Potemkinova patka na Savi

[Alexdelarge]

Beograd na vodi

Potemkinova patka na Savi

Beograd na vodi je još jedno reinkarnirano megalomansko čedo urbanizma u gradu na ušću Save u Dunav. Ovaj vetar sada stiže odakle trenutno najjače duva: iz naprednjačkog tabora u kojem punih pluća jure za najvažnijim smaragdom u kruni svoje vladavine - za upravom nad Beogradom čemu se nadaju posle vanrednih izbora. Medijski baraž uveliko traje, novine, televizije, portali donose fantastičnu priču sa ogromnim ciframa: milijarde dolara investicija, 1,5 miliona kvadrata korisnog prostora, 200.000 zaposlenih... U par reči: Menheten na obalama Save.

Aleksandar Vučić se stavio na čelo projekta vrednog prema procenama 3,1 milijardu dolara. Vodi pregovore sa potencijalnim investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji bi već sledeće godine mogli da počnu sa gradnjom najvećeg tržnog centra na Balkanu, nadomak mosta Gazela. Doduše, prethodno je potrebno ukloniti koloseke iz savskog amfiteatra, ali to ne bi trebalo da bude problem, pošto je u republičkom budžetu za 2014. obezbeđeno 66 miliona evra za čišćenje svakojakog krša ispod jednog od najvažnijih gradskih mostova.

Ako se ovaj projekat ostvari, biće to najblještavija politička zadužbina Aleksandra Vučića, daleko veća i finansijski "teža" od one koju je sebi podigao politički protivnik broj jedan lidera naprednjaka. Pogađate, misli se na Dragana Đilasa, koji je nekoć bio uspešniji od Vučića u trci do gradonačelničke kancelarije u Starom dvoru. Tada je Đilas bio na vlasti pa su reflektori bili usmereni na njega i njegov Most na Adi, koji je čak dospeo i na globalnu televizijsku stanicu Diskaveri kao jedan od najvećih i najhrabrijih građevinskih poduhvata u Evropi (tako je govorio autor emisije).

Ovdašnji građani i glasači odavno su navikli na priče o kamionima i avionima (u Vučićevom slučaju bukvalno ima i kamiona - i to Mercedesovih iz Priboja i aviona, tačnije avionskih delova iz Pančeva koji bi trebalo da odlete do Erbasa i Boinga, opet parama iz Emirata). Naravno, prvi potpredsednik vlade nije ekskluzivac sa velikim storijama. Njegov prethodnik na mestu ministra vojnog, Dragan Šutanovac, recimo, svako malo je trčao do pančevačke Utve da se slika sa ganc novom "lastom", avionom čiji razvoj je inače započet dok je on bio beogradski tinejdžer, Dinkić je "doveo" proizvođače autobusa iz Holandije...

Političari daju obećanja, a poneka i ne ispune. Ništa sporno. Čak ako bi samo počelo raščišćavanje Savskog amfiteatra i njegovo privremeno pretvaranje, recimo, u veliki gradski park do boljih vremena u kojima bi stigli investitori, bio bi to nesumnjivo poduhvat vredan hvale. Međutim, ovde je reč o nečem drugom: o ad hok menjanju prioriteta u pogledu urbanog razvoja glavnog grada. Setite se, nije bilo davno (manje od godinu dana) kada je Đilas govorio o početku gradnje metroa, možda čak i krajem ove godine. Metro se sada tek uzgredno pominje - šlager sezone je "Beograd na vodi".

Reč je o starom projektu, toliko starom da ga to podjednako kao megalomanske ambicije čini - utopijskim. Još u planu Đorđa Pavlovića Kovaljevskog iz 1923. pojavljuje se ideja o kreiranju pojasa stanovanja i poslovanja uz Savu, i to onog dela koji nije korišćen za železnički saobraćaj. Posle Drugog svetskog rata u svom diplomskom radu Ranko Radović prvi upotrebljava naziv Savski amfiteatar. Godine 1976. Urbanistički zavod donosi studiju "Beogradski regionalni centar", koja je usvojena u Skupštini grada ali, naravno, nikada nije realizovana.

Dinamizam u ovu ideju stiže otprilike u "godinama raspleta" i dolaskom Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji. Najpre u sklopu velikog međunarodnog konkursa za Novi Beograd iz 1986. autori šalju mnogo radova koji su se odnosili baš na Savski amfiteatar. Nekoliko godina kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti raspisala je interni konkurs, a tim stručnjaka je vodio Milan Lojanica. Ne miruju ni u Zavodu za urbanizam: tamo nastaje projekat "Varoš na vodi" autora Dragoljuba Manojlovića, Tomislava Đorđevića, Antonija Antića, koji povezuju dve obale mrežom kanala i velikim veštačkim ostrvom.

Međutim, u epicentar pažnje ovaj prostor dolazi 1995. kada je lansiran "Evropolis", koji je urađen u CIP-u, tada pod rukovodstvom Milutina Mrkonjića. Iako su stručnjaci tvrdili da je to nevešta kompilacija do tada iznedrenih ideja, ipak nije bilo mnogo polemike u javnosti. Uostalom, baš kao i sada, kada ideju nose političari, dok je struka po strani pošto urbaniste niti ko šta pita, niti je spreman da čuje ono što bi oni mogli da kažu. Inače, baš ta "prva mladost" velikog projekta u širem kontekstu odlična je za poređenje prilika u tadašnjoj, "postdejtonskoj" i sadašnjoj "postkosovskoj" Srbiji.

Režimski mediji su tada "sejali" brojne priče za koje će se ispostaviti da su bile predizborne patke spremne za izbore 1996, na kojima će, inače, režim Slobodana Miloševića doživeti prvi veliki poraz gubitkom vlasti u 17 velikih gradova i opština (nepriznavanje rezultata izbora bio je razlog što su izbili veliki građanski i studentski protesti koji su dodatno oslabili Miloševića). Uz "Evropolis", tu je i podzemna stanica "Vukov spomenik" o kojoj su mediji pisali kao o jednoj od najdubljih na svetu. Ona je nekako završena, ali do danas je ostala spomenik velikim utopijama jer sve što je trebalo da ide uz nju ostalo je na papiru.

Podsetimo se dalje: najavljena je modernizacija pruga, naročito one prema Budimpešti, samo se trebalo opredeliti za tip voza: francuski TŽV ili nemački "Intersiti". Tanjug donosi informaciju krajem 1995. da se put Soluna sprema velika delegacija Privredne komore Srbije u kojoj će biti predstavnici pedesetak najjačih firmi iz naše zemlje. Sa domaćinima će, između ostalog, razgovarati o izgradnji plovnog kanala Morava-Vardar-Solun. Tadašnji generalni direktor JAT-a Žika Petrović najavljuje obnavljanje dugolinijskog saobraćaja i povratak na tržišta SAD, Kanade, Kine i Australije, pa i Južne Afrike.

Šta je od toga realizovano? Ama baš ništa! A prošlo je 17 godina. Na stranu što se u međuvremenu desilo sve ono što objektivno nije ni dozvoljavalo realizaciju tako kapitalinih projekata (bombardovanje 1999, smena vlasti 2000, ubistvo premijera 2003, raspad državne zajednice 2006, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008, pa još i globalna ekonomska kriza, traljava privatizacija...), ipak, ostaje sumnja da je ikada i postojala ozbiljna namera kod promotera tih ideja. Bile su to, zapravo, zgodne predizborne šarene laže koje su služile da javnost lakše proguta one gorke pilule koje je donosio stvarni život.

Još jedni izbori u Beogradu, a možda i oni opšti, sve su bliže. Vučićeva želja da se ovaj projekat realizuje je, ne sumnjamo, iskrena, ali koliko je realna? Želje same po sebi nisu skupe, a kada ste na vlasti, ni njihova promocija u kontrolisanim medijima ne košta. Problem je u tome što je sada sidro beogradske lađe usmereno prema "Gradu na vodi", umesto prema metrou, završetku unutrašnjeg magistralnog prstena ili, recimo, Oblaka na Savi koji je trebalo da se realizuje nešto nizvodnije i da poveže Kalemegdan sa Pristaništem. A to su bili projekti pod patronatom demokrata.

