Sta Trenutno Slusate?

[Dybuk]

Kratko ali slatko, publika bas nije kapirala njihov humor, (yeah..oh yeah baby...now go wash the dishes! that's what my boyfriend does) ali sta da se radi

http://youtu.be/XyIMv_C7fZk

MA drustveno angazovani, sa gostujucim vokalima, vrlo lepo ali sam do pred kraj koncerta vec spala s nogu, bukvalno.

http://youtu.be/wLXt7L0KFXc

[Meho Krljic]

Kop su bili gostujući vokali, ako se zna?

[Dybuk]

Tricky (Take you there), Horace Andy (Man next Door, Angel...), Azekel (Ritual Spirit...) i valjda Shara Nelson (Safe from Harm), ali nisam sigurna.

[Meho Krljic]

Uuu, opasna reprezentacija. Uživali ste!!!!!!

[Dybuk]

Jeste, stvarno all stars!

inace, fest je bas veliki, u prolazu smo slusali La Femme (neki njihov bend) i Sigur Ros ali potonji su prilicno smorili, valjda nisam tip za takvu muziku. veceras Igi Pop, ali tome cu mozda "prisustvovati" putem lajv strima

[Meho Krljic]

Suyanne Vega i Masami Akita - kao sestra i brat koji rade iste stvari na različitim krajevima spektra volumena.

Prvi album Suzanne Vega podseća da je pametno kada pesme koje si napisao sa 18 snimiš sa 28 godina. Ja nisam neki slušalac popa a nju su u ono vreme zvali "japi popom" (is there any other kind, pitao sam ja) ali S-Vega je bila (i još uvek je mestimično) umetnik sa porivom za neustrašivim uranjanjem u intimu i iznošenjem odande brojnih stvari koje nisu nikad bile namenjene svetlu dana. Naravno, mene ovaj album podeća i na dane pre interneta i mobilnih telefona kad je to njeno silno pevanje o samoći imalo malo više težine, ali i na vreme pre vremena u kome je neoliberalna filozofija potpuno prevladala (pesme pisane pre Regana, snimane za vreme Regana dok se još nije sasvim videlo kuda sve to vodi), kad je solidno srednjeklasna studentkinja-sa-umetničkim-porivima legitimno mogla da se zajebava po Njujorku, ima silne veze sa silnim muškarcima dok je Marlen Ditrih podsmešljivo ali verno gleda sa postera na zidu, da dokono pije kafu i čita novine u baru pre nego što izađe po kiši da uhvati metro i da stalno sanjari o stvarima koje su daleko od "prave" stvarnosti odrasle osobe. Njene pesme su neretko ogledi o diskorporaciji (Undertow, Small Blue Thing) ili igrarije sa pop kulturom i ekstremno predavanje njenim eskapističkim potencijalima (Freeze tag, Some Journey). Naravno, svet ju je upamtio po Luki koja je "obična" angažovana pesma, ali njen prvi album iako ima i ta koketiranja sa angažmanom (recimo The Queen and the Soldier) je zapravo jedan izrazito neprašatajući inventar emotivnih stanja iz vremena od pre-adolescencije, preko ludih studentskih dana pa do momenta zrelosti. Razume se, prvi albumi su veoma često te neke autobiografije pisane godinama i decenijama koje drugi album, pisan za godinu ili dve nikako ne može da dosegne ali u njenom slučaju drugi album je bio prilično dobar.

Možda mi je najzanimljivije što sam slušajući jutros prvi album shvatio da je razlog što mi se nešto starije od 30 godina i dalje dopada (nevezano za moje sopstvene flešbekove ležanja na podu, sa oružjem odloženim pored, da ne smeta, dok spavam na straži iako počinje rat i slušam ovu muziku) to da je iako producirano solidno skupo, ovo ipak snimljeno i izdato pre nego što je loudness war u masteringu započeo, devedesetih godina, pa je ovo ploča koja ne samo da ima divnu separaciju instrumenata (moj personalni fetiš) nego i nema nikakav problem sa ekstremno promenljivom dinamikom i prazninama koje je oplemenjuju. Slušajući je podsetio sam se da zapravo mnogi od mojih omiljenih albuma (i, eh, singlova) imaju strateški korišćene praznine, od Seanceovog Saltrubbed Eyes, preko Ground Zerovog Revolutionary Pekinese Opera, Stockhausenovog Stimmen pa do Brownovog Sex machine...

