V Zbirka fantastičnih priča iz ravnice

[M.M]

Preživeo sam prvo gostovanje na tv-u gde sam najavio predstojeću promociju i pozvao narod. Ostalo još jedno i to sutra kod Slavoljuba Markovića. Gosti nek' se udese, pozvali smo medije da isprate događaj. Tremu ćemo razbiti vitoševčankom.

http://krunet.net/kultura_krusevac/kultura_krusevac_111_271.php

[hidden]

Hvala Miljane na svemu!

[Džek]

Bićemo utegnuti kao lutkice, lepi i bledi od treme.
Ako zakaže vitoševčanka, džekovača će da odveže jezik. Flaša je spremljena i namenjena!

[M.M]

Hvala Miljane na svemu!

Hiddene, nema na čemu. Kaa i ja se trudimo da uradimo najbolje što možemo i umemo. 

Bićemo utegnuti kao lutkice, lepi i bledi od treme.
Ako zakaže vitoševčanka, džekovača će da odveže jezik. Flaša je spremljena i namenjena!

Nadam se da će pampuri vitoševčanke i džekovače izdržati da ne budu otvoreni pre promocije...

[Coffin Annal]

I ja našao kad ću da se držim kisele kao onakav kakav u Kruševcu neću biti plota.    Miljane, hvala za organizaciju! Uzdravlje! 

[hidden]

I ja našao kad ću da se držim kisele kao onakav kakav u Kruševcu neću biti plota.    Miljane, hvala za organizaciju! Uzdravlje! 

Sad je trenutak da pogaziš principe...

[M.M]

Sad il' nikad!

[M.M]

Vojvodjanska fantastika u Kruševcu

U ponedeljak, sa početkom u 20 sati, u klubu KCK-a biće održano književno veče povodom objavljivanja zbirke ,,V – fantastične priče iz ravnice".

Inicijativa pisaca fantastike iz Vojvodine ostvarena je zbirkom V – fantastične priče iz ravnice u štampanom izdanju. U njoj je zastupljeno deset autora su i Oto Oltvanji, Milka Knežević Ivašković, Saša Robnik, Radoslav Slavnić, Goran Segedinac, Ivica Milarić, Igor Ivanišević, Damir Mikloš, Andrea Baskin i Boris Mišić.

U zbirci priča V – fantastične priče iz ravnice zastupljena je fantastika, epska fantastika i horor.

Kruševljani imaju priliku da u ponedeljak, u klubu KCK-a, sa početkom u 20 sati, prisustvuju promociji ove sjajne zbirke. Gosti su pisci fantastike Saša Robnik, Radoslav Slavnić i Goran Segedinac.

Naročito će se ovome radovati ljubitelji fantastike, kao i mladi, još neafirmisanim pisci, moći da saznaju mnogo toga korisnog o pisanju, kulturi čitanja, fantastičarskom žanru uopšte, kao i objavljivanju i promovisanju svoga dela.

Pisci fantastike Sandra Maksimović i Miljan Marković iz Kruševca su domaćini.

http://www.rtk.rs/?p=41618

[M.M]

Pre šest+ sati...







A sada... Apsolutni hit.

[hidden]

Hahaha...sjajno!

[Kimura]

 


Iju! Fotograf je umesto ''ptičica'' rakao ''džekovača'' i eto...

[M.M]

Konačno se očitavih, al vremena - nema. Biće u toku dana.

[M.M]

Dakle ovako. Džek će se već javiti... kad ga budu pustili, a i Kofin je tu negde.


Promocija je počela u 20h. Predstavljanju zbirke "V fantastične priče iz ravnice" prisustvovalo je oko 25 ljudi, a promocija je trajala oko pedesetak minuta. Kofin je bio raspoložen za priču kao i uvek, Džeku su dve ljute razvezale jezik, a bio je i čitan "Tako je govorio tata".
Kasnije u razgovoru s publikom sam zaključio da su zadovoljni. A danas sam u prolazu naleteo na Jelenu Ivanović, dizajnerka Puteva kulture, i ona je prisustvovala promociji i rekla mi da je bilo kratko, ali slatko.
I eto, to bi u glavnom bilo to.


Evo nekih fotografija, a koga zanima biće opširnije na fb-u.

