Radionica broj 54 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Hrundi V. Bakshi]

hrundi, gresis. fantastika nije isto sto i naucna fantastika, tako da uvodjenje fantasticnog agensa mora biti dosledno sprovedeno da ne urusi plauzibilnost sveta koji je stvoren, a ne mora biti racionalno objasnjeno.

Verujem da ne grešim, u stvari, uveren sam, i reći ću zašto, i baš na primeru Kimurine priče, jer se sama ponudila.

Kod tebe su, Hrundi, sutrašnje novine ugrađene u osnovnu misao, ideju vodilju priče. Pretpostavljam da su svi (ili bar oni koje sremski nije sprečio da se probiju do kraja priče) shvatili da tvoje sutrašnje novine dolaze od nove vlasti, onog koji stvara budućnost ili kako već voliš da ga nazoveš.

Na sličan način možeš posmatrati i moju priču: sutršnja novina i to ne jedna, već nemerljiva gomila novina IZ BUDUĆNOSTI, otkrivena je u prostorijama koje su nekad pripadale kulaku, u međuvremenu zna se kome, a sada su u šapama homo novusa.
Iz perioda u perid tzv. budućnost pripada ovoj ili onoj vlasti, sve dok se ne nađe pobunjenik koji će iz najprostijeg ličnog razloga spaliti sve iza i ispred sebe.

Međutim, ne pišem ovo da bih objašnjavala tvoju ili svoju priču.
Želim da kažem da taj začudni momenat otkrivene budućnosti (ili tobožnje budućnosti, pošto nije sve što u novinama piše istina) može da se postavi na raznorazne načine.

Kimura, na tavanima može da se nađe koješta, ali očuvane, čitljive novine stare nekoliko decenija, nikako, i tu ne može da pomogne priči nikakav element začudnosti ili fantastike, već odlučuju fizika, hemija, biologija, vreme, pa ako hoćeš, i flora i fauna.

Polazna osnova: novinski papir se razgrađuje, u prirodi, nakon 3 - 12 meseci. Ti si novine smestila na tavan, kako si rekla "straćare", gde je vreme ragrađivanja novina nešto duže, ali nikako ne može trajati nekoliko decenija, jer je sav taj silan papir izložen sledećem:

- bakterije i drugi mikroorganizmi
- gljivice i plesan
- crvi
- moljci
- miševi i pacovi
- ptice
- vlaga
- prašina
- vreme (godine)

U načelu, sve je moguće, ali, kako je to govorio moj profesor vazduhoplovnih pogonskih grupa, sve je moguće, ali uz ispunjenje određenih uslova i zadovoljenje određenih parametara.
Ti te uslove u priči nisi zadala ni ispunila, i tvoj papir bi se na običnom tavanu straćare razgradio već nakon nekoliko godina, što u tvoju priču uvodi elemente nemogućeg, i svrstava je u bajke, a nikako u priču sa prihvatljivom premisom začudnog. Ti si svoje novine izložila svemu gore navedenom, i to za sobom povlači posledice po tvoju priču, pre svega po njenu ozbiljnost i uverljivost.

Potom se otvara Pandorina kutija koja dalje "ruši" i tvoju i većinu priča, svaki bi ozbiljni književni kritičar i zahtevni čitalac postavio sledeća dva pitanja:

- ko je tolike novine ostavio na tavan?
- zašto je tolike novine ostavio na tavan?

Da si se potrudila da sebi, pre pisanja priče, odgovoriš na ova dva pitanja, došla bi do zaključka da je neko potrošio silno:

- vreme
- novac
- energiju

da odštampa i uskladišti hiljade i hiljade strana novina, na svim jezicima sveta, budućih novina, novina koje pokazuju šta će se desiti u budućnosti.

Zašto, Kimura?

- iz dosade?
- iz zajebancije?
- iz uncuta, hira, kaprica?
- da bi upozorio nekog?
- da bi omogućio bogaćenje nekom?
- ...

I pazi sad, ako gledamo tvoju priču, neko ko ima moć da predvidi budućnost i stavi je u novine budućih datuma, sigurno zna i da će novine, na tavanu gde su ostavljene, pronaći klipan koji će te iste novine, ni više ni manje nego - zapaliti. Dakle, čovek/entitet, koji je novinama pokazao budućnost, utrošio je silno vreme, novac i energiju, da bi njegov trud završio u plamenu?! Eto ti drugog šava gde ti puca priča, jer zahtevni čitalac ne veruje u takvo bezecovanje lufta, i ne veruje u književne likove koji se ubiše od truda da nešto postignu, a pri tom znaju da će njihov trud biti poništen.

Zato je u ovako postavljenoj temi, od veće važnosti motivacija onog ko stoji iza sutrašnjih novina, jer ona treba da bude uzrok zašto bi se priča uopšte ispričala, reakcija onog ko novine nalazi, treba samo da donese posledice i da priču uvede u zaplet i do završetka. Ovako, da neko iz čistog uncuta ostavlja sutrašnje novine koje naš junak pronalazi, povlači za sobom gomilu pitanja, a najprostije je - zašto bi neko u eri interneta i sveopšte dostupnosti informacija, verovao slučajno nađenim sutrašnim novinama? U takvoj postavci, gde ne postoji kako i zašto, u vezi novina, ne može postojati ozbiljna priča, a ja bih najsrećniji bio, da je u tom slučaju, naš junak uzeo te novine, ljudski se isr'o i obrisao guz'cu, i rekao - e, to je element začudnosti!

Element začudnosti, a ujedno i plauzibilnosti, kako je rekla Dragana, je da si, na primer, uvela nekog inteligentnog vanzemaljca, ili grabancijaša (vešca, čarobnjaka), kao nekog odgovornog za postojanje budućih novina (iz ma kojih razloga), jer je čarobnjaštvo element fantastičnog samo po sebi, i ne mora se objašnjavati, ovako, sutrašnje novine, koje se pojavljuju niotkuda, bez razloga, eto tako što im se može, nisu adekvatan element sa kojim se može baratati u granicama kvalitetne i ozbiljne priče. Treći šav na kojem puca tvoja i većina ostalih priča: uverljivost likova.

Zar nije najrealnije da onaj ko pronađe sutrašnje novine, ako ga uopšte zainteresuju, proveri autentičnost i istinitost informacija u njima? Pre nego što ih spali, odnese vladi, ode sa njima u kladionicu, obriše njima guz'cu? Ili bar da se zapita, ma, otkud ove novine, zašto baš ja da ih pronađem? Ne, u tvojoj i većini priča, novine se uzimaju zdravo za gotovo, a to je sve posledica toga što se nije odgovorilo na osnovno pitanje u vezu novina - kako i zašto? Jer, ovde se postavlja problem poznavanja budućnosti, dakle manipulacije vremenom, što je ozbiljno SF pitanje, koje kada se plitko obradi kao što si i ti uradila, dovodi do paradoksa gde poznavalac budućnosti ulaže ogroman trud znajući da će taj trud biti poništen običnom zapaljenom šibicom; paradoks povlači za sobom neuverljivost, neuverljivost daje lošu priču.

