kada je srpska filmska kritika bila na svom ultimativnom vrh

[Proud Schmoe]

Inspired by written...

Mozda ovo nije pravo mesto za pitanje (nemam nista protiv da se napravi split topic ili sta slicno), ali me interesuje misljenje prisutnih kada je srpska filmska kritika bila na svom ultimativnom vrhuncu i gde se danas nalazi?

Ja bih se, bez vecih nedoumica, odlucio za period s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih i za ekipu okupljenu oko projekta "Novog Holivuda" kada je generisana citava plejada novih autora i stvoren novi pristup filmskoj kritici u nas, dijametralno suprotan od dotadasnjih okostalih trendova.
Dakle, Beogradski filmski kriticarski krug, iako vise idejno i koncepcijski, nego geografski odredjen (s obzirom na goste iz Banja Luke, Zagreba i Ljubljane).
Zasigurno znam da su mnogi Sagitashi odrasli na ovom stivu, te se respekt moze osetiti u vazduhu.  

Naravno, pretece u vidu Bogdana Tirnanica ili Slobodana Sijana ne zaboravljam. Ipak, njihov doprinos (u ovom smislu) je ponajvise sto su stvorili prostor i mogucnost da se taj novi stil i pristup legitimno iskaze.

Ono sto danas cripple, Spajder, A. Radivojevic i kompanija rade je duboko utemeljeno na ovome, cujem ponegde i izraz "post-Pajkicevci".
(za njih, upclose & personal) Hm, kako sami vide sopstveno mesto i ulogu? (za sve ostale ->) Ima li bilo sta koherentno u njihovom pisanju sto bi ih odredilo kao jedinstvenu skupinu, da ne kazem skolu?
Za one koji misle da postojeca kriticarska scena u Srbelja ne vredi, zasto?

Disclamer: Ako je ostrascene rasprave na ovu temu vec bilo, nek se brise.

[crippled_avenger]

Mislim da je srpska filmska kritika dozivela vrhunac upravo sa tom tzv. pajkicevskom skolom. Tirnanic je bio vazan preteca zato sto je bio opinionmaker, dobro je pisao i srce mu je bili na pravoj strani. On je bio relativno slab na planu faktografije ali je dobro prepoznavao desavanja.

Pajkicevska kritika je jedinstvena i neponovljiva zato sto su se u njegovoj skoli kritikom bavili ljudi koji su bili obrazovani i osposobljeni da PRAVE filmove. Dakle, kritike su pisali ljudi koji znaju da naprave film. I to cak vrlo dobar film sto su potvrdili neki od njegovih savremenika i jednomisljenika koji su potom napravili filmove. Nazalost, mislim da je pajkicevski pristup realno dao mozda malo manje konkretnih filmskih dela koja su u saglasju sa kriticarskim paradigmama te skole, sto naravno ne umanjuje kvalitativne domete tih ostvarenja.

Podsetio bih samo da je Pajkicevom krugu pripadao i odredjeni broj ljudi koji nisu sa FDU i koji su znatno uticali na koncept ideoloske analize filma.

Nazalost, pre Pajkica, kod nas nije bilo ozbiljnije filmske kritike, kao sto nije bilo ni ozbiljnog izucavanja filmskog scenarija na FDU. Bilo je zanimljivih teorijskih radova, ali ne i kritike. Kriticari su ranije bili uglavnom najmanje talentovani novinari koji su ispadali iz kruga pozorisne i knjizevne kritike i po kazni zavrsavali u filmskoj kritici. Ti ljudi, naravno, nisu sasvim liseni kvaliteta ali im sigurno nedostaje jedna koherentnost, vrlo su rasplinuti i neupuceni u niz aspekata.

Kad je rec o tzv. post-pajkicevcima, moglo bi se reci da smo mi preuzeli osnovni obrazac, dakle regrutovanje ljudi sa FDU. Nas manifest je casopis ANTIPIRAT koji je nazalost ukinut zbog finansijskih ali ponajvise zbog kadrovskih problema. Na svu srecu, Aleksandar, moj veliki ucitelj, i ja smo uspeli da ostvarimo kontinuitet u tiraznim medijima i da izgradimo pojedinacni identitet. Ako bi se nas identitet poredio sa starom skolom, mislim da je Aleksandar blizi samom Nebojsi, njegovoj viziji i ostrini, dok sam ja vise u kontaktu sa reakcionarnijim krilom koje gaji ortodoksan pristup i pokusaje dalekovidih zapisa, narocito kad je rec o domacem filmu.

Eto, to je za pocetak. Ako se jos neceg setim - napisacu

[Milosh]

pa da, svako ko je citao (a ko pa nije) tekstove objavljene u 'novom holivudu' bi morao da slozi da je to tako...e sada, nije da je sada situacija toliko losa, ali jedan od problema je i u prostoru gde bi se kritike mogle plasirati, posle gasenja 'antipirata' nije pokrenut nijedan slican casopis, a nedavno smo dobili samo distributersko licencirani (i grozno prevedeni) 'total film', i to je to. upravo je 'antipirat' stavio do znanja i nesto sirem auditorijumu da dobru kritiku ovde itekako ima ko da pise ali onda se desilo to sto se desilo, i iako neki od tih ljudi i dalje pisu u razlicitim casopisima, novinama, mislim da bi postojanje jednog filmskog (i filmofilskog) casopisa koji bi izlazio bar mesecno upravo ono sto bi potpomoglo daljem razvoju kritike i kriticara, otkrivanju nekih novih, pobudjenju interesovanja kod ljudi...'antipirat' je sto se toga tice bio na dobrom putu.


ovako, sve je poprilicno haoticno, razudjeno, postoje mnogi sjajni kriticari za koje niko nije cuo, mediokriteti vladaju mnogim dnevnim novinama (a negde je filmska kritika prakticno i nestala npr. 'glas javnosti'). interesantno je da je, trenutno, casopis koji ponajvise posvecuje paznju filmu upravo 'znak sagite', koji i nije filmski casopis...


i da, ko je sinoc oko 23h gledao rts 2 mogao je da vidi (i cuje) jedan lep primer aktuelne filmske kritike...  

