V Zbirka fantastičnih priča iz ravnice

[Anomander Rejk]

Samo da javim u vezi nekih tehničkih stvari...
Zbirka se može nabaviti i u ,,Vulkan'' knjižarama, kao i putem njihovog sajta.
http://www.knjizare-vulkan.rs/V-FANTASTICNE-PRICE-IZ-RAVNICE-36550

[scallop]

Pročitao sam još jednu dobru priču. Opet Bobanov pulen. Ovoga puta to je Oto. Priča "Nećeš nas lagati" mi je jako prijala. Besprekoran rukopis, mekan zaplet i rasplet, manjak adrenalina ali i dopamina. Prava podsetnica kako treba pisati domaću fantastiku.

[Loni]

Dobio knjigu pre 4-5 dana.
Zasad pročitao samo storije Andree Baskin.

Andrea dokazuje da je profesionalac što se tiče pisanja.
Ume da zainteresuje, vodi fabulu, iznenadi...

Prva priča ,,Plavo'' mi je jasnija od druge ,,Violina'', ali možda sam baš zato s više uživanja uživao u drugoj.

Nema se šta zameriti u pogledu karakterizacije, preokreta, dočaravanja atmosfere, a jedina zamerka koju bih ja stavio jeste takozvani poentalni deo.

Posle mora pročitanih dela meni kao čitaocu nije više dovoljan Fremdheit, Malerai Wunder. Moj um ne teži da me neko samo iznenadi vešto plasiranim i obojenim čudom koje je dovoljno samo sebi, već želi i poruku.

Pišem i posle drugih priča.

[Loni]

Pročitah i dvologiju o mladoj čarobnici Daci Borisa Mišića.

On je sve bolji pisac i polako postaje moj favorit.
Dosta dobra postavka, fabula. Zinuo sam od dobrih poređenja i metafora.

Više mi se dopala prva priča. Možda zato što je nejasnija i mističnija.
Dok sam došao do druge već sam znao ko je Daca, ko mračna pomoćnica i slično.
Boris bi komotno mogao da piše i Vampirske dnevnike ali i scenario za seriju o gimnazijalcima.
U drugoj priči ima mesta u kojima se previše prepričava. To je trebalo izbeći.
Razočarana Daca ipak nije trebalo tako lako da se okrene ka Darku koga je doživljavala kao druga sve vreme. (E sad kad sam razočarana u onog Mila za koji se ispostavilo da je demon, si mi dobar). Mogla je da mu da šansu, ali ne baš tako da ga zgrabi.
Na jednom mestu ona kaže ,,Trebam te'' što je u srpskom jeziku nepravilno, a samo u hrvatskom pravilno.
Još jedna greška je što se za sebe rekla ,,zmijsko telo''. Ta metafora pogrešno se upotrebljava za ženska tela. (Zmija je ravna, a to za žene nije kompliment).
To bi dakle bilo hendsome, ali ne i pretty.
Za ženu bi se moglo reći zgodna kao melodija (nalik onoj pesmi). Najženstvenija i najgracioznija životinja bila bi gazela. (Na neki način i kučka).

To su sve sitnice, uživao sam u pričama.
Pogotovu u prvoj. Druga je malo previše teen, ali opet dobra.

[NdZodiac]

Dobio knjigu pre 4-5 dana.
Zasad pročitao samo storije Andree Baskin.


Andrea dokazuje da je profesionalac što se tiče pisanja.
Ume da zainteresuje, vodi fabulu, iznenadi...


Prva priča ,,Plavo'' mi je jasnija od druge ,,Violina'', ali možda sam baš zato s više uživanja uživao u drugoj.


Nema se šta zameriti u pogledu karakterizacije, preokreta, dočaravanja atmosfere, a jedina zamerka koju bih ja stavio jeste takozvani poentalni deo.


Posle mora pročitanih dela meni kao čitaocu nije više dovoljan Fremdheit, Malerai Wunder. Moj um ne teži da me neko samo iznenadi vešto plasiranim i obojenim čudom koje je dovoljno samo sebi, već želi i poruku.


Pišem i posle drugih priča.

Nadam se da će ti se sve priče dopasti, zahvaljujem na lepim rečima, ovaj put smo se potrudili da to bude onako kako treba 

[Coffin Annal]

U katakombama, autori...

https://www.youtube.com/watch?v=MvcoaRiGIDU

[Anomander Rejk]

Hvala puno Sanji i ekipi RTV-a. 

[Loni]

Završih i sa pričama Gorana Segedinca.

