The Crippled Corner

[crippled_avenger]

ESPY Juna Fukude je zanimljiv film jer u njemu prepoznajemo par detalja koje ćemo kasnije sretati u holivudskim blokbasterima. Međutim, sam film nije toliko poznat, pa ni značajan da bismo mogli olako reći da je na neki način rip-offovan, već da se možda mislilo na isti način.

Sama premisa u kojoj grupa agenata sa telekinetičkim moćima pokušava da pobedi teroriste sa namerom da zavladaju svetom koji imaju slične moći je zanimljiva, ako imamo u vidu da je ovo naslov iz 1974. godine. U tom pogledu neko će prepoznati inception INCEPTIONa u njemu ili gotovo identičnu uvodnu scenu kao uvod iz GEMINI MAN. Međutim, ESPY je mnogo bliži Eurospy estetici bondolikih špijunaca, što ga i dalje drži u vezi sa INCEPTIONom doduše.

Fukuda kog na Zapadu primarno znamo po kaiju filmovima ovde pravi film koji izgleda kao kompetentan Eurospy. Niko ne bi ESPY pomešao sa Bondom iz tog vremena, pa ni sa ranijima, ali svakako je ovo koherentnije od stvari koje bi na sličnu temu snimao Lenzi u to vreme. Fukuda kao svoje obeležje unosi neke scene sa maketama koje nisu baš sjajne a ni neophodne, ali i neke neobično krvave obračune koji izlaze izvan standarda filmova tog tipa i epohe.

Sama priča je istovremeno ambiciozna u svom opsegu ali i skromna u ispoljavanju. Dakle, ambicije i ulozi su bitno veći od ovaploćenja tih sukoba, i ESPY je mogao doneti nešto više spektakla. Ako imamo u vidu da sam gledao izvoznu verziju koja je kraća od japanske i sa oštećenjima koja sežu u domen čuvanja bioskopske kopije, ne bih da komentarišem vizuelnost filma.

Jun Fukuda kad radi s ljudima, nije loš. Ovo nije na nivou najboljih japanskih krimića tog vremena, ni rediteljski ni glumački, ima tempo koji je visok ali i ritam koji je prilično ravan. Međutim, vrlo je korektan, i u japanskom filmu koji nije gajio puno klasičnog savremenog špijunca ovaj se izdvojio iako nosi u sebi element žanrovskog hibrida pošto je i SF.

Sakyo Komatsu je pisao roman po kom je ESUPAI snimljen i on je bio plodan ne samo kao pisac već i kao ekranizovani žanrovski specijalista čiji IPjevi žive dugo posle njegove smrti. Najpoznatiji internacionalno je svakako Fukasakuov VIRUS.

* * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

Gad demit.


Zack Snyder Tackling Reimagining of John Carpenter's 'Escape From New York' (Exclusive)

[mac]

Ako je već neizbežno, koga biste da vidite iza poveza za oko? Džejk Gilenhol? Rajan Gosling? Malo su matori. Ima li ko mlađi iz ekipe "tihi ali opasan"?

[Meho Krljic]

Odgovor na svako pitanje je uvek isti: Steven He!!!!!!

[crippled_avenger]

Gad demit.


Zack Snyder Tackling Reimagining of John Carpenter's 'Escape From New York' (Exclusive)

Pazi, ti znaš da ja ne volim rimejke osim ako original nije loš film. U tom smislu ovaj rimejk me raduje.

Elem, Zack je snimio ovo već jednom pod nazivom ARMY OF THE DEAD, tako da znamo da on to zna da radi. Ako imamo u vidu da je on tehnoman, možda će da napravi starog Plisskena kao efekat, sad je to tehnologija praktično omogućila. On deluje kao lik koji bi to radio. U prilog toj mogućnosti govori svojevremena Blomkampova ideja da mu Peter Weller bude ROBOCOP u nekom ne znam već čemu što je trebalo da radi. Sad je to realnije...

[Meho Krljic]

Sad kad to kažeš još više se sekiram       

[crippled_avenger]

U ovoj fazi bioskopskog rada Guya Ritchieja koja ima u sebi dosta toga spornog, IN THE GREY je verovatno najsramotnije izdanje.

Ovaj film u kom ima poznatih glumaca, tu su Jake Gyllenhaal, Henry Cavill, Eiza Gonzalez i Rosamund Pike izgleda bukvalno kao produžena epizoda neke drugorazredne network serije. Dakle, ne čak ni kao dve spojene već jedna nemontirana pa greškom ostavljena da traje sa ti po umesto 45 minuta.

Priča je svedena na jednu jako dugu ekspoziciju, idejno i produkciono veoma oskudnu, koja u trećem činu pređe u nešto što je mediokritetska i nadalje produkciono oskudna akciona završnica. Kad kažem da je ovo oskudno, ako izuzmemo produkciono-tehničku arhaičnost, televizijski izraz o kom ovde pričam je TROPICAL HEAT.

