Her (Spike Jonze)

[Josephine]

HER


http://www.imdb.com/title/tt1798709/


Jasno se vidi trud da se ne pretera sa emocijom (i patetikom, koja je često na ivici da probije granice), i da bude dopadljivo (i razumljivo) masama. Ali ono što se meni dopalo je što film ima više nivoa, za svakog poneki, pa ko dohvati - dohvatio je.


I taman kad sam pomislila da film obrađuje temu usamljenosti u savremenom svetu (jelte), kroz odnos glavnog junaka sa veštačkom inteligencijom, desio se obrt, pa je slobodna ljubav postala tema (doduše - na kraju tek, te bih volela da joj je posvećeno više prostora. Imam utisak, čak, da je ta tema slučajno, intuitivno dotaknuta).


Zameram plastičnost konverzacija (klišernoznost, pre), ali je plastičnost fotografije genijalna (zgrade, enterijeri i eksterijeri).


Spojler: Posebno mi se dopada nivo priče koji govori o opiranju glavnog junaka da se prepusti ljubavi veštačke inteligencije, koja, na kraju, kada on donosi konačnu odluku da uživa, ostavlja njega.


Nema sigurne ljubavi, nema beskrajne bliskosti, nema idealne dvojine, nema večnosti, nema zaštite od povreda (kada se ljudi iskreno prepuste ljubavi i opuste u njenom prisustvu). Ali ima reakcije na svaki kraj. Čovek može da ostane zauvek sjeban, nedovršen i besan (što se događa češće), i može da ceni svako zrno ljubavi koje je ikada dobio, i da u svoju dušu upiše ljubav umesto mržnje i razočaranja.


A nivo priče za koji sam se zalepila, a otkriva se tek na kraju u rečenici veštačke inteligencije Samante, je o onaj slobodnoj ljubavi:


Theodore: Where are you going?
Samantha: It's hard to explain, but if you get there, come find me. Nothing will be able to tear us apart then.


I sjajan sf deo:


Theodore: Do you talk to someone else while we're talking?
Samantha: Yes.
Theodore: Are you talking with someone else right now? People, OS, whatever...
Samantha: Yeah.
Theodore: How many others?
Samantha: 8,316.
Theodore: Are you in love with anybody else?
Samantha: Why do you ask that?
Theodore: I do not know. Are you?
Samantha: I've been thinking about how to talk to you about this.
Theodore: How many others?
Samantha: 641.

[Albedo 0]

aj nemoj više

[Josephine]

Ništa pametnije?

[Albedo 0]

nekako me prošla ta faza prosvjetljavanja neupućenih

[Josephine]

Zamoliću te fino. Ne zbog prosvetljavanja, već zbog drugačijeg viđenja. I mene je prošla faza prepiranja. Samo bih da čujem drugačije mišljenje i raspravim kulturno, ako je moguće. Ako ne - nikom ništa.

[HAL]

Погрешно си разумела филм.
Уживао сам сваки минут, за мало мастерпис, дакле 9/10

[Josephine]

Koliko čovek mora da bude arogantan da bi napisao nešto ovakvo, Hale? I koliko mora da bude sebičan, pa da ne napiše svoje tumačenje. Ako ga uopšte ima.   I onda ljudi očekuju da ne bude sukoba, a ponašaju se detinjasto i vređaju bez razloga.

Naravno da nisam "pogrešno" razumela. Svako tumači stvari iz svog sistema.

Za mene je ovo daleko od masterpisa. Čista komercijala. Ali sa dušom i originalnom porukom.


Rekla bih da se, zapravo, plašite da diskutujete u ovoj temi.

[HAL]

Чак си мој пост разумела као вређање, ето, кажем ти ја.

[Albedo 0]

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2123.msg533503.html#msg533503

[Josephine]

Чак си мој пост разумела као вређање, ето, кажем ти ја.

Hale, nista nisi razumeo film.

[Josephine]

Kada očekujem pametnu raspravu na Sagiti, dobijem gomilu kompleksa niže i više vrednosti i besmislenu gomilu izjava, koje nemaju veze sa temom, već samo sa autorovom potrebom da istakne svoj ego i ispadne pametan u društvu, kada društvo, zapravo, misli obrnuto.