Joooj prva je jeziva. Ne naravno po kvalitetu. Po tome je odlična već po samoj temi.
Misliš da je reč o klasičnim, tek pomalo sujevernim seljanima kad ono...
Priča je odlično vođena. Atmosfera sjajno dočarana, a karte su otvorene baš kad treba.

Druga priča ,,Pod krošnjom'' je atmosferski dobra, ali je previše začudna za moj ukus.
Nije mi bilo najjasnije je li junak drvo, duh, čovek... Ko je prvorođeni itd.
No možda tako i treba.

[hidden]

Hvala Loni

[scallop]

Najpre ću da se napsujem brzim prstima. Čuknuo sam nešto i skoro gotov post mi je otperjao negde u oblake. "$#%&$ .


Kasnije ću razmisliti šta sam sve napisao o ostalim pričama, a sad ću samo o pričama Radoslava Slavnića.


Priča "Zlatna deca, zlatne godine" pripada Slavnićevim pričama u kojima insistira na ličnim mladalačkim sećanjima. Najpre pitanje: "Šta ćeš pisati kad potrošiš klinačka sećanja?" Pošto sam prošao kroz nekoliko njegovih priča stekao sam utisak o furioznom stilu kojim nezadrživo tutnji kroz priču, ali da postoji pretnja da će se u nekom trenutku potrošiti kad se potroše i sećanja. Malo mi je u svima smetalo što "najavljuje" da će se nešto grđe desiti. Ustvari, prija mi kad me vodi kroz te priče, jer mi je kraj između Rume i zaboravljenih ujezerenih Savskih meandara prilično poznat.
Druga priča "Trulež, meso i sitni kolači" je verovatno najbolja priča u zbirci. Sigurno će biti onih koji će imati drugo mišljenje, moje i nije neko merodavno, ali ako postoji autentični "vojvođanski" rukopis, onda je to Slavnićev rukopis (uz rukopis Steve, bivšeg Mrtvaka). Ta dva pisca umeju da dočaraju posebnost sredine o kojoj pišu, a ona opravdava i posebnost zbirke.


Verovatno ću priložiti i komentar za ostale priče, ali tri koje sam naveo kao moj izbor su dovoljne da zbirka "V" opravda svoje postojanje.

[Coffin Annal]

Hvala za komentar. U vezi sa sećanjima i zlatnom decom, u pitanju je zapravo priča kojom sam načeo klinačke uspomene, pošto je jedna od najstarijih. Mislim da sam poslednjim radioničkim izletom na Borkovačko jezero igrariju sa sećanjima okončao, jer sam ga u međuvremenu izmučio u još trinaest priča složenih u roman (nije SF, niti horor, a ni uređen u potpunosti, pa ga nisam pominjao na Sagiti). Uglavnom, kao odgovor na pitanje, mogu samo da pokušam da se posvetim budućnosti, u nadi da će isplivati nešto sa smislom.
U vezi sa kolačima, drago mi je da ostaviše takav ukus, a još draže zbog pominjanja "vojvođanskog" stila.
Hvala još jednom!

[Loni]

Ja sam završio i priču Damira Mikloša - Zov ravnice.

Prvi deo novele (po broju stranica spada u njih) mi se više dopao
ne zato što je bolji već zato što sam veći ljubitelj drame nego horora.
U tom, prvom delu razrađen je odnos zdravog i pravog momka, velikog buržuja
i devojke, njegove drugarice iz detinjstva, koja je osoba sa indaliditetom.
Taj odnos mi je sam po sebi iznad horor scena sa čudovištima koja su na kraju.
Objašnjenje autora za fenomen samoubistava u Subotici, su demoni koji diktiraju sve.
Dosta je dobar preokret na kraju. To mi je popravilo utisak jer demone same po sebi nešto i ne volim.

Poređenje koje ću pamtiti iz ove priče je ,,štrčimo ko govno iz vode''.

U biografiji autora mi se dopalo što piše: Živi, radi i sanja u Beogradu.
Konačno neko i snovima da da važnost.

[Anomander Rejk]

Ja sam malo drugačije doživeo priču...iako ispričana na moderan način, podsetila me pomalo na lavkraftovski milje, na Senku iznad Insmuta, a Jago i ajkuloliki koji komadaju kola na drevnu rasu koja izlazi iz okeana i pari se sa ljudima. Takođe mi se i svidela ideja da je podsvesno to utisnuto u psihu ljudi ,,struganje vetra=udari vode o stene''. Lepo je prikazan i odnos uspešnog momka /arhitekte i devojke sa invaliditetom, mada bih voleo da je imala drugačiju sudbinu na kraju. Naravno ovo je samo moje viđenje priče, samo Damir ako se javi može reći šta mu je konkretno bila ideja vodilja za priču i koja je suština.