[Džek]

Lep grad, lepi ljudi, naročito žene. Jug zemlje me oduvek privlačio, ima neku svojstvenu čar koja mi godi. Miljan je sjajan i vrlo pažljiv domaćin koji nije propustio, uprkos zovu džekovače, da nas odvede do Lazarice i održi predavanje, i time nam podari jedno nezaboravno iskustvo.
Sama promocija te protekla u senci Miljanove brige zbog nedolaska više posetilaca. Pre početka se baš nešto uzmuvao i sekirao. Nadam se da mu nisam uzalud objašnjavao da je ponedeljak pasiji dan, najgori u sedmici, i da niko ponedeljkom ne ide nigdje. Dvadesetak duša, ili malo jače, je po meni sasvim pristojna poseta. Pamtim i veće, ali bogme i manje.

Govorio sam (dopunjavao Radoslava) o nastanku zbirke i o fantastici kao alatu u pripovedanju. Zatim sam čitao svoj pokušaj (Taju) i na sredini prekinuo, i uljudno pitao publiku, sa šeretskim osmehom, jesam li dosadio i smorio. Naravno, jedva su čekali nastavak. Vele, ništa dok autor ne pročita svoje. I naravno pazario gromoglasan aplauz. Zanimljivost je da sam baš to jutro, pred kretanje za Kruševac, takođe čitao Taju za radio NS. Verovatno sam se tada uvežbao da bih u Kruševcu nastupio sigurno. Veliki sam konzument treme ali u Kš je nije bilo. Atmosfera je tome doprinela, vrlo opuštena i u kombinaciji sa dve ljute, razvezao sam knedlu u grlu. Još se jednom zahvaljujem Miljanu iz sveg srca i neću lagati kada kažem da mi je ovo bila najdraža promocija do sada, i to ne samo zbog budalasanja posle. Posle sam skoknuo do Kragujevca ali to je druga priča... 

[Anomander Rejk]

https://scontent-b-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-ash3/t1.0-9/1901212_460874644039344_515796277_n.jpg

[M.M]

Gostovanje kod Slavoljuba Markovića u emisiji Opušteno u vezi sa promocijom zbirke V.

http://youtu.be/EKdppCIqer8


Ostaje još da ulovim ljude iz RTK-a da nam daju Džekov i Kofinov intervju. 

[Kimura]

Hrabro se držiš pred kamerom 
Onomad te Kaa izbavila, a sad si se i sam dobro snašao.

[M.M]

Kaa nije mogla da pođe sa mnom na gostovanje te sam morao da stisnem petlju i izdržim.

[Džek]

Svako vece pre nego mi se sklope okice, jako jako zazelim da su zagubili intervju i time se spasem opsteg blama i crvenila. Nemam pojma sta sam napricao, verovatno su odbrambene snage podsvesti sve to gurnule u zaborav, da me zastite od epskog kajanja neizmerne sramote...

[M.M]

Nema sad. Ima da bude crvenilo...


A gle šta sam ja iskopao...

[Džek]

Ko su bre ova trojica? Liči mi na kongres dilbera...

[PTY]

     Dakle, stigla najzad i zbirka, fino očuvana i puna autograma, baš lepo iznenađenje. Pošto sam ja jedna od onih koji su učestvovali u  njenom crowdfunding nastanku (koliko razabirem iz zahvalnice, sa ovog foruma je i dobri Meho učestvovao, to kao stari i prekaljeni kikstarter učesnik ), pa mi je otud i dvostruko drago da je ugledala svetlo dana. Zato i neću odviše o tehničkoj strani ovog projekta, reći ću samo da knjiga dobro izgleda, i nemam nikakvih zamerki zaista, jer tako nam je kako nam je, a svi dobro znamo kako nam je: u situaciji u kojoj se ova ekipa našla, knjiga je zaista dobro isporučena. Naslovnicu sam također ovde već pominjala, pa ću samo ponoviti da mi se uživo još više dopada, upečatljiva je i intrigantna (i zaista mi je žao što je amazon insistirao na onoj generičkoj verziji za svoju prodaju, no dobro, uveknam ostaje opcija da smatramo kako time štampani primerak ima veću vrednost, što baš i nije često slučaj, bar za mene  ), sve u svemu - ne samo da nikakvih zamerki u tom domenu nemam, nego sam i prijatno iznenađena. Ovo nimalo ne zaostaje za nekim cenjenijim softcoverima koje imam, i to mi je stvarno drago. Čestitke i mazeltov i aferim i tako već u tom smislu.