A baš vladavina demokrata pokazuje koliko je pogubano menjanje prioriteta: ubrzo pošto su došli na vlast posle promena 2000. odlučeno je da se zakopa kanal za toplovod koji je trebalo da dovodi toplu vodu iz obrenovačkih elektrana do Novog Beograda. Demokrate su u jednom trenutku čak ocenile i da je gradnja železničke stanice na Prokopu apsolutni promašaj. Srećom, ono što je tamo urađeno nisu jednostavno mogli da zatrpaju. Ko zna, možda će Nebojša Čović, koji je sada u taboru naprednjaka, a bio je arhitekta obrenovačkog toplovoda, narediti otkopavanje kanala. Pa još ako naprednjaci angažuju Milutna Mrkonjića, koji je odnedavno u političkoj penziji, još će nam se nasmešiti i Prokop.

Šalu na stranu: baš prostor od osamdesetak hektara na kome su uglavnom zarđali železnički koloseci, razna stovarišta, ali čak i fudbalski tereni i ko zna šta sve još, govori koliko je ovo društvo nekonzistentno i nesolidno. Ideja o ukidanju železničke pruge pored Save i oko Kalemegdana doneta je još u prvim godinama 20. veka, tada iz strateških razloga jer je na suprotnoj obali bila moćna Austrougarska. A vozovi tuda još prolaze i to sa opasnim, što će reći visokozapaljivim i otrovnim teretima. I onda, šta mislite: da li će umesto lokomotiva i vagona, Savskim amfiteatrom ploviti lađe, i to kroz veštačke kanale?

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/potemkinova_patka_na_savi.26.html?news_id=274232

[scallop]

To je dobra priča i jedina mana je što su priče besplatne, a ostvarenje nije. Sa druge strane, izanđala je i priča da kod nas ništa ne može da se ostvari. Cvilili smo na Đilasov most, pa se sad puvamo naokolo. Možemo i na grad na vodi.

[džin tonik]

To je dobra priča i jedina mana je što su priče besplatne, a ostvarenje nije. ...

ma moze biti i ostvarenje. trebalo bi nekako prosiriti uticaj beograda, t.j. staviti ga u centar nekih zemalja iz kojih bi se sav novac slivao u njega. cudi me da odgovorni jos uvijek nisu dosli na tu ideju; tako je jednostavna, a ucinkovita.

[scallop]

Eto, podseti Alexdelarge da je otvorio topik. Postavio jedan pljuvački tekst Gordana Brkića (?), kakvih smo imali za bilo šta što je u Srbiji pokušano da se ostvari. Kad smo već u sranju, ajde da se bacamo njime. Taj pristup je funkcionalan samo ako nam zaista bude gore nego što jeste. Da vidim te argumente protiv, a ja ću ih sigurno imati za.

[tomat]

Beograd -- Zbog izgradnje oblakodera, stožera "Beograda na vodi", privremeno veće ukinulo dokument koji je štitio prepoznatljive vizure grada od megalomanskih zdanja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=05&dd=04&nav_id=843726

je l ovo računamo kao argument protiv?

[Ghoul]

Otvoreno pismo građanima Beograda


Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.

Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat "Beograd na vodi" inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.


Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala

,,Beograd na vodi", kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.

I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. "prvu A fazu" projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i ,,najveći tržni centar na Balkanu". Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.

Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.

Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.


Planovi su stereotipni i ekskluzivistički

U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula ,,mešovite namene" lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.

Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.


Ekološke posledice nisu uzete u obzir

Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.

U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.


Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme

Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.

Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.

Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.


Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu

Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.

Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.

Ukoliko "Beograd na vodi" teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.

Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.

Iskreno vaša,

Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.

www.inura.org


Peščanik.net 31.07.2014.

[tomat]

Malo je jedna zgrada za BG na vodi

Donacijom iz Emirata podižu se ugostiteljski objekat i izložbeni prostor kraj Save. Siniša Mali: Privremeni objekat će se srušiti kad se ceo projekat razvije

Deo tog objekta će se koristiti za promocije ovog velikog projekta i njegovih delova, a u drugom delu će biti restoran, da može da se sedne.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=08&dd=12&nav_id=887414

[Ghoul]

neprijatelji reformi i tajkuni ne miruju: sad su potplatili neke sumnjive 'stručnjake' iz SANU!!!

SANU iznela 22 stranice primedaba na ,,Beograd na vodi"

Odbor za arhitekturu i urbanizam Srpske akademije nauka i umetnosti dostavio dokument Republičkoj agenciji za prostorno planiranje



Članovi odbora za arhitekturu i urbanizam Srpske akademije nauka i umetnosti sročili su 22 stranice primedaba na nacrt prostornog plana ,,Beograda na vodi" i dostavili ih Republičkoj agenciji za prostorno planiranje. Kako su ocenili, ako se nacrt plana ne izmeni, ,,Beograd na vodi" ostaće izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada. Stambeni i poslovni prostor visoke klase biće prenaseljen, po principu ,,puni koliko god može da stane". sa ozbiljnim ekološkim i socijalnim posledicama. Manje i srednje trgovine biće ugrožene izgradnjom džinovskog tržnog centra. Jedna od primedaba je i da u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova, a nije najsrećnije rešen ni prilaz reci za šetače. Uz to, konstatuje se da će ,,Beograd na vodi",zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od Spomenika pobedniku preko Terazija do Hrama Svetog Save.

– Neki objekti u priobalju nadvisuju Terazijski plato za 58 metara. Vrh kule je na nadmorskoj visini od 295 metara, dok je Palata Albanija na 167, Beograđanka dostiže 214, a krst Svetosavskog hrama je na 216 metara. Kula ,,Beograda na vodi", dakle, premašuje najviše tačke u panorami grada za 80 do 128 metara– navedeno je u primedbama i sugestijama odbora SANU kojim je rukovodio akademik arhitekta Milan Lojanica.

Mreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika. Problemi će nastati i u zonama grada koje će se graničiti sa ,,Beogradom na vodi". Neophodan je novi most kojim bi se Sava premostila po sredini kompleksa.Gradsko-regionalna železnica je izbačena, umesto da bude spojena sa dunavskim pružnim koridorom, a nije predviđena ni metro stanica. Rečni saobraćaj se u planu ne spominje, kao ni pristanište za putničke brodove.

Parkovi su odvojeni od reke i nema ih dovoljno. U nacrtu plana je navedeno da se zelene površine prostiru na 24 hektara, ali je to samo zato što su uračunate i ledine na levoj obali Save, gde se ništa neće graditi i koja, upozorava odbor SANU, uopšte nije povezana sa ,,Beogradom na vodi". Takvo ,,knjigovodstvo" se, prema oceni akademika, ne može smatrati korektnim.

Nepreciznosti ima i u finansijskom delu plana. Infrastrukturno opremanje zemljišta potpuno je izostavljeno, a pretpostavljeni prihodi su beznačajno mali u odnosu na neminovna ulaganja u pripremu zemljišta, mišljenje je SANU.

– Pitanje zemljišta i njegovog statusa prenebregnuto je u planu. Nije prikazana njegova vrednost, kao ni dobit i troškovi – navodi stručni tim iz SANU i dodaje da je nejasno gde će se, s obzirom na ekonomske prilike, naći kupci za poslovne lokale i 6.128 stanova prosečne veličine od 170 kvadrata.

Planu nedostaje analiza ekonomsko-društvene opravdanosti projekta, upozoravaju iz SANU. Bez toga je, kako napominju, neizvesnost velika, a osnovno pitanje je kakvu će korist od svega imati Srbija ili Beograd, a koje troškove mora i može da podnese.

Autori dokumenta

Radnom grupom koja je pripremila dokument o ,,Beogradu na vodi" rukovodio je akademik arhitekta Milan Lojanica, a članovi su bili  magistar arhitekture Miodrag Ferenčak, profesor dr Borislav Stojkov i profesor dr Ratomir Vračarević.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/SANU-iznela-22-stranice-primedaba-na-Beograd-na-vodi.lt.html

[tomat]

je l ste se prijavili za stanove?

