Novinari koje najviše volimo

[ridiculus]

Ovih dana sam u pokretu, pa pristupam Mreži uglavnom preko mobilnog. Dakle, u ovoj uvodnoj poruci biću nužno kratak:

- Tom Chick
- Chris Donlan
- Richard Cobbett

Redosled nije bitan, i računao sam samo i danas aktivne ljude. Ima tu još ljudi čije pisanje volim (Ste Curran, možda Cassandra Khaw, drugi), ali ova trojica su izazvala najjači utisak.

Povodom Chicka, sećam se da je Meho negde rekao da ovaj ne razume neke igračke žanrove, što je verovatno tačno, ali meni nije ni bitno, kao što mi za potrebe uticaja na moja razmišljanja nije bitno ni da li se ja slažem s njim ili ne (recimo, možda najozloglašeniji prikaz igre IKAD, njegov Deus Ex). Nisu ni svi žanrovi jednaki. S druge strane, niko ne poznaje bolje od Chicka žanr strategija. NIKO.

[Father Jape]

Ja prosto ne mogu da ne pomenem Miodraga Kuzmanovića i Slobodana Macedonića jer sam ipak proveo blizu deset godina čitajući igračku štampu samo na srpskom (bilo je svojevremeno i u Gameru dobrih tekstova, ili bar tekstova koji su meni u ono vreme bili dobri).

Ali na engleskom govornom području the first, last and always mora biti Kieron Gillen (on bi cenio referencu na Sisterse).

(Ja Chicka i nisam čitao osim o strategijama... dobro da znam da zaobiđem taj prikaz Deus Exa ako ikad nabasam na nj.)

[Meho Krljic]

Dobro onda s moje strane:

Richard Cobbett je jedan od najboljih ikad u poslu koje sam čitao. Ima enciklopedijsko poznavanje medijuma ali mnogo važnije, ume da piše tako da istovremeno bude duhovit a da ne gubi nit izlaganja i, bez obzira da li piše prikaz ili opinion piece, da ponudi kompletnu informaciju PLUS svoje lično mišljenje bez posezanja za stilskim ili tehničkim trikovima. Donlan recimo često piše tako da krene od nekog svog intimnog doživljaja igre pa kroz impresionistički pristup negde u drugoj polovini teksta dotakne i "servisnu" informaciju, dok Cobbetta ne pamtim da sam ikada video da to radi. Kod njega je sve transparentno, konverzacijski pisano a opet potpuno nabijeno i informacijama i mišljenjima.

Kieron Gillen, naravno, jer je jako dobar autor, plus izmislio je New Games Journalism i ostao jedan od najboljih u ovom stilu pisanja ličnih, neretko ispovednih tekstova koji su, u njegovom slučaju, skoro uvek imali mnogo profesionalnog autoriteta da ne budu tek dnevnički izvadci tangencijalno povezani sa igrama, na šta ponekad njegovi epigoni znaju da zaliče (recimo Cara Ellison koja je sa vremenom skoro skroz otišla u te tangente).

Simon Parkin jer je čovek koji ima u pravom smislu te reči novinarski i publicistički izgrađen stil pisanja (i uostalom, piše za New Statesman ili The Guardian) a da istovremeno savršeno razume medijum i ume da piše jednako uverljivo i o borilačkim igrama i o nezavisnim walking simulatorima, i o Pokemonu i o GTA... Jedan kompletan autor kome samo fali da se malo raspojasa i napusti englesku uštogljenost da bi mi parirao Cobbettu u bici za tron.

