dva filma, pa da i sa ostalima podelim utiske:

Prvi je 'Ana i Ostali' (Ana Y Los Otros) iz Argentine. Onako ukratko, rec je o filmu lutanja - i tela i duha. Priznajem da sam se zbog sporog ritma (i neispavanosti) borio da ne zaspim. E sada, nije bas negledljiv, ima nekoliko interesantnih momenata samo sto su poprilicno nasumice nabacani tako da sam mozda nesto i propustio kada sam (ipak) na kratko zadremao. Ono sto je veliki plus je glavna glumica koja je jako simpaticna i prirodna, sto znatno olaksava gledanje. Interesantno je da kada se film zavrsio vecina u sali je bila pomalo zatecena i zbunjena - kao da su cekali sta ce to konacno desiti a desila se odjavna spica. Posle je gost bila producentkinja koja je uzgred pomenula kako bi ovo trebalo da bude nesto kao argentiska varijanta Erika Romera. Kako god...

Drugi je 'Kasting'. Ovde sam se zbog prirode filma vec razbudio, a opet, mozda je bolje i da nisam. Film jeste smesan i zabavan u onom smislu kako je avenger vec pomenuo, ali to je sve tako na prvu loptu, tako nepodnosljivo pretenciozno (sa pokusajem da se obuhvati svo ludilo 90-ih) i ponajvise diletantski da stvarno ne znam sta da kazem, osim da mi je muka vise od autora (i njihovih filmova) koji misle da ce time sto ce na (inscenirano) sirovi nacin tretirati stvarnost postici ne znam kakav efekat. Pateticno. Razgovor sa rediteljem je doduse bio prilicno zanimljiv, a devojka koja je vodila razgovor je u jednom trenutku uspela i da ga iznervira (hehehe). Cudno mi je bilo, da su vecina postavljenih pitanja bila eticko-moralne prirode i da se niko nije (javno) zamislio nad problematicnoscu same forme, pa opet, i sam autor kaze da nije bilo scenarija. Verovatno ni rezije, samo nije smeo da prizna...

Treci film nisam mogao da gledam, morao sam kuci, da spavam.


Danas idem ponovo, tako da part II sledi uskoro...

[crippled_avenger]

Danas opet samo dva filma. Odlucio sam da ne pogledam jedan film o Rumunima u Nemackoj i jedan o nezaposlenom Albancu.

Medjutim pogledao sam ZATOICHI.

GIRL WITH A PEARL EARRING by Peter Webber

Hm, Webberov film je rutinska prica o sluzavkici koju igra Scarlett Johansson i njenoj ezotericnosti koja je inspirisala Vermeera da naslika svoj cuveni portret. Jedini elemnti koji izdvajaju ovaj film iz mase drugih soft-core filmova o epohi u kojima ljudi govore engleskim akcentom je vrlo dobra realizacija tzv. `cutackih scena` i konstrukcija raznih `radnih procesa` pa cak i neki nagovestaji fetisizma. Medjutim, citav ovaj paket je strasno omedjen i zagusen izvornim konceptom filma koji je nepopravljivo pase.