Što se sadržaja tiče, moram priznati da upravo unapređeni izdavački format uvelike utiče i na čitalački pristup njegovoj proceni. Mnoge stvari kojima se moglo "progledati kroz prste" u elektronskoj varijanti samizdata ovde ipak zahtevaju poštenije odmeravanje, jer kako god da su autorske ambicije porasle, tako se najmanje ista razmera mora dopustiti i čitalačkim zahtevima.  A kako pri čitanju gotovo svih (*) priča u zbirci uočavam skoro identične probleme, rešila sam da ih generalizujem, eliminišući time i beskrajna ponavljanja samoj sebi i znatnu količinu duševnog bola samim autorima.     I odmah da preciziram: ja ne sporim da mi je primetan izvesan napredak po pitanju izraza skoro svih autora čije sam priloge ovde pročitala, ali ne mogu da negiram kako mi je također primetno da su i pored toga zadržani (a ponegde čak i ojačani) izvesni nedostaci kojih bi se morali ratosiljati nakon ovoliko proznih izlazaka u javnost, da tako kažem. Tačno je da se ti nedostaci uvelike tolerišu u lokalnom amaterskom izdavaštvu, ali u idealnim okolnostima to je (nekad bilo) tako samo u ranom autorskom periodu, bilo da se isti meri samim protokom vremena ili samom količinom autorove objavljene proze. Od te "provizije za početnike", da je tako nazovem, nije za očekivati da će trajati u nedogled, pa je ipak nužno da se na to skrene pažnja (da ne bude posle te nismo znali, te nisu nam rekli... ).



Zamerke koje imam daju se sortirati u tri generalne grupacije, pa sam rešila da ih tako ovde i ponudim, bez nekog naročitog rangiranja bilo po intenzitetu ili uočljivosti. 

IZRAZ I JEZIK većine autora se sad već sasvim ustalio na kolokvijalnoj, da ne kažem neprepoznatljivo šatrovačkoj varijanti. Naravno da nemam ništa protiv toga per se, ali samo kad je ta specifičnost u konkretnoj funkciji same naracije, znači kada i zaplet i ambijent igraju specifičnu ulogu u samoj prozi. U protivnom, mi (čitaoci, tojest) od te proze ne dobijamo više te famozne  "dijalektalne specifičnosti", nego samo uličarsko siromaštvo proznog vokabulara koje nas uvelike ometa da tekst prihvatimo kao ozbiljan, zreo i kompetentan.  Početnici se po pravilu zanose idejom da će im sračunata degradacija rečnika magično "oživeti" dijalog, ali alas, to je alatka koja najbolje funkcioniše samo u majstorskim rukama, dok u onim manje veštim po pravilu izaziva suprotan efekt. Do sada bi već morali biti u stanju da intuitivno procenite kad su situacije primerene (a pogotovo kad nisu) da se ta alatka koristi. Ovako kako vi na njoj insistirate, ispada da ste to prihvatili kao normu, a to je zaista ogroman hendikep za sve one koji nameravaju da se ozbiljno posvete pisanju proze.

PRISTUP I SCENE: Moram da priznam kako mi je i dalje uočljiva sklonost da se biraju ekstremno statične scene u kojima protagonisti bukalno ništa ne rade nego samo saopštavaju, da ne kažem deklamuju. I to deklamuju bilo šta, to od sopstvenog stanja svesti, pa do kvazi-flešbek prezentacije minulih zbivanja, to često nepotrebnih, a po naraciju (i tempo) krajnje pogubnih.  Mnoge priče ovde služe samo da bi protagonista izdeklamovao delove nekih maglovitih i nepotpunih priča-u-priči, a da pri tom niti jedna od njih nije niti dovoljno privlačna niti dovoljno zaokružena. Elipse se koriste na potpuno pogrešnim mestima - koriste se da nam se namerno uskrate aktuelne informacije, umesto da se eliminiše prazan hod prepričavanja očiglednog. Kao rezultat, mi čitaoci tako suočavamo silnu kakofoniju nesuvislih tačaka gledišta, pa još isporučenu u izluđujuće statičnom maniru "čiče koji priča priču", bez da  retko šta od svega toga (znači, niti stvarna zbivanja, niti inkluzivne reminiscencije) budu dovoljno zaokružene i intrigantne same po sebi.   