Ti si, najšire uzev, napisala možda SF ili fantastiku, ali loš SF ili lošu fantastiku.

Ako, ti, na kraju, ne bi trošila svoju ljubav, vreme, energiju, na čoveka koji te ne bi voleo i uzvraćao istom merom, već bi te varao i nipodaštavao, pa vrlo je verovatno da niko ko poznaje budućnost, ni pod kojim uslovima ne bi štamapao tone budućih novina, znajući da će ih neko spaliti, i time poništiti svaki trud i moguću korist iz njega.
Nemogućnost da se novine decenijama održe na tavanu u iole prepoznatljivom stanju, samo je tehnikalija, ali ne manje važna, da ne govorimo o tome da bi se "straćara" pod tim silnim tonama papira, tokom decenija počela urušavati.

Dakle, nije sve moguće, i ne može se sve trpati u priču, ili, ako želimo da bude moguće, moramo odrediti i ispuniti uslove i sa njima upoznati čitaoca. Ti, i većina drugih autora to nisi učinila, i isporučila si nam priču koja puca po nekoliko šavova, i to efektom domina.

[Mme Chauchat]

E što mrzim kad neko istrgne samo jednu moju izjavu pa mi je tresne posred labrnje. Pa zar tek nešto ranije nisam ovo rekao:

Kao da vidim samog sebe u nekim ranijim fazama Radionice. Tako sam se i ja večito spektakularno opraštao, pa me evo opet posred arene.

To što nisi u stanju da napišeš dva uzastopna posta a da po stavu budu usklađena jedan sa drugim oduvek ti je i bilo veliki problem...
Ja se stvarno trudim da nikome ne kvarim veselje na radionici, tj. da se ne oglašavam uopšte, i nastaviću sa tom zdravom i svima nama ugodnom praksom, ali ovo je baš bilo preko jego.
/odjava

[Father Jape]

Nama je Politika iz ranih 1970-ih savršeno očuvana, premda požutela naravno, preživela u ormanu. E sad, ako je taj tavan iole dobro izolovan, ne vidim problem. Jeste da reč "straćara" baš i ne upućuje na to, ali što se mene tiče to je najminimalnije potiskivanje neverice. Možda su novine bile u nekom celofanu koji se ne spominje eksplicitno, itd.

Nikad nisam video svrhu u takvom cepidlačenju, moram reći.

[Stipan]

Samo ti uživaj u svojoj apstinenciji Jevtro. I meni je mnogo lepše kad ne zvocaš koješta.

[scallop]

E, ne može to tako. Budale ne putuju u svemir, napisao je jednom dr Zoran Živković. Isto tako, neznalice ne propisuju pravila. Hrundi, pozdravili te Kumranski rukopisi. Kao neko ko se zaista bavio strukturom i proizvodnjom papira kakve ne možeš ni da zamisliš, jedno pravilo: trajnost papira obrnuto je proporcionalna vremenu u kojem je napravljen. Možda izgleda paradoksalno, ali je tačno. Od današnjih novina trajnije su novine od pre pedeset godina, od tih novina trajnije su novine od pre sto ili više godina. Jednostavno, sadržina razgradljivih materija u proizvodnom procesu je, vremenom, sve veća.


Ako smo završili sa tehnikom, da se prebacimo na uverljivost likova. Preporučujem da se prouči Jungova literatura o karakterima. Kad odabereš jungovski karakter i držiš se njega, onda se uverljivost ne postavlja kao problem. Koliko puta smo čitali ili gledali priču u kojoj lik čini suprotno od naših očekivanja? Nebrojeno. Jednostavno, likovi nisu ja nego lik kojim se bavi pisac. Taj lik ima osobine svojstvene odabranom karakteru i mi možemo da zvocamo, ali on će uraditi ono što je njemu prirođeno. Kad budeš birao neki lik, vodi računa da on nije TI nego JA. Svi izbori pripadaju liku, a ne piscu. Pisac se pokorava uslovima koje je kreirao ili je loš pisac.


Na kraju, upitao bih zašto je Kimura meta?

[Linkin]

trajnost papira obrnuto je proporcionalna vremenu u kojem je napravljen.

U kom vremenu su napravljenje sutrašnje novine?

[mac]

Mogu biti i od starog papira, što da ne. Kako uopšte mogu da nastanu sutrašnje novine? To je već nemoguće samo po sebi, pa ne vredi raspravljati o detaljima.

[scallop]

U kom vremenu su napravljenje sutrašnje novine?

Ne mislim da je ovo pitanje ozbiljno postavljeno, ali ću se potruditi da odgovor bude ozbiljan. Savremeni SF se definitivno ne bavi objašnjavanjem motiva koji koristi. To je prošlo vreme. Ako je u pitanju SF, a moguće je da jeste, motiv sutrašnjih novina tematski pripada putovanju kroz vreme i sledstveno tome na delu je vremenski paradoks. Neko iz budućnosti je ponudio mogućnost promene sadašnjosti. To znači, da ukoliko se promeni sadašnjost, automatski imamo paralelni svet već od trenutka promene. Postavljeni zadatak ne traži dalje posledice, nego samo individualnu odluku. Tu su rešenja učesnika radionice mogla da variraju. Po komentarima vidim da je većina "igrala na prvu loptu" i to nije dobro. Dakle, vreme u kojem su napravljene sutrašnje novine bitno je jedino, ako pisac ima nameru da priču nastavi.

[Linkin]

sledstveno tome na delu je vremenski paradoks.

Jel? Namirisao sam ja paradoks. Zato sam i napisao kimuri.

Paradoksi su svuda okolo nas.

[Dybuk]

Izvinjavam se sto upadam u razgovor, ali ste me zainteresovali sa pitanjima oko sutrasnjih novina. Kako i kad nastaju.

Ja bih rekla da sutrasnje novine nastaju danas 

[Hrundi V. Bakshi]

 

Nama je Politika iz ranih 1970-ih savršeno očuvana, premda požutela naravno, preživela u ormanu. E sad, ako je taj tavan iole dobro izolovan, ne vidim problem. Jeste da reč "straćara" baš i ne upućuje na to, ali što se mene tiče to je najminimalnije potiskivanje neverice. Možda su novine bile u nekom celofanu koji se ne spominje eksplicitno, itd.

Nikad nisam video svrhu u takvom cepidlačenju, moram reći.

Da li u tvom ormanu ima crva, pacova i miševa, kakve su vlažnost i temperatura vazduha, da li čistiš prašinu, kakva je osunčanost, imaš li u ormanu nekakve gasove? Ubaci sve to u orman, pa izvadi "novine" nakon 50 godina.