A Flashy, Mysterious Plan for Belgrade's Waterfront

Investors from the United Arab Emirates appear set to give Serbia's capital a Dubai-style makeover. But tons of questions remain unanswered.

http://www.citylab.com/design/2015/03/a-flashy-mysterious-plan-for-belgrades-waterfront/387904/

[eddie coyle]

 

http://www.njuz.net/mali-upozorava-gradane-da-su-se-pojavili-prodavci-nepostojecih-stanova-u-beogradu-na-vodi/

[Meho Krljic]

Беко: Украли су ми идеју за ,,Београд на води"

Ово што сада покушавају инспирисано је пројектом за ,,Луку Београд" само што, кад држава ради, онда може, а кад ја радим онда не може, рекао привредник Милан Беко сведочећи на суду о спорној приватизацији

Бизнисмен Милан Беко изјавио је као сведок на суђењу за злоупотребе приликом приватизације ,,Луке Београд" да је тај посао била његова најгора одлука и да је иронија тврдити да је у томе стекао добитак.
– Да сам знао 10 одсто свега што сам касније сазнао, никада у то не бих ушао, платио бих да не уђем. Сада Станко Суботић Цане тврди да сам му дужан, да је он дао паре, Хипо Алпе банка тврди да нисам, држава води бесмислене спорове против мене, криминализован сам и демонизован – казао је Беко, извињавајући се судском већу Специјалног суда због емотивног говора.
То је прво Беково појављивање у судници после рањавања, 14. новембра прошле године, када је непознати нападач пуцао на њега. Беко је на почетку суђења одбио да седне, изјавивши да се добро осећа и да може да сведочи стојећи пред говорницом.
Према оптужници, бившем министру привреде Предрагу Бубалу и осталим оптуженима на терет се ставља да су током септембра 2005. године пропустили да обаве анализу понуђене цене за куповину акција луке, као и анализу акција. Каснијом проценом, према наводима тужилаштва, испоставило се да је вредност акција уместо понуђених 800, требало да буде 1.450 динара. Прихваћена је понуда за преузимање компаније ,,Ворлдфин" из Луксембурга, иза које су стајали бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић по знатно нижој цени од стварне вредности, чиме је оштећен државни буџет за 14,2 милиона евра. У оптужници је тражено да се од предузећа ,,Ворлдфин" одузме незаконита корист.
На почетку сведочења које је трајало око сат и по, Беко је казао да је ,,Лука Београд" 2005. године тражила процену постројења, опреме и некретнина, али да њему, као инвеститору, та процена није била важна.
– Мишковић и ја хтели смо да доставимо понуду што раније током лета 2005. године, док су сви на одмору и док је мања конкуренција. Прву понуду дали смо 10. септембра за преузимање 25 до 100 одсто акција. Тада смо стекли 74,79 акција, а у продуженом стицању коначно смо стекли 92 одсто акција. Нисам знао како ће се држава поставити, нити сам разговарао са представницима владе, јер сам имао антагонизован став због посла са фирмом ,,Књаз Милош". Закон је забрањивао да после понуде сугеришемо неки став било ком акционару, рекао је Беко.
На питање тужиоца Саше Иванића, он је објаснио да је сагледао више фактора када је одлучио да уђе у посао са преузимањем ,,Луке Београд". Позитивни фактори били су, према његовим речима, добра локација, земљишни фонд, положај на реци Дунав као и то што је градски план предвиђао да лука буде измештена, а та зона урбанизована.
– Ово што сада покушавају са ,,Београдом на води" инспирисано је пројектом за ,,Луку Београд" само што, кад држава ради, онда може, а кад ја радим онда не може. У мом интересу је било да то успе. Купио сам фабрику бетона, рачунајући да ћу да градим. За ,,Београд на води", потребно је 1,2 милијарде евра за инфраструктуру, а за луку 600 милиона. Ми смо уложили 60 милиона евра на откупе неприпадајућег земљишта да бисмо могли да градимо. Било је потребно 200 милиона евра само за деконтаминацију индустријског земљишта. У тренутку приватизације, лука је имала 200 судских земљишно-књижних спорова и крупан спор са Скупштином града, која је кренула да комада земљиште. То је била моја најгора пословна и лична одлука у животу – изјавио је Милан Беко.
Он је, одговарајући тужиоцу, рекао да не постоји математичка формула на основу које је у својој понуди одредио цену од 800 динара по акцији, рекавши да је то субјективна процена. Он је објаснио колико се процене вредности могу разликовати на тржишту, помињући као пример случај са друштвеном мрежом ,,Фејсбук".
– Када је 2008. године америчка привреда доживела дебакл, ,,Фејсбук" излази и добија процену од 100 милијарди. За три недеље, вредност пада за 40 милијарди – навео је сведок.
Према нацрту Института за економске науке, вредност акције ,,Луке Београд" процењена је на 1.072 динара. Беко тврди да може само да спекулише шта би било да су акционари одлучили да прихвате тај извештај и да промене књиговодствену цену, која је до тада била 480 динара.
– Ако би сазвали скупштину и прихватили ту цену, тада би била повећана и амортизација па би, уместо 60 милиона динара, порасла на 220 милиона. Пошто је претходно остварен добитак од 50, 60 милиона динара, завршили би пословну годину са 150 милиона губитка. То ниједно руководство не би урадило – рекао је Беко.
Суђење је затим настављено увидом у писану документацију, а наставља се и 20. марта.
,,Лука Београд" један је од предмета на такозваном списку 24 спорне приватизације.
Суђење Бубалу и осталима почело је прошлог јула. Оптужба терети и бивше извршне директоре Агенције за приватизацију Миодрага Ђорђевића и Горана Мрђу, директора Центра за тржиште капитала Алексеја Мисаиловића, директора Акцијског фонда Александра Грачанца и директора Сектора за анализу и организацију продаје у Акцијском фонду Јасмину Драгутиновић.
  Доротеа Чарнић   објављено: 18.03.2015.

[eddie coyle]

Sad me podseti covek- jel se saznalo uopste ko ga je upucao? Onomad bese "neki amateri" i posle toga nista...

[tomat]

Беко: Украли су ми идеју за ,,Београд на води"

pa, nije da ne liči

[Ghoul]

ovo je svakako manje nakazno, dildoidno i prst-u-oko!

neka, neka, poželeće narod beka,
ali ali alaj ali - beogradom vlada mali...

[Ygg]

https://www.facebook.com/ReljaAntonic

[Ghoul]

7 Apr 2015

Beograd na vođi


Premijer Srbije Aleksandar Vučić ima problem da za meglomanski projekat nađe jednog renomiranog arhitektu ili urbanistu koji će mu reći: 'Bravo, majstore!'

Piše: Dragoljub - Draža Petrović

Beograd je jedini grad na svetu koji ima park posvećen italijanskim specijalitetima. Pizzin park. Nalazi se prekoputa železničke stanice, ispred zgrade Ekonomskog fakulteta i nazvan je tako jer se u njemu odvajkada okupljaju prijateljice noći.

Uskoro će Pizzin park, ne svojom voljom, biti lociran prekoputa gradilišta "Beograd na vodi". I baš koliko Pizzin park ima veze sa italijanskom kujnom, a prijateljice noći sa studijama ekonomije, toliko "Beograd na vodi" ima veze sa Beogradom.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić spada u one ljude koji menjaju ekspertska zvanja iz dana u dan.

Kao što se Kevin Spejsi u ulozi američkog predsednika Frenka Andervuda tokom aktuelnog trećeg serijala House of Cards k'o pijan plota uhvatio programa "Amerika radi", iako ima problem da nađe makar jednog ekonomistu koji će tu rabotu, smišljenu za ekspresno upošljavanje nezaposlenih Amerikanaca i ekspresno dizanje sopstvenog rejtinga, proglasiti racionalnom, tako i Aleksandar Vučić u ulozi premijera Srbije Aleksandra Vučića ima problem da za taj meglomanski projekat, smišljen iz istih razloga k'o i Spejsijev, nađe jednog renomiranog arhitektu ili urbanistu koji će mu reći: "Bravo, majstore!"

Premijer Vučić spada u one ljude koji menjaju ekspertska zvanja iz dana u dan. Ponedeljkom je naš poznati forenzičar, utorkom priznati stručnjak za crnu metalurgiju, sredom je doktor ekonomije, četvrtkom avioinženjer, a petkom se radi o čuvenom arhitekti. Takav kakav je, multipraktičan, svako mišljenje koje nije njegovo, makar se radilo o vapaju 40 najboljih srpskih arhitekata pod naslovom "Hitno obustavite projekat 'Beograd na vodi'", ili ignoriše, ili potpisnike apela smatra za hejtere, ili logično pita: "Samo mi onda vi nađite nekog ko će da uloži u Srbiju tri milijarde dolara..."