https://youtu.be/_VdptStNu-k

Naravno, Akitin Rattus Rattus jeste ekstremno različit po zvuku, a i njegov pristup muzici je bio naoko mnogo ekstrovertniji tokom njihovih karijera, ali zapravo njih dvoje dele to razumevanje moći varirajuće dinamike, diskorporaciju kao magijsku/ ezoterijsku putanju (kod njega je to više u muzici, kod nje više u tekstovima), egalitaristički odnos sa životinjama i protest protiv njihove eksploatacije...  Rattus Rattus, pogotovo u centralnoj kompoziciji na albumu (Rattus Rattus Suite) potvrđuje da je Akita, posle kratkog perioda (par godina i par desetina albuma    ) nakon prelaska na digitalnu produkciju gde je učio kako da muziku učini jednako bogatom kao u vreme kad je koristio samo pedale, komade metala i gole žice, našao sebe na jedan sasvim prirodan način, nastavio da pravi fantastičnu muziku i solidno često dosezao  kvalitet koji legitimno parira vrhuncima njegovog analognog perioda. Rattus Rattus Suite je uobičajeno bogat u teksturama, uobičajeno mutabilan i uzbudljiv (jer Akiti je zaista važno da je slušaocu zanimljivo    ) ali je i remek delo kontrastiranja ne samo frekvencija nego i volumena, sa pointilističkim detaljima koji kontekstualizuju abrazivne valove buke. Divan čovek, divni ljudi.

https://youtu.be/u_eso7ZgD50

[ridiculus]

http://youtu.be/ihCYm6QZDyk

[Dybuk]

Klasika?

http://youtu.be/HR1D2AYm69A

[Dybuk]

Ona je bila nedavno u Bg, cujem da je atmosfera bila kamerna, unplugged i te fore...

http://youtu.be/e-omWlUVIA4

[Meho Krljic]

Poslednjih dana popunjavam rupe preslušavajući Merzbow albume koje sam propustio u poslednjih desetak godina i to je, kao što se može zamisliti, veoma prijatna rabota. Masami Akita jeste jedan od najvažnijih muzičara u mom životu i tokom skoro četvorodecenijske karijere je održao zaprepašćujuće visok nivo kvaliteta i posvećenosti. Pogotovo kad se ima na umu da mu je muzika - buka.

https://youtu.be/TF28BIU2Amc

Jigokuhen je deo Akitine konzistentne opsednutosti pticama, pogotovo pilićima i zapravo se vodi kao poslednji deo njegovog višealbumskog ciklusa o japanskim pticama. No, objavljen je bez podnaslova i zapravo i ne zvuči kao albumi iz tog ciklusa. Na Jigokuhen nema bubnjeva, najveći deo muzike je nastao (digitalnom) granularnom sintezom a ima (skoro pa) prepoznatljivih semplova pilića i u pitanju je jedan glasan, ali topao i prijateljski nastrojen val buke koja čoveka obgrli i čvrsto drži dok ne zaspi. Pretpostavljam da su stari(nski) fanovi Merzbow, navikli da ga dovode u vezu sa šibari i kibaku praksama vezivanja, pornografijom, seksom i tako tim stvarima užasnuti sad kada mu se najveći deo recentne diskografije tematski drži prava životinja, veganizma i ptica, ali muzika je i dalje đavolski dobra.

Kejs in point:

https://youtu.be/8suywLE4TTQ

Hodosan je, ako nije očigledno, ploča koja želi da ljude sa konzumiranja svinjetine preusmeri na konzumiranje soje. Za slučaj da Scallop ovo čita: nisam postao vegetarijanac pod njegovim uticajem jer u vreme kada sam ja ostavio meso, Akita ga je i dalje jeo, makar ribu. 

Što se tiče muzike na Hodosan, u pitanju je album snimljen još 2008. godine i time se smešta negde na početak perioda njegovog stvaralaštva u kome je pored laptopa u svoj instrumentarij ponovo počeo da uvodi i analogne izvore zvuka. Zapravo, Hodosan je jedna od najranijih ploča iz nove AKitine faze na kojoj on svira bubnjeve, snimljena pre pomenutog ciklusa o japanskim pticama.