[crippled_avenger]

sta je to bilo na RTSu?

[Alexdelarge]

da, stvarno, šta je to bilo na RTSu?

[Milosh]

da, stvarno, šta je to bilo na RTSu?

Misliš da to što je prošlo skoro devet godina utiče na moju fenomenalnu memoriju? E, pa grešiš! Rekao bih da sam mislio na emisiju Vavilon u kojoj je otaku pričala o nekom filmu. Naravno, to je sad nemoguće proveriti, ali prilično sam siguran da je to u pitanju...

[Ghoul]

otaku vavilonska! 

što se tiče gornje teme - preko 90% ondašnjih 'pajkićevaca' su neki nepouzdani frikšou-kripšoui (uključujući i mentora im, davno odlepljenog), a među mlađima, moram s tugom zapaziti da je i otaku odavno odlepila (kao kritičar) i počela da potpisuje krajnje sumnjiva bulažnjenja... 

[Ghoul]

sandra perović: vaše pravo da vas debil izveštava sa kanskog buvljaka.
malopre u dnevniku, pita kolina farela "da li se na neki način saživljavate sa likovima koje igrate?"

ps: da, znam da ona nije kritičarka nego izveštačica.
ipak, neka je ovde, leba ne jede.

[Васа С. Тајчић]

Нови тип продукције
"Догађајем сезоне" сматрам усавршавање продукционог модела који је минулих месеци демонстрирао све предности успешног подухвата. Реч је о типу производње који се осамосталио међу београдским продуцентима: оскудним средствима снима се лако, брзо и ефикасно мноштво филмова.
Од "Вариоле вере", "Директног преноса", "Живети као сав нормалан свет", "Тесне коже", па до "Балкан експреса", "Друге генерације" - виђамо како иза нас остају времена полудржавне, полудилетантске кинематографије, једносмерне и зависне од несигурних "сизовских јасала". Тај нови тип производње анулирао је све измишљене и стварне проблеме, усвајајући одређене тржишне принципе који су регулисали нормално кретање у филмским односима. Утолико је проблем са "дистрибутерским шоком" измишљена ствар, јер не налаже посматрање у континуитету: мали продуцент који је снимио, на пример, "Тесну кожу", тешко да би без тог успеха снимио "Задах тела2", а још мање би дистрибутер првог филма могао уложити средства у нове, занимљиве пројекте младих аутора. Верујем, напросто, у коректив који, упркос искушењима тржишта, води рачуна о нормалном развоју једне кинематографске средине.
То што се у Србији у сезони сними готово двадесет филмова, последица је усавршавања тог модела продукције. Све друго долази накнадно, као плод доброг и ефикасног рада на филму, рада какав нисмо годинама неговали на овом простору.
Наше балканско осећање, у овом часу, није оптерећено страним филмом: да није Феста, по неке "недеље" или циклуса на телевизији, могли бисмо чак говорити о забораву. Страног филма готово да нема у биоскопу, ако изузмемо поједине "хитове" (са закашњењем), или јефтине продукте који испуњавају празнине између два домаћа остварења. Читалац ће схватити да је листа крајње рутинска:
1. Фест 83. Због низа познатих околности, овај није био обична фестивалска приредба, већ прилика за драгоцен увид у оно што се збива у свету.
2. Циклус мађарских филмова Телевизије Загреб. Чињеница да тумачи оно што се збило пре великог мађарског продора у свет, као да указује на корене тог успеха.
3. "Ванземаљац". Не мислимо на оних неколико фестовских пројекција, већ на кружење касета с тим филмом на илегалном београдском тржишту видео материјалом.
4. "Време ће стати". Уместо извиканих мађарских филмова (Бача, Мака, Месарошеве), на Фесту 83. дело Петера Готара оставило је изузетан утисак.
5. "Црвени". Филм неизбежан у једној оваквој прилици.
6. "Мач краља Артура". Такође.
7. Есеји Рајнера Вернера Фасбиндера "Сенке заиста и никакво сажаљење". (Образложење непотребно).
8. Ревија "Гомонових" филмова у Београду. Једина прилика да видимо и то.
9. Циклус "Хенри Фонда  у филмовима Џона Форда" Телевизије Београд. Мудар, одмерен и атрактиван потез у правом и оскудном телевизијско-приказивачком тренутку.
10. Укидање цензуре и за стране филмове на нашем репертоару. Ефектни завршни корак у животу једне старе филмске институције.