ZATOICHI by Takeshi Kitano

ZATOICHI je verovatno jedan od najgorih filmova koje sam gledao u zivotu a da sam ih prethodno cekao godinu dana. Govorim da se film krece u sferama ROLLERBALL rimejk promasenosti, premda McT negde cistije gresi. Naime, McTjev ROLLERBALL, uprkos tome sto ga tripp i ja volimo i u njemu nalazimo obilje vaznih stvari (o cemu svedoci moja izjava `Ringo Lamovom IN HELLu fali malo onoga sto ima McTjev ROLLERBALL da bio bio remek-delo`), ima taj sense of unrelenting doom. Film je naizgled estetsko i zanatsko minsko polje, celuloidni Vukovar i cenzorska Srebrenica u jednom. ZATOICHI to nije. ZATOICHI stavise naizgled lici na film koji sasvim normalan. Nekako deluje sroceno & sklopljeno. A u sustini je jedna besmislica koja bi se najbolje mogla definisati kao pulp varijanta HIDDEN DRAGONa, bazirana na cuvenom japanskom TV propertyju. Nazalost, za razliku od HIDDEN DRAGONa koji je bar imao Wu Pingove wireworkove, ZATOICHI donosi scene borbe koje mogu da zavedu neupucene svojom silinom i nabijenoscu ali su u sustini fake kao wedding cake. Glavni manir u borbama su one varijante kada samuraj zamahne a svi se skljokaju. Ima par lucidnih gore momenata ali se vecina borbi odvija u OFF prostoru, kao Zatoichi zamahne a onda neko padne. Zatim, Kitano unosi obilje komedije u film sa narocitim insistiranjem na slucajnim povredama i stradanjima od katane. Komedija je negde na tragu one scene kada Bride dodje kad Hattori Hanza u KILL BILLu, ciji se deda BTW, takodje cuveni TV property pojavljuje kao neki bad ass ronin u ZATOICHIju. Bottom line, cele stvar je da su borbe, kao jedini momenti kada ovaj film malo zivne ,vrlo retke. I film je nepodnosljivo dosadan. Gledanje filma ZATOICHI je jedini put u zivotu, unutar ili van bioskopa da sam maksimalnim silama pokusavao da odrzim sebe u budnom stanju. Dakle, monotonost je dovedena do stupnja koji se naprosto moze fizicki definisati. Da ne govorim o tako nekim vremenskim skokovima, koji su protpuno bizarni, nepotrebni niti se mogu desifrovati. Ima par gej i pedofilskih gegova koji su zagrejali moje napaceno srce i za koje skidam kapu, ali su i oni proizvoljni kao i ostatak filma. Kljucnu ideolosku transformaciju filma na kraju cak ni ne mogu da vam spoilujem, nemam srca, ali mislim da ce vas pogoditi.  Kitano je delovao kao da se pribrao sa BROTHERom, a da je DOLLS samo izivljavanje u kome iskoracuje van zanra pa nas po definiciji ni ne zanima. Ali njegova interpretacija zanra u ZATOICHIju je zabrinjavajuca. Nekako verujem da ce ga iskupiti sledeci samurajski film koji snima sa Miikeom...

[Milosh]

[nadam se da avenger ne zamera sto mu uzurpiram cose, cisto da se slicne teme ne razbacuju na vise topika]


Fest na FDU; part II:

Danas sam pogledao samo jedan film: 'Elephant'.

Ja bih ovo ocenio kao jedan od onih filmova koji su zahvalniji za analizu nego za gledanje. Osnovni problem je to da me je film ostavio potpuno emotivno hladnim, na momente je i komican a ne bih rekao da je reditelju to bila namera. Film sadrzi zabrinjavajuce veliki broj kontinualnih kadrova gde se akteri slikaju sa ledja, a njihova funkcija je tako ocigledna da nam i ne treba scena gde jedan od klinaca igra bizarnu video-igru u kojoj upucava ljude sa ledja dok njegov ortak-ljubavnik na klaviru svira 'Fur Elise'. Ima jedna super scena pred sam kraj kada jedan od klinaca razocarano sedi u kantini posto vise nema nikoga na vidiku za odstrel a onda mu prilazi njegov 'brat po oruzju' i pita ga kako je prosao, koliko je pobio isl. na sta ga ovaj ladno upuca (jedna meta manje...).

Da je Gus Van Sant bio nesto promisljeniji i manje pretenciozan ovo je mogao biti jako dobar film, ovako rec je, u najboljem slucaju, o osrednjem delu koje vredi pogledati cisto kao kuriozitet. Ali sve deluje tako prokleto lazno...


nastavice se...

[crippled_avenger]

Nisam napisao nista o odlicnom koncertu grupe Le Cinema. Odsvirali su manje-vise svoj klasican metod obrada, dok je repertoar bio u izvesnoj meri modifikovan, sa vecim punk rock uplivom. Svirka i pevanje su bili bez greske, oremda je pevanje stvari na sropsko(hrvatsko)m bilo superiornije u odnosu na anglosaksonske stvari...

Posle svirke su nastupali DJ-evi mdju kojima je hrvatski reditelj Dalibor Matanic, no nijedan DJ nije mogao zadrzati publiku u sali posle onaklve svirke...

[Milosh]

Fest na FDU; part III:

Posto sam se uspavao i propustio 'Sretno Dijete' (cujem da je sala bila prepuna) otisao sam da gledam 'In America' i malo se opustim kad ono...