Od mnogih dobrih ženskih autora koje rado trošim (Kat Bailey, pomenuta Cara Ellison, Leigh Alexander, Amanda Lange, pa i Ellie Gibson koju sam danas pominjao na drugom topiku), jasno je da na vrhu piramide mora stajati ONA. Keza MacDonald je žena koja se nalazi negde između Kierona Gillena i Richarda Cobbetta po lakoći sa kojom spaja ličnu ispovest sa objektivnim novinarstvom i još jedan je od autora koji piše sa takvom lakoćom i ubedljivošću da bi mogla da mi proda Bruklinski most samo kad bi ponudu sklopila u formi prikaza igre. Za razliku od dvojice pomenutih, malčice je više okrenuta japanskim igrama (živela je u Japanu jedno vreme) i tu demonstrira izvanredno poznavanje kulture a da nikada ne skrene u nekakav otakuizam. Njen muž, Kristan Reed je bio odličan autor takođe, ali ga je Keza u mom sistemu vrednosti pretekla. Njen prvi prikaz koji sam pročitao, recenzija Demons's Souls na Jurogejmeru, igre koja tad još nije izašla u Evropi ili Americi ne samo da me je naterao da igru naručim iz Hong Konga nego i na mapu postavila ženu koju ću rado pratiti kud god da krene.

Jeremy Parish mi je možda najomiljeniji američki autor koji, otkad je postao glavni urednik USGamera proživljava drugu mladost i ispaljuje ogromne količine tekstova svake nedelje. Parish je pisao sjajno godinama unazad (za 1UP, recimo), ali je sada, čini mi se na vrhuncu svojih moći, gde jednako koristi svoje encikopedijsko znanje, vrsno korišćenje ličnog u pisanju i lak, lepršav stil da omami.

Bonus shoutout mora otići  nekima koji nisu "zaista" gejming novinari ali su zadužili medijum pisanja o igrama. U prvom redu svakako Chet Faliszek i Erik Wolpaw, koje danas znamo kao Valveove pisce narativa (Portal i Portal 2, recimo), ali su početkom stoleća imali kultni sajt Old Man Murray na kome su udarani temelji pisanja o igrama koje danas, između ostalog rabe giganti poput Cracked. I, hajde, Tom Bissell koji je prozni autor i publicista, ali je gejmerima danas poznat kao scenarista poslednjeg Gears of War kao i sledeće igre koju radi poljska ekipa sa te igre, a izašla iz PCF i sada u Astronauts - The Vanishing of Ethan Carter. No, Bissell inače piše o igrama i neki njegovi novinski tekstovi (od kojih su neki sakupljeni u knjizi Extra Lives) su  među najboljim publicističkim napisima o igrama uopšte, recimo onaj izvanredni ispovedni tekst o tome kako je živeći u Ukrajini radio koks i igrao GTA IV dok više nije mogao da ih razlikuje.


*Počasni menšni svakako moraju ići kohorti odličnih autora koji rade ili su radili za Eurogamer i RPS, od Johna Walkera, preko Aleca Meera i Jima Rosignola, pa onda Quintina Smitha i meni veoma dragog Richa Stantona, sve do Nathana Graysona koji je vrlo osvežio Kotaku svojim prisustvom.

[Meho Krljic]

Od domaćih, svakako ova dva momka koje Jape pominje, a pre njih Aleksandar Petrović i naravno nezaobilazni Nenad Vasović. Od mlađe ekipe Miodrag Kovačević mi je privukao pažnju svojim prikazima u SK ali se negde izgubio u međuvremenu.

[Father Jape]

E da, i ja htedoh pomenuti OMM, i također — Jacija! Ben Krošo je uzeo čarlibrukerovskog angry young mana, pomešao sa adamsovsko-pračetovskim britanskim verbalnim humorom, i najbitnije, sabio u petominutni koncentrat koji ima šarene sličice!

[Meho Krljic]

I suvereno vlada tim medijumom. Ja volim i Engri Džoa i Total Biskita i druge Jutjubere, ali Yahtzee je par klasa iznad njih. Ne toliko po poznavanju igara, ipak je to čovek koji je inicijalno radio posprdne prikaze Demon's Souls i Monster Hunter, ali forma mu je van svake sumnje izvanredna.

[Meho Krljic]

A treba i pomenuti Jima Sterlinga, čoveka danas najpoznatijeg po video serijalu Jimquisition na Escapistu koji je postao jedan od najglasnijih glasova "stvarne" kritike industrije (ne toliko samog medija) na Internetu, a čije je pisanje izvanredno (kao što se može videti iz aktuelnog rada za Escapist i minulog na Destructoidu). (U stopu ga prate ljudi koji rade uglavno odlični Extra Credits)
I moram da pomenem svog "šefa", Matta Sakeya, čoveka iza Tap-Repeatedly koji godinama pše izvanredne mesečne kolumne za IGDA i jedan je od najstrastvenijih, najboljih i najskromnijih autora tekstova o igrama koje sam ikad čitao.