[Miko]

Odavno sam naučio da, ukoliko pisac mora da objašnjava ono o čemu je pisao, onda baš i nije obavio svoj posao kako valja.
Nadam se da to ovaj put nije slučaj, tako da sve prepuštam ličnoj interpretaciji 

[Ghoul]

iskoristio sam kišni dan i pročitao 6-7 priča.

nije to loše, ima solidnih radova, a ni oni slabiji (za sada) nisu daleko od proseka.

[Loni]

,,Desankina biblioteka užasa'' Igora Ivaniševića je odlična!

Autor je stvarno veliki talenat. Trudiću se da što duže pamtim neke lepe metafore i poređenja.

Sjajna atmosfera, obrti, vešto konstruirani likovi, zaplet.
Ali rečenice su vrh...

Recimo - Svi smo mi paukovi milo dete. Onu mrežu koju čovek ishekla, pauk ne može da postigne iako je plete svim nogama.

Pauk koji joj se spuštao na rame isisao je iz nje i poslednju trunku strpljenja.

Pokušavaju od ništavila da naprave pitu s jabukama.

Sada ne znam u koju knjigu da se zavučem ni na kojoj stranici da se sakrijem.

U plakaru je padala kiša (Ovo mi je super! )

Prava oluja nije se odvijala napolju već u Margariti, čistačici.

Drškom metle ih je gurala i razvrstavala sve dok nije našla roman iz koga je potekla.

Sve u svemu svaka čast. Autoru prognoziram uspešnu karijeru.

[Loni]

Upravo završih i ,,Auto ekskurziju'' Ivice Milarića.

I ovo je dobra priča s tim što mom ukusu više odgovaraju jasnije fabule.
Ovde je očigledno reč o postapokaliptičkom društvo.
Meni nije bilo najjasnije šta je apokalipsu stvorilo.
To jesu neka stvorenja užasa koja relativizuju prostor, vreme, mešaju iluzije ljudi i stvaraju konfuzije i to sve jeste zanimljivo.
Ipak kao da misterija nije odgonetnuta do kraja ili bar do iole jasnijeg nagoveštaja.

Ostalo je nepoznato ima li glavni lik sistem vrednosti koji liči na ljudski ili ne.
Ako ima zašto je likvidirana Dara pod njegovom sugestijom?
Stvorenja pod Dunavom su samo nagoveštena. Likova je previše i mislim da nemaju svi svoju funkciju.

Poređenja i metafore koje su me oborile s nogu su:

- Igraške su bile crne kao nasilni zločin.

- Izgledala je kao šumska boginja koja se dosađuje čekajući svog satira.

- Bila je prekrasna mačkica, savršeno božje stvorenje spušteno među nas, osakaćene jadnike i bogalje.
- Dara je bila najbolja osoba koju sam upoznao u životu, anđeo koji je davao ljubav svima koji su je tražili.

- U nekom boljem svetu stvarnosti koja nije iskrivljena kao naša, jednostavno bih je poveo sa sobom.

- Veseli je bio pravi renesansni jaran.

i najbolja...
- Vreme je postalo zgrožena žvaka koja se beskrajno isteže ispod đona.

[Loni]

Slistio sam i ,,Motel'' Milke Knežević Ivašković.

Vrlo pitka priča. Kazna za preljubnika koji slama ženska srca je jeziva, ali opet napisana na duhovit način. S jakim obrtom.

Jezičke konstrukcije koje su mi se dopale su:
- neobavezujući koitus u zimsko predvečerje
i - instinktom izvežbanog predatora

Nemam zamerki osim što je meni, završetak bio očekivan i predvidiv,
naročito ako znam da je autor ženskog pola. U tom slučaju uglavnom muškarac mora da nastrada za nedela.
Međutim ja nisam tipičan čitalac. Dugo se bavim teorijom pravljenja dobrih obrta pa sam se izveštio da uspešno prevdiđam i krajeve filmova koje većina ne mogu. Cela sala bude šokirana osim mene.

Kao što sam i rekao za priče Andreu Baskin, izvanredno napisano s tim što očekujem nešto malo posebnije na poentalnom nivou.
Čeznem za dubljom porukom od one koja nam prezentuje osvetu. No to je već moj, verovatno netipičan ukus.