[Васа С. Тајчић]

Фестивал документарног филма
Минула сезона протекла је, на изглед мирно - па, ипак, било је и значајних догађаја и филмова:
1) ФЕСТ 83. - један од најбоље конципираних и организованих, упркос тешкоћама, јер смо видели готово сва остварења из најновије светске продукције - од најбољих филмова из "трећег света", као што су Литинов "Алсино и кондор" или Бен Баркин "Амок", па преко врло добре мађарске селекције, на челу са одличним филмом Петера Готара "Време ће стати", у коме се мађарски "дијалог са историјом" наставља са новом жестином; до тако изузетних прича, као што је Херцогов "Фицкаралдо", Вандерсов "Хемет", па "Воз се зауставио" Адбаршитова, "Блејд ранер" Ридлија Скота, "Мунлајтинг" Сколимовског, Хјустонов мјузикл "Ани", Вајдин "Дантон" или Фазбиндеров "Керел". Над читавом том колекцијом сјајних филмова, ипак, остаје издвојен потресни "Пут" Јилмаза Гинеја, опоро политичко сведочанство са обиљем моралних и емоционалних шокова!
2) Јубиларни  фестивал југословенског документарног и краткометражног филма у Београду, који нас је упознао са дометима најновије светске краткометражне продукције (с победницима међународних фестивала у протеклој години); затим са праксом неких истакнутих "филмсих школа" (римског "Ћентра експериментале", париског ИДЕЦ-а, филмске школе у Лођу) и са ретроспективом досадашњих фестивалских победника (1953-1983) - а, што је најважније, и с неколико нових и врсних домаћих остварења у жанровима анимираног филма ("Албум" дебитанта К. Зимонића), документарног филма ("Ликвидатор" Т. Попова, "Тужим државу и сина" Н. Јовићевића, "Камењар" Д. Јаневског, "Балегари" П. Лаловића) и кратког играног филма ("Переат" дебитанта М. Павловића)...
3) Значајне ауторске ретроспективе у београдском студентском културном центру, које младој публици дају тачну представу о томе шта се у нашој кинематографији догађало пре две деценије (посвећене целовитим опусима А. Петровића, Д. Макавејева, Ж. Жилника, Ж. Павловића), као и поновно приказивање најбољих филмова ових аутора на телевизији, у оквиру ретроспективе чије су учеснике изабрали југословенски филмски критичари.
4) Свестрана издавачка активност београдског Института за филм, под амбициозним руковођењем Предрага Голубовића - из које, ради илустрације, издвајамо само један наслов: драгоцено сведочанство Михајла Ал. Поповића, пионира домаће кинематографије, "Записи са периферије" (у редактури Д. Белића) - дело с којим се, без сумње, успостављају неки неопходни континуитети.
5) Од филмова иностране продукције који су давали тон београдском репертоару, између два лета, треба издвојити: "Телесну страст" Лоренса Кесдена (интелигентно компонован "трилер", са обиљем лепих еротских призора), "Крунског сведока" Петера Бача (дефинитиван ауторски обрачун са епохом "стаљинизма", после кога се ова тема доживљава само као историјска фарса!), "Оловно време" Маргарете фон Трота (горак трактат о судбини савремене жене у свету "мушке цивилизације"), "Приче о обичном лудилу" Марка Ферерија (још један доказ о сумраку те "мушке цивилизације", којом се Ферери истрајно бави), "Друмског ратника" Џорџа Милера (претећу метафору о успаничености савременог света, која се прогресивно развија са продубљивањем светске енергетске кризе), "Ватрене кочије" Хјуа Хадсона (суптилну анализу сукоба "елитног" и "плебејског" схватања у спорту) и урнебесну музичку комедију "Браћа Блуз" (у којој се стил издржане китоновске комике преводи на језик "поп-културе")...

[Ghoul]

Mislim da je srpska filmska kritika dozivela vrhunac upravo sa tom tzv. pajkicevskom skolom.

a evo šta o pajkiću i pajkićevcima kaže goran marković (mada, začudo, ne aludira na dimba; možda spremaju novi projekat: PAJKIĆ I JA)

Carstvo lošeg ukusa

Društvo kojim dominira neukus ne sme sebi dozvoliti da na scenu dođu prave vrednosti. Ono mora zatreti sve što je razumno, ukloniti kompetentne ljude i ne dozvoliti dobrom ukusu da se pojavi. Zato što ih on ugrožava

Autor: Goran Marković


subota, 05.03.2016. u 08:15

Svi znamo za latinsku izreku: De gustibus non est disputandum (o ukusima se ne raspravlja). Šta ona, zapravo, hoće da kaže? Kako na ovome svetu ima toliko različitih ukusa da je besmisleno prepirati se oko toga koji je pravi? Ili, kako je neotuđivo pravo svakog čoveka da ima sopstveni ukus koji se ne sme dovoditi u pitanje?

Moje je mišljenje da o ukusima i te kako treba raspravljati. Pogotovu ako nečiji postane dominantan, ako nam se naturi kao opšta vrednost. Naime, od jednog trenutka, ova vrsta pritiska može početi da ugrožava modus vivendi (način življenja). A to podrazumeva zajedništvo onih koji su saglasni da o pitanju ukusa nisu saglasni.

Navešću jedan naoko bezazleni primer. Sedamdesetih i osamdesetih u modi je bio takozvani žanrovski film. Grupa mladih sineasta bila je okupljena oko svog gurua koji je propagirao žanr kao krajnji cilj filmske umetnosti. Jasno je definisao žanrovske obaveze i zabrane i među svojim sledbenicima zaveo neku vrstu gvozdene discipline oko toga šta je dobro, lepo, ispravno i šta - nije. Takozvani autorski film bio je proglašen za smeće i osporavan svim sredstvima dok su razni čudni naslovi, uglavnom komercijalni holivudski proizvodi kao, na primer, ,,Konan varvarin" Džona Milijusa, bili slavljeni kao remek-dela.