E, ne može to tako. Budale ne putuju u svemir, napisao je jednom dr Zoran Živković. Isto tako, neznalice ne propisuju pravila. Hrundi, pozdravili te Kumranski rukopisi. Kao neko ko se zaista bavio strukturom i proizvodnjom papira kakve ne možeš ni da zamisliš, jedno pravilo: trajnost papira obrnuto je proporcionalna vremenu u kojem je napravljen. Možda izgleda paradoksalno, ali je tačno. Od današnjih novina trajnije su novine od pre pedeset godina, od tih novina trajnije su novine od pre sto ili više godina. Jednostavno, sadržina razgradljivih materija u proizvodnom procesu je, vremenom, sve veća.

Na kraju, upitao bih zašto je Kimura meta?

Vas je pozdravila neoboriva činjenica da je papir, pa i novinski, organska materija, koja, ukoliko se ne čuva u adekvatnim uslovima, neumitno osuđena na raspadanje, koje sledi, u otvorenoj prirodi, kao što sam rekao, nakon 3 do 12 meseci.

Takođe su vas pozdravili svi oni koji su se mučili da napišu "Priručnike za fizičku zaštitu arhivske građe", gde se, između ostalog spominje i to da se u svrhu preventive obavlja:

1. fizičko - tehnička zaštita (osiguranje optimalnih uslova)
2. konzerviranje (fizikalno - hemijske metode, kao što su dezinefekcija i dezinsekcija)

Dalje, u tom priručniko stoji, a veoma važno nama za ovu raspravu, sledeće:

"Početkom 19. stoljeća počela je industrijska proizvodnja papira od celuloze drvnog porijekla i drvenjače koji je zbog toga loše kvalitete, osjetljiv na svjetlo, požuti, krhki je, lomljiv, pretvara se u prašinu. Drvenjače ima najviše u novinskom papiru (75-85%). Optimalni uvjeti čuvanja ne mogu utjecati na trajnost takvog papira, samo mogu usporiti proces razgradnje."

Reč je o novinskom papiru, koji mi imamo u pričama, i koji je posebno osetljiv. Kimura nije dala gore navedene optimalne uslove, jer tavanski uslovi nisu optimalni uslovi (koji čak i ne obezbeđuju trajnost), nije vršena ni dezinsekcija i dezinfekcija njenog tavana, dakle njen novinski papir je osuđen na raspadanje, ne zato što ja to tako kažem, već zato što to nalažu zakoni fizike, hemije i biologije.

Dalje, stoji u priručniku:

"VANJSKI UZROCI I VRSTE OŠTEĆENJA
   
Vanjski uzroci dijele se na:

1.   fizikalno kemijske,
2.   biološke,
3.   mehaničke i
4.   elementarne nepogode i ratove.

Fizikalno kemijski su vlaga, toplina, sunčevo svjetlo, zrak zagađen prašinom i štetnim plinovima i tzv. vanjsko magnetno polje.

Biološki uzroci oštećivanja su bakterije, plijesni, insekti i glodavci. Održavanje optimalne temperature i relativne vlage, uz obaveznu čistoću je jamstvo da se neće razviti nametnici."

Ovo sam sve naveo u svom gornjem postu. Da li je Kimura na svom tavanu održavala optimalnu temperaturu i relativnu vlagu, i redovno čistila svoj tavan, kao jemstvo da se neće razviti nametnici, to jest štetočine?

Dalje. iz istog priručnika:

"Podzemna spremišta moraju biti dobro izolirana, a kod nadzemnih treba paziti na nosivost podova jer je gradivo teško, 1dm ima 35-85 kg."

Da, kažemo, prosečno, 60kg. A ona je na tavan pohranila buduće novine svih svetskih jezika do smaka sveta! Pa koliko je to teško i kakva treba biti statička i dinamička stabilnost te "straćare" da to sve izdrži?

Dalje, isti priručnik:

"Vanjski zidovi spremišta bi trebali štititi od vlage i topline. Beton ne štiti od topline, a cigla od vlage pa treba kombinirati ta dva materijala. Zidovi se trebaju premazati svijetlom bojom jer se na njoj lakše uoče problemi kao što su vlaga, pukotine i sl, boja ne bi trebala sadržavati sintetske smole i ne smije se ljuskati i tako stvarati prašinu."

Isti priručnik:

"U spremištu treba postaviti uređaj za mjerenje relativne vlage i temperature, higrometre, na svakih 300 m² jedan higrometar. Mjerenje treba obavljati redovno i bilježiti rezultate uz eventualne primjedbe (npr. otvoren prozor), ako ima oscilacija treba regulirati vlagu i temperaturu.
Reguliranje vlage i temperature se može provesti klimatizacijom, ali je to jako skupo rješenje, s tim da klimatizirane uvjete bi trebalo osigurati bar za čuvanje mikrofilma, kompjuterskih zapisa, fotografija.
Drugo rješenje su uređaji za odvlaživanje zraka.
Spremište je potrebno provjetravati, u vremenu od 9-14 sati redovno kroz cijelu godinu, ali samo u suhe dane (ako je suhi asfalt i suha zemlja), pri tom treba paziti da se ne pušta zagađeni zrak sa štetnim plinovima u spremište i da se ne bi naglo ohladilo toplo spremište ili obratno jer sa tako kondenzira vlaga u hladnijim dijelovima spremišta. Zato police ne bi trebalo postavljati uza zidove i u kuteve.
U spremištu treba održavati urednost i čistoću da se izbjegnu štete od bioloških uzročnika. Ako je u spremištu 80% relativne vlage treba svake dvije godine provoditi dezinfekciju, a svakako i spriječiti toliku vlagu."

"Vlaga i temperatura kao veličina koja karakterizira toplinsko stanje nekog tijela (u našem slučaju zraka) ne mogu se u praksi promatrati odvojeno, jer promjene temperature u zatvorenom prostoru automatski dovode do promjene relativne vlažnosti zraka premda njegova  apsolutna vlažnost ostaje ista.
Pretjerano vlažan zrak dovodi do razlijevanja tinte, bubrenja ljepila u samom papiru, te ljepila u uvezima, zbog čega dolazi do razvoja plijesni i sljepljivanja listova. Osim toga, u vlažnom mediju dolazi do mnogih kemijskih reakcija koje se inače ne bi mogle odvijati. Isuviše suh zrak također je štetan, jer dovodi do gubitka vlage iz papira te on postaje krt i lako se lomi."

"Zrak može biti zagađen različitim plinovima (sumporni i dušikovi oksidi, klor i dr.), prašinom, produktima sagorijevanja nafte i njezinih derivata, a osim toga u njemu se mogu naći spore plijesni i druge nečistoće koje se mogu zajedno s prašinom taložiti na arhivskoj građi.
Za novu su građu naročito štetni sumporni oksidi i klor koji mogu oštetiti tekst, a ti plinovi u prisutnosti vlage tvore odgovarajuće kiseline koje štetno djeluju na papir."