ZAPLET: naravno, ja ne nameravam da ovde tvrdim kako se proza čita samo zbog zapleta, daleko bilo, ponekad nad zapletom lako odnesu primat razni drugi sadržajni aspekti, to bilo cajtgajst ili intertekstualnost ili lepota jezika i izraza ili lakoća prepoznavanja pojedinca u tipu ili obratno... ali kad sve to omane (a omane uglavnom, to makar zbog ograničenja kratke forme) onda nama čitaocima malo šta tu preostaje da glođemo sem zapleta kao takvog, a kad ni njega nema, ili kad je banalan i trivijalno isforsiran, onda... pa, onda se obavezno po čitanju zapitate u čemu se to zapravo bogatiji nego što se pre čitanja to bili. I ako vam odgovor uporno izmiče, onda i protiv svoje namere i volje izvučete neke pouke, pouke koje nisu laskave ni po autora a bogami ni po vas. I dobro sad što ja mogu u ovom konkretno slučaju da se pozovem na motivaciju koja prevazilazi bilo kakva konkretna očekivanja, ali pretpostavimo, makar suvisle konverzacije radi, kako se knjige uglavnom čitaju bez takve motivacije: knjige se čitaju da vam ponude nešto što do tada možda nemate. I zato još jednom apelujem na sve vas da se zapitate šta vi to očekujete (i dobijate) od proze koju volite i koju rado drugima preporučujete, a onda uzmite sekund da objektivno razmotrite da li će i vaša proza makar išta slično da ponudi. I to je otprilike sve suvislo i korisno što mogu da vam preporučim kao osnovu za iduće ovakve projekte.
U svakom slučaju, da sumiram: drago mi je da je knjiga izašla i iskreno se nadam  da će biti korisna prečaga za budući napredak, to ne samo vama kao grupi, nego svakom od vas pojedinačno. 

-----------
(*) Ovde izdvajam priloge Oltvanjija i Knežević Ivašković: Oltvanjija zato što je već očigledno formiran kao pisac, pa su otud i bilo kakve moje primedbe krajnje beskorisne, a prilog Knežević Ivašković skoro da i ne pati od ovih konkretno boljki, mada su meni primetne neke specifičnije koje su više striktno žanrovske provincijencije, a pošto zaista nemam sklonosti ka proizvoljnostima iracionalne fantastike, sa takvom se prozom redovito mimoiđem bez ikakvih posledica.   

[Anomander Rejk]

Hvala ti na podršci ovom projektu, još jednom, a naravno hvala i dobrom Mehi  . Drago mi je da je knjiga neoštećena i ispravna stigla do tebe, jer sam već počeo da dobijam ospice od naše pošte , i uopšte pošta.
Što se tiče sadržaja, nema tu puno šta da se doda i/ili oduzme. Kakvo god bilo stanje kod nas, kakvi god bili uslovi, štampano delo sa izdavačem iza sebe, je upravo to, i jasno je da tu ne može da se uzima u obzir, niti računa nikakav popust, jer čitaoca zanima krajnji proizvod-pisano delo, a ne u kakvim uslovima i kakvom je procedurom nastalo. Ako čitalac, a tebe smatram vrlo ozbiljnim čitaocem koji poznaje i prati savremenu produkciju fantastike, ima primedbe koje ima, onda nema tu šta autor(mogu govoriti za sebe, naravno, ne mogu u ime ostalih)da se pokušava pravdati ili objašnjavati, već mu je da dobro protumači te primedbe i pokuša da ih u budućnosti otkloni sasvim, ili svede na što manju i prihvatljiviju meru.
Hvala i na čitanju i ovoj iscrpnoj analizi.

[hidden]

Hvala na svemu i u moje ime

[PTY]

Nema na čemu Anomandere, a i ja se ovde tebi zahvaljujem na velikom trudu koji si uložio da me ova knjiga dosegne... bilo nam je baš čupavo i dlakavo. Drago mi je da vidim da si upravo ti uvelike napredovao od onog momenta u kom smo se prvi put virtuelno upoznali    a nadam se da će i ostalim članovima ekipe ova knjiga imati funkciju tog famoznog the stepping stone ohrabrenja koji je svakom žanrovskom entuzijasti silno značajan i neophodan.


Projekat je, po meni, bio veoma uspešan, i to treba da vas iskreno razgali. Sve ostalo što vas stigne je neka vrsta ekstra benefita: čovek se uči dok je živ, to je datost koju svi mi treba smerno da ispoštujemo, a čitava naša mudrost uglavnom će ležati u opredeljenju čemu ćemo to stremiti.

PS. pozdrav i ostalima iz ekipe, naravno.

[Džek]

Thx na korisnom osvrtu, naravno i na podršci.