Dobro, reći ćete da o ukusima ne treba raspravljati i da te male estetske zavrzlame nisu vredne pomena. Da, ali ubrzo zatim, podržavanje estetskog stava preraslo je u neku vrstu političkog stanovišta. Slepo pridržavanje estetskih uputa vođe pretvorilo se u bezuslovnu obavezu podržavanja njegovih političkih pogleda. A oni su devedesetih naglo skrenuli ka nacionalizmu. Guru je, uz izvesne napore, prešao sa ijekavice na ekavicu, ostavio po strani Holivud i obrušio se na Ameriku, do malo pre idealizovanu kao postojbinu svih značajnih žanrovskih ostvarenja. Jedan od njegovih omiljenih sledbenika završio je čak na ratištu, kao komandant neke paravojne jedinice, dok su ostali, ostavši bez teorijske podloge, uglavnom bezuspešno pokušavali da ostvare ,,čisti žanr". Guru se gubio u raznim političkim istupima, koji su sve više podsećali na estradu, a njegovi studenti, oni koji su mu toliko verovali, bili su izgubljeni u svetu u kome više nije bilo ni traga jasnim pravilima kojima ih je učio.

Ova priča me podseća na ono što nam se ovog trenutka upravo događa, na ,,Beograd na vodi". I tu je u osnovi pitanje ukusa. Vođa nacije, neopterećen bilo kakvom sumnjom u sopstveni estetski sud, proglasio je ovaj projekat ,,lepim". Čudi se onima kojima se njegova ,,vizija" ne sviđa, ne nalazi za shodno da o njoj konsultuje mnogobrojne domaće arhitekte i policijski udaljava one koji bi da izraze svoju sumnju u smisao ovakvog poduhvata. Usuđuje se da promeni jezgro naseobine stare više hiljada godina, za to angažuje arhitektu iz sasvim drugog kraja sveta, koji je u Beogradu boravio svega nekoliko dana. Uopšte ne haje za to šta o njegovom izboru misle ljudi rođeni u ovom gradu, on Beograd mirno, iz osnova menja, nošen ubeđenjem kako je to što čini ono pravo i da će sve to biti - lepo. Neko će reći: ,,Možda će taj Beograd na vodi biti stvarno lep." Ali, takođe, neko može tvrditi: ,,To je čista besmislica, gomila ružnih zgradurina koja će potpuno pokvariti izgled našeg grada." Ukoliko su ovi prvi u pravu oni, nažalost, neće imati prilike da likuju jer većina njih neće biti živa kada ovaj projekat bude završen. A ovim drugim, čak i ako budu u mogućnosti da se uvere kako su žrtve lošeg ukusa, biće žao što nisu nešto preduzeli da se ovakav nakazni projekat osujeti.

Loš ukus se, međutim, ne zadržava samo na tom urbanističkom projektu. On počinje da prožima celo društvo. Uzmimo samo izgled ženskog dela državnog aparata: preteranost u šminkanju, neadekvatno, često neumesno insistiranje na modnim detaljima koji samo ističu mane. Primitivni način izražavanja, prostačko ponašanje i očajni smisao za humor raznih funkcionera. Ili, po ukusu ,,žanrovaca", dodela srpskog državljanstva zvezdi akcionih gluposti Stivenu Sigalu i fotografisanje najvišeg državnog rukovodstva sa tim sveže ofarbanim šmirantom.

Tu ujedno leži odgovor zašto je u ovoj zemlji kultura gurnuta u stranu. Nije to slučajnost. Društvo kojim dominira neukus ne sme sebi dozvoliti da na scenu dođu prave vrednosti. Ono mora zatreti sve što je razumno, ukloniti kompetentne ljude i ne dozvoliti dobrom ukusu da se pojavi. Zato što ih on ugrožava. Preti da sruši njihovo carstvo. Carstvo lošeg ukusa.

Reditelj

http://www.politika.rs/sr/clanak/350471/Pogledi/Carstvo-loseg-ukusa

[lilit]

ovaj goran marković pada sve niže i niže

[Truman]

Drago mi je što je spomenuo Sigala, tj. one koji su mu dali državljanstvo. Da ga je dodelio Slaju Staloneu to bi već bila druga priča!

[DeHickok]

ovaj goran marković pada sve niže i niže

Ja sam covek siroke duse. Meni su  i "Konan Varvarin" i napr. "Variola Vera" remek dela. Mada ako cemo realno, govoreci iskljucivo o reziserskim delima obojce autora (a obojca jesu Autori) Markovicev niz do "Sabirnog centra" (pa cak ako ukljucimo i "Tito i ja") je kvalitativno ubedljiviji i bolji od Miliusovog. Naravno, sve ovo vazi ako iskljucimo ono sto valjda svima jasno, a to je da je totalno besimisleno porediti ova dva rezisera koja su svoja najbolja dela, u doba od pre 3,4 decenije, stvarala na razlicitim kontinentima i u totalno drugacijim filmskim kulturama i produkcijama.

[Dybuk]

Ne zanimaju me licne zadjevice i sujete, Goran Markovic je najbolji zivi srpski reditelj.

ed uz Kadijevica.

[Father Jape]

Ma dobro, opšte je mesto da veliki umetnik ne razume ili se pravi da ne razume dela drugog velikog umetnika iz iste branše.

[Васа С. Тајчић]

Шта знам, Пајкић има врло високо мишљење о филмовима Илинг Студија што није одлика лошег укуса.
Иначе, за мене је највећи живи српски редитељ Слободан Шијан.