Naravno, Akita nije neki sjajan bubnjar ali njegova muzika, duboko inspirisana dadom, praksisom i srodnim umetničkim pokretima, od njega ne zahteva virtuoznost. Opet, slušajući Hodosan nisam mogao da ne pomislim kako bi zanimljivije bilo da se ovde neki tehnički napredniji bubnjar (npr. Paal Nilssen Love) poduhvatio sparingovanja sa Akitinim abrazivnim talasima buke. Akita ima nekoliko trikova koje ponavlja kroz ceo album i mada se na trenutke šarmantno prepliću sa bukom, fakat je da bi ona lepo stajala i bez bubnjeva i da je na 13 Japanese birds imao bolje pasaže. Opet, buka je sama za sebe veoma dobra i poslednja kompozicija u kojoj se Akita od free jazz bubnjara pretvara u fanki mašinu je zapravo najzanimljivije realizovana saradnja između dve strane ovog umetnika.

Konačno: Eucalypse:

https://youtu.be/tYMSSZjpmws

Naslov se ne odnosi na slom Evropske Unije kako bi nesumnjivo mnogo voleli. Akita se ovde bavi zapravo ekološkim problemom koji je nastao uvođenjem eukaliptusa u indijski ekosistem i muzika koju ovde isporučuje je, ponovo, iz ere u kojoj je laptop dopunjen analognim instrumentima. I ovo zvuči pozitivno nadahnuto, sa Akitom koji koristi EMS sintisajzer, Roland organu i neke ručno pravljene instrumente, kanališući na momente pasaže koji zvuče kao klasičan psihodelični prog rok samo zatrpan ispod naslaga buke. Akitini koreni, barem delom, i ležeu psihodeličnoj rok muzici i mada Eucalypse nema ritmove i akorde, ovo je užurbana i dinamična ploča idealna za svakog ljubitelja buke.

[divča]

praksisom

Gajo Petrović/Fromm/Merzbow - Korčula campfires
=)

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=Ti6qhk3tX2s

[Meho Krljic]

Merzbow album iz 2010. godine, Marmo mi je ostavio jak utisak svojim eksplicitnim referencama na psihodeliju i zvukom koji je miksovan tako da bude voluminozan, višeslojan i - ko bi rekao da ćemo za Akitine radove ikada koristiti ovaj izraz? - topliji nego što je kod njega standard. Nadahnut venecijanskim mermerom koji je zagledao svaki put kada bi u Veneciji nastupao, Akita je ovaj album snimio i pod uticajem knjige "Paralelna botanika" Lea Lionnija, maštovitog teksta o izmišljenim biljkama ali i kulturi i istoriji oko njih izrasloj. Hajbrau!!!!!!!!!

Enivej, muzika je divna a pošto ovoga nije bilo na JuTjubu, primio sam metak na prsa za tim i aploudovao ovo sam. Pa eto!


https://youtu.be/Qgkv3AmPB7k

[Meho Krljic]

Iz nekog meni potpuno neobjašnjivog razloga, novi Pixies (Head Carrier) je *gulp* veoma dobar.  Mislim, ne kažem da su Pixies loš bend ali meni se njihov autput sve manje sviđao što je dalje išao. Moja tadašnja devojka je Trompe le Monde kad je izašao vrtela na ripit danima a ja sam gunđao kako to nije dovoljno muževna muzika za moje prohteve... Međutim, dvadeseti koju godinu kasnije, novi album... gaddemit. Zapravo je... neočekivano vitalan i žestok. Ova pesma upada u uši na prvo slušanje a, konvinijentli, juče se pojavio i spot za nju:


https://youtu.be/wCFPpnHFTts

[Dybuk]

^ AHA!

dva disklejmera sto se mog izbora tice

ne slusam Adel

ova pesma mi se u startu nije dopala, ali kad je cujes 20 puta u 2 sata na radiju...udje u uho

http://youtu.be/fk4BbF7B29w

[Dybuk]

Vracamo se pravim vrednostima...u ovo doba godine postajem all mushy inside...

http://youtu.be/xA5HbqgCIUE

a $utra Peter Murphy, uzivo. fitting!

[Meho Krljic]

Novi Anaal Nathrakh izlazi uredno dve godine posle Desideratum, kako su nas već i navikli, The Whole of the Law (pretpostavljam da ne moram da objašnjavam da je u pitanju referenca na Kroulija) je najavljen za 28. Oktobar ali internet ga se već dočepao pa je moguće i naći ceo album na JuTjubu ako ste zainteresovani. Ja ću ovde okačiti samo prvi, jelte, singl, kao ilustraciju 


Inače, album je potpuno beskompromisan i ako je ikako moguće još brutalniji od prethodnog. Nema ovde nekih radikalnih inovacija - grindcore, black metal i industrial su spakovani u metalnu kutiju pa ih mrvi presa za otpad - ali ima dovoljno novih i svežih detalja da album ne zvuči maniristički. Posebno sam se zabavio slušajući Davea Hunta kako peva omažirajući Kinga Diamonda na jednoj od pesama. Drugde, Mick Kenney isporučuje uobičajeni paket sažižuće buke preko elektronskih blastbitova, koje presecaju momenti epske melodije ili zapaljivog gruva. Ima ovde i pesama koje su nominalno sporijeg tempa ali se u opštoj užurbanosti ne primećuju padovi intenziteta. U lonac je ovom prilikom dodato i dosta više horskih semplova koji su meni dragi i, istinu govoreći, u opštem haosu često posluže i kao jedina indikacija o strukturi pesme.