[Anomander Rejk]

Meni se tu svidelo poređenje ,,Kao da je šilježe a ne žena.''

[Agota]

Meni se tu svidelo poređenje ,,Kao da je šilježe a ne žena.''

       genijalno!

[Ghoul]

možda je to i dobro poređenje, al ja nikad čuo za 'šilježe'

[scallop]

Ustvari, komparacija je oksimoron. Šilježe je muško jagnje od godinu dana, koje je palo na ispitu za muškarčinu ovna, a dviska je žensko jagnje od godinu dana, koju je blentavi ovan omašio u masovnoj oplodnji svojih podanica. I jedno i drugo nam poturaju kao jagnjetinu.

[Loni]

Meni je to potpuno promaklo.
No s obzirom da sam gradsko dete pa i vegetarijanac, nije mi zameriti.

[scallop]

Vama gradskoj deci i vegetarijancima bi promakao i rnkaš za vola.

[angel011]

Ima nešto što se zove "Mala moja mršavo šilježe" (Crni Lug), ali se nisam usudila da preslušam. 

[scallop]

Ako ti je to stručna literatura...

[angel011]

Naravno da nije. 


Uzgred, hvala na objašnjenju, prvi put čujem za dvisku, mislila sam da se šilježe odnosi na bilo koje jednogodišnje jagnje, nezavisno od pola.

[Loni]

   ,,Nećeš nam lagati'' Ota Oltvanjija je superiorna priča u pogledu psihološke postavke junaka i obrta.
   Autor ima veštinu Agate Kristi da golica maštu, a glavne karte otvori na kraju.

   Neki drugi su me oduševili metaforama i lepim jezikom, a Oltvanji baš tehnikom vođenja priče i karakterizacijom.
   Umeće je zainteresovati čitaoca pričom koja nema naročitu radnju, niti nasilja niti krvi. Zamršen odnos sestara bit je svega.

   Mala zamerka je da skoro ceo prvi deo nema dijaloga uopšte. Opis opis smenjuje, da bismo na kraju prisustvovali delu u kome su dijalozi baš dominantni. To me asocira da je autor u glavi imao samo tu poslednju scenu, a da je ovo ispred tek predigra, ali samostalno nedovoljno upečatljiva.
  Osim ,,vina'' posle kog se govori istina, tu nema mnogo nestvarnih elemenata što možda ne liči na ostale priče, ali meni ne smeta. Čak mi je i veći plus običniju stvar opisati na neobičan način.

[Loni]

Dođoh i do ,,Zlatne dece, zlatnih godina'' Radoslava Slavnića.

Pitka, lepa priča.
Atmosfera u kojoj obitavaju trojica drugara - najviše maltretiranih u društvu, dobro je dočarana.
Podseća na, za mene remek delo australske kinematografije -  ,,Izlet na Hangen Rok'' Pitera Vira (1975)

Rečenice koje izdvajam su:

- Nikada nismo želeli da budemo deo fudbalerske ekipe, ali bi nam usne zaigrale pri pomisli na drugu godinu i nepopišane patike u svlačionici.

. ... i predstavlja baklju vodice u jakoj erekciji u mraku moje nevinosti.

- ... muzičkim izborom koji je varirao od Mejdana do Mejdana uživo.

- Iz to jak odlikaš koga bi svaka majka mogla smatrati nebeskom nadoknadom za prvu trudnoću.


ZAMERKE

- Sama priča deluje mi tek kao prva glava romana. Kraj pilot epizode gde nestrpljivo očekujem drugu.
- Čudo koje je samo sebi svrha, bez jasne poenta svog delanja, za mene kao iskusnog čitaoca više nije dovoljno. Ma koliko priča bila dobro vođena, zahtevam poentu koja bi morala biti transparendnija.

U Skorobonjinom ,,Nakotu'' on ništa ne pojavšnjava, ali vodi roman tako da je čitaocu jasno da su nas vanzemaljci okupirali na jedan originalan i najbezbolniji način. Ovde samo čudo nije jasno.

- Čudo ne korenspondira toliko sa prvim delom priče. Ono bi moglo da se nakalepi u na sasvim drugačiji uvod. da su umesto tri smotanka, bila dvojica ministara ekonomije koji su terali svoje devojke na abortuse, priča ne bi bila ni na dobitku ni na gubitku.
- Brat Deki je uzet, ne znamo zbog čega baš on, ali njegov lik nije ni predstavljen kao bitan. On jeste u kontrasti glavnom junaku, ali na tam kontrastu niti njegovom liku se ne insistira. Žrtva bi ipak nalik na Loru Palmer, koju je Slavnić takođe stavio u jednoj priči za Emitor, morala da bude upečatljivija.