[Ghoul]

zeznuta ova pty-libeat: dođe i podeli šamare - izraz i jezik vam sveden, kolokvijalan, neprofilisan, slab; pristup i scene promašeni, neodmereni; zapleti isprazni, zaboravljivi, plitki, bez poente - a na kraju svi zahvalni i srećni!

umetnos!
ne ume to svako, ili - onaj ko ume, mrzi ga da to baš tako uvija, a kad ga opiše po principu "tell it like it is" - ispadne zloban, pokvaren, zao, džukela jedna zavidna, neće da podrži domaće...

anyway, uskoro stiže i moj rivju...

[Džek]

Samo napred. Ispasti "zloban, pokvaren, zao, džukela jedna zavidna, neće da podrži domaće..." je rizik u koji moraš da se upustiš, od tebe se to očekuje, ali što se mene tiče a verujem i ostalih, operacija po tom pitanju je uspela. Šavovi su čvrsti, neće da puknu, nema da se izlije. Dakle, sigurica.

Kritika za pokušaj operisanog ne može da obeshrabri ni da motiviše, ali može da pomogne. Govorim naravno o kritici, onoj pravoj.  Retko ko danas hoće da pomogne, više ima onih koji bi da nam crkne krava.
Zato sam svima zahvalan koji su bacili kakav-takav osvrt i ohrabrivali nas u ovom suludom i dragom nam naumu.

[Coffin Annal]

Hvala i od mene PTY! 

[pokojni Steva]

Sve zajedno 

[PTY]

@ Ghoul: prilično sam sigurna da upravo ti možeš da se izraziš na način koji ti se prohte, ja baš i nisam toliko versatilna, a odskora mi se čini da posedujem samo dve forme izraza - tišinu i gnev. A i laičke savete generalno prezirem, smatram da bi trebalo da budu zakonom kažnjivi, pa stoga mogu da uperim prst u generalnom pravcu gde problem leži, bez da idem u detalje kako da se problem sanira. Da je sreće, tu bi vas nekolicina sa formalnim obrazovanjem u relevantnom polju mogli da budete od veće koristi nego laik konzument poput mene. A ova ekipa iz zbirke možda plaća neke račune koji i nisu njeni, jer ako ćemo pravo, stanje fandomske produkcije se sunovratilo pre no što su se većina njih u fandomu pojavila. Mi se svi nešto odmičemo od njih i ostavljamo ih ljudima koji sa knjigama očigledno nisu bliski, prosto zato što ništa i ne čitaju. A entuzijaste danas su isti kao i entuzijaste oduvek, nadaju se nekoj čarobnoj formuli koja će ih bez truda i muke preko noći pretvoriti u pisce. Ne može čovek zbog toga da ih napada, to ne bi bilo pošteno, i upravo mi ovde to dobro znamo, pošto smo svi kroz te faze prošli (uslovno svi, ja recimo nisam, ali ko zna zašto je to dobro. )

Napretka vidim, ali on se očekivao, pa me manje ipresionira. Problem je što ujedno (p)ostaju kalcifikovane neke početničke mane koje ukazuju da se ekipa malo zamajava sa pretpostavljanjem čitaoca i njegovih prohteva, i dalje se piše uglavnom za sebe i svoju dušu. I kad kažem da je jezik siromašan, ne mislim time da kažem kako bi problem rešili neki fensi-šmensi pompezni dodaci vokabularu, nego hoću da kažem kako se i dalje ne posvećuje dovoljna pažnja prirodnosti dijaloga i ekonomičnosti izraza, sve mi to ostaje nekako neravno i pomalo grbavo, teško za izgovaranje. Uostalom, evo im son of man i njegov primer kako se ekonomija izraza gradi na suštinski dvocifrenom vokabularu ulične profanosti, pa to im je primer koji stoput bolje govori od bilo čega što im ja mogu da kažem. Ali čini mi se da ekipa i dalje gleda u pogrešnom pravcu, i dalje živi u iščekivanju nekog abrakadabra zbivanja, umesto da se posvete fanfikšn omažima prozi koju čitaju. To ako čitaju, naravno: ne bi škodilo da im ponudiš izbor štiva, ionako su skloniji tvom žanru negoli mome, a ja mogu samo Barona da im preporučim. 

[Coffin Annal]

Ponedeljak, 2. jun, Dom Omladine, Beograd.

Кратка прича, слатка мука. Врх књижевне понуде, дно продајне. Шта да раде писци ако не нађу издавача довољно загриженог да утрчи или довољно великог да не осети терет: спале текстове, преквалификују се у политичаре? Не, удруже се – па сами. Наши гости, аутори и учесници пројеката ,,В — Фантастичне приче из Равнице" и серијала ,,Нешто дише у мојој торти" (недавно објављена друга књига) ће причати о књижевности, жанру, главном току, каналима доласка до читалаца, медијима, интернету, електронским књигама.