Visočke piramide i čačanska Sfinga

Da je kojim slučajem baš on otkrio ona tri brda u Visokom koja sliče na plato u Gizi i da mu je 40 najboljih arheologa objasnilo da to možda odokativno podseća na piramide (ali nije), Vučić bi uvažio njihovo mišljenje samo pod uslovom da ti arheolozi što pre pronađu nešto drugo, ravnomerno epohalno, recimo Sfingu kraj Čačka, što bi podjednako privlačilo turiste. Čovek, jednostavno, smatra da je za Srbiju važno sve ono što može zacementirati ionako visoke rejtinge njegove vlasti, makar ispred "razgledničkog" vidika starog jezgra Beograda sagradio centar Abu Dabija, sa sve kulom od 240 metara, koju je neki projektant, na prvom pojektu, "namestio" duboko unutar reke Save. Kasnije se ispostavilo da projektant nikada nije bio u Beogradu.

Drugi projektant-maketar je, valjda, svrnuo na kafu, pa u prostorijama zgrade Geozavoda, koju je arapski investitor "Beograda na vodi" gratis renovirao, izložio maketu, jedan šljašteći minijaturni megapolis idealan za one manijačne fanove malecnih vozova na baterije i eskurzije raspamećenih glasača iz unutrašnjosti. Na osnovu te makete se menjaju urbanistički planovi, zakoni, a da, zapravo, niko nema pojma, sem možda premijera, šta će od svega ispasti.

U pitanju je vekovna težnja građana srpske prestonice da siđu na reke.

Ko se ne seća, Vučić uopšte nije bio planiran za premijera, još manje za harizmatičnog lidera. On je maja meseca 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića i označio kraj "petooktobarske" epohe novije srpske istorije, imao "zadatak" da pobedi demokratu Dragana Đilasa i postane gradonačelnik Beograda, a glavni adut bio mu je upravo "Beograd na vodi". U pitanju je vekovna težnja građana srpske prestonice da siđu na reke, kako je to zvanično objašnjeno, jer su to do sada uglavnom činili kad im od svega padne mrak na oči i odluče da skoče s mosta.

Opet, Vučić je, osim što je rođen kao riba u horoskopu, opterećen vodom u svim agregatnim stanjima: kad voda zimi zamrzne - spasava decu iz smetova, kad voda prelije bedeme - spasava ljude iz poplavljenih gradova i sela. Jedno vreme je u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Srpske napredne stranke stajalo, kao jako bitna referenca, da je kao direktor hale "Pinki" u Zemunu, tokom vladavine Šešeljevih radikala u toj beogradskoj opštini, "oživeo ideju o noćnom kupanju".

Voda i vođa - jeste slično, ali...

Te je nekako i logično da "Beograd na vodi" predstavlja njegov lični projekat koji prerasta u fiks ideju: sam nalazi investitore, sam preskače tendere, javne rasprave, sam odlučuje odakle će i dokle to čudo da se prostire, jedino on tvrdi da taj grad u gradu neće totalno saobraćajno blokirati ionako već zagušen Beograd, a da će nedostatak mesta za parking biti nadomešten podzemnim garažama u rečnom andergraundu, za koji se zna da obiluje podzemnim vodama. A pretpostavlja se da imućni kupci stanova i lokala neće voziti amfibije.

Uz pomoć Forest Gamp tipova, koji su se slučajno zadesili tu gde su, poput Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, počeo je nedavno da traži kupce stanova u prve dve stambene kule iz one makete, što je podsetilo na poduhvat biznis genijalaca koji su su se dosetili da nude placeve na Marsu, veoma povoljno.

Pretpostavlja se da imućni kupci stanova i lokala neće voziti amfibije.

Na stranu i što projekat podrazumeva izmeštanje železničke i autobuske stanice, pa nas "za-to-ovlašćeni-mediji" redovno izveštavaju koliko je kilometara pruge, uglavnom one koja decenijama nije u funkciji, bačeno u staro gvožđe. Uz budući "Beograd na vodi" prolazi i biciklistička staza te, ako ste biciklista, morate primetiti da se na tom prostoru, gde ljudi žive u kojekakvim živopisnim udžericama, poput betonom nadograđenih rashodovanih vagona, nešto radi. Jedni su iseljeni, država im je našla drugi smeštaj. Neki i dalje prkose, poput likova iz prodavnice carinske robe uz reku, gde biciklisti sede, piju pivo i ogovaraju fudbalere, vladu, ponajviše sudbinu...

Taj deo grada - složićete se konačno sa Vučićem - jeste jedna poludivlja ledina sa čoporima izgladnelih pasa i romskim enklavicama s brdašcima otpada, olupinama zarđalih barži, jezivim stovarištima nekih propalih preduzeća, koje je ustanovio još drug Tito, a upropastili ih naslednici. I tu bi - složićete se takođe s premijerom - trebalo da se napravi neki "Beograd na vodi". Ali da ne podseća mnogo na aktuelni projekat, koji najviše liči na "Beograd na vođi". Voda i vođa jesu slične reči, ali nisu isto.

Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/blog/beograd-na-vodi

[Boban]

Ovo Bekovo bi bilo smešteno s druge strane, na Dunavu, u okruženju sadašnjih močvara i pustoši, pa i ima nekog smisla...

[tomat]

Rok za izgradnju 30 godina, i tramvaji na sred ulice. Lepo je počelo.

[eddie coyle]

Nasred kružnog toga ispred zgrade geozavoda bila su postavljena dva tramvaja kako delegacije koje će izaći iz zgrade ne bi videle protestante.

Ovu informaciju je, kako prenosi Blic, potvrdio i vozač jednog od tramvaja, koji je rekao da mu je "naređeno da tu stane".

[Ghoul]

Protest ispred objekta za koji niko ne zna šta je

July 30, 2015
by Stefan Veselinović




"Savanova" je lep, moderan lokal od preko petsto kvadrata kraj same Save, u kome možete popiti piće, naručiti neku finu klopu i gde su posao dobili neki ljubazni i profesionalni ljudi. Cene su prosečne, znači nisu prijemčive za prosečnog građanina Srbije. Atmosfera je fensi i prijatna, sve je nekako ušukano. Zaista, ne postoji racionalan razlog zašto ovakav ili sličan ugostiteljski objekat ne bi trebalo da postoji na keju.

Ali sa Savanovom postoji jedan mali problem. Ovaj objekat nije registrovan ni kao kafić, ni kao restoran, ni kao bar, već kao "privremeni promotivni štand projekta Beograd na vodi". Kada je krajem prošle gradska opština Savski Venac, na osnovu prikupljenih dozvola Zavoda za zaštitu spomenika, Beogradvoda i JKP "Gradskog Zelenila", donela odluku da se na javnoj površini podigne ovakav "štand za promociju" za dozvolom rada do 31. jula 2015., dakle do večeras u ponoć, niko nije znao tačno kako će to izgledati. Danas je očigledno da je reč o ugostiteljskom objektu.

Niko mi ne pominje projekat "Beograd na vodi", dok naručujem kafu. Uz meni dobijam i slikovnicu, znatno tanju od cenovnika, u kojoj su fotografije Savskog priobalja za 30 godina, ukoliko je verovati ljudima zaduženim za realizaciju BGH2O. Tek na izlasku, na jedinom malom štandu koji vidim, dobijam informaciju da "devojke koje rade od sedam tu stoje i dele promotivne materijale onima koje to interesuje."

Zbog svega toga, ispred Savanove zakazan je protest Doček isteka dozvole lažnog objekta, koje je organizovalo udruženje građana Ne da(vi)mo Beograd. Oni se od početka oštro protive netransparentnom uređenju Savskog priobalja, i zbog toga nisu u ljubavi sa gradonačelnikom Sinišom Malim, a posebno od onomad kada su se okupili da projektu "Beograd na vodi" pokažu patku, a kada je on njima pokazao tramvaje.