"Najopasnije bakterije, plijesni i insekti su oni što za hranu koriste materijale od kojih je načinjena građa: celuloza, ljepila iz samog papira i uveza (želatina, škrob, kazein, tutkalo i dr.) i l i kožu. Oštećenja koja oni izazivaju su nepovratna.
Glodavci ne koriste arhivsku građu kao hranu, već nagrizaju papir i od njega prave gnijezda."


Dakle, citiraću mog profesora Bojovića opet: sve je moguće, ali uz ispunjenje određenih uslova. Običan, novinski papir, se može dugo očuvati, pod uslovima propisanim iz navedenog iz ovog priručnika, ali ukoliko je uskladišten na običnom tavanu, gde je izložen svim gore nabrojanim elementima, on je osuđen na raspadanje, kao i svaka organska materija. Da ne govorimo o neophodnom prostoru u koji je potrebno smestiti te silne novine. Da ne govorimo o ogromnoj težini tih novina koje će se svaliti na leđa "straćare".

I naravno da ja ne napadam Kimuru, jer ja nisam ničiji, niti je neko moj pulen, samo komentarišem priče. Ali, ne moram da kvarim idilu, zaista, ako se moje reči shvataju nedobornamerno, neka ona i u sledeće priče stavlja tone i tone i tone papira na relativno ograničen i trošan tavanski prostor, i neka ga vadi nakon nekoliko decenija u iščekivanju da će sa njega nešto pročitati. I to nazovite fantastikom danas.

[Boban]

Kod nas, recimo, Politika i Novosti štampaju izdanja za unutrašnjost u 19,00 prethodnog dana. Ali za jutarnje izdanje krajnji rok događaja je 3 ili 4 ujutru; zato sam ja i napomenuo da priča počinje oko podne, pre nego šti su sutrašnje novine krenule u pripremu i pre nego što se većina događaja kojima će se baviti dogodila.

Drugo, nigde nije rečeno "naučna fantastika", pa detaljno objašnjenje odakle novine i nije potrebno.
Imamo fenomen i bavimo se njime, ne iscrpljujemo se detaljima koji nisu bitni za priču, osim ako nisu bitni.

[scallop]

Pa, sad je svejedno kome verovati, tebi i tvom profesoru Bojoviću ili meni.

[Kimura]

Posle ovog tvog ovako opširnog komentara, Hrundi, stičem utisak da ti moju priču nisi čitao, već da ti je neko prepričao.
Ako si pažljivo čitao, pa još i o pročitanom razmišljao, onda prosto nisi dobronameran.
Šteta vremena koje si utrošio na grčevitu odbranu teze bezveze.

[Stipan]

To oko trajnosti novinske hartije je sitničarenje. Gernsbek se već odavno upokojio.

[Džek]

Hrundi druže, uz svo uvažavanje, mnogo zalaziš u sitna crevca i premeravaš im radijus. Po tome, 6k (a i mnogo duža) forma bi odumrla zarad neverodostojnosti. Priča uopšte nema problem zbog te kamare novina na tavanu. Da se te novine precrtaju, i da autor umesto njih napiše granitne ploče, USB stik ili neki deseti medijum, priča bi na svom nivou verodostojnosti isto fercerala. Poreklo toga je, po meni, nebitno, kao što je nebitna kiša koja će mi pokvariti roštilj. Sazvao sam sve jarane da uz krkanluk nešto dogovorimo, a kiša je sve pokvarila. Drama ne bi bila u kiši, jer ona je u tom svetu podrazumevana pojava, nego u nemogućnosti održavanja tog skupa i svim posledicama toga. Kiša je neophodan element da bi uopšte došlo do drame. Zašto bih morao da objašnjavam pojam kiše, kako nastaje i zašto baš da padne taj dan i to baš na pileće belo i pljeskavice? Jeste, kiša je definisana u našem svetu, svakodnevna je pojava, ali velim - u našem svetu. A fantastika je valjda otklon iz našeg sveta, gde su neke pojave polazna tačka, ili podrazumevanost. Kontam, ceo koncept fantastike bi se urušio kada bi se sve objašnjavalo, a to ne bi ni malo uticalo na verodostojnost setinga, ili odabranog sveta, čak mislim da bi bilo obratno.

U Kimurinoj priči je podrazumevano da je tavan pun starih - sutrašnjih novina. Meni je to ok, ako prihvatim da u tom njenom svetu novine mogu da opstanu decenijama, a moram to da prihvatim jer, kako bih onda čitao dramu koju mi je servirala u tom njenom svetu? Da je objasnila da su novine u celofanu, ili hermetički zatvorene, samo bi mi pokvarila merak za priču nebitnim tehnikalijama, kao što bi moj junak za roštiljom skrenuo radnju u opasnu i bespotrebnu digresiju o meteorologiji našeg sveta.

Nikada nisam umeo da svoje kontove iznesem precizno i jasno, ali nadam se da razumeš šta hoću da kažem.   

[Linkin]

Ja mislim da je sve objašnjivo.

Naime, iz opisa u priči gde kaže da su novine naslagane od poda do plafona kao u nekom lavirintu sasvim je jasno da je tavan iznad New Yorka nemoguć prostor iznutra mnogo veći nego što spolja izgleda. Naprimer, kao Tardis iz Doktora Hua, torbica Meri Popins i sl. I da magija u kimurinoj priči i nije u novinama, one su sasvim obične, već u tom prostoru gde se novine odlažu u neograničenim količinama i koji je nekako dostupan kroz vreme.

Tako da je cela ta rasprava o vlažnosti jednog magičnog prostora poprilično besmislena. Mesto izvan prostora i vremena... hmmm... pa to zvuči kao savršena izolacija za bilo kakav propadajući materijal. A mi pri tome ni ne znamo pravo vreme u tom prostoru, tj. koliko vremena je prošlo otkad su te novine lagerovane tamo. Možda i stotine godina. 

Mene više muči kraj kimurine priče, koji je u principu super kraj, ali pre za neku drugu priču, a na ovoj deluje nekako nasilno nakalemljen i neuverljiv. Tj, nema rezona da uništavanje novina bilo šta promeni. To se iz priče se to ne vidi. Samo nas protagonisti (i ovde na forumu autorka) ubeđuju u to. A ni u jednom trenutku priča ne nudi bilo kakvo saznanje zbog kojeg bi protagonista izveo jedan tako smeo zaključak.