[Ghoul]

ovaj goran marković pada sve niže i niže

ova lilit opet prolupala uz one njene miševe...

otvori prozor, udahni čist vazduh narenturma, pa pročitaj opet g. markovića: možda ti se nešto i javi ovog puta!

[Meho Krljic]

Pa, da, možda joj se javi da ljudi i kad misle najbolje umeju da se izraze najgore. Da ne kažem diskriminativno, mizogino itd. Nije da se to svakom od nas ne dešava, meni prvom svaki čas, naravno, ali treba ukazati, da se čovek malo trgne pa sledeći put promisli:

Uzmimo samo izgled ženskog dela državnog aparata: preteranost u šminkanju, neadekvatno, često neumesno insistiranje na modnim detaljima koji samo ističu mane.

[Dybuk]

Tacno Meho, ima sta Zorani Mihajlovic da se zameri i bez niskih aluzija na njen izgled. Slazem se da je ta izjava nepametna i mizogina, veoma nedostojna jednog intelektualca.

[ALEKSIJE D.]

Samo da pitam: ko je taj Pajkić? I ko je taj Goran Marković, pošto ne piše koje mu je srednje slovo?
I šta je to "autorski" film? Je l to ono kada nije važno je na vlasti a ti uvek imaš mogućnost da snimiš neku glupost? I da objaviš u Politici i predaješ na fakultetu, režiraš u pozorištu i sebe smatraš disidentom?

[Dybuk]

Mozda su i ONI, kao i ti Aleksije, zaboravili na njega. Takoreci pao covek 'under the radar'. Pa majkumu nismo jos skroz dosli do cistki....naglasak na 'skroz', jer jesmo pomalo.

[ALEKSIJE D.]

Kada se bude ponovno snimilo remek - delo kao "Mala noćna muzika" onda ću podržati autoski film kao koncept. Do tada samo priznajem Radoša i "Btaću po babine linije". To je, bre, film! Kaki Pajkić, Pajtić, Marković i tamo neki šalabajzeri teoretičari opšte prakse?
I, da se razumemo, volim ja domaćiu film, samo ga ne gledam. Imam slab stomak za proseravanja koja se nude na BHS jezicima.

[Truman]

Zaključno sam Tito i ja Markoviću svaka čast ( meni omiljen njegog uradak je Deja Vu ) tako da čovek ima kredibilitet da kritikuje. Žao mi bude ponekad što se odlični reditelji rađaju u malim i siromašnim zemljama...

[Ghoul]

ali treba ukazati

pa to i ja velim, meho, but not in so many words: ako si opazio/la/lo nešto što ne valja u textu, UKAŽI NA TO, nemoj da sad gatamo šta te je u ovolikom textu, sa ovoliko tvrdnji, navelo na opasku o padanju sve niže itd.

tebi je zasmetalo to o sns-ženama.
liliti možda nešto treće.
or not?!
(da se razumemo, ni ja se ne slažem sa svim što je tu rečeno, ali mislim da je barem 87% na mestu; svakako ne vidim ovaj text kao svedočanstvo nekakvog 'pada')

[Meho Krljic]

Pa, svakako, Marković je sa Turnejom pao toliko nisko da je probio dno i sad pluta u prostoru između univerzuma. Ovo je ništa.

[Ghoul]

Pa, svakako, Marković je sa Turnejom pao toliko nisko da je probio dno i sad pluta u prostoru između univerzuma. Ovo je ništa.

ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.

[Dybuk]

Ni Turneji ni Falsifikatoru nista ne fali, stavise. Ne uspevam da razumem u cemu je problem, uz najbolju volju.

[DeHickok]

Ni Turneji ni Falsifikatoru nista ne fali, stavise. Ne uspevam da razumem u cemu je problem, uz najbolju volju.

Posto mi je na ovom forumu (kao  i svima ) iskljucivo stalo  do sopstvenog misljenja  cim pre cu da pogledam ova dva (ne?)dela . "Urnebesna tragedija" mi je, pre neke dve decenije kada sam je odgledao u bioskopu bila bas tragicno losa (mada, mozda je to samo zbog toga su mi Markovicevi filmovi bili posebno dragi te je razocarenje bilo vece?), a "Kordon" mi je bio sasvim korektan (mozda samo zbog toga sto  su mi dogadjaji koje opisuje bili sasvim bliski i licno (pre)zivljeni ?). "Turneja" kao pozorisna predstava u Ateljeu 212 bese odlicna.
Elem, da ne duzim i ne smaram... evo hitam ka CrnojBerzi i torentima...

[Ghoul]

pošto na ovom forumu ne volim paušalne tvrdnje i sviđizme, podsetiću da sam vrlo konkretno kazao šta i kako i zašto povodom ova dva filma:

http://chetnixploitation.blogspot.rs/2010/02/turneja-2008.html

http://ljudska_splacina.rs/2014/06/falsifikator-goran-markovic-2013.html

eto, čisto da se vidi da je nešto od filmske kritike nastalo i opstalo i bez uticaja pajkića....

[Dybuk]

DeHickoce imas Falsifikatora na jucubu

https://www.youtube.com/results?search_query=falsifikator+ceo+film

[Meho Krljic]

ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.