,,Нешто дише у мојој торти" http://www.mediafire.com/view/?c854jy3o5qcf12s
,,Нешто дише у мојој тортиII" https://www.mediafire.com/?x90dmlbdd14vywa
www.facebook.com/vfantasticnepriceizravnice
Учествују: Реља Антонић, Радослав Славнић, Борис Мишић, Дамир Миклош и други...
Модератор: Жарко Милићевић

[Coffin Annal]

Zbirka V u Blicu.

[Coffin Annal]

Snimak iz Kruševca!

"Fantastične priče iz ravnice" predstavljene u Krusevcu

[scallop]

Saša Rubnik je čudo. Skoro kao - ivičnjak.

[Kimura]

Dovoljno je interesantan i kao Saša Robnik. Meni je to idealno ime za fudbalera. Nije da pratim fudbal, al' to Robnik mi zvuči baš kao da je predodređen da juri za loptom. I još je Saša! Ime kao stvoreno za masovno tepanje (u onom lepšem značenju) kad da gol.

Inače, čitala sam ja ovu Zbirku i moram da kažem da ima stvarno dobrih priča. Ima i slabih, ali Bože moj... Kako je neko već primetio, pojedine priče opravdavaju postojanje knjige.
A ni taj nogometaš nije loš.

[Džek]

Nesuđeni nogometaš i čudo ivičnjaka  u ime ekipe zahvaljuje na čitanju zbirke, i dodaje da nikada nije voleo fuzbal a sa apetitom ga zamrzeo kada je prilikom juriša na gol povredio sedmi pršljen kičme i smrskao lakat, pa ceo jedan davni jul i malčice dalji august preležao na leđima psujući loptu i betonsku klupu unapređenu u gol. 

Džaba sam podmazao RTK jednim primerkom, očito su se u montaži ljutili što nisu i oni dobili jedan, pa su se malo našalili.

[Anomander Rejk]

Pored beogradskog Vulkana, u Sremskoj ulici, gde je definitivno ima , Damir mi reče da je ugledao zbirku i u Delfiju za Noć knjige.
Danas slučajno navratih u Solaris, kad sam se već zatekao na Spensu, pa da svratim. Imaju primerke V zbirke, lepo su vidljivi na polici fantastike.

[neomedjeni]

Pre izvesnog vremena sam počeo da čitam priče iz ravnice, s ciljem da dnevno pročitam i iskomentarišem jednu. Kako to obično biva, zacrtani plan se izjalovio, i posle gotovo godinu dana još se nisam izborio sa svim pričama, ali to je već do moje lenjosti i drugih obaveza, a ne do njihovih autora. Kako sam danas već nešto nabacio o knjigama Katarine Skokin, pomislih da ne bi bilo loše ni da ostavim par reči na forumu o ovoj zbirci. Možda mi to pomogne i da se nakanim da nastavim sa čitanjem tamo gde sam stao.



Andrea Baskin "Plavo"


Kada se sve sabere i oduzme, priča je ispala okej. Najpozitivniji utisak je dobar preokret u završnici, bio sam siguran da znam kraj. Dosta uglavnom uspelih komparacija, volim kad pisci često posežu za poređenjem. Fino izgrađena odgovarajuća atmosfera koja prati pripovedanje.


Minusi. Pa, ima i par ne baš uspelih komparacija. Na više mesta sam imao utisak da su rečenice u priči prekratke i da im fali još po koja reč kako bi izgledale bolje i kako bi pripovest dobila pravi ritam. Da ne bude zabune, volim ja jezgrovito izražavanje, ali malo opširnosti tu i tamo nikako ne škodi. Plus, čini mi se da bi spisateljica to lako postigla. Ovako čak izgleda kao da je priča morala da stane u unapred određeni broj znakova, čime joj nije dato nimalo prostora da diše.



Andrea Baskin "Violina"


Druga priča mi se mnogo više svidela, premda kod nje nema nikakvih velikih preokreta niti iznenađenja na kraju. Naprotiv, sve je od prve do poslednje reči determinisano i prilično očigledno, crno bez i jedne trunčice svetla. Da, izgleda da imam morbidni čitalački ukus, ali i da je priča jednostavno bolje napisana od prethodne.


Jedini momenat u kome mi je nešto zasmetalo je prelaz sa pripovedanja o sviraču na prvo samoubistvo. Nekoliko rečenica mi nekako nije dovoljno ovde, voleo bih da je ta scena malo brižljivije opisana.