[Džek]

Meni je uništavanje novina epski momenat, bez obzira koliko je to loše ili neuverljivo napisano. Ne kažem da je Kimura to loše odradila, verovatno jeste, ili nije, nema veze, nego sama zamisao bez obzira na izvedbu, je poštovanja vredna. Neuki gelipteri spale budućnost iz svojih prostih, zemaljskih razloga gde ne može biti ni trunke osude, jer su takvi kakvi su (i tako se može tumačiti ta priča, da nas je autor vezao za takav aspekt)

Nevezano za sve, možemo mi do bogojavljanja da laprdamo i da u priču učitavamo šta nam je volja jer ima open door za to, i to joj je generalna mana. Nije nju Hrundi naveo, tu manu, nego je samo pokrenuo lavinu učitavanja, pokolebao nas je u početnim premisama koju je autor već cementirao. Previše je autor uneo tu svega, umesto da je učvrstio jedan aspekt. Sada sam se prepustio vetru radioničarskog naglabanja, ali nisam ja kriv tom brejnstormovanju koji je nametnut od onih koji ne bi znali šta da zucnu, pa se hvataju za slamčice.

Moja priča, nasuprot (moram da je potenciram svoju, kao suprotnost Kimurine) ima jasnoću sa jasnim motivom protagoniste, a to je, mislim, osnovna svrha kratke forme. 

[Stipan]

Bezveze. Ovo je prva Kimurina priča, a da sam je pročitao, koju je jasno dovela od početka do kraja. Kimurino pisanje mi se oduvek dopadalo, samo su mi oduvek smetale njene mlake završnice. Ovog puta priču je završila snažnim udarcem i to mi se itekako dopalo. Da budem iskren, na trenutke mi se pričinjavalo da se radi o Bobanovoj priči. Možemo mi sad raspravljati o svakojakim sitnicama, ali u fantastici postoji nešto što se zove "privremeno obustavljanje neverice". Rasprava o trajnosti novinske hartije ili o motivaciji aktera je stvar radionice, a ne Kimurine priče.

[Linkin]

Pa dobro. To je samo moje viđenje. Po meni je daleko bolji posao sa krajem napravila prošli put. Ono sa psom. Kraj jeste malo biziran, ali je pripreman kroz priču. Priča jeste u suštini bizarna, odnos sa psom je izgrađen na marginama priče i poentira u toj šokantnoj završnici. Zato je ta priča i daleko bolje kotirala nego ova.

Ovde kraj fercera jedino na emotivnom planu. Dobro, on jeste najbitniji ali to se u principu računa kao varanje. Stiven King je to dobro objasnio kroz usta Eni Vilkis u Mizeri, kad svi klinci u bioskopu kliču superheroju koji se izvukao, a da to nije bilo pripremljeno činjenicama. King kroz Pola Šeldona pokušava da opravda takve pisce, tj. treš žanr. "Svi to rade". "Ali", odgovara mi Eni, koja predstavlja čitaoce, a koje je King, verovatno kroz bogato iskustvo, ironično predstavio kao nezajažljive psihopate "ti nisi takav pisac. Ne sa mojom Mizeri. Napiši ti to sve iz početka". Sjajna mini-radionica čika Stivena Kinga.

[saturnica]

Moja priča, nasuprot (moram da potenciram svoju, kao suprotnost Kimurine) ima ....

hvalite me usta...

hajde de, da se samohvala dogodila nad tvojom vlastitom pričom, ali ukazivati drugome na slabost u njegovoj a da bi se ukazala genijalnost iz vlastite, neopisiva je bahatost.

[saturnica]

Rasprava o trajnosti novinske hartije ili o motivaciji aktera je...

besmislena...

[Stipan]

Zato je ta priča i daleko bolje kotirala nego ova.

Glasanje na Radionici nije ama baš ničemu merilo, izuzev dopadanja ili nedopadanja uzanom krugu ljudi. Mnoge moje priče koje su katastrofalno prošle na Radioničarskim glasanjima su kasnije objavljene prošavši pre toga prilično oštru konkurenciju.

Ovde kraj fercera jedino na emotivnom planu.

Kimurino pisanje se od samog početka zasnivalo na emocijama. To je jednostavno pokretač njenih priča. Terati nekog da promeni ono u čemu je najbolji je pogrešan put.

[Linkin]

Ovde kraj fercera jedino na emotivnom planu.

Kimurino pisanje se od samog početka zasnivalo na emocijama. To je jednostavno pokretač njenih priča. Terati nekog da promeni ono u čemu je najbolji je pogrešan put.

Pričaš to meni, koji za pisanje zasnovano na emocijama samo i glasao, kome je zbog toga bilo skoro nemoguće da glasa prošli put i koji je za kimuru glasao jedno dva ili tri puta. Gde sam ja rekao da ona taj deo treba da odbaci?

[Džek]

Saturnice, imam i cime da se hvalim. Nekoliko prvih mesta pa da ne nabrajam dalje, a zulja to tebe, vidim, malo malo pa me spominjes i cackas, glumis neku dusebriznu misionarku a ne umes ni pricu da razumes niti da komentarises. Bitno je da si napomenula u proslom krugu da su moji uspesi nezasluzeni. Mozda i jesu u tvojoj iskrivljenoj svesti ljubomore ali tabela sve pokazuje. Svima.  Ajde sada lepo sjasi, ili dozovi onog svog junaka pa se mazite i dalje patetikom. Uglavnom, sikter.

[scallop]

A, jedno izvinjence za prostakluk da padne, a?

[Stipan]

Pričaš to meni, koji za pisanje zasnovano na emocijama samo i glasao, kome je zbog toga bilo skoro nemoguće da glasa prošli put i koji je za kimuru glasao jedno dva ili tri puta. Gde sam ja rekao da ona taj deo treba da odbaci?

Ajde, nemoj da se vređaš. I tvoje pisanje mi se dopada.
Govorim u interesu Radionice i nije mi namera nikog da povredim.

[Kimura]

Možda je vreme da se razmišlja o novim pričama?

[Hrundi V. Bakshi]

Drugo, nigde nije rečeno "naučna fantastika", pa detaljno objašnjenje odakle novine i nije potrebno.
Imamo fenomen i bavimo se njime, ne iscrpljujemo se detaljima koji nisu bitni za priču, osim ako nisu bitni.

Sve je bitno kada je u pitanju kvalitet ponuđenog proizvoda. Ovde nije reč o obajšnjavanju porekla novina, kao fenomenu i početnoj premisi priče, već o činjenici da je taj fenomen praktično neodrživ, i to nije fantastika, ili je loša fantastika.

Da povučem paralelu sa novinama na tavanu, neko sutra u priču može da stavi ljude koji ne dišu, ne udišu vazduh - a u priči vladaju i važe poznati nam uslovi za život čoveka - a da ti ljudi funkcionišu normalno, i da nam, pri tom, pisac ne kaže ni kako, ni zašto oni uspevaju da prežive. To možda jeste fantastika, ali kakvog kvaliteta?