Na početku deluje da će biti više policije nego demonstranata. Dva pune marice, nekoliko njih u civilu i desetak komunalaca raspoređivali su se ispred "beogradskog bistroa", kako piše na samom objektu. Unapred je odlučeno da će građani morati da izraze svoje nezadovoljstvo na otprilike dvesta metara od objekta, saznajem od policajaca.

"Štand" Savaova u punom sjaju

- Kakve su vaše namere? pita jedan od uniformisanih lica, očigledno komandujući.

- Mi ćemo mirno da protestujemo zbog ove nelegalne kafane - odgovara mu gospodin na biciklu. - Mi smo ti divni misleći građani kakve samo možete da poželite - poentira na kraju.

Ubrzo se okuplja nekoliko stotina ljudi - mladi, stari, deca, roditelji i, naravno, biciklisti. Policija blokira put i ne dozvoljava nikome da priđe Savanovi što momentalno izaziva revolt kod okupljenih, a posebno kod onih koji samo žele da nastave šetnju svakodnevnom trasom. Simpatična situacija nastaje kada se jedan veliki crni džip približava kordonu, policija se sprema da ga propusti, ali građani prave sopstveni kordon i ne daju mu.

- Ne možemo mi, ne možeš ni ti - odlučni su građani.

Stiže i ozvučenje na biciklu. Repertoar - od Discipline kičme do Pablik Enemi. Organizatori se okupljenima obraćaju na tradicionalan način, putem megafona.

- Hvala svima što ste došli - čuje se glas Radomira Lazovića iz udruženja "Ne da(vi)mo Beograd".

- Policija nas ne pušta da priđemo iako je nekima dozvoljeno da prođu, još uvek utvrđujemo po kojim kriterijumima, da li je u pitanju novac ili rodbinske veze. Svi znate zašto smo ovde, zbog ovog nelegalnog objekta čija dozvola za postavljanje ističe večeras.

UAAAAAAAAAAAAAAAA, čuje se u glas.

Gradonačelnik Siniša Mali ostao je pri stavu da je ovaj objekat "promotivni štand sa svim neophodnim dozvolama", iako i na Fejsbuk stranici Savanove jasno piše da je restoran. I pored činjenice da je svega sto metara cela zgrada Geozavoda rekonstruisana sa ciljem promocije Beograda na vodi on je dodao da "ne može da razume one koji su protiv modernizacije Beograda". Ovo bi bio možda legitiman argument u raspravi koja se tiče modernizacije Beograda. Ali u ovoj konkretnoj situaciji, radi se o tome da je Savanova za džabe dobila javnu površinu na korišćenje i to pod nejasnim okolnostima.

Ipak, ne postoji ništa što jedan lex specialis ne može da sredi. Tako je danas predsednik opštine Savski Venac, koja je izdala dozvolu, demantovao tvrdnje da je dozvola produžena, navodeći da opština više nema nadležnost nad delom sopstvene teritorije jer je specijalnim zakonom "Beograd na vodi" proglašen projetkom od nacionalnog značaja.


- Pitali smo ko je izgradio ovaj ugostiteljski objekat, nismo dobili odgovor. Pitali smo ko ga vodi i kakvi su odnosi između investitora i grada, nismo dobili odgovor. Pitali smo da li smo i ko je finansirao objekat, nismo dobili odgovor. Da je u ovoj zemlji zakona, ovde danas ne bi bila kafana nego bageri koji je uklanjaju. Nas samo brine da će se od naših para graditi nešto što će puniti džepove privatnih investitora, domaćih ili stranih. Ovaj nelegalni objekat to i dokazuje, a on je u isto vreme i paradigma onoga što će se dešavati sa celokupnim projektom "Beograd na vodi" - kaže Lazović za VICE.

Posle sat vremena muzike, glasnih pištaljki i parola poput "Hoćemo na kafu!" ili "Dovedite tramvaj", sledi mala pobeda za demonstrante. Dozvoljeno im je da priđu još nekih pedesetak metara. Protest je miran, veseo i sa ozbiljnim porukama.



Gosti restorana Savanova, koji će od sutra raditi bez ikakve dozvole, znatiželjno gledaju u pravcu demonstranata. Isuviše su daleko da bih im video izraze lica. Nažalost, osećam da su u fazonu "Koji je kurac ovim ljudima, i što se ovoliko deru?"

Organizatori najavljuju da će isto ovako vikati na svakom koraku ovog projekta.

http://www.vice.com/rs/read/protest-docek-isteka-dozvole-laznog-objekta

[tomat]

http://rs.n1info.com/a94618/Biznis/Beograd-na-vodi-ceka-dozvolu.html

[tomat]

Dvorištance srušeno u ime napretka, idemo dalje...

[tomat]

http://youtu.be/QG2iEF3lD18

[Dybuk]

Dvorištance srušeno u ime napretka, idemo dalje...

Ajoj.

[tomat]

http://youtu.be/9wqbzzs1jCM

[Ghoul]

Arhitekte: Beograd na vodi – haos u Beogradu

30. 9. 2015.   

Vlada Srbije i gradska vlast biće ,,najdirektnije odgovorne" za haos u Beogradu koji bi mogao da nastane ako se nastavi sa realizacijom projekta ,,Beograd na vodi".

Upozorenje je poslala Akademija arhitekture Srbije, udruženje koje čini četrdeset članova. Među njima je 17 profesora Univerziteta, stvaraoci koji su poslednjih 60 godina planirali, projektovali i gradili u Beogradu, gradovima Srbije i širom sveta.

Oni su pozvali nadležne da ,,hitno" obustave taj projekat.

,,'Beograd na vodi' je potpuni promašaj i nikakva naknadna upumpavanja navodnih korekcija ne mogu mu pomoći da zaživi načinom koji odgovara tehničkim zahtevima i potencijalu prostora u koji bi neko da ga useli", naveli su u saopštenju upućenom premijeru i ministrima, poslanicima i gradonačelniku Beograda i odbornicima Skupštine Grada i građanima Beograda i Srbije.

Udruženje je podsetilo da Srbija ima 4.500 arhitekata i urbanista, od toga 2.500 samo u glavnom gradu, i dodalo da je ,,ponižavajuća činjenica da je jedna maketa kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana".

,,Sam projekat i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja, a sve u interesu jedne navodno isplative ekonomske zamisli, u sadejstvu s privatnim investitorom – počev od zloupotrebe zakonskih odredbi o opcijama kada se i za šta izrađuje Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), u koje se centralni prostor prestonice Srbije nikako ne da podvesti", ukazali su članovi Akademije (AAS).

Najveća divlja gradnja na planeti
U svim koracima tokom 2014. izigrani su, sukcesivno, ,,svi aspekti demokratije" u vezi s ,,ciljem koji je jedan čovek promovisao", navodi se i dodaje da su ,,izvršne vlasti Republike i Grada prinudile sve, i stručnjake-nameštenike i beogradske odbornike, na strahovito opasne izmene odredaba Generalnog urbanističkog plana".

,,Ružičasti PPPPN koji je donet, zapravo legalizuje najveću divlju gradnju na svetu. Plan je bio predmet fingiranog, farsičnog javnog uvida. Analiza plana i ogroman broj pristiglih ozbiljnih primedbi ukazali su da je njegova realizacija na ovom prostoru sasvim neodrživa, po svakom aspektu", upozorila je AAS.

AAS je ukazala i na nejasnoću ,,ko je, kako i zašto prepustio inostranim partnerima da donose odluke koje se u Srbiji samo poslušnički razrađuju".

Prekršen je Član 89. Ustava Srbije, koji govori o kulturnom nasleđu i opštem interesu naroda i države – navode članovi udruženja, ,,kao i niz zakona Srbije, niz međunarodnih povelja, konvencija, rezolucija, pravila i smernica... Saveta Evrope o pravu na grad, koje je Srbija potpisala i ratifikovala", prenosi Blic.