Boris Mišić "Daca I Huan"


Priča sa par pluseva I par minusa, znači nerešeno na kraju. Tema je dosta puta korišćena, a uvek aktuelna - mind control, tj. prčkanje po tuđem umu bez dozvole sopstvenika istog.


Najpre, sviđa mi se način na koji je mali prostor za priču (nepunih 7 strana) iskorišćen da se čitaocu pruži maksimalan broj informacija o glavnoj junakinji. Veoma kreativno. Sviđa mi se I sam kraj, odnosno poslednja rečenica. Lep način da se poentira nakon što je priča pripovedački vrhunac, klimaks ili kako se to već zove doživela na prethodnoj strani.


Minusi... tja, čini mi se da pripovedanje previse žuri napred kao da učestvuje u nekoj trci I da autor ne koristi momente kada je potrebno, ma šta da se u priči dešava, zastati i posvetiti im vise pažnje (zadržati duže čitaočevu pažnju na njima, detaljnije ih opisati). Na primer, to bi bili Daca pred zamkom ili Stiven neposredno nakon nesreće.
Drugo, tu i tamo sam naletao na ponavljanje istog pojma u uzastopnim rečenicama, premda se lako moglo izbeći (dve upotrebe reći Amerika, gde je jednom moglo da se kaže SAD), što je bezvezan propust i lako se ispravlja.



Boris Mišić "Daca u gradu tame"


Okej, ovo već valja. Što je donekle začuđujuće jer ideja deluje kao da je izvučena iz "Vampriskih dnevnika" ili neke slične tinejdž horror romanse - u devet od deset slučajeva takvi tekstovi bi mi poslužili da im se nasmejem. No, druga priča o Daci ima nešto što je izazvalo pozitivne reakcije. Najpre, pojava tunjavog Darka me je momentalno asocirala na grafit koji je onaj pajser wele pomenuo pre neki dan na forumu "Ti je voliš, ja je jebem" i nekako dovela u pravo raspoloženje za čitanje price - čak mi je bilo žao što se tako brzo završila.


Zatim, pripovedanje je ovde odlično. Toliko bolje od istog u "Daci i Huanu" da deluje da su u pitanju bili različiti pisci. Jasno, "Gradu tame" je posvećeno znatno vise pažnje i rezultati su i vise nego očiti. Dok "Daca i Huan" deluje kao ogoljeni skelet priče, na "Daca u gradu tame" je već nabacano podosta mesa i sala. Jednostavno, sve je pogođeno kako treba.


Najzad, ima sitnih nedostataka. Par njih tehničke prirode, u vidu na pogrešno mesto metnutih zareza (ako me moje viđenje pravopisa ne vara) i par pomalo nezgrapno konstruisanih rečenica. Ništa što bi pokvarilo generalno pozitivan utisak.



Goran Segedinac "Salaš"


Ova priča je veoma ubedljivo napisana. Ne mogu reći da mi je bilo kakva pojedinačna greška zapala za oko. Pisac uspešno igra na slabu tačku svakog... hm, bolje da ne kažem, I svakako će izazvati snažan osećaj jeze kod takvog čitaoca. Smeta mi pomalo, međutim, što mi Salaš manje liči na priču a vise na portret jedne duše. Mnogo bi bolje izgledao kao deo znatno šire celine, nego ovako, samostalno.



Goran Segedinac "Pod krošnjom"


Jbg, ne kapiram priču. Mislim, shvatam osnovni simbolički nivo - novi početak, biranje pravca, put luka i strele ii ne... Ali, ili je ovo samo fragment nečeg većeg ili ja nešto golemo na ovih par strana previđam.



Damir Mikloš "Zov ravnice"


Sve zaboravljam da ostavim komentar, već danima.


Elem, zamisao mi se sviđa, ali na autorovom mestu, ja bih priču, odnosno neke delove, pažljivo preradio - Zov poseduje veliki potencijal koji nije najbolje iskorišćen. Početak, put iz Tanzanije u Suboticu, promišljanja glavnog junaka, ne štimaju. Pokušaji deskripcije i komparacija mi nikako nisu legli. Siguran sam da pisac to može mnogo bolje. Pripovedanje dalje teče glatko, zaplet je zanimljiv i vuče čitaoca da sazna više, ali negde od polovine, možda i početkom poslednje trećine priče, nastaju problemi. Najpre, strah nastupa prerano, pre nego što bi to bilo logično - ne bih rekao da bi svetski tip kao što je Nero trebalo da oseća jezu samo zbog dva pomena imena "Jago", o kome još uvek ništa ne zna. A u tome i vidim drugi problem. Pre Jagove fizičke manifestacije u poslednjoj noći, trebalo je da dobije više prostora u priči, da bude češće pominjan, predmet debata i sl. Ovako kako je urađeno, čitalac nije dovoljno pripremljen za njegovo stupanje na scenu.