[Father Jape]

Iju, ja sam upravo shvatio da sam prestao da gledam Extra Credits u nepoznatom trenutku iz nepoznatih razloga. Valjda sam odgledao sve stare epizode koje su me interesovale i onda odlučio da sačekam da se nakupi nešto novih. Ne seaćm se kad je to bilo.

[Tex Murphy]

Ја знам само ове домаће. Дакле, Кузмановић и (нажалост) одавно заборављени Виктор Тодоровић. Наравно, као п&ц авантуристи, незаобилазан ми је и Мацедонић, али он је ипак мало иза ове двојице зато што је често знала да га ухвати прекомјерна патетика.

[Father Jape]

A da, iz zlatnog doba SK-a treba spomenuti i Viktora Todorovića, strateškog lisca. Evo jednog teksta koji mi je ostao u pamćenju:

http://pc.sux.org/SK/1996/03/SK_96_03_074.jpg

EDIT: Hah, upade mi Harvi u post.

[Tex Murphy]

Ајој, сјећам се овог ко да је јуче било

[ridiculus]

(Ja Chicka i nisam čitao osim o strategijama... dobro da znam da zaobiđem taj prikaz Deus Exa ako ikad nabasam na nj.)

Naprotiv, ja bih baš preporučio da ga SVAKO ko voli Deus Ex pročita, ali danas ga nije lako naći. Ako nabasam na njega, prijaviću. Još neko od ovde pomenutih imena ga je svim srcem preporučio... Cobbett? Gillen? Ne sećam se više... :-[

Chick je, u svakom slučaju, čovek koji ide svojim putem i ne libi se da kaže bilo šta ne obazirući se na vladajuće trendove naklonosti. Čovek koji može sa jednakim šarmom da piše o filmu Homefront i dva moguća izraza lica Jasona Stathama i o stonoj igri A Study in Emerald inspirisanoj Gejmanovim spojem dojlovske detektivske proze i lavkraftovskog egzistencijalnog horora. Čovek čiji je uticaj toliko veliki u odredjenim krugovima da je Kieron Gillen svojevremeno seo da igra AI War, a ja Fallen London, posle njegovih pohvala na račun dotičnih igara. Čovek kome po duhovitosti samo Cobbett može da parira - Chickova izjava o Titanfallu (slabo mi je pamćenje, pa ću parafrazirati, i izvinjavam se zbog mogućih grešaka):

"48 (?) sati besplatnog igranja, što mi, posle daunloda od xy GB, ostavlja tačno 6 i po minuta aktivnog igranja"

[Father Jape]

http://web.archive.org/web/20010805234600/gamesdomain.co.uk/gdreview/zones/reviews/pc/jun00/deusex.html



A evo i RPS intervjua povodom legendarnog opisa:
http://www.rockpapershotgun.com/2010/06/29/tom-chick-the-man-who-hated-deus-ex/

[ridiculus]

Ah, te blagodeti internetskog arhiviranja!

[Джон Рейнольдс]

naravno nezaobilazni Nenad Vasović.

Васа је сјајан момак. Давно смо изгубили контакт, ал јеби га.

И, молим вас, немојте заборавити истинског хајдука не само гејмерске него и програмерске сцене, Пеђу Бећирића.

[Meho Krljic]

Da, Peđa Bećirić. Posle je bio jedan od aktera one afere sa SMS "prevarom" gde nevinih nije bilo ni na jednoj strani 

[ridiculus]

Od domaćih "novinara" istakao bih odredjenog Mehmeta Krljića, iako on sam sebe sigurno ne vidi kao jednog.

[Meho Krljic]

Pa s obzirom da skoro nikada nisam profesionalno pisao o igrama, i red je da se tako ne vidim. 