Stručnjaci nekad veoma poštovanog Urbanističkog zavoda Beograda primorani su da po jednoj maketi, za dva meseca, urade ,,nakaradan, isfabrikovan, profesionalno apsolutno neprihvatljiv i nepopravljiv" plan i time prekrše sve etičke norme i profesionalne standarde.
To je ,,plan u kojem nema ni jednog kreativno zasnovanog urbanog prostora, niti jedne urbane ugodnosti koja bi mu privukla mase pešaka, građana, a kojima bi ovaj deo grada morao biti namenjen", dodaje AAS.
Do danas se u tumačenju ideja ,,Beograda na vodi" nije pojavio nijedan stručnjak vrhunskog kredibiliteta kao zastupnik te ideje, već sve rade anonimne ličnosti, obrađivači, po nalozima političkih struktura ili iz inostranstva, tvrdi ovo udruženje.
Saobraćaj? Voda? Struja? Parking?
,,Hoće li ikada Beogradu biti potrebni sklepanim planom predviđeni ogromni kvadrati i totalno neprimereni brojevi spratova na toj lokaciji? Da li se zna kako rešiti problem saobraćaja kada inženjerska računica kaže da bi samo Savska ulica trebalo da se proširi na po šest traka za svaki smer? Da li se zna kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno, kako 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 parking odnosno garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti tri miliona kubnih metara iskopa?", upitali su članovi AAS.
Ovu deklaraciju Akademija je jednoglasno usvojila na svojoj juče održanoj sednici, a saopštenje u celosti pročitajte OVDE.
AAS je reprezentativno udruženje arhitektonske struke, nezavisna naučno-umetnička asocijacija stvaralaca, dobitnika najviših priznanja u oblasti arhitekture, urbanizma, istorije i teorije arhitekture.
Predsednik AAS je Mihajlo Mitrović, izvršni sekretar Miloš Raonić, a članovi Upravnog odbora Slobodan Mašić, Ljubinko Pusić, Anka Stojaković i Branislav Jovin.

http://www.danubeogradu.rs/2015/09/arhitekte-beograd-na-vodi-haos-u-beogradu/

[tomat]

U Beogradu maketarstvo cveta

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/595803/Vucic-o-novom-projektu-Osim-Beograda-na-vodi-imacemo-i-Despotov-grad

[tomat]

Kako smo zamalo kupili stan u Beogradu na vodi

Početak prodaje stanova nije doneo ništa novo, odvija se u istom maniru kao i ceo projekat – netransparentno i na štetu građana. Tvrdnja da je čak 75 odsto ponuđenih stanova prodato već prvog dana, ne samo da je neistinita, nego skriva jednu još goru činjenicu o načinu prodaje stanova – stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji, a potencijalni kupci obavezani su da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu rezervacionu naknadu.

Od početka projekta Beograd na vodi, državni promoteri se trude da prikažu da za stanovima postoji ogromna potražnja. Pa tako premijer izjavljuje da će se prvog dana prodati 2.000 stanova. Poređenja radi, u Beogradu se godišnje proda oko 3.000. Priliku da sugeriše glad tržišta nije propustio ni gradonačelnik, koji je u martu 2015. najavio početak prodaje stanova. Nakon što je shvatio da je prodaja bez građevinske dozvole nelegalna, brzo je objasnio da to nije stvarno prodaja, nego više rezervacija. Tada su se hvalili sa 6.000 ,,rezervisano-prodatih" stanova, pa su novinari ismevali celu operaciju prebrojavajući koliko njih se samo po redakcijama prijavilo za rezervaciju stanova.

Da bismo saznali o kakvoj se prodaji radi, pokušali smo da i sami "kupimo" stan u Beogradu na vodi. Prijavili smo se preko sajta Belgrade Waterfont, registrovali se i dobili uputstvo da u subotu 3. oktobra dođemo u zgradu beogradske zadruge na ,,ekskluzivni BW Residences prodajni događaj". U pozivu je još navedeno da ponesemo 1.000 evra kao naknadu za rezervaciju. Traženi su nam i neki lični podaci, za šta je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić već utvrdio da je protivzakonito.

Na prodajnom događaju, potencijalni kupci imali su priliku da pogledaju imitacije delova stambenog prostora, modele u prirodnoj veličini, a atmosfera je bila takva da su se prodavci i hostese zgražali i prevrtali očima na bilo kakve sumnje ili pitanja o rokovima, garancijama, izvođenju. To se prosto ne dovodi u pitanje – na ovako ekskluzivan događaj se ne dolazi da bi se pričalo o stolariji, nego da se bude deo iskustva. Deo tog iskustva je i razgovor sa prodavcem, koji nam je u prvoj rečenici objasnio da razgovor može trajati maksimalno 20 minuta i da je on, za to vreme, tu za sva naša pitanja i eventualnu rezervaciju, to jest kupovinu.

U prvom delu razgovora, prodavac objašnjava šta će se sve graditi u okolini: jedna zgrada, ova u kojoj smo došli da kupimo stan, i još jedna slična njoj. Kaže, odmah do njih biće izgrađen "svetski" hotel. Sve to će biti završeno do 2018, možda koji mesec gore dole, imajte razumevanja. Kaže da će se u okolini graditi i kula i šoping mol, ali da će to trajati malo duže, oko 4, 5 godina. Na pitanje kako da u sve to budemo sigurni, ponovo dobijamo neverbalni odgovor u stilu "čemu sumnja?" Budući da nam on sada nudi rezervaciju, očekujemo da rokovi, garancije i slično budu u kupoprodajnom ugovoru.

Prelazimo na biranje stana. Dobili smo nekoliko planova: za dva manja od oko 50 i dva veća od oko 90 kvadrata, na različitim spratovima. Treba da izaberemo. Pitamo šta je još u ponudi, a prodavac kaže: to je to, ostali su slični. Treba da izaberemo jedan da bismo mogli da se dogovorimo o ceni koja zavisi od pogleda i terase. On otvara neki registrator sa još tlocrta. Izvlači nam jedan za stan od oko 60 kvadrata i kaže: evo, recimo ovaj. Šesti sprat, ne gleda na reku, ali zato mu je cena manja. Slažemo se da nam je to bitno i dobijamo cenu od 2.644 evra po kvadratnom metru plus porez. Garaža je obavezna i košta 19.000 evra. Ukupno oko 200.000. Pitamo koliko bi koštao stan sa pogledom na desetom spratu. Kaže 3.200 evra po kvadratu, ali imaju samo veliki od 90 kvadrata. Mrzi nas da računamo koliko je to novca koji nemamo, za stan koji ne postoji i biramo onaj prvi. Prodavac nas pita da li sigurno imamo onih 1.000 evra za rezervaciju. Ne damo se prevariti.

Na pitanje da li će nam naknada za rezervaciju biti vraćena, kaže da to nije opcija i da ako za 10 dana ne potpišemo kupoprodajni ugovor, novac ostaje njima. Na molbu da nam pokaže ugovor, upućuje nas u finansijsku službu gde ćemo potpisati rezervaciju, uplatiti 1.000 evra i gde će ogovoriti na sva naša pitanja. Moli nas da imamo razumevanja, isteklo je 20 minuta, a i on ne zna sve. U finansijskoj službi nam odgovaraju da ne mogu da nam pokažu ugovor, ali da će prodavac sigurno odgovoriti na sva pitanja ako ga pozovemo telefonom, ali ne danas.

Zanimljiv dokument koji kao "rezervisti" stana dobijamo je i dinamika plaćanja, koja obavezuje kupca da u različitim fazama uplati dogovorene iznose novca. Dobra ideja, kako bi investitor mogao da finansira izgradnju. Samo se postavlja pitanje: ako se izgradnja finansira novcem građana, zašto je onda bio potreban strani investitor koji učestvuje u vlasništvu sa 62% i kome se poklanja najvredniji deo Beograda?

Na izlazu nas špalir hostesa pozdravlja osmesima, odlazimo sa Belgrade Waterfront papirnom kesom i crtežima stana u rukama. Narednih dana smo pokušavali da dođemo do prodavca, do pravne službe ili do bilo koga ko bi nam poslao kupoprodajni ugovor, ali bez uspeha.

Generalni direktor kompanije Belgrade Waterfront Nikola Nedeljković u subotu 3. oktobra, objavio je da je ova kompanija uspešno počela prodaju stanova u okviru projekta Beograd na vodi i da je čak 75 odsto ponuđenih stambenih jedinica prodato već prvog dana.