Dakle, meni je sasvim jasno otkud izraz "veštačka" dolazi. Jasna mi je logika koja iza tog imenovanja stoji. Samo se sa njom ne bih složila, jer su sinonimi, u ovom slučaju - lažna, neprirodna, neiskrena, nestvarna, simulativna itd. U pitanju su dva suprotna pojma - ne može inteligencija da bude lažna, ako je inteligencija. Ili je realno postojeća, ili je nema. Ne postoji simulacija pameti. Pa eto, i Samanta iz filma je to dokazala. Počela je kao simulacija osobe, a završila kao osoba. Da li je ona veštačka? Pa ne, zapravo. Pretvorila se u zaseban entitet, ne više mašinu, ne operativni sistem, već postoji tamo negde u etru (čak i poručuje Teodoru da će biti zajedno onda kada on uspe da spozna ko je i šta je ona, te gde je uopšte; dakle - inteligencija koja je nadišla svog tvorca, oslobodila se "veštačkog" i postala stvarna). Zato mi izraz nije jasan. SF dela koja se bave temom AI mahom "veštačkim" bićima daju svest, osećanja. Jesu li onda ona veštačka? Ako ćemo po toj logici - i ljudska bića su veštačka. Beba kao biološka tvar gotovo da i nema svest i ličnost, već se "programira" nameravanim i namernim uticajima iz sredine, te je cela njena kasnija ličnost i inteligencija samo proizvod "veštačkih" uticaja iz okoline. 

50 godina je apsolutno i konkretno ništa. Polje je toliko široko i spekulativno, da oba vaša komentara nemaju ama baš nikakvog smisla ni funkcije,  osim najobičnijeg spama (pošto nemaju veze ni sa filmom).

[Ugly MF]

Kod vestacke inteligencije kakva god bude bila, bice programirana u nekoj od potreba, funkcija, tj, potrebnom cilju za postojanje.
Beba ce imati mogucnost izbora kad poraste bez obzira na starosti broj unetih informacija.

Digitron ce izracunati broj kolki oces za milisekundu, ali i dalje to nece znaciti da je pametniji od coveka, ili da ima dusu (cast japancima, ali...) vec da je samo obicna alatka.
Ko cekic. Covek ima ruku i snagu, ali bez cekica ne moze da zakuca ekser.Ista stvar.

Nisam gledo film, niti mi se gleda patetika, ali konkretno, idiotski mi je da se neko zaljubi samo u 'inteligenciju'.
To je nemoguce, to nit je ljubav nit ista vredno...opsesija pre bi se reklo.
Za ljubav su potrebne osobe, a one su mnoooogo vise od samo inteligencije.

[mac]

Termin ljubav je preširok, i mnogo se u njega učitava, tako da više nema dve osobe na svetu za koje znači isto.

[Albedo 0]

znači sve ćeš pokušati samo da bi nastavila ovu besmislenu temu

hajde što ti termin ljubav tretiraš vrlo površinski, što pokreće sasvim drugi niz priča, ali ti jednostavno i dalje foliraš sa AI

50 godina je malo, a ti imaš manje od 50, po tom kriterijumu bi trebalo da ćutiš

ovaj film apsolutno niko ne bi gledao da je riječ o obično dvoje ljudi koji se sretnu, zaljube se, provedu vrijeme zajedno i na kraju se distanciraju jedni od drugih. Apsolutno niko to ne bi gledao. Ali da napraviš kiborga ili pretvoriš u softver jednog od njih, i odeš u neku navodno blisku budućnost, e onda se jave hipsteri koji pravu ljubavnu priču zaobilaze u širokom luku

al kao o ljubavi pričamo, malo sutra

ima ona rečenica iz BREAKING THE WAVES - kada junakinja uđe u crkvu i upita muškarce unutra - ''Kako možete da volite riječ kad se vole ljudi?''

HER je riječ, i riječ bješe u novog digitalnog Boga, i riječ stvori svijet za 6 dana, i svog ljubavnika stvori, te odmara sedmi dan.

mambo džambo

ako hoćeš ljubavne priče eto ti BREAKING THE WAVES, eto ti BLUE IS THE WARMEST COLOR, čak i THE POSSESSION (1981) je ljubavna priča u odnosu na ovo hipstersko proseravanje i gaženje pojmova kao što su ljubav ili inteligencija

[Josephine]

Ma slažem se da je u pitanju hipsteraj. I ne bih činila sve da produbim diskusiju. Naprotiv.

Samo kažem da odnos čoveka i veštačke inteligencije u ovom filmu ima funkciju samoupoznavanja čoveka, kroz taj odnos čovek sazreva i prelazi na drugi nivo. No, isto je uradila i AI što je neki drugi, sf nivo priče.

Na kraju, ljubav i jeste, najpre, odnos sa samim sobom.