[ALEKSIJE D.]

Žika Seljak i njegova šarenica. Ako se to može nazvati novinarem. I ona u jutarnjem terminu RTS, Dušica, kako li se vabi.

[Meho Krljic]

  Ovde se ipak misli na novinare koji pišu o video igrama. Ali dobro, Dušica je jednom intervjuisala nekog momka koji je organizovao Counter Strike turnir, tako da je to u redu.

[ALEKSIJE D.]

I? Gde sam ja pogrešio, moliću fino?
Zar moj Žika ne rpvi video igre? One ne piše - on živi video igru u kojoj je glavni čarobnjak koji ne voli malu decu što recituju.
Dušica je tek kao neko ko je u igrici: prepoznaj ko sam sada. Il je ćelava sa jednestrane, ili je metnula navlake i dobila zube tri broja veće, ili se ošišala kao da je prošla pored dreša u sezoni omlaćivanja klasja. To je ona igrica gde junakinju bacaš u ključalo ulje, u radilicu prekoneanskog broja i stalno se reikarnira. Ko Lara Kroft.
I svaki novinar u zemlji Serbiji, našoj maloj Kneževini sa Ustavobraniteljima na čijem čelu je Toma Vučić (mutatnt stvoren ukrštanjem nakon alhemijskog procesa izlučivanja iz ogromnog tela Velike Štetočine), piše o video igrici  u kojoj živimo, makar reč bila i o ceni tariguza u Lapovu. (KOje ne postoji dok ne dodješ tamo, kao što ne postoji ništa dok se ne pojavi na ekranu javnog servisa)
Dixi

[Meho Krljic]

Pogrešio si u tome što misliš da je ovo mesto za satirične ispade koji bi bolje prošli na nekom drugom mestu.  Al dobro, šta sad, svi grešimo. Ja i po nekoliko puta dnevno.

[ridiculus]

Pa s obzirom da skoro nikada nisam profesionalno pisao o igrama, i red je da se tako ne vidim. 

To je jedna suvoparna, formalna distinkcija. Čovek bi mogao da pristupi svakom tekstu na tvom blogu potpuno ravnopravno kao čitavoj Test Play sekciji u Svetu kompjutera. Plus što donosiš dovoljno vesti na ovom forumu za potrebe većine konzumenata, za razliku od mene, koji napišem 10 poruka za 3 dana, pa me nema 6 meseci.

[Meho Krljic]

Hahahah, pa nećemo postovanje na forumu ipak dovoditi u istu ravan sa novinarstvom.  Ja bih mogao da za sebe kažem da imam donekle nekakvu reputaciju u pisanju o muzici ali ni tu sebe ne bih smeo da nazovem novinarem, to je ipak profesija.

[ridiculus]

Ja sam tokom godina shvatio da, kada ljudi očekuju od nekoga da piše dobro i informativno, sa kritičkim osvrtom, očekuju to i od forumskih poruka ili tvitova te osobe. To je činjenica. Tako da, u tom kontekstu, zaista nema mnogo razlike.

[Meho Krljic]

Oli Velš postao novi glavni urednik Jurogejmera jer Tom Bramvel napušta firmu. Oh!!!!!!!!!! Oli je dobar lik i naravno, prirodan izbor. Videćemo kako će izgledati Jurogejmerov miks tabloidnih naslova i pronicljivog istraživačkog novinarstva u bliskoj budućnosti...

[ridiculus]

Povodom Miodraga Kuzmanovića...

Pročitah njegov prikaz Shadowgate-a u novom broju SK-a, i, ako ga uporedim sa Cobbettovim na IGN-u, gubi po svim tačkama. Sad, možda neko misli da nije pošteno porediti ga sa jednim od najvećih koje svet ima - i sigurno najvećim u domenu avantura - ali ja mislim da jedino takva poredjenja imaju poentu. Osim toga, prikaz jedne danas relativno opskurne igre je suviše kratak da bi se razlika u njenom vrednovanju - u pristupu njenom vrednovanju, pošto je sam zaključak sličan - toliko uočavala.