Pa, sad je svejedno kome verovati, tebi i tvom profesoru Bojoviću ili meni.

Rečenom profesoru sam uvek verovao, inženjer je aero - kosmonautike i stručnjak za mlaznu i raketnu propulziju.
A verujem i vama da ste radili na proizvodnji papira, ali verujem i u zakone fizike, hemije, biologije, zbog kojih ćemo i vi, i ja, i taj papir, vremenom, postati prah, a kasnije i manje od toga.
Verujem i one silne muzeje, biblioteke i arhive koji troše ogroman novac da obezbede svojoj papirnoj građi adekvatne uslove, i plaćaju skupe restauratore da restauriraju ono što je vreme nagrizlo, i pored "adekvatnog" čuvanja.

Posle ovog tvog ovako opširnog komentara, Hrundi, stičem utisak da ti moju priču nisi čitao, već da ti je neko prepričao.
Ako si pažljivo čitao, pa još i o pročitanom razmišljao, onda prosto nisi dobronameran.
Šteta vremena koje si utrošio na grčevitu odbranu teze bezveze.

Kimura, ja sam korektan učesnik ove radionice, odgovaram samo sebi, i sve priče čitam pažljivo. Tvoju i više puta, jer si sama, na moju konstataciju iz nekog od prethodnih postova, da je fenomen sutrašnjih novina loše prikazan u većini priča, dala neka viđenja svoje priče koja nisam smatrao dovoljno dobrim, iako, uveravam te, ispočetka nisam ni mislio da komentarišem.

Vidiš, dva ili tri puta sam, u pričama, kukuruz stavljao kao biljku u Evropu, pre Kolumbovih otkrića, pa mi je gospođa J. zbog toga lupala packe, ja malo lajao, ali u sebi znao zašto su takve greške potencijalno krupne. Jedna pogrešno postavljena premisa, može za sobom da povuče niz drugih, da ti sruši čitavu priču, na stranu što onaj ko pažljivo čita, može iz tih grešaka steći utisak da pisac ili ne razmišlja, ili nema kapacitet za razmišljanje, ili da, jednostavno, nije dovoljno obrazovan i informisan.

No, dobro, u ime fantastike ja sam sadio kukuruz negde na tromeđi Srbije, Bugarske i Vizantije pre tisuću godina, a ti smeštala tone i tone novina na prostorno ograničeni tavan. Možemo se i menjati, ti malo okopavaj kukuruz, a ja ću da teglim novine na tavan.

Imam još jednu tezu, nadam se da nije bezveze; šta ako su vatrogasci stigli da ugase vatru? Ako su izgorele samo novine i možda krov? Striptiz bar će u smrdljivom ćumezu nastaviti da radi (jer nigde ne priše da je cela zgrada izgorela, znači da je legitimno da  pretpostavim da su vatrogasci obavili svoj posao), Viki će Miki Raspućinu dati broj telefona i početi da radi u striptiz baru (ako ne sutra, možda kasnije, dok se Mika oporavi od šoka izazvanog vatrom, jerbo se potres'o), i ispostaviće se da se naš od ljubavi oboleli i plemeniti junak, odao jalovom piromanstvu. Ima tu još jedna nedorečenost, nelogičnost - kako su se sutrašnje novine na kojima je napisan Vikin broj telefona, njenom rukom, našle na tavanu? Došle su iz budućnosti? Da li se nestankom (spaljivanjem) tih novina, budućnost nužno menja? Ovo je bitno pitanje ako uzmemo legitimnu i verovatnu pretpostavku da striptiz bar nije izgoreo i da nastavlja sa radom. U tom slučaju, čin spaljivanja novina nema nikakvog smisla, jer buduće novine samo prezentuju informacije iz budućnosti, ne mogu da ih menjaju, nestankom novina one samo mogu da ostanu nepoznate. Viki će, jednostavno, zapisati svoj broj telefona, na pakli cigareta, možda, i čekaće je šank i moguće, šipka na podijumu Raspućinovog striptiz bara. Da ja posedujem jedini primerak sutrašnjih novina, koje obaveštavaju da će sutra Partizan pobediti Spartak sa 1 - 0, i uništim ih, taj čin uništenja neće promeniti rezultat utakmice.
A čak ni hartija ne gori tako kako si ti zamislila. Naročito ne ona koja je složena jedna na drugu, u tabake, gde nema protoka vazduha. Novine bi verovatno tek nagorele. Hoću da kažem, da bi, u redove, jedna preko druge naslagane novine gorele, potreban je neki gorivni agens kojim bi prethodno bile polivene. Ali, ja sitničarim, je li tako? Ili fantastika trpi sve?

Pošto su te oko jedne rečenice opomenuli u vezi zapeta, imam i ja jednu, koja ovako kako si je ti napisala može da zvuči i nejasno i dvosmisleno:

"Sin je neznanog i biće u odlučnom času pijanog junaka."

Trebalo bi ovako:

"Sin je neznanog i, biće, u odlučnom času pijanog junaka."

Mada može i ovako, po Crnjanskom:

"Sin je, neznanog i, biće, u odlučnom času, pijanog junaka."

Ja zahtevam i od sebe i od drugih, više, bolje, promišljenije. Nisam usudio da se petljam fantastikom u ovom krugu, punom ofrlje datih rešenja, i smatram da sam dobro postupio, ko misli suprotno, tapšanje po ramenima je dozvoljeno iz kruga u krug radionce, do sudnjega dana. U mom svetu kukuruza više nema u Evropi pre hiljadu godina, niti ima tona i tona novina na svim jezicima sveta do smaka sveta, na običnim tavanima. I imam pravo da na to ukažem. Ako ćemo posle tolikih godina radionice, da kuburimo i bakćemo se sa onim što je ukazivano u začetku, pa zapitajmo se onda šta mi svi zajedno radimo ovde.

Kimura, verovao sam da su se neke stvari u kojima se upliću emocije i ego prerasle na ovoj radionici, ako smatraš da sam nedobornameran, ne moram komentarisati tvoje sledeće priče, i nikom ništa.

[scallop]

"Podzemna spremišta moraju biti dobro izolirana, a kod nadzemnih treba paziti na nosivost podova jer je gradivo teško, 1dm ima 35-85 kg."

Odajem priznanje tvom poverenju u profesora propulzije, ali baš nisam siguran da skladišenje ima neke veze sa propulzijom. Nisam siguran ni u podatke koje bolduješ, jer mi je urnebesno otkriće da 1 dm ima 35-85 kg. U mom svetu, 1 dm obavezno ima 10 cm. Zar ne bi bilo bolje i lepše da skupiš rasuto i da sačekaš novu priliku? Zapravo, do sada nisi iskazao nikakvo poimanje fantastike i teško je da sada uneseš u nju neki autoritet. Napiši neku fantastičnu priču, pa da razgovaramo.

