SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević

[дејан]

Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata

ма нема на чему

[varvarin]

Da dodam još ovo:


http://www.sveske.ba/bs/content/jos-jednom-za-skerlica-savremena-srpska-knjizevna-kritika


JOŠ JEDNOM ZA SKERLIĆA, SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNA KRITIKA

Vrlo sadržajan presek kroz današnju srpsku književnu kritiku. Zainteresovanima bih skrenuo pažnju na deo gde govori o Teofilu Pančiću kao kritičaru, vrlo zanimljivo (inače ni najmanje ne delim političke stavove tog gospodina):

"Skoro cela navedena, ova rečenica predstavlja «srce» Pančićeve kritike. Ispisana je u jednom dahu, sa dobrim odlikama starog impresionizma i stvaralačke kritike. Ona je stilski podsticajna, dok semantički kritičara stavlja u rang saradnika pisca čije delo prikazuje. Karakteristično i za većinu drugih Pančićevih kritika, središnji deo kritičkog prikaza, u sinergijskom naletu, iscrtava tzv. duh književnog teksta. To je u isto vreme značenje teksta i čitaočev doživljaj, ono označeno u tekstu/tekstom i ono što tekst sugeriše kao niz kritičarevih impresija, interpretacija i kontekstualizacija. Okidač interpretativne generalizacije Pančiću su koliko pripovedne situacije i likovi, toliko i prepoznatljivo preslikavanje čitalačkog i egzistencijalnog iskustva."


Ima toga još i za druge kritičare. Meni to ne liči na Potemkinovo selo...  Da li je to sviđizam  ili moderna kritika? Dakle, metod je legitiman.  A da li me je kritičar ubedio...

[Boban]

lib je malo mušičava i isključivao... kao i zstef. Zaista, ovaj svet ne bi mogao da postoji da nema ljudi kao što sam ja, tolerantnih i otvorenih...

[Albedo 0]

Stvar je u  tome što ja mogu da prihvatim nekonvencionalane pristupe kad je o samoj prozi reč, ali ne i u teorijskom domenu

jopet, ne branim zstefa, nisam ni čitao taj tekst, ali dosta bre više s ovim poluistinama

đe treba da iskopam da će svaki kršteni udžbenik metodologije skromno priznati da izlaže samo neka pravila logičkog mišljenja i istraživanja, a da ljudsku imaginaciju ne može obraditi, iako je najvažniji aspekat istraživanja

pa eo to sam pročitao kod Milosavljevića i Radosavljevića, mislim da sam pročitao i kod Bogdana Šešića

šta znači bre ''nekonvencionalan pristup u teorijskom domenu'', Theodor Adorno rings a bell?

[Kimura]

Postoje dve priče koje sam ubacio uprkos zstefovom protivljenju, a jednu čak smatram sjajnom i prilično inovativnom za vreme kada je nastala (Taar nepobedivi, sa četvrtog konkursa u Lazar Komarčiću, 1982. godine); obe je odbacio jer su bile toliko mračne da ne daju nikakvu nadu u spasenje... jel ti vidiš dokle je to išlo i na kakvim sam sve iskušenjima bio?

Koja je druga?

''Taar'' se meni dopada. Morbidna priča, ali dobro ispričana. Od kraja sam malo više očekivala. Zašto nisi iskoristio ogrlicu koju je nosila devojka? Moj opšti utisak je da često ne iskoristiš vlastite ideje.
Taar ti je ogrlicu, istina, uzeo. Raspitao se kod umiruće devojke, ali nekako osećam da je nije kako valja iskoristio. Kao ni curu.
Možda je to efekat koji si želeo da postigneš, ne znam.
Meni se pri kraju učinilo da nešto nedostaje. Još jedan obrt?