Dakle, IN THE GREY izgleda kao produžena epizoda TROPICAL HEATa samo da je sniman u današnje vreme i savremenom tehnikom. Ne treba da čudi da je ovaj film jako dugo čekao na premijeru. Ono što čudi jeste kako kupci ovog filma nisu utužili Ritchieja i salesa da su im isporučili nešto što sasvim sigurno niko nije želeo da kupi u ovoj formi.

U geezer teaser filmovima, imamo vešto plasirane stare zvezde koje za malo dana snimanja snime uloge koje deluju u zapletu kao da su ključne. Ovde imamo nešto slično. Ovde su slavni glumci snimljeni ali tako da zaista na brzaka snime faktički glavne uloge. Dakle, ovo je novi nivo smandrljavanja.

Najveća žrtva svega ovoga je Henry Cavill koji je kod Ritchieja imao svoju najbolju ulogu u MAN FROM UNCLE ali ovog puta on već u drugom navratu nastupa ui prevari i to ne pomaže njegovom statusu bioskopskog glumca, a koji zbilja zaslužuje. Nažalost, ako nastavi ovim putem, čak i sa čovekom koji mu je dao najbolju ulogu i najbolji film u karijeri, rizikuje routhovsku post-Superman karijeru a to bi bila šteta.

S druge strane, sam Ritchie očigledno ima neku dobitnu kombinaciju koja čini da ovakve produkcije nekome i njemu samom jesu povoljne tako da će verujem on nastaviti ovako sa povremenim iskoracima u nešto ozbiljnije.

[Meho Krljic]

televizijski izraz o kom ovde pričam je TROPICAL HEAT.

[mac]

Nisam gledao, ali po osećaju ovo meni više podseća na Burn Notice, nego na Tropsku vrelinu...

[Truman]

Gledao sam In the gray. Ravnodušan sam (u skladu sa naslovom - film mi je u sivoj zoni), ali daleko od toga da je za mene Tropical heat nivo. U svakom slučaju, Guy Ritchie je u silaznoj putanji karijere. Što je uradio uradio je. Dolaze mlade snage.

[crippled_avenger]

Nisam gledao, ali po osećaju ovo meni više podseća na Burn Notice, nego na Tropsku vrelinu...

U pravu si. Nisam se setio BURN NOTICE. Ali, BURN NOTICE je bio duhovit, imao je neki gas, koliko se sećam...

[crippled_avenger]

Kao pasionirani korisnik Suna, mislim da sam prava ciljna grupa za indie horor DECIBEL u kom mlada muzičarka biva odvedena u skupi AI-enhanced studio u pustinji kako bi njena duša bila oteta i ugrađena u AI program za pravljenje muzike.

Zac Locke je dakle snimio film nad kojim bih ja trebalo da se jako zamislim, ali iskreno, nije taj efekat postigao kod mene. Prvo film ima određene adute i dozu snalažljivosti, to mu se ne može osporiti ali nije naročito dobar. Zac Locke je želeo da napravi film koji će izgledati dobro i uspeo je da napravi film koji izgleda pristojno. Želeo je da napravi film s malo likova, ali nije baš postigao da oni održe pažnju gledalaca čak i "pišljivih" 75 minuta, uprkos tome što je i minutažu i pažnju uspeo da "kupi" scenama muziciranja, kreacije i sl. i da ne testira kvalitet svojih dramskih sposobnosti. Konačno, film nema pravu dinamiku. Čak i kada stvari eskaliraju, bez mnogo povoda za eskalaciju, ne postaju klimaktične, eventualno dosežu do nekog dramski ironičnog blackmirrorovskog zaključenja.

No, u onome što u filmu nije postignuto, Zac Locke je negde pokazao gde AI može da odigra ulogu, bar kad je reč o muzici. Naime, Suno je idealan za ljude koji nemaju uslove a hoće da naprave nešto, možda čak i kada nemaju ni znanje za to ali imaju ideju i dobru volju, i njegov produkt još uvek nije javno prepoznat kao nešto što se može u najčistijoj formi tržišno eksploatisati, ali jeste put da se ljudi izraze, i da ostvare neke ideje koje bi bile besmislene da se rade u nekim klasičnim studijsko-aranžerskim okolnostima. Naravno, razne AI aplikacije se već koriste i u muzici koju mi čujemo na radiju, naročito ju televizijskim serijama masu nekih "malih" tema sada pravi AI itd.

Zac Locke je ušao u ovaj projekat sa puno hendikepa, kako u pogledu svog scenarija, tako i u pogledu budžeta. Možda sada nije zrelo da mu AI pomogne da to lako nadoknadi na filmu, ali tu smo, no da je hteo da napravi pesmu, AI bi mu pomogao da njegovu viziju spoznamo u jednoj barem spoljašnjoj formalnoj usavršenosti.