Ma, ja to samo pratim meandrirajući, freeform tok ove diskusije koja je započeta u prošloj deceniji a nastavlja se, kao i što je običaj na Sagiti, uz opširne odlaske u tangentu i oftopičenje. Tako da sam ja pikendčuzovao deo markovićeve kolumne za koji mi je bilo najlogičnije da se Lilita na nj osvrnula u svom šotgan komentaru, a Turneju sam morao da pomenem jer - iako kod mene Marković generalno ima status pozitivca i kao osoba ali i kao režiser izvrsnih Deja Vu i Variole V - jer... jer ipak Turneja se ne zaboravlja, turneja se ne prašta.

A i dobar šlagvort da se okači tvoj prikaz filma

[DeHickok]

ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.

Ma, ja to samo pratim meandrirajući, freeform tok ove diskusije koja je započeta u prošloj deceniji a nastavlja se, kao i što je običaj na Sagiti, uz opširne odlaske u tangentu i oftopičenje. Tako da sam ja pikendčuzovao deo markovićeve kolumne za koji mi je bilo najlogičnije da se Lilita na nj osvrnula u svom šotgan komentaru, a Turneju sam morao da pomenem jer - iako kod mene Marković generalno ima status pozitivca i kao osoba ali i kao režiser izvrsnih Deja Vu i Variole V - jer... jer ipak Turneja se ne zaboravlja, turneja se ne prašta.

A i dobar šlagvort da se okači tvoj prikaz filma

Jutros u 8h sam zapoceo sa gledanjem "Turneje" da bi me nakon njenog zavrsetka docekala vest da veliki glumcina vise nije sa nama. Znam samo da sam sve vreme tokom gledanja mislio da Dragan bas rastura u ovoj ulozi.
Nakon toga procitao sam besmislenu Ghoulov-u kritiku, ponovo procitao Mehino (ne)prastanje i moram reci da se osecam bolje. "Turneja" nije medju najboljim filmovima G. Markovica i mozemo raspravljati o tempu, nekim suvisnim scenama, minutazi/montazi, motivima i postupcima odredjenih likova itd.. ali svesti kritiku na to kako smo eto mi jadni Srbi u tom filmu predstavljeni tako nakaradno a ovi drugi ne bas tako nakaradno je, ponavljam, besmisleno. "Turneja" je crna komedija/satira/alegorija (kao i mnogi drugi Markovicevi filmovi) koja jasno (neko put cini mi se i previse plasticno jasno) kritikuje, zajebava, "jebe kevu" svima nama zbog toga kakvi smo bili, kakvi jesmo i kakvi cemo biti. I normalno je da su zato likovi karikature (i kreature). Ali ne, naravno, super smo mi.... bolji od drugih.  Uzivamo kada se braca Koen podsmevaju tupavim Amerikancima, visoka umetnost nam je Bergmanovo seciranje svedske intime a do orgazma nas dovodi kada oskara dobije film koji se bavi pedofilijom u katolickoj crkvi.
Ma zajebite vise price o svezim ranama, svetinjama/ikonama koje ne smemo dirati...upravo zato i ocekujem da veceras minut cutanja za Prleta odrze oni besprizorni likovi u besprizornim rijalitima na besprizornim nacionalnim frekvencijama, upravo zato ce sutrasnje toaletne novine na naslovnim stranama uz bulje neke starlete da prikace i sliku naseg Gagija, obraz uz obraz.
Upravo zato sto imamo samo jednu "Turneju" ali zato beskonacnan broj "besplatnih" novogodisnjih/Usce/Marakana turneja Pevaljke i raznih "pevaca" smo danas ovde gde jesmo.... davimo se u poplavama martovske kise...
I da... ne kazem da je drugde bolje ili da su drugi bolji... ali na srecu ili na zalost zivim upravo ovde, u ovoj prelepoj pokisloj zemlji i tu mi rastu deca. Ako govna sami ne pocistimo jednostavno cemo se udaviti u njima...

[Dybuk]

  Svaka cast majstore, u sred sride!

[Ghoul]

ovu gomilu dehickokovih besmislica otpisaću kao bulažnjenje u afektu izazvanom vešću o smrti gage nikolića, budući da nema blage veze a ni pojma sa mojim napisom o TURNEJI.
mislim, žao je i meni što je ovaj umro, pa neću zbog toga da lupetam koješta.

[Dybuk]

Tvoja kritika zavrsila je na Chexu, dovoljan razlog da se ne racuna kao ozbiljan, promisljen rad, niti procita - sto se mene tice.

[Ghoul]

Tvoja kritika zavrsila je na Chexu, dovoljan razlog da se ne racuna kao ozbiljan, promisljen rad, niti procita - sto se mene tice.

ćurko, ta kritika nije 'završila' nigde; prvo je objavljena u jednom časopisu a na chex je samo preneta.
kad tebe budu negde objavili i honorara za to ti plate, onda se oglasi.
ali ne, ne vredi... internet je ovo... svaka ćurka mora da zaćurliče i izjednači se sa svakim koga vidi, bez obzira...

[Dybuk]

Svako ko misli da je ovaj film chex materijal ne treba da primi honorar za svoju kritiku. Za ozbiljnu (a sazetu) analizu vidi Dehicov komentar.

[Ghoul]

Za ozbiljnu (a sazetu) analizu vidi Dehicov komentar.

čega je to 'analiza'?
niti je analiza filma, niti mog texta o njemu.

ti očito ne bi prepoznala analizu ni da te lupi maljem u glavu.

to de hickokovo je jedna tok-svesti tirada tangencijalno potaknuta grubo-uzev tematikom bliskom tom filmu a potpaljena lošom vesti iz novina.
to što naklapa o cecinim koncertima i rijalitijima i šta ti ja znam - nema blage veze s turnejom. pa ni s mojim textom.