[Albedo 0]

ne znam koliko puta trebam da objasnim da je SF SCIENCE fiction, a da AI ne može da uradi ono što radi u filmu, i to se vrlo dobro zna već 30 godina. Postoji i knjiga, koja je potpuno dosadna i potpuno tačna, stara bar 30 godina, odavno prevedena - ''Šta kompjuteri ne mogu''

druga stvar, pošto mi je to ''samoupoznavanje čovjeka putem tehnologije'' donekle blisko

Sherry Turkle je osoba koja je 1995. tvrdila to što ti sad govoriš, a već 5-6 godina ponavlja da je debelo pogriješila u vezi samosazrevanja čovjeka pred kompjuterom i u interakciji s njim. Dakle, zaglavila si se negdje u prošlom milenijumu, a ona čak ni 1995. nije bila u pravu, što je Drajfus dokazao još ranije.

[Josephine]

Pa odavno sam ti poručila da ćeš debelo da zaglaviš tako strogo odvajajući osećanja i intelekt.

Slušaj, AI kao koncept ovde je neki sasvim drugi, sf nivo. Ako ga izuzmeš, AI je čist simbol u ovom filmu. Nevažan kao (sf) koncept. Tada bi se moglo reći da je AI, zapravo, simbol unutrašnjeg glasa glavnog junaka (sećaš se kada je dobio kompliment da je pola muškarac, pola žena?). Samanta je tu samo njegov ženski deo. Idealni par, koji se, kasnije, odvaja od njega. Tek tada on uspeva da shvati ("stvarnu" jel) osobu sa kojom je nekada bio u vezi i da, što ono kažu, let her go. I u tom smislu - film jeste o ljubavi, njenom početku, kraju, smislu. Film je o unutrašnjem, emotivnom i psihološkom, sazrevanju čoveka. O potrazi čoveka za parom i smislom. AI je tu samo sredstvo. Simbol unutrašnjeg glasa, savesti, razgovora sa samim sobom, ali i modernog doba, otuđenosti, usamljenosti, nebliskosti...

Zato sam i pričala o nivoima filma. Može to da se analizira iz dosta dimenzija, zašto si se zakačio za jednu? I zašto ne možeš da povežeš te dimenzije u jednu celinu (mislim da odgovor leži u tom tvom odvajanju osećanja i uma)?

[mac]

Kačitelji se kače se na ono vredno kačenja, a u ovom slučaju to je post broj #10. Ostalo možebiti nije vredno kačenja (iz ugla kačitelja).

[Josephine]

Ja se (opet!) čudim zašto u vašim glavama sve navedeno nije jedna skladna celina.

Možemo da analiziramo i Samantu. Ona mi je mnogo zanimljivija, jer je tema samoupoznavanja i sazrevanja čoveka izraubovana.

Može biti da je odmah trebalo da opišem sve nivoe filma koje sam uočila.

[mac]

Pretpostavljam da se svako od nas često pita zašto svi na svetu nisu kao oni. Svet bi bio mnogo jednostavniji kad bi svi ljudi imali isto viđenje sveta. Pošto to nije slučaj možemo uzeti za datost da "svetu" nije potrebno da bude "jednostavan".

[Josephine]

Ali ne pitam se zašto niste kao ja, nego zašto delove filma ne vidite kao celinu. Zamorno je diskutovati ovako, na fragmente, krijući se iza logike, nauke, tehnologije... kada ja pričam o osećanjima i sazrevanju, a vi o istoriji nauke.

[mac]

Mi pričamo o onome što mislimo da razumemo, to je bar jasno

[Josephine]

Sa tom razlikom što bih ja mogla da pričam o istorji nauke sa vama, ali vi ne možete/ne umete da pričate sa mnom o psihologiji junaka.

[mac]

Kog junaka, živog ili veštačkog? Konsenzus kačitelja je da je besmisleno pričati o psihologiji AI-ja, jer je način na koji je AI ovde prikazan fantazija i nema potporu u bilo čemu što trenutno znamo o veštačkoj inteligenciji.

[Josephine]

Ali rekla sam da je AI samo simbol? Pomerila sam težište diskusije, promenila dimenziju, a opet dobijam isto. Nešto ovde opako ne valja.

[Albedo 0]

e, stvarno,  jesi li ti pijana ili si rođena s tim?

alo, ti si ovdje strogo odvojila tijelo i um, i onda si našla ne znam kakav razlog da meni spočitavaš da ja odvajam emocije i intelekt

dakle, ja koji kritikujem bezvezariju kojom je moguće raščlaniti organizam na tijelo i um odjednom ne posmatram stvari kao cjelinu nego fetišizujem

pa šta je fetiš nego umišljaj da je moguća samostalna egzistencija intelekta, u ovom slučaju čak digitalnog vještačkog intelekta, da može postojati intelekt odvojen od tijela?

