OK, pošto vremena niko od nas nema previše da obavimo sve kako smo hteli (bibliografija, itd.), prelažem da, kao i za Žiginu bibliografiju stripova, otvorimo negde neko "ćoše" gde bismo, ako ima zainteresovanih za istorijat naše fantastične književnosti, stavljali naše "nalaze"...
Ako ste čitali Enciklopediju naučne fantastike Dr Zorana Živkovića, onda znate da srpska naučna fantastika ne mora da se stidi dela objavljenih pre Prvog svetskog rata. Dragutin Ilić, autor prve srpske, i jedne od prvih (ako ne i prve) svetske SF drame "Posle milijon godina" i "naš" Lazar Komarčić, autor "Jedne ugašene zvezde" objavili su sasvim solidna i danas relativno čitljiva ostvarenja, s tim da moje simpatije su ipak na strani Dragutina Ilića. Medutim, za njih bi se teško mogla primeniti ona "ko na bregu..." jer ipak nisu bili baš na vrhu brega, možda tek na dve trećine od vrha. Ono što je za njih karakteristično jeste činjenica da su i sa te kote uspevali da gledaju na sasvim suprotnu stranu od svojih savremenika. Čitljivost njihovih dela ne potiče od tradicije na koju su se nadovezali, već isključivo od sopstvenog talenta. Nažalost, u književnim krugovima u Srbiji se tada nisu mnogo cenile njihove fantazmagorije i izleti mašte, baš kao ni danas naše... Prilično je simptomatična činjenica da, barem koliko smo Boban i ja uspeli da pregledamo bibliografiju Srpskog književnog glasnika, za svo vreme njegovog izlaženja u njemu nije objavljena nijedna priča koja bi čak i izdaleka mogla da ima nekakve veze sa SF-om.
Slično je i posle Prvog svetskog rata. Enciklopediju naučne fantastike u tom periodu pominje knjige Milutina Milankovića "Kroz vasionu i vekove" i Stojana Radonića "Život u vasioni", ali to su više spekulativne knjige nego literarna ostvarenja. Pominju se i Stanislav Vinaver i Rastko Petrović, ali njihovo korišćenje SF motiva nema mnogo veze sa samim SF-om.
Međutim, ono što je danas manje poznato jeste činjenica da su i tada postojali časopisi koji su pokrivali ono što danas zovemo žanrovskom literaturom. Jedan od najzanimljivijih primera bio je "Zabavnik ilustrovanog lista" koji je izlazio od 1922-28 godine i koji je u prvih nekoliko godina pretežno donosio priče i romane u nastavcima koji su po tematici bili vrlo bliski onome čime se mi sada bavimo. Tu su prvi put objavljeni romani Morisa Renara "Eksperimenti Doktora Lerna" i "Orlakove šake" koji, nažalost više nikada nije ni objavljen kod nas. Čest gost na stranicama bio je Edgar Alan Po; Hans Hajnc Evers, autor "Alraune", predstavljen je veoma dobrim pričama "Pauk" i "Ljubav Lorda Džona Hamilstona"; prvi put se tu pojavio roman Džeka Londona "Tri srca". Naročito je puno bilo romana i priča francuskih pisaca, danas zaboravljenih, ali u ono vreme prilično popularnih, kao što su Klod Farer, E.M. Loman, Raul Bigo. Bilo je i priča naših pisaca. Najčešće su to bile priče koje su opisivale neke tajanstvene događaje, da bi se kasnije u priči ispostavilo da oni imaju racionalno objašnjenje, ali ima i čisto naučnofantastičnih kao što je piča "Čudnovati doživljaji Petra Jovanovića, sudskog pisara" izvesnog Milana Borića, o čoveku koji ima sposobnost da pogledom pokreće tude ruke.
Boban i ja smo pregledali neke od tih časopisa u potpunosti (pomenuti Zabavnik ilustrovanog lista, Kriminalna biblioteka), a neke delimično. Međutim, sasvim je sigurno da je toga bilo još...
Kao primer, evo priče koji sam pronašao pre neki dan u antikvarnici u prvom broju časopisa Reč i Slika (januar 1926), mesečnog magazina, koga su uređivali I. Zrnić i N. B. Jovanović.
U pitanju je priča "Posle sto godina" (verovatna priča) čiji je autor Bran. Dimitrijević. Pretpostavljam da je u pitanju Dr Branko Dimitrijević, geolog, kasnije profesor na tadašnjem poljoprivredno-šumarskom fakultetu, koji se bavio i književnim radom i pod pseudonimom Brandim objavio knjigu "Zabušanti i druge ratne humoreske" Narodna knjižnica br. 33 (bez godine).
Ako je neko zainteresovan za skeniranu celu priču, ima sedam strana i mogu je ili poslati e-mailom, ili da je stavimo negde na sajt (ne znam kako ide sa autorskim pravim???). Ukupno je manje od 1Mb.
Slično je bilo i u Hrvatskoj, gde su takode postojeli časopisi slične tematike i gde su i hrvatski pisci objavljivali svoje priče i SF romane u nastavcima. Ako vas zanima, u Andromedi 2 Zvonimir Furtinger, jedan od prvih hrvatskih pisaca naučne fantastike, objavio je jedan zanimljiv i informativan članak na tu temu, gde iznosi svoja sećanja iz tog vremena i pruža dragocene podatke o SF-u u Hrvatskoj izmedu dva rata.
Zanimljivo je da su i u Sarajevu u to vreme izlazili časopisi sa sličnom tematikom, na primer "Zabavnik - sedmični list za zabavu i pouku" u kome je 1923. godine objavljena SF priča Džeka Londona "Neprijatelj cijeloga čovečanstva" za koju nemam podatak da je ikada više objavljena. U isto vreme pokrenuta je čak i čitava edicija knjiga džepnog formata u kojoj su objavljivani uglavnom francuski autori avanturističkih romana, među kojima ima bar jedan koji je sasvim sigurno SF, a vrlo je verovatno da tu ima još SF- romana. Naime, i Nikolsova Enciklopedija SF-a pominje Pola d'Ivoa i Renea Tevenina, kao zanimljive pisce s početka veka, a u Sadulovoj enciklopediji SF-a postoje i duži članci o njima. Nažalost, u Narodnoj biblioteci Srbije, barem koliko je meni poznato, postoji tek poneka knjiga iz ove edicije.