[Dybuk]

ti očito ne bi prepoznala analizu ni da te lupi maljem u glavu.

Ali prepoznajem usku 'kriticarsku' svest koja vidi samo jedan banalan - nacionalno opterecen - aspekt i onda gradi 'kritiku' na njemu.

Bojim se da si ti taj koji ne prepoznaje pravu analizu.

[дејан]

филм турнеја је срамна апологија не само глумишта већ свих професија везаних за медије и одлично показује владајући морал у истима и својим примером и својим трагом и својим наградама. добро је што овакве ствари остају за поколења да прикажу осионост својих створитеља и финансијера и њихов презир према нама (или народу (овог пута српском) уопште).
а називати дехиков пост анализом је, у најмању руку, бесмислено.

[Dybuk]

Ti kazes apologija, ja kazem kritika, ocigledno razlicite percepcije.

A ono sto je Dehic napisao iako ne 'prava' analiza veca je analiza od gulove chex etikete.

[дејан]

напротив, турнеја је чекс колико нешто чекс може да буде, а спада у онај део наслова топика са ЗС 'српски мазохисти'
а гул је филм врло детаљно и врло прецизно анализирао. колико видим дехикок је написао пост.
(на страну што је филм сам по себи јако лош, на ивици гледљивости, подношљив само због одличне глуме)

[Dybuk]

Zao mi je, ja to ne vidim, a sklona sam da uocim chex materijal u stranim i ex ju filmovima, dakle nisam veliki kosmopolita i nimalo autosovinista.

[дејан]

па, овај пример показује да сви имамо свој 'блајнд спот'. прилично сам сигуран да га и ја имам, иако пишем ћирилицом

[DeHickok]

филм турнеја је срамна апологија не само глумишта већ свих професија везаних за медије и одлично показује владајући морал у истима и својим примером и својим трагом и својим наградама. добро је што овакве ствари остају за поколења да прикажу осионост својих створитеља и финансијера и њихов презир према нама (или народу (овог пута српском) уопште).
а називати дехиков пост анализом је, у најмању руку, бесмислено.

"Turneja" je pozorisna predstava iz devedeset i neke. Ona je autorsko delo, osvrt G. Markovica na ratna zbivanja. Njegov pogled, njegov stav. Nije mu platio Euroimages 2008 da ga napise tamo neke 1996. Jedino sto te '96 ovde niko nije hteo da finansira taj film pa je scenario Markovic pretocio u pozorisnu predstavu. U stvari, misljena sam da bi verovatno taj film iz 96 bio em relevantniji em bolji...
Posmatranje 'Turneje" kroz tzv. chex prizmu je smisleno isto koliko bi posmatrali i filmove poput "Ko to tamo peva" i "Maratonci trce pocasni krug". Ni tu nismo prikazani ko cvecke, zar ne ? Pa i u "Kad budem mrtav i beo" Dzimi Barka zavrsi  ubijen u poljskom WC na pravdi Boga. Hocu reci, kada se nasi autori  bave nasim manama i nasim karakondzulama mi je sasvim legitimno a rekao bih i neophodno.  Ovde neki napr. "Srpski film" smatraju nekakvim remek delom dok je meni on eto, blago receno, bezvezan ali to sto ga ja ne volim nema nikakve veze sa temom ili nacinom kako je prikazao nase drustvo vec sa nekim njegovim filmskim aspektima. Mada, kao sto rekoh negde na ovom topiku, ovde i onako svako voli samo svoje misljenje pa i ovo moje mozete da posadite u kabinu pored one u kojoj je nastradao Barka...

[ALEKSIJE D.]

Neki taj film vide i ovako:
http://www.suedslavistik-online.de/02/djordjijevic.pdf
Čini mi se da B. Zečević ima neko viđenje, ali ne mogu naći u ovom trenutku. No, zgodno je da se vidi još jdna kritika i postvimo pitanje koliko kritika znači i analizu?
Meni se Turneja nije dopala. I to zbog kraja. Ona scena tipa Aska i vuk, gde umetnost pobedi nož, koji onako smireno detljka grančicu a pre toga je (verovatno) odeljao vrat "pesniku za dečiju čitanku" to mi je degute i van logike, osim ako neko ne misli da podilazi određenoj strani u sukobu.
No, to je moje laičko mnenije.
Osnovna zamerka G. Markoviću, sve uz prihvatanje njegovog razmišljanja iz teksta, jeste. koliko je to prihvatiljivo kada neko nema kredibiliteta da upire prstom u bilo koga? Biti protiv svakog a sa svakim, kao D. Kovačević, uništava moralne postulate umetnika. Ljotićevski izlet N. Pajkića sa I. Bjelicom i S. Stanković, pozivanje na vođu Berlih orlova, čoveka koji je po profesiji valjd reditelj, D. Bokana, nije mi značjano ako se pogleda šta je ostalo od N. Pajkića kao dramaturga (Dečko koji obećava, Davitelj protiv davitelja) čime je opravdao svoje zvanje i znanje. Njegovo poltičko angažovanje, taj performans bizarluka, manje je štete naneo nego viđenje odgovonosti jednog naroda i njegov pikaz u Turneji koji ostaje kao svedočanstvo i time čini štetu zbog percepcije kojom zrači.
Ali, ko sam ja pa da mislim o takvim veličinama?
Idem da gledam Farmu, slušam Cecu i uživam u literaturi M.B. Mojsilović.