Recimo, Kuzmanović u opisu priče - potpuno nepotrebno (kao da je to bitno?) - spominje imena likova, ali ne i razlike u odnosu na original. Spominje jednu problematičnu zagonetku i otkriva nam njeno rešenje, ali ne spominje različite nivoe težine i koje su razlike medju njima. Cobbett govori o istim, ili sličnim, stvarima, ali sa mnogo više elegancije, erudicije i, najbitnije, dedukcije.

Elem, Kuzmanović dobro piše, i duhovit je, ali ne smatram ga dobrim gejming novinarem išta više nego dobrim novinarom bilo koje specijalizacije. Zaista, on bi mogao da piše duhovito o bilo čemu, ali ne bi nikad mogao da me zainteresuje za igru o kojoj prethodno nisam znao ništa.

[Meho Krljic]

Da, pa... Kuzmanović je svakako jedan od najprepoznatljivijih u nas pre svega na ime stila koji je pikantan, jako začinjen, politički nekorektan ali šarmantan itd. Ljudi vole kada se čovek izražava u ekstremima a da to ipak ima elegancije a Kuzmanoviću se ne može prebaciti nepoznavanje materije. Svakako da nema enciklopedijsku širinu Cobbetta na primer, ali u određene žanrove je jako dobro upućen. Pre svega iz njegovog pisanja isijava strast.

S druge strane, naravno da njemu ponekad strast bude zamena za profesionalnu kritiku i naravno da ne mislim da je uopšte u istoj klasi kao Cobbett koji je zbilja mag pisanja. Ali i među zapadnim novinarima vrlo mali broj može uopšte da se poredi sa Cobbettom. Recimo, Tom Francis je bio sjajan dok se bavio novinarstvom, ja ga mnogo volim ali čak ni on nije kao Cobbett. Nema te kombinacije neverovatno zaokružene informativnosti i ličnog stava, lakog stila i neskrivene kritičke oštrice. Čak ni Kieron Gillen to nije imao kao što ima Cobbett.

Kuzmanoviću u dobre strane moram da pribrojim i to što je od PC-Master-Race elitizma efikasno prešao u agnostike i sagledao vrline konzola.

[Father Jape]

Evo, poređenja radi, i Vokerov osvrt na prvih sat vremena provedenih s igrom:
http://www.rockpapershotgun.com/2014/08/21/shadowgate-an-hour-with/

Elem, načelni ti je utisak u vezi s Kuzmanovićem verovatno uglavnom tačan, međutim valja istaći i faktor opterećenja poslom. Kuzmanović je em urednik dela o igrama, em piše više prikaza za svaki broj, em ima kolumnu; od prošlog meseca, posle 16 godina, nije više zadužen za I/O port (mada vidim da je od ovog broja preuzeo Vremensku mašinu).
Hoću reći, već duže vreme se vidi da ne može svemu da posveti onoliko pažnje koliko zaslužuje.

EDIT: @Meho, da, ali tek kad su konzole postale sličnije PC-ju i obratno.

[Meho Krljic]

Keza MacDonald je škotski nacionalista i zagovarač nezavisnosti. Who knew!!!!!!!!!!!!

[ridiculus]

Tom Chick ima kancer. To je vest koju sam danas čuo slušajući poslednju epizodu njegovih filmskih diskusija, o filmu The Guest Adama Wingarda (vrlo preporučljivom, uzgred). Neko vreme neće učestvovati u podkastovina, jer je mesto kancera negde u blizini grla, i svaki glasovni napor mu smeta. Nastaviće da piše dok se bude lečio i oporavljao.

Ne znam kuda ovo vodi. Tom je zadužio mnoge svojim poznavanjem i iskrenim tumačenjem ne samo video-igara - od AAA hitova velikih kompanija do opskurnih projekata misterioznih pojedinaca, od strategija do pucačina iz prvog lica - već i stonih igara i filmova. Nadam se da će se sve završiti dobro.