No i pored svih ovih mana ja sam u priči uživao. Radoslav zna dobro da piše.

[Loni]

Druga Slavnićeva priča ,,Trulež, meso i sitni kolači'' mi je više legla.

Sjajno dočarana atmosfera prokletstva koje se ciklično ponavlja u okviru jedne te iste familije. Rečenice koje su me oborile s nogu su:

- Prezauzet je đubrenjem prošlosti i budućnosti da bi mu ostalo vremena za žitarice. 
- A ispod nje su se gibala otrovna ustašca iz kojih ništa sem gadosti nije vejalo.

- Istina koju je brže bolje trebalo utopiti u čorbi ili paprikašu.

- Zasipale su ulaz suvim granjem i belim lukom dok su ostalima prsti bili zarobljeni u ,,oče-sine-sveti duše'' mantri.

Ponekad ispadne bezveze što mi koji analiziramo više teksta posvetimo pričama u kojima vidimo mane, dok za druge samo kažemo da je odlično, ali ja bih za ovu priču osim preporuke samo to i mogao da kažem. Odlično. 

[Loni]

,,Ljubiša dolazi noću'' Saše Robnika je fantastična priča.
I u smislu kvaliteta i u pogledu pripadanja žanra.

U književnosti je jako teško uzeti kao glavnog junaka ludog čoveka.
Baviti se ludilom je jako nezahvalno jer ma koliko karakter skrenuo, on mora biti smešten u okvir koji i dalje mora imati sistem.
Ako je pisati o normalnom čoveku prenos mrtve muve u kavez, pisati o nenormalnom je hvatanje žive muve i njeno smeštanje u kavez, ali tako da muva i dalje leti, a opet ne može da izađe.
Jako teško, a eto Saša Robnik je u tome uspeo.

Lik Radomira će mi možda najduže ostati u glavi od svih likova u zbirci.
Posebno je kvalitetan obrt koji nam je autor dao.
Vrlo simpatičan dekica sa kojim se poistovećujemo u stvari je ubica.
Motiv postoji. Nemiranje sa lošim vestima.

Iz priče bih izdvojio sledeće rečenice i fraze:

- Posmatram mreškanje vode i odmeravam oči na reci koja protiče kao što godine to čine.

- Sećanja plave kao dunavska voda u proleće.

- Došli takvi kao vi, u uniformama, samo zelenim...
(Primer odličnog indirektnog saopštavanja).

- Pitanja se roje...
- (za popa) Pare će ga zanimati više od razloga.


Ono šta mi sam se samo pitao na kraju je da li je autor pažljivo udesio delanje policije i da li bi bilo logičnije da su ranije došli da ispitaju Ljubišu jer se u njegovoj okolini mnogo njih izgubilo bez kraja.
Mislim da jeste. Vojnik koji ga je obavesio o sinu bio je dezerter, dakle nisu mu kontrolisani pokreti. Nestanak potencijalnog kupca je trebalo malo više zamagliti, ali mislim da je i ovako ok.

[Loni]

Slistih i poslednje dve priče (Obe Saše Robnika).

,,Tako je govorio tata'' ima sličnu temu i motiv kao i predhodna priča.
S obrizom da je kraća i ne toliko kompleksna, meni će ona ipak ostati u senci predhodne.
Kao i u prošloj ovde je otac lud, dok se sin odvažava na ubistvo (oca).

Mislim da je priča morala biti nešto duža da bi neke stvari bile jasnije.
Ostalo je nedorečeno zašto tata toliko mrzi žene i o kakvoj radijaciji se radi? Pravoj ili fingiranoj u tatinoj glavi.
Sputavanje od strane oca u ovom slučaju moralo je biti rešeno samo jednim načinom. Kao i u prošloj priči majčin lik je skrajnut preranom smrću.
Moguće je da je to i neophodno uraditi da bi se muško - muški odnos oca i sina jače obojio.
Uz majku došlo bi do nekog pomiranje, ravnoteže u porodici pa bi drama ovakve vrste najverovatnije izostala.

Osnovna zamerka mi je da je ubistvo oca prebrzo opisano. Sve se dešava u jednom pasusu od tri reda. Mislim da je to moralo malo temeljnije da se odradi.