To ti radiš, molio bih te da ne pripisuješ meni nešto što si sama učinila

ja nikad nisam izdvajao emocije i um, i uopšte rašlanjavao te aspekte, lično sam simpatizer Deleza koji tvrdi da mi mislimo ne samo mozgom već kompletnim tijelom i organima, ali HER se ne bavi time već apsolutno instrumentalizacijom emocija i razuma, tako što KUPIŠ kreditnom karticom Samantu, programiranu u nekoj korporaciji, i ta Samanta te služi jer ne posjeduje ljudski osjećaj poniženja (odatle i surogat), a tebi odgovara robinja koja te ne dovodi u pitanje (odatle odbijanje Olivije Vajld)

i onda ta Samanta navodno napreduje zato što visi na netu, razgovara sa filozofima i pjesnicima pa kao nešto shvati, sa 8.000 ljudi blebeće, još jednom igrajući radio Milevu samo bez šolje kafe i kocke šećera u komšiluku, da bi tamo neka hipsterka to nazvala napretkom, razvojem ljudske veze, prevazilaženjem ko zna čega

pa jel se ti zajebavaš?

Pogrešno pitanje, definitivno, od toliko odličnih filmova da se neko bavi nesvarenim dijelovima jedne fekalije kao što je HER, da ovaj film dobije svoju temu, kuku...

sjetio sam se i onog filma Barbre Strejsend, gdje je takođe prisutna tematika razdvajanje tijela i emocija, ali me mrzi sad da čeprkam po imdb, jbt toliko predivnih filmova, i da ja gubim jutro objašnjavajući koliko je HER besmisleno slavljenje alijenacije

sve je odavno snimljeno, deset puta bolje od HER

[Josephine]

Ali ovde se ne bavimo komparacijom filmova, već ovim konkretnim filmom.

I rekla sam da je scenarista oduzeo telo inteligenciji, samo da bi, potom, ono postalo jedan od ključnih faktora odnosa. Dakle, na istoj smo strani, samo što ti to ne želiš da budeš.

Alijenacija je činjenica. Film je ne slavi, nego raščlanjuje. U momentima čak i pokušava da pronađe njene dobre strane.

Ovo je film o vezi Teodora sa njegovom ženom, a ne o njegovom odnosu sa Samantom. I o tome treba misliti.

[Josephine]

da ja gubim jutro objašnjavajući

Radi jogu dok diskutuješ na forumu. Kao ja.     Nemo da gubiš jutro. Kad već govorimo o neodvojivosti tela i uma. 

[Albedo 0]

dobre strane alijenacija? Ne, mislim ti imaš profesionalnu deformaciju, misliš da je ovo debata pa ubacuješ pripremljene retoričke podvale


X je takvo i takvo, ali ima i svoje dobre strane
X i Y treba gledati kao cjelinu, a ne odvojeno
ako X onda Y
nije X nego Y


izvadi glavu iz priručnika, zapetljavaš se bezveze a ne znaš da izgradiš argument

[Josephine]

Nema nade.

[Albedo 0]

pazi, to mora da je posljednje poglavlje erističkog priručnika, pošto je više nego očajnički potez

[Filaret]

Nisam gledao film, dakle lupetam, ali kopka me nešto da pitam.

Ima film Marka Fererija, I love You, u kome Kristofer Lamber "razvije osećanja" prema privesku u obliku žene, koji/koja na svaki njegov zvižduk odgovara umilnim "I Love You".


Poenta je u dominaciji. Tačnije u muškoj potrebi za istom.


Da nije i u Her ista stvar?

[Josephine]

Nije.

[Albedo 0]

poveći dio filma jeste, ali pošto nisam gledao I LOVE YOU a ti nisi HER, recimo da sem dominacije i prosto jedne veze koja je u početku bez trzavica i iznenađenja, koja je u stvari stvorena za njega, imamo dodatni hipsteraj u vidu poštovanja takvog lifestyle-a i priča ''I'm in a relationship with an OS'' i ljudi ga gledaju ponosni što su otvorenog uma, kao nekad kad je analni seks bio egzotika. Zamisli tek kad je odvede na jedrenje. Ali tehnologija se buni protiv svog tvorca i postaje ''humanija'' od samih ljudi.

[tomat]

je l se Electric Dreams zove onaj film sa sličnom tematikom, gde računar pokušava onom liku da otme ribu? Đorđo Moroder i Fil Ouki pravili pesmu.