Kad smo kod scena, ona sa starcem u pelenama je fenomenalna. Ali kod opisa ljudi koji padaju u jamu, kada su već posmatrači bili u položaju da prepoznaju pojedince, doktor nije trebalo jedini da bude izdvojen. Mislim da se u ovakvim situacijama uvek ide na množinu. Valjalo je da su tu poimence pomenuti još neki likovi.


Ljudi-ajkule koje su opkolile grad su mi neubedljive - ne znam zašto, ali imam osećaj da je blokadu grada trebalo nekako drugačije osmisliti. Silazak u jamu i ono što sledi je trebalo detaljnije opisati, ali sama završnica, zaokret na poslednje dve strane su fenomenalni.



Igor Ivanišević "Desankina biblioteka užasa"


Ima par dana kako sam pročitao priču, ali nikako da smislim nešto konkretno što bih rekao o njoj. Jednostavno, odlična je, komentarisanje u vidu kritike je nepotrebno, a u vidu opisa oduzima draž čitanju. Od pročitanog, najbolje što je zbirka dala. Da ne dužim i tupim.

[Anomander Rejk]

Ukoliko neko želi da nabavi zbirku ,,V-fantastične priče iz ravnice'', to može učiniti i na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu, na štandu br.1405(NNK Internacional),
u Hali 1, prizemlje kod stepenica...

[Anomander Rejk]

Cena zbirke na Sajmu je 500 dinara.

[Anomander Rejk]

Evo otprilike godišnjica zbirke, krug se zatvara, i eto je na mestu sa koga je i krenula pred prve čitaoce... Ko želi da nabavi zbirku, može to da učini na sajmu knjiga u beogradskom Domu sindikata, na štandu NNK Internacional. Sajam traje do 15.01.2015.godine.
O planovima za iduću godinu o tom potom, ali recimo da se dogovora i da je prilično izvesno da će do proleća biti održana promocija
u Nišu.
Svim čitaocima, a i svim sagitašima, ekipa V zbirke želi srećnu Novu 2015-u.

[Stipan]

Evo, da iskoristim priliku: Sve najbolje Esnafu u nastupajućoj godini, šta god bilo u prošlosti...

[Anomander Rejk]

Hvala, takođe i tebi!Prošlost treba ostaviti prošlosti, a gledati napred.

[Boban]

dajte, ljudi, nemojmo uništavati duh foruma...

[Stipan]

[Džek]

dajte, ljudi, nemojmo uništavati duh foruma...

Kako bi taj duh avetinjao da nema nikoga u teranju? Pustoš bi zavladala u ovom zamku, tek povremeno bi se promaja uspomena zaigrala sa buđavim zavesama sujete... brrr... 

[Stipan]

Toliko o pomirenju i ostalim glupostima. Back to war, then...

[Anomander Rejk]

Šta sam napisao, to sam i mislio. Naravno, mogu da govorim isključivo u svoje ime, ne i u ime bilo koga drugog.
Najkraće rečeno, smatram da su ona silna prepucavanja i svađe bespotrebno (i besmisleno) gubljenje vremena, živaca i energije, a koji se ( vreme, živci i energija) mogu valjda upotrebiti i u korisnije svrhe. Da ne govorim da je ne samo tužno, već i jadno, da ljudi koji žele da se bave pisanjem, se istovremeno vređaju i besmisleno raspravljaju nedeljama poput nekih petnestogodišnjih tinejdžera(a većina nas ovde zabila je 30, 40 i više godina u dupe). To prosto potire jedno drugo i ponižava ono prvo (pisanje). Ne prozivam nikoga, i sam sam učestvovao u tome, i pravio takve greške-ne želim više, neću da ponavljam greške.
Primećuješ da se odavno ne raspravljam ovde ni sa kim. Ne znam šta bih više rekao u vezi ovoga, to je to, u najkraćim crtama.

[hidden]

Toliko o pomirenju i ostalim glupostima. Back to war, then...

Mora da bude epski, a?

Usamljeni vuk ponudio je šapu pomirenja. Oni su je odbili...