[Meho Krljic]

O, kuku, taj Hodgkin's Lymphoma (pretpostavljam da je to kod njega slučaj) je baš raširen kod gejming novinara i podkastera... Greg Miller sa IGN-a je to imao (i izlečio se), John Bain aka Total Biscuit to ima i trenutno je u hemoterapiji... Sad i Tom Chick. Užasno. Jedini silver lajning tu je da je ova vrsta kancera "najlakša" od svih odnosno da je procenat izlečenja jako visok... Želimo mu svu sreću.

[ridiculus]

Pokrenuta je kampanja da ljudi iz gejming industrije pomognu Čika donirajući proizvoljnu novčanu sumu preko sajta GoFundMe, i rezultati su: skoro 20000 dolara za nešto manje od 2 dana!!! 

[Meho Krljic]

Pa, mislim, ako Chick ne mož da skupi pare da se leči na ovaj način, onda niko ne može... Ali JEBEM ti Ameriku u kojoj poznat i uspešan novinar mora da prosi pare za jebenu hemoterapiju 

[ridiculus]

Nije Čik pokrenuo kampanju, nego jedan njegov... prijatelj? Poštovalac? Svejedno, Čik ne bi ni objavio da ima rak da nije morao da da dobar razlog za odsustvo sa podkasta.

[Meho Krljic]

Ma, svejedno je ko je pokrenuo kampanju, ovo je jedna, nažalost uobičajena stvar, da ljudi koji su nominalno uspešni na polju u kome rade ne mogu sebi da priušte lečenje koje se u Evropi smatra normalnim, bez ulaska u dužnčko ropstvo. Pre nekoliko meseci bila je slična situacija sa Brandonom Boyerom....

[ridiculus]

Pa dobro, pošto si spomenuo "prošenje" morao sam da razjasnim stvari. Boyer je sam tražio pare, i to oko 100 hiljada dolara, kol'ko vidim, a kod Čika je slučaj da je neko rekao "Hej, hajde da pomognemo čoveku" i postavio cilj na 5 hiljada, pa je posle pomerio na 10, kada je prvi cilj dostignut u toku prvog dana. Može se reći da će Čik uzeti pare, ali retko ko ne bi, i sigurno će ogroman deo troškova snositi on sam.

Ja ovde nazirem drugi problem, a to je: oni koji su javno, neanonimno dali donacije (a bilo ih je po 500 dolara, i čak 1000) bi eventualno mogli da imaju problem u budućnosti sa Čikovom prikazima njihovih igara, pogotovo ako budu pozitivni. "Conflict of interest".

[Meho Krljic]

Da, istina, to je primer kako ni jedno dobro delo ne prođe nekažnjeno.    I samo da pojasnim, ne mislim ništa negativno u odnosu na ljude kad pominjem prošnju - to je moja lamentacija nad američkim sistemima zdravstvenog osiguranja.

[ridiculus]

I, hajde, Tom Bissell koji je prozni autor i publicista, ali je gejmerima danas poznat kao scenarista poslednjeg Gears of War kao i sledeće igre koju radi poljska ekipa sa te igre, a izašla iz PCF i sada u Astronauts - The Vanishing of Ethan Carter. No, Bissell inače piše o igrama i neki njegovi novinski tekstovi (od kojih su neki sakupljeni u knjizi Extra Lives) su  među najboljim publicističkim napisima o igrama uopšte, recimo onaj izvanredni ispovedni tekst o tome kako je živeći u Ukrajini radio koks i igrao GTA IV dok više nije mogao da ih razlikuje.

Za Bissell-a se slažem, ali, kao što si i sam rekao na neki način, on nije gejming novinar. Onda bih mogao da stavim i Emily Short (pisala često o narativu u igrama; recimo rubrika "Homer in Silicon" na sajtu Game Set Watch, njen lični blog, i sl); Sama Ashwella (blog), čije ideje - i pogotovo njihova artikulacija - glatko prevazilaze 99% onoga što bilo koji gejming novinar može da napiše; Jasa Purewala (blog, verovatno broj 1. kada se radi o pravnim pitanjima u industriji igara); Christophera Franklina (blog), koji ima neke od boljih video-emisija posvećenih isključivo video-igrama; Rapha Kostera (blog), čija knjiga A Theory of Fun for Game Design je jedan od najuticajnijih priručnika/manifesta na tom polju (iako se ja lično ne slažem sa mnogi čime); itd, itd. Moram primetiti da danas svako ko se bavi igrama na neki način - bilo direktno kao kreator, bilo kao deo medijuma između tvoraca i korisnika, bilo kao pronicljivi i kreativni krajnji korisnik - ili ima objavljen neki tekst negde, ili ima neki podkast ili video iza sebe. Mada, Bissell je sjajan pisac - to stoji.