U tom smislu i vredi reći da - pošto ja inače obožavam ovaj bend - bih zaista voleo kada bih bar malo više od njihove guste i kompleksne muzike (koja je ovde postala još gušća i kompleksnija) mogao da zapravo i čujem. Desideratum je već prešao na pogrešnu stranu DRC masteringa a ovaj album je još gori po tom pitanju. Da se ne razumemo pogrešno, slušam ja ovaj bend od početka, shvatam da je uvek ideja bila da se zvuči manje "prirodno" a više kibernetski i da u to pored ritam mašine i oštrog digitalnog editinga spada i agresivna kompresija zvuka, ali na ovoj ploči to je već u takvom ekstremu da bar 50% vremena ne može da se čuje šta se zapravo dešava.  Naravno, ponovljena slušanja će poboljšati i snalaženje ali nisam siguran zašto se Kenney vidno potrudi oko produkcije a onda stvari ovako smrvi u masteringu. Opet, naravno, možda sam samo ja gluv, ne bi bilo iznenađujuće...


https://youtu.be/hzghSOZW7Zk

[Dybuk]

Dakle, Peter Murphy pesma sa poslednjeg, istoimenog albuma

http://youtu.be/LzNIp4MW_vQ

mesto odlicno a kad to kazem mislim na cak dve prostorije za nikotinske zavisnike (pushione) sto, na ovu skupocu ne da nije malo, nego izuzetno velikodusno.

odmah da kazem: gospodinovu solo karijeru bas i nisam ispratila, na koncert sam, iskreno, otisla u nadi da cu cuti neke pesme Bauhausa Piter nije izneverio, mada je i solo opus zvucao jako lepo. pesma Lion je u zivom izvodjenju zvucala veoma neofolk (podsetila me na bend Darkwood, konkretnije). iako je hteo da zbrise posle sat vremena, vratio se na bis sa All We Ever Wanted (Was Everything), Hollow Hills (snimljeno, snimljeno sve, cak i razocaravajuce skracena Bela Lugosi's Dead; gledacu da okacim nesto u dogledno vreme). uz sjajnu izvedbu Silent Hedges u regularnom delu koncerta. ja zadovoljna!

imali smo priliku da uzivamo u plesu starijih posetilaca koncerta (prosek godina, inace, 45-50) uz zvuke srodnih izvodjaca, kojima se vece u kavani nastavilo. nikad na nekom rok koncertu nisam videla tako vintidz publiku. vrlo lepo vece...eh, da, zainteresovani su imali priliku da se druze sa zvezdom nakon koncerta, po ceni od 200 eura ne znam je li ko iskoristio tu ponudu.

[Meho Krljic]

O, daj da vidimo te snimke!!!!!!!!!! 

[Dybuk]

Yes, sir!

http://youtu.be/F7ma4N4YJFM

http://youtu.be/zn805UJQrsA

http://youtu.be/RqIuk8CG_Qo

[Meho Krljic]

U, lepo se čuje, sad ću da pošaljem ženi da pozeleni od želje 

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=6hgVihWjK2c

[Meho Krljic]

Klinac je Indonežanin, but what the hell, svi su oni Kinezi, jelte. 17 godina i lud.


https://youtu.be/Z4eARl9omVs

[Meho Krljic]

Da okačim i original, da se vidi zbog čega je Ghostface tražio da se uključi:


https://youtu.be/rzc3_b_KnHc

[Meho Krljic]

Novi Testament izlazi 28. Oktobra i ako smem da kažem da je onakav kakav bismo očekivali, granitno tvrd, solidno gruvi, sa odličnim temama i jakim bubnjarskim repertoarom. Čak Bili je pobedio rak i peva jednako autoritativno kao i uvek. Nema razočaranja sa ovim majstorima:


https://youtu.be/zvUcLcqwSzw

https://youtu.be/OeIgFsU0x4I

[Meho Krljic]