Umesto Sheridana dobili smo nekakav smorni dokumentarac 'Tarifa Traffic' koji govori o africkim izbeglicama koje pokusavaju da udju u Evropu preko Gibraltara i o ljudima iz spasilackih timova ciji se posao uglavnom svodi na vadjenje njihovih leseva iz okeana posto se nasukaju na stenje. Ovo je mogao da bude OK film, tema nije losa, fotografija je dobra, muzika je dobra (neki dzez, podseca me na temu iz 'Salton Sea'), ali film je tako dosadan, uzasno dosadan. Non-stop kadrovi okeana koji se smenjuju sa iscrpljujuce dugim deonicama u kojima ljudi pricaju u kameru (i to manje-vise iste stvari), pa onda jos malo kadrova okeana...i tako punih sat vremena. Cini mi se kako je vecina prisutnih u sali kraj filma docekala sa olaksanjem...

Sutra od 10:00 je 'Capturing the Friedmans'; to bi trebalo da popravi dosadasnji utisak...

[Ghoul]

Sutra od 10:00 je 'Capturing the Friedmans'; to bi trebalo da popravi dosadasnji utisak...

there's nothing like gay pedophiles to renew your life energies & cinemagoing pleasures...

[Milosh]

to iz iskustva?

zapravo, pravi oporavak od festa je kinoteka gde se upravo daju provereno dobri filmovi sa ranijih festivala...

[crippled_avenger]

Danas sam gledao cetiri filma od kojih je jedan potpuno remek-delo.

RAJA by Jacques Dolillon

RAJA je vise nego zanimljiv Doillonov film o kolonijalnom zivotu u Maroku. Prica o situiranom Francuzu koji neodlucno pokusava da zavede mladu sluzavku, i njene pokusaje da odigra kontra-igru. Najzanimljiviji aspekt filma je pored dobre utilizacije rohmerovskih zahvata, izbegavanje etno-klisea. Doillonov Maroko je mesto gde ljudi nose dzins a elitne teen prostitutke solicituju u kafeima. I na tom nivou vec osvezava.

SOMETHING`S GOTTA GIVE by Nancy Meyers

Uh, ovaj film je poprilicno slab. Jack Nicholson uspeva da ga ucini prijantnim u pet sestina ali cak ni on ne moze da spase cheesy ending. A bez Jacka, film bi bio nepodnosljiv. Rec je o dramedy sa strukturom romanticne komedije. Dakle, autorka pokusava da iztrazi emocije i bude uverljiva kroz pricu koja je strukturisana kao polu-vodvilj. I ostaje negde na pola puta. Jackova plemenita smira i sitcom vicevi vrse posao do izvesne mere ali pred kraj krece totalna deterioracija. Oskar za Diane Keaton u ovom filmu je kao nekakvo izmotavanje. Ovo je cak i za njene standarde jedna prosecna samoreferentna uloga, u kojoj se previse sluizi persiflazom. Jedino Jack celom desavanju daje klasu.

MAMBO ITALIANO by Emile Gaudreault

MAMBO ITALIANO je jedan ozbiljno bolestan film. Rec je o rutinskoj romanticnoj komediji, koja se krece stazama MY BIG FAT GREEK WEDDINGa, sve je normalno rezirano, prosecno duhovito, naizgled rutinski. Osim sto su glavni junaci homoseksualci i homoseksualizam se tretira kao jedna lagana, svakodnevna pojava, nista neobicnija od seksa  pre braka koja eto izaziva KOMICNE rezultate u konzervativnoj sredini. Jezivo. Zabavno na nekom puckom nivou ali jezivo. Sa ovim filmom Almodovarova estetika lukavog matorca koji preobraca decake postaje  mainstream.  

BOM YEOREUM GAEUL GYEOUL GEURIGO BOM by Kim Ki Duk

Ovaj film je zaista jedno neverovatno filmsko iskustvo. Rec je o tzv. umetnickom filmu koji je uspeo da ucini da bar neko vreme (ne dugo vreme, samo na kratko) ne mislim na svoje sund-holivudske opsesije. Toliko je mocan. Kim Ki Duk u ovoj jednostavnoj prici o monahu koji uci decaka zivotu uzima jednu arhetipsku pricu, duboko ukorenjenu u fundamentima azijske civilizacije i stvara neverovatnu vizuelnu simfoniju koja tek naizgled lici na uobicajen film. Kim Ki Duk je snimio mocan, ocaravajuci film, u kome slika potpuno prirodno nadmasuje sva ostala izrazajna sredstva i pokazuje kako bi film trebalo da se izrazava. Dakle, odvaja film od reci, a bogami i od glasa, Odevaja kako od izgovorenih reci tako i od reci na papiru. Iako sam scenarista oduvek sam bio uveren da film nije scenario a to se kod Kim Ki Duka i vidi. Verujem da je ovaj film imao predlozak ali tu dramaturgija nije dominantna. Kljuc je u mistici filma. Kim Ki Duk ne moze da vrati film kuci. Jer nije ni Francuz ni Amerikanac. Ali, moze da mu stvori novi dom.