[Аксентије Новаковић]

Стварно ме чуди да ,,Људи без сенки", ,,Софија долази на Земљу", ,,Убица без милости" и ,,Технологија власти" нису никада објављене.
Капирам да су прве две биле доста мрачне за своје време, а трећа је можда прекршила неки ,,временски закон"(?), али су за мој рачун све четири приче као створене за ,,Зону сумрака".
И не само оне, већ и приче које су  биле објављиване, попут ,,Срећник", ,,Сенка у ноћи", ,,Црњи од олујне ноћи", ,,Очи које говоре небу", ,,Негде у Србији бунар", ,,Ритам страха", ,,Дијабологика",,Онај који нема душу", ,,Његов задатак је моја смрт" имају зонасумраковски шмек, а у појединим причама се одличним описима изазива тиха језа (,,Црњи од олујне ноћи", ,,Ритам страха").
Од објављиваних прича би још издвојио ,,Насеље Сунца", ,,Против Ирвинга" и ,,Игра ветра", а од необјављиваних ,,Валцер поред лепог плавог Дунава" (ту се ваљда први пут спомиње Карусел) и ,,Таар непобедиви" (која ме је помало подсетила на анимирани ,,Heavy Metal", а сам Таар именом на Тара, јунака истоименог стрипа).
Имам пар питања за тебе Бобане.
Обзиром да си био Живковићев сарадник, да ли је због тебе и тематике твог писања и настао тзв. ,,Зоранов закон", и како он је гледао твоје више него очигледно кршење ,,закона роботике" у причи ,,Његов задатак је моја смрт"?

[Boban]

Verovatno nema nikakvog međuticaja jer ZŽ nije mnogo čitao naše priče. Dapače, u to vreme (kraj sedamdesetih) glavni igrači su bili Žika Bogdanović, Gavrilo Vučković, Esad Jakupović... pitanje je čije su to zaista misli bile. Do nas su stigle preko ZŽ-a ali ko ih je izgovorio u njihovim zatvorenim kružocima ne znamo.

[Аксентије Новаковић]

Занима ме још нешто, а видео сам у поговору да си се те теме дотакао пре више од 30 година.
Какви су били односи са Сиријусом и словеначко-хрватском сф сценом, и ко је тада уместо "Против Ирвинга" добио награду Сфере?

[Boban]

Nagradu je pokupio Hrvoje Prčić za neku trivijalnu pričicu iz RS magazina.
Prethodne godine nagrađen je Ćurčić i bilo im je previše...
Za sve vreme postojanje nagrade SFera još jedan Srbin je nagrađen, Lazović za Sokolara nekoliko godina kasnije.

Mnogo godina kasnije shvatio sam šta je tu bio problem. Ekipa iz Zagreba bila je u osnovi 3-5 godina starija od nas, dakle, mnogo iskusniji u svemu, plus jedno golemo samoljublje i umišljaj da sve što vredi potiče iz njihovog atara. Kada smo 1982, godine nas jedanaestoro došli na SFerakon gde se održavao paralelno i YUSfan nastala je potpuna pometnja jer su Slovenci i Hrvati već imali pripremljene odluke. Onda su nastala dogovaranja i rasprave, pa su pustili da vreme prođe i da mi moramo da odemo. Sve je to na kraju propalo jer su oni bili zainteresovani za YUSfan i časopis YUSfo prve dve godine dok se održavalo u Zagrebu i Ljubljanji, posle je to prepušteno stihiji i vrlo brzo ičililo u međuprostoru.
Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja. Nisu uzeli nijednu moju priču u poslednjih 6 godina postojanja Siriusa, gomila drugih ljudi nije uopšte imala pristup, a objavljivane su neke trivijalne pričice, uglavnom kratke, strana-dve, čisto da se kaže da ima nekog odavde, često baš loše priče da u upoređenju sa njihovom ponudom izgleda još jadnije.

[mac]

Prepušteno stihiji? Misliš, prepušteno Srbima?

[Boban]

Upravo ne. SFera se registrovala kao jugoslovensko udruženje. Da bi to uradili sredinom sedamdesetih morali su da dobiju potvrdu iz svake republike da u njoj ne postoji takvo udruženje. Da je 1976. postojalo bilo koje udruženje vezano za SF u bilo kojoj republici, oni ne bi mogli da nastupe kao "jugoslovenski". Njihov plan je bio da se razgranaju i podružnicama pokriju celu Jugoslaviju. Pa i stvaranje Lazara Komarčića inicirano je s njihove strane; imam njihovo inicijalno pismo: primetili su da veliki broj ljubitelja postoji u Beogradu pa su nas spojili da osnujemo njihovu podružnicu; mi smo se zaista okupili pogledali međusobno, pogledali koliko nas ima i odlučili da napravimo zaseban klub.
I sve kasnije, "jugoslovenske" akcije, predstavljanja u inostranstvu, osnivanje YUSfana i slične stvari morale su ići preko SFere, a njima definitivno nije bilo u interesu da razvijaju bilo koga bilo gde osim sebe. Da je zaista tako govori i sadašnja, tj. prošlogodišnja hajka i trvenje među tri velika SF centra u Hrvatskoj (Zagreb, Istra, Slavonski Brod) gde SFera uporno donosi odluke i propise koji najviše njima odgovaraju.