[Meho Krljic]

Turneja je klasičan chex što meni ne bi u suštini smetalo jer ako iko ovde  vodi vječni rat protiv Srba i Srbije - to sam ja. Ali Turneja je, avaj, kao i Tito i ja pre nje, jedna naknadna pamet, jedan pokušaj intelektualca da se obračuna sa negativnim fenomenom ali u vreme kada je to već bezbedno i fenomen više nema kapacitet da predstavlja ne samo pretnju nego i validnog sagovornika, jedno, avaj, samozadovoljno ljubljenje slike svoje i prikazivanje iskonskog drugog u nekakvim satiričnim okvirima koji - u slučaju Turneje - poprimaju (kultur)rasističke forme. Ponavljam, Markovića volim, iskreno, kao autora nekih od najboljh domaćih žanrovskih filmova ov ol tajm i kao čoveka koji ozbiljno shvata dužnost da intelektualac dela prosvetiteljski u društvu u kome postoji ali to ne znači da treba ignorisati kad pravi gafove.

[Dybuk]

Kako moze biti naknadna pamet ako je, kako Dehic kaze, nastala 90tih?

No, nevazno, svaki osvrt na bolnu proslost se vrsi sa neke istorijske distance jer je to potpuno prirodno, neces pisati/praviti film o traumi dok ona jos traje, vec kad malo svaris ono sto si doziveo. Nama je recimo trebalo mnogo manje vremena nego nasim komsijama od kojih niko nije napravio samokriticni film, ispravite me ako gresim, niti se obracunao sa svojom prosloscu, a decenije su prosle. Verovatno zato sto neke komsije ne smatraju da treba icega da se stide vec se i ponose zlodelima, i to im je legitimno, defakto dozvoljeno.

Ja tebe Meho ne razumem, ne razumem bas ni dejana iako ste ideoloski mislim, razliciti, jer se meni cini da je sve ono sto je kao kritika srbalja i Bg kruga intelektualaca zasluzeno. Ovo nije apologetski niti srbomrzacki film, ovo je licno svedocanstvo i jako lican pogled na stvari iznutra, iz istog tog kruga intelektualaca i umetnika blazenih u svom neznanju i samodovoljnosti. Rekla bih da tebi smeta sto je 'preachy', ok, ne branim to je jedan nacin da se na njega gleda. Ali meni nije bio, i ovde cu da, u nedostatku boljeg objasnjenja potegnem generacijsku kartu.

Ko moze da kaze da Ljubic, lik koga tumaci Voja Brajovic nije pljunuti 'angazovanj pjesnik' kakve smo vidjali i slusali (kako ko doduse) u to nesrecno doba? Ko moze da kaze da je Dehickokova paralela se Pevacicom na Uscu besmislica kad smo preziveli kulturni mrak 90tih, koji se vraca na mala vrata!!?? Ko moze da kaze da smo ista naucili iz mracnih 90tih kad nam je Turneja antisrpski, apologetski, djubre od filma te da njegov autor 'nema kredibilitet' tako sta da pravi?

Hocete da znate sta je antisrpski film (doduse ne chex jer nema suprostavljene strane zlim Srbima)? SRPSKI FILM, one hit wonder Srdjana Spasojevica.

[Meho Krljic]

O Srpskom filmu smo, hvala Alahu, diskutovali kad je bilo vreme & mesto pa smo se dotakli i njegovog antisrpstva. On se može čtati kao antisrpski u domenu jedne nihilističke kritike i legitimno iznosi svoje nihilističke stavove žanrovskim jezikom. Turneja, nažalost, ne kritikuje nikoga i ništa nego samo na jedan izrazito naivan način pokušava da krivicu za te neke ratove i razaranja pripiše, ako može, puku koga su, eto, neukog, eventualno zaveli zli političari, dok su naivni i nevini intelektualci i umetnici samo brinuli o umetnosti i kulturi i eto, oteše im i zemlju i dostojanstvo ispred nosa. Što je kulturrasistički - potpuno nevezano za etnicitet - i sa druge strane uostalom potpuno netačno jer su intelektualci, među njima mnogi umetnici, među njima mnogi filmski radnici bili itekako politički i javno angažovani i doprineli ratu & razaranju. O Dragojevićevim Lepim selima može svašta da se kaže ali taj film makar dosledno kritikuje naivne što su bili naivni isto koliko i lukave što su naivne zajebali i koristi Drekavca kao izvrsni totem kome bismo želeli da pripišemo sopstveno zlo, samo da se nekako od njega distanciramo. Marković, čini mi se da to i Gul pominje u svojoj analizi, ali izvinjavam se ako ne pamtim dobro, davno sam je čitao, to totemsko zlo ne smešta u domen simbola koje film pokazuje i kritkuje razarajući lokalne mitove i mitomanije, već naprotiv, smešta ga u likove drugog/ drugih koji su nekakvi iskonski varvari koje su fini građani došli da oplemene a oni se koprcaju.


P.S. Ne treba baš mnogo pretpostavljati o tome koliko smo Gul i ja ideološki različiti jer nisam siguran da iko od nas ume da se ideološki svrsta, a pritom Gul je jedan od retkoh ljudi sa ovog foruma koji mi je više puta prespavao u kući, video mi ženu u pidžami    itd. Dakle, ja ako se s njim i ne složim u bilo kom stavu, uvek prezjumujem da smo prijatelji koji se prijateljski i razumeju. To nema veze sa našim viđenjem Turneje, nikada o njoj nismo ni pričali između sebe, ali on i ja ni slučajno nismo nekakvi ideološki neprijatelji or sumtin.