[taurus-jor]

DOGVILLE je ubedljivo najgori film koji sam video na FESTU. Film koji ne zna šta je - film, pozorište ili knjiga. Rekoše mi - ovo je, brate, dekompozicija filma. Baš fino, ali zašto moram da gledam tri sata nečije namere da me muči, a kada posle dva sata i 40 minuta neopisive dosade i smarajuće OČIGLEDNOSTI sevnu mašinke, publika krene da aplaudira - ali, to nije katarza tipa "sad su svoje dobili" nego iznenađenje usled pojave cunamija na Mrtvom moru - nešto se konačno dogodilo. Sve mogu da razumem, ali zašto "dekomponovanje" filma mora biti toliko DOSADNO? Dalje, zašto mi narator u ovom prokletom đubretu sve jebeno vreme objašnjava - belebeće preko glumaca koji otvaraju usta, tako da mi čujemo NJEGA a ne NJIH, dakle NJEGOVU interpretaciju događaja. Ah, da - to je KNJIGA, ali ni u knjigama se više tako ne radi. Umesto da me pusti da emocije doživim iz samih situacija, Fon Trir mi ih NAMEĆE, i još pravi silovani krešendo da bi stvorio EFEKAT katarze. Jeftino. A i da je sto puta znana priča ispričana na neki zanimljiviji način, pa da progutam. Ovako... ne želim nikoga da uvredim, ali Dogville je k'o dušu dao za mazohiste, kvaziintelektualce i onu vrstu posmodernista koja se pali na najpovršniji sloj toga postupka. Jedno ogromno FUJ!

BOM YEOREUM GAEUL GYEOUL GEURIGO BOM. Nijedan film na FEST-u ne može ni da prismrdi ovom remek-delu. Fantastična sprega vizuelne svedenosti i pripovedačkog minimalizma. Ako je više od 20 rečenica izgovoreno ubijte me, ali sve je jasno. SLIKE govore sve, i pričaju veoma mudru priču. Ukratko, mislim da sam večeras prisustvovao čudu, a verujem i Cripple. Takva mu je bila faca kad je izašao iz sale.

MAMBO ITALIJANO - Ko god ima problema sa prihvatanjem gejeva, stvarno će teško svariti ovu kvazi Greek Wedding komediju (rađena prema pozorišnom komadu, junaci nisu Grci u SAD već Italijani u Kanadi). Film vas natera da navijate za homoseksualni par. Što se tiče reakcija na fore u filmu (većina gegova prilično je uspela), moram priznati da je smeh publike bio pa... čudan. Cripple je u pravu. Jezivo.

[crippled_avenger]

Mislim da je DOGVILLE vrlo dosledan u tome sto radi. Problem je u tome sto tako oformljen film ne moze da se gleda. Premda, bilo je ljudi koji su posle MATRIX REVOLUTIONS zurili kuci da izbistre glavu i razmisle sta su zapravo htela Braca da nam kazu. Takvi su sigurno `odradjeni` DOGVILLEom. Taj izraz je upotebio jedan kolega-novinar posle filma. mada mi je posle rekao da on guta sve od Von Triera. Dakle dok god ima ko da guta, gledljivost moze biti osporena kao kriterijum, jer ocigledno ima ko dozivljava filmove ustima a ne glavom...

[crippled_avenger]

Danas me je jako potresao pozar u Hilandaru. Sva je sreca da nisu izgorele najvaznije svetinje, iako je i ova steta neporocenjiva. Kada je Srbija bila bez grada i bez zakona, tamo je cuvana sva nasa kultura. Gubitak nekog od tih zapisa i materijala je ravan zasecanju korena nase kulture. Kako duhovnih tekovina tako i svetovnih jer su srpska kulturna i politicka istorija neraskidivo prepletene sa istorijom Crkve.

[David]

Kako je prosao onaj TV-duel sa Rajkom R.?
I sta mislis o Rajkanu kao kriticaru, ako moze (Rajka poznajem, ali dajem rijec na diskreciju po eventualnom odg.)?

[crippled_avenger]

Duel nije bas bio duel u pravom smislu te reci jer je Rajko neke filmove propustio a i uglavnom smo se slagali. Mislim da je ideja duela izmedju Crippled Avengera i Rajka u osnovi bila pogresna jer ipak pripadamo slicnom kriticarskom prosedeu.