Ova tvrdnja ne samo da je neistinita, nego skriva još goru činjenicu o načinu prodaje stanova. Prvo, stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji. Drugo, rezervacija stanova potencijalne kupce obavezuje da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu naknadu. Ovu naknadu oni gube ako ne potpišu kupoprodajni ugovor i plate kaparu od 10% vrednosti stana. Kupci ni u jednom trenutku nemaju uvid u kupoprodajni ugovor, niti mogu da saznaju garancije, rokove izgradnje, detalje stana, rokove izgradnje okolnih zgrada i slično. Ali tu je slatkorečivi prodavac da odagna sve njihove sumnje.

Početak prodaje stanova nije doneo ništa novo i odvija se u istom maniru kao i ceo projekat: netransparentno i na štetu građana. Nastavlja se i serija netačnih i manipulantskih izjava promotera projekta koje, neosporene logičnim novinarskim pitanjima, odlaze u javnost. Juče su to bile proizvoljne izjave o veličini investicija, troškovima projekta i broju predviđenih radnih mesta, a danas vesti o nepostojećoj i verovatno protivzakonitoj "prodaji" stanova.
Epilog

Postovani Milovane,

Zvao sam Vas nekoliko puta, a i pokusavao da dobijem pravnu sluzbu kako ste mi rekli kako bih dobio kupoprodajni ugovor. Ja sam zainteresovan za kupovinu, ali moram da vidim ugovor. Mozete li mi ga molim vas poslati?

Pozdrav

Postovani Radomire,

Hvala Vam na kontinuiranom interesu za nas projekat. Ugovor koji ste sa nama potpisali je raskinut, kao sto smo vas obavestili email-om. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu stana, pozivam Vas da dodjete u nasu prodajnu galeriju u Karadjordjevoj 48 i jedan od nasih prodajnih savetnika ce Vam pomoci da izaberete stan u skladu sa Vasim potrebama. Nakon sto potpisete novi Ugovor o rezervaciji i uplatite rezervacionu naknadu, poslacemo Vam nacrt Ugovora o kupoprodaji.

Srdacan pozdrav

Ispred inicijative Ne davimo Beograd: Maja Ćurčić, Andrija Stojanović, Dobrica Veselinović i Radomir Lazović.

Peščanik.net, 16.10.2015.

http://pescanik.net/kako-smo-zamalo-kupili-stan-u-beogradu-na-vodi/

[Meho Krljic]

Nije da se drugo očekuje od projekta koji deluje kao da ga je smišljao neki od Spajdermenovih negativaca.

[divča]

Sinišini šipovi i bombe timeline:

17. 10. 2015.

– Pratimo svetske standarde u građevinarstvu, tako da smo krenuli sa izradom šipova u tlu ispod kula, kojih će biti 456, a za nekoliko dana počinje i izrada bareta.


21.10.2015.

On je dodao da su već postavljena tri šipa, a da će ukupno biti postavljeno njih 456, po najnovijoj svetskoj tehnologiji.


26.11.2015.
On je rekao da od danas počinju aktivni radovi na postavljanju više od 400 šipova koji treba da nose dve stambene kule.
"Završene su i analize i ispitivanja u vezi sa zaostalim bombama iz Prvog i Drugog svetskog rata i, što je dobro, nijedna bomba nije pronađena", pojasnio je Mali novinarima nakon obilaska radova.


8.2.2016.
Stručnjaci posebnim instrumentima proveravaju da li u zemljištu ima zaostalih bombi. Potom, počinje postavljanje šipova i zemljani radovi.



Itd, itd.

[tomat]

zmaj od šipova.

inače, tolika je hitnja bila oko rušenja Dvorištanceta, a tamo trenutno i dalje stoji samo gomila šuta.

[mac]

I šut mora negde da stoji. Ljudi, ako ćete da ga kritikujete dajte bar nešto korisno i konstruktivno, a ne ove trice i kučine. Zezate ga što koristi stručni termin? Imam utisak kao da radite za njega, jer ako je to najgore što imate o njemu onda čovek jedino može da zaključi da on i nije tako loš.

[tomat]

ne znam na koji termin misliš, ali ja nisam primeio da ga iko zeza zbog terminologije.

a taj šut je mogao da stoji u formi građevine koja se tu nalazila pre nego što je srušena, pa sad ti zaključuj da li je dobar ili loš.

[Dybuk]

a taj šut je mogao da stoji u formi građevine koja se tu nalazila pre nego što je srušena

Tako je.

[divča]

I šut mora negde da stoji. Ljudi, ako ćete da ga kritikujete dajte bar nešto korisno i konstruktivno, a ne ove trice i kučine. Zezate ga što koristi stručni termin? Imam utisak kao da radite za njega, jer ako je to najgore što imate o njemu onda čovek jedino može da zaključi da on i nije tako loš.

[divča]

Tri beogradske opštine – Vračar, Stari grad i Savski venac – predstavljaju urbanizovane opštine u kojima mahom žive obrazovaniji građani iz srednje klase. Za vreme Miloševića, ove tri opštine su osvajale opozicione stranke, uglavnom DS, DSS i SPO, a ta se pravilnost održala i posle 5. oktobra. U njima nikada nisu uspele da osvoje vlast SRS i SPS, dve stranke najbliže po strukturi birača i vrednosnim orijentacijama. Te opštine čine famozni ,,Krug Dvojke" koji simbolizuje (stvarnu ili nabeđenu) intelektualnu i građansku elitu Beograda, koju ,,narodnjaci" organski ne podnose i zbog koje pate od kompleksa inferiornosti. Već je bilo kuknjave zbog toga što Vučića ne podržava intelektualna elita, što je potpuno tačno, zbog čega je on na izbornu listu SNS-a stavio sve samu ,,šund elitu" – kad ga ona druga nikako neće. Kao što sam već pisala ovde, SNS se baš nameračio da svim, i prljavim, sredstvima, ali i velikim trudbeništvom, osvoji opštinu Vračar, u kojoj DS drži vlast već skoro 25 godina.

Meni se čini da ti ljudi 24 sata sede po raznim grupama i budžacima, u kojima se razrađuje kako se dokopati vlasti, ako treba i švindlerajem, ali da ga po mogućstvu ne bude baš mnogo, jer se veliki švindleraj mnogo vidi. Vesiću i kompaniji je palo na pamet da će se Vračara (i Staroga grada) lakše dokopati tako što će krenuti u kontra kampanju, te govoriti protiv samih sebe! I to su dobro procenili, jer ono što oni govore retko ko voli da čuje na toj opštini. Pa hajde da sami sebi udarimo kontru i tako podvalimo tim uobraženim Vračarcima. Dosetili su se da mnogi Beograđani nikako ne vole Vučićevu maniju i mahinaciju ,,Beograd na vodi", a to bi valjda trebalo najviše da nervira baš one ,,fine" sa Vračara i Starog grada. Neverovatnim bezobrazlucima počinjenim u vezi sa Beogradom na vodi se ovde neću baviti, već ću samo podsetiti da se u ime unesrećenih Beograđana protiv tog projekta isprsila jedna samonikla, autentična i argumentima opremljena organizacija mladih i obrazovanih ljudi, koja je sebe duhovito nazvala Ne da(vi)mo Beograd, a kao svoj simbol otpora istakla veliku žutu patku.

I šta su ekipe smislile? Neko se setio starog Staljinovog štosa, hiljadama puta oprobanog u raznim situacijama i varijantama. On se sastoji u izazivanju konfuzije kad se neprijatelj pojavi na vidiku. Ako nekim čudom iznikne kakva spontana i samostalna organizacija, Staljin je imao običaj da odmah napravi paralelnu organizaciju, baš istu istijacku kao ta koja je samostalno nastala. I eto dve iste organizacije, jedna stvarna a druga lažnjak, sve zarad stvaranja konfuzije i dovođenja ljudi u zabunu, u kojoj bi lažna polako istisla onu pravu i samoniklu. Jer šta će nam kog vraga dve iste organizacije. Lažnjak bi dobio podršku, a prava bi postajala sve sumnjivija, zastrašena i na kraju – uništena. A nestao bi i lažnjak, obavivši partijski zadatak da ono spontano i van kontrole nestane. E, toga se dosetila SNS ekipa za osvajanje Vračara. Pala je ideja da se formira grupa građana pod nazivom ,,Patkica – Ne Beogradu na vodi" koja je podnela svoju izbornu listu. Autentična incijativa Ne da(vi)mo Beograd je shvatila da je doslovno pokradena u cilju zbunjivanja građana, pa je temeljno istražila ko su kandidati na listi ,,patkica". Utvrdili su da se iza ,,patkice" krije SNS, njegovi sadašnji aktivisti i kandidati na prethodnim izborima na Vračaru, koji sada klikću ,,Ne Beogradu na vodi", protiv svoga šefa. Vučić se tako udvojio i za i protiv sebe samog. Da konfuzija bude potpuna, kopiranje je izvedeno u dlaku precizno. Lista ,,patkica" ima svoju NVO, sveže registrovanu pod nazivom ,,Vračar Slobodno", koju predvodi neki arhitekta Ivan Ratković. Sve je ,,paralelno", k'o da je Staljin lično rukovodio akcijom, pa se vodilo računa i o tome da izborna lista ujedinjene demokratske opozicije izlazi pod nazivom VRAČAR SLOBODNO – BANE KUZMANOVIĆ.