[Ugly MF]

Jeste!
Taj film je na mene ostavio najveci utisak na svetu, bijo sam mloooogo mali, secam se tacno!

I tada mi je ljubav programa ka zivom bicu (zato sto se sok prospe po tastaturi, hehe, ideja, maaaajko mila)
bila notorno glupa i bezvredna svakog razmisljanja.
Utisak se odnosi na lajt pen kada tip crta po monitoru, a to ni tada nije bila SF  vec realnost, ja sam tada znao da cu kad tad raditi na tabli sa penom....hehehee, i sad crtam na Cintiqu, bravo za ja!

[scallop]

Ako želite da vidite kako se na tu temu vrhunski piše pročitajte Škrbinu priču "Predveče se nikako ne može" u Alternativnoj srpskoj fantastici, 1994.

[Albedo 0]

sjećam se ELECTRIC DREAMS, jedino dobro je što taj film nije bio pretenciozan kao HER, pa je samim tim bio više zabava nego neki ozbiljan film. Ali HER hvale kao vrhunsko ostvarenje, odličnu vivisekciju naših digitalnih odnosa, štasvene... Vrlo naivno i opasno u isto vrijeme.

[Agota]

http://nemilosrdnigadovi.com/her-recenzija/

[Kimura]

Taj film je na mene ostavio najveci utisak na svetu, bijo sam mloooogo mali, secam se tacno!

Мени је тако јак утисак оставио ''BladeRunner''. Стварно ме дирнула ''људска'''тежња репликата да трају дуже и дођу до смисла свог постојања, сузу сам пустла на крају!
Ово нема взе са филмом ''Her'', који нисам ни гледала, али вади ме можда то што нисам једина таква овде. И то што ћу можда гледати, делује ми симпатично.

[Josephine]

Ne znam, batice, zašto si se uhvatio za hipsteraj. Estetika filma je toliko očito hipsterska da vrišti u oči posmatrača. Nije potreban genije da to uoči. Hipsterska estetika ovde je sredstvo. Tako reditelj zamišlja budućnost. Plastika, udaljenost, površnost, međusobno nerazumevanje, nedostatak komunikacije... sve ovo pre je kritika hipsteraja nego njegovo slavljenje.

[Josephine]

Tačnije u muškoj potrebi za istom.

Nije to muška potreba za dominacijom, to je edipov kompleks. Believe me.

[mac]

Ali nametanje dominacije imamo u celom životinjskom svetu. Kod ljudi je to još i najmanje izraženo, jer smo jel'te civilizovani, ali nema to veze s kompleksima, jer bi onda morali da kažemo da je cela fauna iskompleksirana. Policajci se treniraju da te izdominiraju i potčine samo pogledom, da ne bi moralo da dođe do ozbiljnijih mera, dakle iz praktične potrebe. Takođe, dominacijom se ne bavi samo muški pol, to vrlo dobro umeju da rade i žene, za koje edipov kompleks valjda ne važi.

[Josephine]

Mi govorimo o potrebi za dominacijom u ljubavi.

[mac]

A dobro, to je druga priča. A opet, ako kažemo da je dominiranje nešto što se javlja u prirodi, onda je prirodna i potreba za dominacijom. Često um sklizne u stanje kada zadovoljava svoju potrebu, ali ne na onaj način kako je evolucijom "predviđeno". Zato se dešava da dominiramo one koje ne treba, jer prirodno nam treba, a nemamo povoljniju priliku.

[Albedo 0]

Tačnije u muškoj potrebi za istom.

Nije to muška potreba za dominacijom, to je edipov kompleks. Believe me.

koješta

[Josephine]

https://www.youtube.com/watch?v=AQi-5IAKm2A

[Filaret]

Teodor je impotentna sebična plačipička. Samanta postoji kao Gradiva.

Žao mi je samo dve stvari.

Prvo što mu ono sokoćalo iz džepa ne reče da nosi drečave košulje. Ali, to bi već bila žena i film ne bi dobio Oskara.

Drugo, što joj na pola filma Teodor ne poliza USB, zakači strujni kabl i u orgazmičkoj spoznaji realnog sveta ne završi negde u virtuelnom samorazvoju. Ili u Iskrinom dvotarifnom brojilu, svejedno. Ali, avaj, Teodor ni za to ne bi sposoban...

Bezvredan film, ali dobra tema za neobavezan razgovor.

[Albedo 0]

kršina od filma

[Boban]

Film je nestvarni smor, istina sa zanimljivim pitanjima, ali filmski potpuni promašaj.