Kad je rec o samom Rajkovom radu, mislim da njegova analiza i sinteza nije bas vrhunska. Plasim se da on nije kriticar koji ce otkriti trend ili razotkriti neki zanemareni klasik. Ima pomalo konvencionalan stav i, po mom uverenju, preveliko postovanje za Sundance kulturu. Medjutim, ono sto je dragoceno u negovom pisanju je to sto on apsolutno prati literaturu i pisanje drugih kriticara. Njegovi tekstovi su u tom smislu zaista relevantni.

Inace, bas na ovom FESTu sam proveo dosta vremena sa Rajkom i mogu posvedociti da mu je srce na pravoj strani. Mozda se njegov rad ne moze porediti sa teskasima, ali mu se mora priznati da je od citave SVETLO U TAMI ekipe uspeo da ostvari najbolji kontinuitet izdavanja knjiga i da je negov `Americki film i kako ga izbjeci` bitna knjiga. Bez ikakve sumnje.

Inace, mislim da su za nasu filmsku kritiku, jako vazni ljudi koji deluju izvan Beograda jer oni osvezavaju filmsko pisanje i na nivou stavova i na planu jezika. Naime, ljudi van Beograda su liseni beogradskih atavizama koji su najprisutniji u filmofilskom krugu. Toga se Rajka nazalost nije otrgao zato sto se previse napreze u pokusaju da ostvari relaciju sa Nebojsom Pajkicem.

Kao najboljeg kriticara koji deluje van Beograda uvek navodim Ratka Radunovica, koji je pored toga sto je genijalan pisac i genijalan kriticar. Mislim da Ratko zasluzuje Rajkov uspeh pa jos toliko. Jer on sjajno pise, sve zna, i sto je najvaznije ima viziju, ume da prepozna trend i da otkrije nesto novo. Takodje, Ratko dobro poznaje i stari film i treniran je da se mentalno prebaci iz jedne filmske epohe u drugu, sto mu omogucuje da objektivno sagledava film i koraca izmedju raznih pristupa filmu, sto nedostaje vecini kriticara. Recju, Ratko je cudo... Jezikom blaxploitationa, THE MAN

[Milosh]

Fest na FDU; part IV:


Juce sam gledao samo jedan, ali itekako vredan, film; 'Capturing the Friedmans' (pomalo nesrecno preveden kao 'Zarobljavanje Fridmanovih', posto se 'capturing' ovde ne odnosi toliko na fizicko lisavanje slobode koliko na 'sklapanje slike' o jednoj neobicnoj porodici). Moram priznati da sam bio iznenadjen i zatecen, iako sam od ranije znao puno toga o filmu, nacinom na koji se prislo temi. Naime, nisam ocekivao ovoliku dozu (doduse poprilicno crnog) humora u dokumentarcu koji govori o pedofiliji (!); a mozda je tako ispalo i zbog odluke da se u filmu govori pretezno iz ugla samih Fridmanovih cime je film dobio na zanimljivosti ali i bizarnosti tako da sam u vise navrata imao osecaj da gledam nekakvu igranu verziju South Parka. Ono sto je u ovom filmu pun pogodak je nacin na koji su dozirane razlicite informacije i 'informacije', razlicite verzije istih dogadjaja...i moram da priznam da sam vise puta bio iznenadjen nekim novim momentom. E sad, neki ce se sigurno buniti sto vecina price ide iz ugla Fridmanovih dok su zrtve i predstavnici vlasti u drugom planu, ali meni se cini da bi tako film postao rasplinut i da je ovako fokusirana jedna strana price, ali sa dovoljno oprecnih informacija koje nam ne dozvoljavaju (barem ne meni) da tek tako progutam bilo koju od nekoliko verzija dogadjaja.

Mane bi se odnosile na to da je u svojih 1.45 h  film ipak predug i da pred kraj pocinje da se ponavlja, ali sem toga film nema vecih problema.

'Capturing the Friedmans' je film koji hoda na rubu groteske; iako cete se u toku filma mozda i nasmejati, kasnije cete se sigurno najeziti...


p.s. 'ajde ghoule kada si toliko hvalio film, daj i ti neki svoj osvrt tj. vidjenje istog

[Milosh]

za sve one koji su propustili neke od filmova na festu, a voleli bi da ih nekako ipak odgledaju, evo spiska filmova koji se, prema mojim saznanjima, mogu pronaci na divxu (uzeo sam u obzir samo dvd ripove):



'21 Gram'

'Elephant'

'Swimming Pool'

'Lost in Translation'

'Anything Else'

'Hollywood Ending'

'Monster'

'Dogville'

'Girl with a Pearl Earring'

'Capturing the Friedmans'

'Runaway Jury'

'The Missing'

'American Splendor'

'Thirteen'



za sada, to je to...