Na to se naljutio drug Vesić, pa kaže da je za celu priču na Vračaru odgovorna DS. Ljut je što se lista ujedinjene opozicije zove ,,Vračar slobodno" i što stalno naglašavaju da je to bitka za slobodnu teritoriju. Šta je onda ostatak Srbije, zapitao se on, ,,da li je to po njima – okupirana teritorija". Izgleda da je napipao stvar – cela Srbija jeste okupirana teritorija.

Vesna Pešić, 23/03/2016

[Alexdelarge]

! No longer available

[Ghoul]

ovo nije slina, ovo je grumen sluzi, ovo je the blob, ŠOGOT, jebo ga ko ga iskašlja ovakvog!

[tomat]

deluje pristojno posećeno, ako nije petljano sa snimkom

[mac]

Ja tek sad skapirao zašto ga zovu Nebojša iz Beograda. Zbog tog poziva u Utisku nedelje!

A na ovoj slici ima više ljudi nego na protestu posle odluke RIK-a. Skuplja se masa...

[tomat]

na žalost, ovo je lokalna stvar, tiče se najviše Beograda, pa teško da može da bude okidač za nešto ozbiljnije. ali je svakako ohrabrujuće.

[Aco Popara Zver]

Ви као да никад нисте видјели толике људе на улици за вријеме претходног режима...

[tomat]

pa bilo je, pa su zglajznuli. bilo i sedenja na stiroporu.

[Aco Popara Zver]

Не, баш мислим на поштене демонстрације, раднички синдикати на Теразијама и ниједна партија

Ни у медије малтене није излазило, бар не као нешто значајно, зависи изгледа чије је предузеће...

[tomat]

bilo je i toga. i poljoprivrednika i slično. meni se čini da možda nisu bili masovni ko ovi od juče (mada ni ovo nije neka masa), ali nije nemoguće da grešim.

[Aco Popara Zver]

Не могу да процијеним на основу слике, али будући да их је доста било, без икаквог ефекта...

[Son of Man]

Ne bih da širim defetizam ali kolko vidim moraću. Dakle, protesti, svakodnevni protesti? Nerealno, jer nit je ovo 96-97 i studentski protest nit je ovo ista ona Srbija koja je kisnula celu zimu na ulicama i smrzavala se u mokrim čarapama. Ključne reči: INTERNET, fejsbuk. Dakle dogod imaš Vučića na vlasti uz podršku EU i NATO pakta mož da protestuješ kolko god ti duša ište, ne možeš mu ništa. Ko u to ne veruje evo nek sačeka da vidi kolko će ovi protesti potrajati. Nadam se da grešim...al' nažalost ne grešim, jer '96 se zaista teško živelo, a danas nam mediji i internet, krediti i ostala sranja daju iluziju da je sve OK, i svako od nas ima taj moderni telefon, svako od nas po ceo dan bleji na fejsu i ostalim tviterima i instagramima, dok 1996. nisi imao drugu opciju osim da izađeš na ulicu i lično se uveriš šta se dešava, a danas ionako sve već imaš na netu.

Znači ako zaista, iskreno hoćeš da sprečiš projekat "beograd na vodi" to se ne radi šetnjama i parolama nego zna se kako, samo što ovde niko nije spreman na nešto takvo jer mu očigledno nije dovoljno loše, što da se cima kad ima finu svotu novca da sedne u kafić, ima da kupi sebi najmoderniju garderobu, ima za put do Amsterdama, ima za letovanje, ima za restoran, ima sve ono što mi nismo imali 1996. i tu je kraj svake priče. Dogod Vučić bude uspevao da vam obezbedi ta osnovna konzumerska zadovoljstva niko se ovde neće leba najesti od tih protesta. Mark my words.

Još si pritom 1996. imao skroz realan razlog za protest, dakle očiglednu krađu izbora, pa ni to nije pomoglo, nego smo 7 meseci bili na ulicama ne bi li prisilili međunarodnu zajednicu da ona pritisne Slobu da izda onaj lex-specijalis. A šta sad imaš? Nemaš ništa, došli ljudi i grade, i aj, ko je taj iz EU koji će sad da pritisne Vučića za bilo šta? Zabole ih baš. Dakle, ako nisi spreman da otkopaš taj zastavin kalaš iz dvorišta bolje sedi kući i ćuti...osim ako nije ona fora "da se narod malo šeta". Ako je ta fora onda podržavam, jer em je lepo em nikakvu štetu ne praviš ni sebi ni drugima, čak naprotiv te šetnje su jako zdrave, pa bre mi smo umeli i po 10-20 km dnevno da pređemo onomad pa puta 7 meseci, izračunaj. Nije mala stvar jbga, zar ne?

[Aco Popara Zver]

а јел може неко да објасни шта је у ствари проблем с бг на води?

Мислим, реално, онда кад су рушили социјализам грађани су гласали за специјалне богаташке зоне и специфичне урбане и еколошке проблеме

Сад је мало парадоксално да им смета нешто што су сами изгласали

[tomat]

а јел може неко да објасни шта је у ствари проблем с бг на води?

Мислим, реално, онда кад су рушили социјализам грађани су гласали за специјалне богаташке зоне и специфичне урбане и еколошке проблеме

Сад је мало парадоксално да им смета нешто што су сами изгласали

pa mislim da je prvi problem netransparentnost svega toga. kao da je Vučić u četiri oka rešio to sa arapinom, a postavlja se pitanje da li je to i najbolje rešenje za taj deo grada. nekako mi se čini da je mišljenje struke izostalo, o tome se nije javno govorilo već je to predstavljeno kao gotova stvar.

skoro je neko pitao neko mudo u tom BG na vodi gde će biti ti parkovi i zelenilo koje su najavljivali, a ovaj kaže 'pa evo tu, na vrhu zgrade'.

da se razumemo, ja jesam za to da se taj deo grada uredi. ovako dođe švaba koji krstari dunavom i misli da je došao u Bronks, a ne u centar grada. nemam protiv ni da se tu napravi bogataška zona, ali mi se rešenje ne sviđa. gomila stakla, čelika i betona koja mi, lično, izgleda ružno, uz sve minarete koji su planirani da tu budu izgrađeni.

[Aco Popara Zver]

како нема зеленила, шта је ово онда?

http://www.rapp.gov.rs/Storage/Global/Images/Vesti/2014/BGDnaVodi.jpg

Треба имати у виду да Вучић није могао 2012-13. да има икакав прецизан план, можда тек треба да га добијемо

Мислим, то можда на слици није довољно, али некако ми изгледа као логични слијед догађаја у капиталистичкој урбанизацији

Прво центар постане бизнис-оријентисан, конзумеристички, мало културе и ноћне забаве, а становништво полако иселимо из круга двојке у предграђа

У гомилу челика и стакла само на посао. Ту треба згурати кинезе, русе, арапе, амере, европљане, за њих се и гради

Можемо то и да прекинемо, али не можемо онда да се жалимо на смањење плата

Јбг, нема чистог, еколошког просперитета, али генерално гледано, не видим како заобићи ту дистопију на води

не знам јел прескупа цијена, ал једина друга опција је да као Куба затворимо прилаз и возимо кола стара 50 година, што је ок, али нико не жели

Не вјерујем да Тадић није планирао сличан пројекат на обали...