Malo klasike:


https://youtu.be/0lVdMbUx1_k

https://youtu.be/6yZA4TC_pt4

https://youtu.be/lff9H_Nrx4A

[usputni_boem]

I ja sam u tom fazonu ovih dana...

https://www.youtube.com/watch?v=6tssfGYSgbY

Tony Iommi bi bio ponosan (a mozda i jeste  )

[Meho Krljic]

Čiga kida i uživo!!!!!!!!!

https://youtu.be/ahiqck6P-Oo

[Meho Krljic]

I pošto uskoro dobijamo ne jedan, ne dva nego četiri biopika o Tupaku Amaruu Šakuru, vredi podsetiti se zašto:


https://youtu.be/eiJpz2rzSmw

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=m3b9Fzjn_oo

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=0nyMrjGX2vk

[Dybuk]

http://youtu.be/wrjmcyaBYoY

[Meho Krljic]

Novi, treći album singapurskih grajndera Wormrot, izašao pre malo manje od dva tjedna je prilično dobar. Earache nije uspeo da ih upropasti tako da iako je ovo upeglana i dobro producirana ploča, bend zadržava dovoljno haotične garažne energije da zvuči tr00. Ima tu i lepih gitarskih harmonija koje ukazuju na skandinavske uzore ali bend svejedno ima svoj sopstveni zvuk i dobro ga evoluira. Ko voli, uživaće:


https://youtu.be/zFZJlAicNd4

https://youtu.be/ZthCoZWSIdI

[Agota]

Čola...

https://www.youtube.com/watch?v=vsE716QLUFg

[Meho Krljic]

Ono kad je Photek na trenutak prestao da radi dramenbejs i pomislio da bi najprirodnije bilo da radi haus 



https://youtu.be/JinV1FRcxBI

[lilit]

http://www.youtube.com/watch?v=uGR6WFV7y7U&feature=share

[Meho Krljic]

Lepo!!!!!!

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=97OfYt6UC4c

[džin tonik]

https://www.youtube.com/watch?v=9Gc4QTqslN4

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=-6ye6CERvCk

[Agota]

Škot

https://www.youtube.com/watch?v=b4Bj7Zb-YD4

[Dybuk]

Little Sister (2016) saundtrek

http://youtu.be/xUsAMC1aoSw

[Meho Krljic]

Ne morate voleti puževe da biste voleli Slugdge. Ali pomaže. 


https://youtu.be/q-eudeoNGUU

[Agota]

https://www.youtube.com/watch?v=zHxnm1-gVS4

[lilit]

jbg, novembar je, a axl rose zaborava nema

http://www.youtube.com/watch?v=8SbUC-UaAxE

[Agota]

...a ni sleš




https://www.youtube.com/watch?v=IYOYlqOitDA




sofijin izbor 

[Palmer]

Podsetih se danas muzike iz pubertetskih dana, nažalost Omar i Cedric danas prave, za njihove, ranije postavljene standarde, prosečnu muziku.


https://www.youtube.com/watch?v=WjTwUCXJxLw


https://www.youtube.com/watch?v=w4K_PHn21dc


Ova ''grlata'' pevačica i njen novi album su mi danas na plejlisti:


https://www.youtube.com/watch?v=W4EFnt6pbJs


https://www.youtube.com/watch?v=aPpZex_QxGE

[Meho Krljic]

Al zato Arif, Rašid i Viješ kidaju:

https://www.youtube.com/watch?v=inzc4d8Hjno&feature=player_embedded

[Meho Krljic]

Vins Stejpls je pre nekoliko nedelja došao u žižu javnosti sa svojim prošlogodišnjim singlom Norf Norf kada je bela hrišćanska majka četvoro dece zgrožena pesmom koju je čula na Top 40 radiju dok je vozila potmostvo u vrtić objavila strastven video blog post na svom fejsbuku čudeći se šta se to danas sluša i kako je kad je ona bila mlada Top 40 radio puštao pristojne stvari poput Britni Spirs. Cceo internet ju je ismevao ali Vins je ispao gospodin i izjavio da žena ima pravo na svoje mišljenje i da je ne treba napadati. Što ja nisam bio tako zreo u njegovim godinama?

Elem, Vins je da se ne zaboravi, i ove godine imao izdanje, EP Prima Donna koji je vrlo dobar i sa njega se ova pesma često zavrti kod mene:


https://youtu.be/owjoxWGLVok

https://youtu.be/sPtw2kjpxrU

[Dybuk]

:Mood:

Omiljena

http://youtu.be/EbXSiEXqG5Q