[Ghoul]

nisam ja fridmene 'hvalio' jer ga jos nisam gledao, vec sam ga preporucivao kao nesto sto mi moja saznanja i instinkt ukazuju kao paznje vredno.

taj dvd je prilicno visoko na mojoj netflix-listi prioriteta, i pogledacu ga za nedelju-dve, cim neke opskurnije stvari dodju na svoje mesto [recimo, dead creatures i jos par naslova].

[crippled_avenger]

Juce nisam stigao da podnesem izvestaj sa FESTa.

TALAYE SORGH by Jafar Panahi

Ovo je najbolji film Jafara Panahija do sada. Sto uopste nije tesko, sudeci po njegovim ranim ostvarenjima. Osvezava to sto je film smesten u urbanu sredinu. Tako bar kad vec nema neke ozbiljnije filsmke supstance dobijamo neki pregled toga na sta lici Teheran. Medjutim, Jafar i dalje ne moze da prevazidje svoje nepoznavanje zanata, i pripovedanje koje kao da je preuzeo iz nerafiniranog crnotalasovskog filma iz sezdesetih. Srpskog. Prtiom, njegovi junaci se ponasaaju kao da jos vazi Hayesov Code i u tome je najveca tragedija. Jafar se pravi da govori istinu, da radi dokumentarno, a zapravo nas opasno laze i opasno stilizuje stvari... Zanimljivo je jos i to da je skript za ovaj filma pisao Kiarostami, koji inace radi neke tako polu dementne filmove o deci, a sirotom Jafaru uvali kosku pa ga posle zabranjuju u Iranu. Inace, Jafar je primer klasicnog state funded disideta kao sto su ovi nasi koji su kao bili disidenti a inace su ziveli u petosobnim stanovima preko puta SANU. Naporosto ne mogu da verujem da u Iranu, pazite, dakle govorim o Iranu gde je razlika izmedju reformista i konzervativaca kao izmedju DS i DSS-mala i slobode odavno nije bilo, moze da snimi film, i da ga montira i da ga razvija i da ga iznosi a da pritom zaista bude ekstremno subverzivan.

STUPEUR ET TREMBLEMENTS by Alain Corneau

Corneau se javlja sa filmom koji nema veze sa njegovim dosadasnjim autorskim opsesijama. Dakle, nije ni policijski ni istorijski film. Rec je o komediji. Pokusaju malo sofisticiranije francuske komedije o Begijanki japanskog porekla koja radi za japansku koropraciju. Corneauovi fanovi, iz tvrde pajkicevske frakcije su odusevljeni filmom, no oni su odusevljeni svime sto on radi. Medjutim, film zapravo ne vredi mnogo. Mozemo ucitavati da je to francuska BRIDGET JONES ili da je to francuski LOST IN TRANSLATION ili da film pravi neprikriven omaz kancelarijskoj hemiji iz Melvilleovog filma LEON MORIN PRETRE, ali u krajnjoj liniji ostaje jedna troma, sporadicno urnebesna, u nekom sirem smislu pametna ali ipak povrsna komedija, nedovoljno intenzivna za savremeni senzibilitet.

[otaku]

GIRL WITH A PEARL EARRING by Peter Webber

Hm, Webberov film je rutinska prica o sluzavkici koju igra Scarlett Johansson i njenoj ezotericnosti koja je inspirisala Vermeera da naslika svoj cuveni portret.

banalan i petparacki, ali na zalost, legitiman nacin rekonstruisanja vasarskog konteksta za zivot i delo poznatih muskaraca slikara, pesnika i ostale divljaci, najcesce po principu iza-velikog-muskarca-stoji-opaka macka, po mogucstvu iz nize klase (sluzavka ili cerka njegovog mesara najbolje), manje inteligentna, ali prirodno intuitivna, muza, njegova slaba tacka, itd. itd., drnd, drnd... Mala Johansonova je opasna, ali Kolin Frt nije dobro upljunuo periku, pa umesto rediteljeve zamisli da lici na romanticarski sjebanog umetnika, lici na moj neuspeli pokusaj da u cetvrtom osnovne pustim kosu...