[Kimura]

Hrundi, novine iz moje priče se ne nalaze na tavanu. Toliko o pažljivom čitanju.

O dobronamernosti, poznavanju onoga o čemu se piše, visokim zahtevima i svemu ostalom radije ne bih.
Nisam svadljive prirode, a jalova rasprava me zamara.

Što se komentara u budućnost tiče, na volju ti.
Ne volim da od bilo koga uzimam ono što sam nije rad da mi da.

[Kimura]

do sada nisi iskazao nikakvo poimanje fantastike i teško je da sada uneseš u nju neki autoritet. Napiši neku fantastičnu priču, pa da razgovaramo.

Pitam se da li bi Hrundi dopustio da se u nekom podrumu, ispod trpezarije, nalazi tačka koja sadrži sve ostale tačke?

[Hrundi V. Bakshi]

Hrundi, novine iz moje priče se ne nalaze na tavanu. Toliko o pažljivom čitanju.

O dobronamernosti, poznavanju onoga o čemu se piše, visokim zahtevima i svemu ostalom radije ne bih.
Nisam svadljive prirode, a jalova rasprava me zamara.

Što se komentara u budućnost tiče, na volju ti.
Ne volim da od bilo koga uzimam ono što sam nije rad da mi da.

Tvoje novine se nalaze na spratu smrdljivog ćumeza, u koji niko nije zalazio decenijama i koji nije čišćen decenijama, i koji je ograničen prostorom, i koji nema adekvatne uslove za očuvanje novina, i na koji se ne mogu smestiti buduće novine svih jezika sveta do smaka sveta. To je tvoja postavka, ne moja.

Žao mi je što si se zamorila jalovom raspravom, kako je nazivaš, sad znaš kako je bilo meni čitajući jalove priče.

I da, na volju mi, i ne vidim kakav ti problem imaš sa mojim tumačenjem, ti i svi oni koji su redom komentarisali moj komentar, a propustili da komentarišu priče? Imaš li ti specijalan status na radionici? Postoji li neka granica koja se ne sme preći da se ti ne bi zamorila, ili uvredila? Zaista ne vidim u čemu je problem? A opet ti ponavljam - ja tvoju priču nisam i ne bih komentarisao da nisi uletela u moj opšti komentar o pričama u celini, pominjanjem svoje, koja mi je kasnije poslužila kao dobar primer. Prema tome, poštedite me insinuacija o mojoj nedobornamernosti i nekakvim zadnjim namerama, i sačuvajte ih za sebe. Ili neka govore samo autoriteti fantastike, neka se ne postavljaju nikakva pitanja, neka nema rasprave, neka svi budu ubeđeni da su napisali epohalna, nedodirljiva i vredna dela.

Jedan mi je na ignor listi. Na radionici ću, iz poštovanja prema nekoliko godina zajedničkog rada, ili čega već, sačekati do prve sledeće ovakve prilike, pa povećati broj. Razlog - nemam strpljenja da mi neko u lice baca svoj ego, svoje povređene emocije ili bilo šta drugo, prilikom rasprava o pričama.

[Stipan]

Hrundi, ti zaista umeš da se upustiš u besmislene rasprave. Bilo bi dobro da shvatiš da nismo svi isti. Pravo da ti kažem, ja volim da vidim tvoje primedbe na svoje priče, mada retko imam to zadovoljstvo, ali nisu svi kao ja. Neko je osetljiv na kritiku i moraš biti obazriviji.

[Scordisk]

Nisam se nešto upuštao u raspravu, ubijaju me mace što po ceo dan lete, a i sranje je u Kumanovu... al ću opet nepozvan da dodam koju na sve ovo.

Ne mislim da je Hrundi zlonameran sa ovim komentarima, štaviše, mislim da je ovakvo zalaženje u sitna crevca možda iscrpljujuće za čitanje i raspravljanje, ali svakako nije na odmet skrenuti pažnju i na takve stvari. Prosto, niko ne poseduje apsolutno znanje o svemu i tokom pisanja je logično da se potkradu izvesne, fizički nemoguće, greške. ovo što je Hrundi naveo (a potom vrlo isrcpno potkrepio kilometarskim postovima) može da bude za nauk i kimuri, ali i svima nama. Meni tokom čitanja kimurine priče ovo oko papira uopšte nije palo na pamet, ali očigledno ima ljudi kojima je to trn u oku. Zapravo, kako spaliti tone i tone novina šibicom je već zajebano pitanje, i lepo je da je Hrundi skrenuo pažnju na sve to. Pošto je ovo radionica, onda je valjano i raspravljati i skretati pažnju i na takve stvari, s obzirom da glancanjem ttih detalja priče postaju bolje. I nije ništa loše zgrešiti, ali je dobro to ispraviti. Dobra stvar je što sve ovo nije na kamenu zapisano i da se izmeniti, objasniti, cvrcnuti tu i tamo da bude u skladu sa fizičkim svojstvima papira, novina i svega ostalog, a da na poenti ič ne izgubi. Na kraju krajeva, takve greške nisu retkost i nije problem skrenuti pažnju na sve to - kao što je hrundijev kukuruz u srednjem veku, naprimer. Ili, ja sam u jednoj  priči napisao da je protagonista sprintovao pola sata, pa mi je nakon čitanja đevojka rekla - a dobro, majmune, ko još može da sprinta trideset minuta i da ne umre? Ne treba se vređati, ali treba imati na umu da priča, pa iako je fantastika, mora da bude u skladu sa fizičkim zakonima. Obaška to što se ovde sada povela iscrpna rasprava o trajanju papira, njegovom skladištenju i tako to, pa je sve to malo skrenulo sa koloseka.

"kako je zapisano" je meni sasvim solidna priča, a možda bi izgubila na efektu da se ušlo u neka druga objašnjenja - da je prostor hermetički zatvoren, izolovan, da su novine plastificirane i da su bubošinteri redovno dolazili. takođe, izgubila bi od spontanosti da je glavni lik morao sve da poliva benzinom i da pali hrpe novina, umesto da onako šmekerski, u stilu Džona Vejna, baci šibicu i splai sve pred sobom. Ipak, za neke buduće priče, nije loše imati sve to na umu. Ko je na kampovanju palio vatru, zna da jedna šibica nije dovoljna, pa nek sve bude u skladu sa pričom.

I opet, palo mi je na pamet i ono - u Simonsonovom romanu "Hiperion" (ili beše "Endimion"?) postoji ona planeta od leda i snega koja je nekada bila teraformirana pa napuštena i priroda se vratila na svoje, kiseonik je isisan sa površine i jedina mesta gde su ljudi opstali jesu oni tuneli ispod leda, gde, začudo, ima još kiseonika. Posle su se mnoge rasprave vodile oko toga, lai jedna stvar je dokazana - takva postavka sveta je fizički nemoguća.