Bez pomoći, nažalost, Zac Locke nam je pokazao koliko toga ne zna, koliko toga nije mogao da priušti, koliko ima stvari kojima nije dorastao i život je prema njemu bio nemilosrdan. Ovaj film nije postigao ništa naročito.

Ali, nije to zaslužio, Lockeova zamisao nije nezanimljiva, Aleyse Shannon je vrlo posvećena i solidna u glavnoj ulozi, ovde je bilo potencijala za nešto bolje. Ali falio je taj stručno-materijalni enhancement koji kolege iz sveta muzike mogu dobiti koristeći recimo Suno i sunolike programe. Ja lično ne bih imao problem da ga je dobio i da sam ovu viziju video u boljoj izvedbi.

Lepo je fetišizovati dušu i ljudski faktor. Ali, onda moraš imati dušu i ljudski faktor koji su na nivou da taj proces izvedu kako treba.

* * / * * * *

[Meho Krljic]

Ćovek na životne mudrosti može da naleti bilo gde, ova je, recimo, iz sekcije za komentare na Eurogameru:

[crippled_avenger]

Iskreno, od kada sam pogledao animiranu verziju ANIMAL FARM koju je napravio Andy Serkis i u čudno spletu okolnosti distribuirao Angel, nisam bio siguran šta da o svemu tome mislim.

Dakle, ovo je adaptacija Orwella, maksimalno slobodna i namenjena deci.

Poruka Orwellovog dela je univerzalna i ne mislim da je to nešto čemu deca ne treba da budu izložena ali, pomalo je nejasno otkud ideja da se jedno delo par excellence namenjeno starijoj publici kroz animirani film izvede za decu.

Na tom zadatku, Serkis je imao pomoć A-ekipe. Recimo, Nic Stoller je bio jedan od scenarista, čovek sa ogromnim iskustvom u komediji i u animacijama i filmovima za decu koje je pravio za najveće studije. Može se reći da se u pogledu angažovanog talenta nije štedelo ali to celu ideju nije učinilo održivijom.

Jer, uprkos Stolleru i iskusnim saradnicima, animirani ANIMAL FARM podosta menja Orwella a ostaje plakatsko delo, bez istinski razvijenih likova i prave drame, već se kreće od jedne do druge teachable situacije bez puno ubeđenja.

Glumci koji daju glasove su isto A-listeri i to pokazuje poverenje u projekat. Međutim, ANIMAL FARM prosto na nivou naracije nije tako visokom nivou. Priča i karakteri nikada ne zažive, samo se ređaju situacije, bez organskog razvoja i vezivanja za likove.

U pogledu tehničke izvedbe, ova animacija je korektna ali opet nije to onaj najviši nivo, ni tehnološki, ni idejno, ali ovo jeste nivo animacije koji može ići u bioskope, svakako da ovo nije neka podvala, ali nije ni prvoligaški produkt.

Film je doživeo brodolom u bioskopima, što u današnje vreme ne mora da znači mnogo, naročito za animirane filmove koji imaju dugovečnu eksploataciju na vanbioskopskim formatima. Međutim, film je doživeo fijasko i kod publike i kod kritike koji mu je oduzeo sav kulturni kapital.

Iako ništa u ovom filmu nije uspelo, kao što ni sama zamisao nije logična, ovo ipak nije katastrofa istorijskih razmera kako se predstavlja. Ja bih ga pre definisao kao jedan peh u karijerama svih umešanih.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Posle Jacquesa Tourneura i Clive Barkera, i svih ostalih instanci gde su Srbi overili svetski horor, vreme je da se zapljunemo u eri A24.

U filmu Iana Tuasona, Nina Kiri, rođena u Beogradu igra jednu devojku od Babića rodom, koja živi u Americi i vodi neki creepypasta podcast. Doduše, u kući ima nekih katoličkih detalja, nije isključeno da je i Hrvatica ali koliko sam zapazio i na forumima, gledaoci percipiraju njen lik kao Srpkinju pa ćemo se toga i držati.

Reditelj Ian Tuason je katolik s Filipina i on je uneo tu dimenziju u film.

Nažalost, UNDERTONE je retko užasno gledalačko iskustvo koje se bazira na tome da glavna junakinja brine o majci koja je na umoru, i uprkos tome što je komatozna malo je i spooky, i vodi taj podcast u kom se priča o nekim strašnim događajima koji se jesu a možda i nisu desili i tim putem tako ona prizove zlo u dom.

UNDERTONE je jedan od onih filmova koji pokušava da napravi horor iz nekog produkcionog minimuma ali bogami i idejnog i ako išta možemo da zaključimo jeste da u ovom slučaju ni veštinom ni idejama nije nadoknađen taj otvoreno antifilmski aspekt cele zamisli.