[varvarin]

Boban:

"Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja. Nisu uzeli nijednu moju priču u poslednjih 6 godina postojanja Siriusa, gomila drugih ljudi nije uopšte imala pristup, a objavljivane su neke trivijalne pričice, uglavnom kratke, strana-dve, čisto da se kaže da ima nekog odavde, često baš loše priče da u upoređenju sa njihovom ponudom izgleda još jadnije."



Ovo je delom tačno, ali... Filipoviča na primer, uopšte nisu razumeli, nisu ni mogli, to je bilo previše za njih.
Ti si ih nervirao na razne načine, i bez veze sa pričama. 


Ali objavlivali su duže priče iz Srbije - govorim o poslednjih tri - četiri godine SIRIUSA, kada im i ja šaljem priče: Radmilovu  SPIRIDONOVU  POTERU..., Skrobonjinu  POKLON S NEBA, a čast mi je izjaviti da meni nisu odbili ni jednu: PIRAT, SOKOLAR, GOLO SEČIVO, PLAĆENIK.


U beogradskom klubu pitali su u čemu je tajna mog uspeha. Rekoh - valjda zato što delujem ozbiljno. 

[Truba]

meni je ovo baš zanimljivo
može li još kakvih detalja
može i sočnih

[Boban]

varvarine, nisam rekao da nisu objavljivali, ali neke nove tendencije im nisu prijale.
A ti si dobitnik SFERE, naravno da si imao specijalni status.
Recimo, Jurković je mene objavljivao, ali kada ga je smenio Prćić, ništa. Isto i za Fipu... Sad kad razmislim, pa sve te dugačke tvoje priče objavio je Prćić... kod njega je dosta bilo onoga ko mu je po volji a ko nije.
Eto, mene je nedavno obrisao iz prijatelja na Fejsu. Očigledno nisam bio najpoželjnija osoba za poznavanje i saradnju...

[varvarin]

Pa to kažem, nervirao si ih već time što nisi hteo da zagrebački klub bude majka svih klubova. 
Stoji da su imali jedno  tvrđe viđenje SF, i da nisu imali sluha za stvari koje smo ovde pokušavali.
Pa tako Fipa nije imao šanse, postavljalo se čak pitanje zašto  tura u priču Šiptare, u ovom političkom trenutku...
Tako i prva zbirka Tamni vilajet nije baš naišla na oduševljenje u Zagrebu.  Kao da smo mi preširoko shvatali SF. (Ima prikaz u SIRIUSU. Meni je dijagnoziran  nacionalizam, za NOĆ KOJA BI...)


Jedno pitanje ostalo mi je do danas. Ko bi se našao pogođenim, pa sam u priči SOKOLAR termin bogumili svuda morao da zamenim terminom jeretici, da bi bila objavljena ? Zašto je pominjanje bogumila u toj priči bilo nezgodno? 

[Boban]

Katolicima su bogumili bili trn u oku. Papa je više puta pokušavao da okupi krstaše da očiste Bosnu od bogumila ali nikada se nije javljalo dovoljno ljudi - razlog je to što se u Bosni nije imalo šta opljačkati, jer je nagrada krstašima da pokupe sve čega se domognu. Dakle, moguće je da taj izraz "bogumili" katolicima para živce u mozgu.

[Scordisk]

Što reče Crni Labud, baš je interesantno to evociranje prošlosti, dajte još sočnih detalja:D

Inače, načuo sam teoriju da su potomci bogumila svojevremeno bili otvoreniji prema prihvatanju islamske vere, nakon što ih je Sveti Sava tako ljubezno poslagao na kolac, pa su možda u tom jugoslovenskom kontekstu bogumili kao predstavnici bošnjaka bili politički nekorektan oblik izražavanja?