Što se tiče ostalog, Ste Curran mi je bio jedan od omiljenih, mada ga ne srećem često u zadnje vreme, bar ne u kontekstu kulture video-igara. Osim kao jednog od domaćina "najvećeg britanskog radio-programa o video-igrama", One Life Left (Resonance FM). On je bio - to je sada poznato - legendarni Edge-ov kolumnista, RedEye. (Kada smo već kod toga, i Gillen i Simon Parkin su pisali za Edge pre desetak i više godina, ali zbog njihove politike nepotpisivanja članaka nije uvek lako naći šta je čije.) Ako bih morao da odaberem pravu preteču Novog igračkog novinarstva, onda bih pokazao na RedEye-a. "Preteču" samo u smislu da je on bio jedan, i da nije imao direktnih sledbenika, inače bih ga nazvao "ocem".

[Meho Krljic]

Odličan spisak ljudi i resursa!!!!!! I naravno da ne mislim da ovde moramo da pišemos amo o novinarima već su i razni publicisti i autori koji pišu nešto relevantno za igre dolaze u obzir 

[Father Jape]

Da, Peđa Bećirić. Posle je bio jedan od aktera one afere sa SMS "prevarom" gde nevinih nije bilo ni na jednoj strani 

Evo u novom broju SK, povodom tridesetogodišnjice, ima više ličnih osvrta, pa i Bećirićev.

[Meho Krljic]

Kupio juče, pročitaću danas!!!!!!!!!!!

[ridiculus]

Evo jednog kuratora na Stimu koji je vredan pažnje po svom humoru i izboru igara, er, pardon, ne-igara: The Game Police!

"I wouldn't say this list is exactly a recommendation list rather than a handy way of identifying items on Steam that have been determined to be non-games under the 2008 Games Definition Act. Proceed with caution."

[Meho Krljic]

Aaaa, zanimljivo. 

[Meho Krljic]

Keza Mac Donald i njen Kotaku UK tim dobili sinoć na GMA manifestaciji nagradu za onlajn urednički tim godine. Divna žena, zasluženo nagrađena.

[Meho Krljic]

Ako ste ikada poželeli da igrate choose your adventure igru o tome kako muškarca u klubu upoznati, zavesti i odvesti u krevet, Kara Elison vam ispunjava želju:


http://www.unwinnable.com/wp-content/uploads/2013/04/Sacrilege

[Father Jape]

Ovo svakako zaslužuje da bude ovde:

http://www.rockpapershotgun.com/2014/11/03/i-did-a-thing-on-a-hill/

[mac]

Ako ste ikada poželeli da igrate choose your adventure igru o tome kako muškarca u klubu upoznati, zavesti i odvesti u krevet, Kara Elison vam ispunjava želju:

Imam blagi osećaj da je ovu igru nemoguće uspešno završiti. Because feminism.

[Meho Krljic]

Šta ja znam, Kara jeste feministkinja ali i dokumentovano voli kopulaciju, tako da... pokušaj ponovo!

[Meho Krljic]

Eh, iskoristiću priliku što je prikaz pisala Eli Gibson, u gostovanju na Jurogejmeru da skrenem pažnju na to kako je Sony uspeo da temeljito upropasti SingStar. SingStar, jebote, serijal karaoke igara koji traje već deset godina, koji su Sony ugradili u PS3 dashboard (i nemoguće ga je odande ukloniti). Ej! To su uspeli da zajebu... Ne smeši im se sjajna budućnost ako ovako nastave. Majkrosoft ih pristiže s prodajom a broj konzolnih ekskluziva koje imaju je sitan...