Rečenica koja me je nasmejala je:

- Ako zagusti da prislonim lotre kobili odpozadi, al' da pazim da me Paša ne vidi jer bi me mogao zveknuti kopitom.

Druga, priča ,,Oči lovca'' je nekakav opis apokaliptične, jezive priče.
Nisam shvatio da li je glavni lovac zombi. Mislim da sam ovu priču već čitao na radionici. Ne mogu da kažem da je ovakav tip zamagljene postapokalipse moja omiljena šoljica čaja. Trebalo bi još jednom da je pročitam s većim udubljivanjem.

[Loni]

I na kraju bih samo zaključio da je knjiga odlična.

Ekipa autora je mnogo napredovala od zbirke ,,Nešto diše u mojoj torti''.
Storije iz ove zbirke više su mi se dopale.
Jasnije su i više se drže pravila.

Možda i grešim jer sam ipak neko ko ne preferira horor.
Više mi leže priče tajanstva i mašte bez upliva užasa i strave pa bih autorima savetovao da se ubuduće više drže klasične fantastike.

U svakom slučaju ovu knjigu rado preporučujem. Svaka čast.

[Anomander Rejk]

Hvala Loni na utiscima i iscrpnoj analizi.

[Stipan]

Ekipa autora je mnogo napredovala od zbirke ,,Nešto diše u mojoj torti''.
...
Možda i grešim jer sam ipak neko ko ne preferira horor.

Naravno da grešiš. "V-zbirka" je nastala ranije nego "Torta".

[Loni]

Ha ha stvarno?

Onda se bolje snalazite u žanru ,,tajanstva'' no u hororu.
Bar po meni.

Previše sam svetao (psihički) da bih gutao monstruoznosti.
Tajanstva sa tu i tamo nekom kapi krvi, više mi prijaju.

[Coffin Annal]

Loni, hvala za čitanje, utiske i lepe reči! Uzdravlje! 

[pokojni Steva]

Loni, hvala za čitanje, utiske i lepe reči! Uzdravlje! 

Na čitanju.
Zastrašujuće je videti da se neko pali na Lonijeve ispade.

[Coffin Annal]

Loniju zahvljujem neuspaljen, već samo iskren i zadovoljan. Pošto mi se o mudima raspreda na drugim topicima (što je zaista zastrašujuće i prilično zabrinjavajuće  ), ovde bar nećemo o tome šta ih čini oteklim i šta me pali. U vezi sa "hvala", "na" i "za" - duga je i komplikovana priča. Bolje ostati pri tome da su oba oblika primenjiva. Uzdravlje i tebi, Stevo, pa čekamo i tvoje komentare kad (jer bih voleo da ne bude "ako") se dohvatiš zbirke! 

[Justina]

Ustvari, komparacija je oksimoron. Šilježe je muško jagnje od godinu dana, koje je palo na ispitu za muškarčinu ovna, a dviska je žensko jagnje od godinu dana, koju je blentavi ovan omašio u masovnoj oplodnji svojih podanica. I jedno i drugo nam poturaju kao jagnjetinu.

Nikada nisam cula. To je neki lokalizam kod tebe s one strane Morave.

[Stipan]

A ti Justina baš vučeš đavola za rep, rekao bih...

[scallop]

Mi palančani volimo detalje.

[Albedo 0]

A ti D2 baš vučeš đavola za rep, rekao bih...

fiksd

[Justina]

A ti Justina baš vučeš đavola za rep, rekao bih...

Polako, nece bidne da vucem samo za rep

[Justina]

Aj uzdravlje, odoh ja sa pCetom u setnju.

[Ghoul]

nemojte tako.
D. je pravo šilježe za ovu smaračicu...

[Justina]

nemojte tako.
D. je pravo šilježe za ovu smaračicu...

Necu vise , i tako sam slucajno ovde zalutala.
Ne bih da vam kvarim ugadjaj nekim svojim smaranjem.
A to isto zelim i sebi.
Budite mi pozdravljeni.

[Josephine]

Ova je kratko trajala. A ja taman htela da joj poklonim Džona. Sve sa mašnicom svezanom oko njegovog vrata.

[Karl Rosman]

Ponekad se vracaju.

[Ghoul]

Ova je kratko trajala. A ja taman htela da joj poklonim Džona. Sve sa mošnicom svezanom oko njegovog vrata.

kako je "slučajno zalutala" - slučajno će i da se vrati.

smaračice retko kad prestanu sa smaranjem, naročito onda kad obećaju da će prestati. 

d. mi je svedok!