[Аксентије Новаковић]

Тезу о некаквим "бошњацима" који су потомци богомила који примише ислам јер их је у ислам изгонило православлље су фантазије малоумних а исламом индоктринираних фанатика из Босне и Рашке области, и ништа више од тога, и као такве немају никакво упориште у историји.
Најсмешније у тој тези је да богомили нису јели свињетину, па ето - не једу је ни мује
У југословенском контексту нису постојали никакви "бошњаци", крађа одреднице "добри бошњани" (коју је носила србска властела у Босни) се од стране исламом индоктринираних фанатика одиграла након слома југославије.
Кога занима озбиљна грађа о богумилима, њиховим религијским схватањима и обичајима, препоручујем књиге професора Драгољуба Драгојловића - "Богомили у Босни и у Малој Азији" и "Крстјани и јеретичка црква босанска".

И у праву је Бобан, католицима и папи су богомили били трн у оку, исто као и крстјани из цркве босанске...било је ту и изигравања обећања датог папи на скупу код Билиног поља.
Забележено је да су прва инквизицијска испитивања спроведена управо на богомилским вођама.

[Аксентије Новаковић]

Знао сам да је "Поклон с неба" прва Скробоњина објављена прича, али нисам знао да му је првенац био објављен у Сиријусу.
Испада да је та прича боље прошла тамо него у Београду, јер је у Емитору добила критике на рубу исмејавања, иако је реч о сасвим доброј причи.

[Mica Milovanovic]

Odakle znaš da su kritike bile na rubu ismevanja? Jesi li čitao taj Emitor?

[Truba]

nedostaje sočnih detalja
utanjili ste

[Аксентије Новаковић]

Тај Емитор нисам читао, али сам читао твој поговор за Скробоњину збирку "Од шапата до вриска", тако да сам за тај податак сазнао од тебе.
Било ми је чудно да је рецимо Скробоња са том причом без проблема прошао у Сиријусу, али су га жестоко искритиковали у Емитору.

[Truba]

trenutno čitam 81. broj siriusa
zanima me kakav je odnos alefa bio sa siriusom
kakav je prijem alef imao među publikom i infrastrukturom koju je sirius izgradio
jel se spominjao u uvodnicima npr alef ili tako nešto :=)

[Mica Milovanovic]

Тај Емитор нисам читао, али сам читао твој поговор за Скробоњину збирку "Од шапата до вриска", тако да сам за тај податак сазнао од тебе.

Хм. Па то је само твоја интерпретација "критике" Били Треја. Да си га познавао, не би дошао до таквог закључка. Пре бих рекао да је то била похвална "критика".
Ако се било шта што је Били Треј написао може звати "критиком"...


Ја се у том тексту нисам вредносно одредио о наведеној причи, осим што сам рекао да сам је заборавио.
Што се може односити на још 99,9% прича из тог времена, па и није неко вредносно одређење.

[Аксентије Новаковић]

Јесте, тако сам схватио Билијеве наводе: "јер тројица упере лупу, наравно ЕСП и прогоре идиота","одох да оперем руке, морам у...па-па..".

[Stipan]

Čekaj malo... Ko je Bili Trej? Skrobonja ili Mića?

[Mica Milovanovic]

Bili Trej je, pa, Bili Trej... nije ni Skrobonja ni Mića...
Hoću da kažem da u Lazaru Komarčiću nije bilo nepodeljeno mišljenje da ta priča ne valja...
To, naprosto, nije tačno...
I tada, kao i sada, oko Lazara Komarčića ima toliko raznovrsnih ljudi, sa različitim pogledima
na pisanje, da se ne može nikako govoriti o nepodeljenosti mišljenja.

[Stipan]

Ah... Setio sam se ko je... Nema veze.

[Аксентије Новаковић]

Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja.

Значи Филиповић није могао, али је могао Раос, који је са својим Брљом Богићем добио СФеру...

[Truba]

mislim da je jasno

juga se raspala zbog siriusa

[Truba]

iii koji je tiraz ove zbirke
naprijed pise 200 a u cipu nazad 400 ako se ne varam

dakle 600?

[Boban]

Šta te briga? Zar ti nije dovoljan jedan primerak?

[Truba]

Jesu čipovani da pratimo kretanja?

[Boban]

Zaboravio sam da napomenem da se pojavilo novo izdanje ove zbirke, još na Sajmu knjiga.
Presloženo je na format 14x20cm (prethodna je bila 155x230mm) i sada ima 502 strane.
Interesantno je jer je netipično za mene, ali nema niti jedno jedino slovce izmene u odnosu na prethodno izdanje.