No, taj deo romana koji se odvija na toj nemogućoj planeti je podjednako zabavan, bez obzira na to što je fizički nemoguć

[Stipan]

Ma daj... U većini Fantasy pripovesti, uključujući Tolkina i Džordana, protagonisti puše kao smukovi. Alo, bre, duvan je poreklom sa američkog kontinenta, a storije koje pominjem se oslanjaju na nordijske i keltske mitove, što znači da se odvijaju u Evropi mnogo pre no što je Amerika otkrivena. Ajde ljudi, batalimo sitničarenje. Svaka priča koja nešto vredi je priča o ljudima, a ne o novinskoj hartiji, kukuruzu ili duvanu.

[Scordisk]

Tu se ne slažemo. Džordanovi i Tolkinovi svetovi su izmaštani, pa ako neke elemente pozajmljuju iz keltskih, nordijskih i slovenskih mitologija, to ih ne čini stvarnim svetovima. S toga, mogu da imaju i duvan i kukuruz i zmajeve i patuljke koliko hoće.

S istorijskim romanom je druga stvar, on se ipak mora pridržavati nekih pravila.

A problematika poštovanja fizičkog sveta i njegovih pravila treba da se ispoštuje u delima koja ne pretenduju da budu nadrealistički radovi, te s toga nije loše kada se stvori ovakav trust mozgova koji će u sitne detalje da raspravi mogućnosti. Nije da to nešto menja sada priče, ali je zgodno spomenuti.

[Stipan]

Scordisk, mi ovde pišemo FANTASTIKU, što znači da su naši svetovi izmaštani. Gde i kad je rečeno da je Radionica oslonjena na gernbersovski hard SF?

[Kimura]

I da, na volju mi, i ne vidim kakav ti problem imaš sa mojim tumačenjem, ti i svi oni koji su redom komentarisali moj komentar, a propustili da komentarišu priče? Imaš li ti specijalan status na radionici? Postoji li neka granica koja se ne sme preći da se ti ne bi zamorila, ili uvredila? Zaista ne vidim u čemu je problem?

Nema specijalnih statusa niti zabrane da se bilo šta piše o pričama. Baš kao ni obaveze da se išta komentariše, čak ni ako si sam poslao priču. Redovni učesnici to znaju. Novima treba pokazati kako povremeno ima niskih udaraca i ujedanja na ličnom nivou. Da se ne šokiraju kad i njih nešto slično pogodi.

Ne vidim da sam igde nastupila kao neko kom su osećanja povređena. Koja osećanja? Prema kome ili čemu?
Ne sudi po sebi. A mene slobodno možeš na ignor. Suzu neću pustiti.

U tumačenju priče (ili nečeg što ti je problematično u mojoj priči) ti trčiš pored staze i na to sam morala reagovati. Ja i nekolicina ljudi koji su pisali posle tvog komentara, a nisu komentarisali, pa verovatno ni čitali priče. Obrati još jednom pažnju na to šta su napisali Father Jape, Mac, Dybuk, Scallop i Boban.

[Scordisk]

Pa dobro, izmaštani ili ne, podležu određenim zakonima. Ne moraju, naravno, ali kada bih čitao epsku fantstiku smeštenu u Evropi u srednjem veku, i da tamo puše duvan i piju toplu čokoladu, smetalo bi mi. A u Hobitu mi to ne smeta. To je i ono što je Hrundi rekao - neka je i fan tastika u pitanju, ipak se treba držati određenih zakonitosti našeg poznatog sveta, osim ako to nije namerno izokrenuto ili zanemareno. I interesantno je da je Hrundi ovo napomenuo jer je, generalno gledano, skrenuo pažnju na interesantnu stvar.

[Stipan]

Hrundi nema takta, ali ume da razmišlja.

[Mica Milovanovic]

Kao što sam više puta rekao, fantastika ne zahteva objašnjenje fantastičnog agensa, tako da je u kontestu kimurine priče irelevatno da li papir može da stoji pedeset ili sto godina, da li je prostorija iznad lokala stvarna ili nije, i sl. Bitno je samo da se tokom pripovedanja ne ruši konzistentnost sveta koji je zamišljen, a to se u kimurinom slučaju ne dešava.


Hrundi ima problem što kanone realistične književnosti i naučne fantastike pokušava da primeni na fantastiku. Kad bi on bio u pravu fantastika ne bi mogla da postoji.

[Mica Milovanovic]

@jack:
Dobra priča. Priča sa inteligentim obrtom, ali kod koje mi ipak nešto smeta. Nešto slično kimurinoj, priči, ali ovde u manjoj meri.
Sad mi je jasnije zašto se džeku sviđa twist u kimurinoj priči - nešto slično radi i on, samo bolje. Naizgled manje efektno, ali primerenije.
Ipak, neka doza zapitanosti se neminovno nameće: da li zaista jedan krupije može biti toliki altruista? U principu, može, ali... To ali... čini ovu priču nešto manje efektnom. Kad bi u priči postojao nekakav nagoveštaj da je on zaista takav, kad ne bi u dotadašnjem tekstu krupije bio pratično "tipski" krupije, sa sve željom da igrači dobiju ne bi li mu ostaviliu napojnicu, možda bi to bilo bolje. Nekako me, kao čitaoca, ostaviš suviše zatečenim, gotovo prevarenim. Ničim pre toga nisi ukazao na tu mogućnost. Zato mi to smeta.
Očito je da pisac zna o čemu priča, terminologija, atmosfera kockarnice je uverljivo prikazana... Nema zamerki.
Jezik je ono što meni pomalo smeta. Postoji jedna doza nepotrebnog pokušaja da se čitalac impresionira, što mi smeta, pogotovu u ovakvoj priči koja teži životnosti. Evo nekih primera:
Uzaludni pogledi mržnje i nipodaštavanja me nišane – ne sviđa mi se rečenica.
Imaće pune ruke posla, jaka je igra ovo veče.  – ovo mi više liči na englesku konstrukciju, ja bih pre rekao, večeras se jako igra...
Slušam tihe psovke i pritajene uvrede dok pripremam isplate. – opet je ovo konstrukcija rečenice koja više dolikuje nekom stranom jeziku
Ali ne i ovu noć. – ali ne i noćas...
Ovu noć se upinjem da upropastim sedokosog – ove noći
Ni jednom – valjda se piše zajedno,
Iznenadni žamor okupljenih me ne ometa, prilike su nam jednake - ja bih uvek rekao šanse su nam jednake.
itd. itd.

[scallop]

Šanse je srpskije od prilike?

[Mica Milovanovic]

Ovo priča krupije. Siđi u prvu kladionicu na uglu i upitaj nekoga "Kolike su mi prilike da dobijem?" pa ćeš videti šta će ti reći...

[scallop]

Nije bitno da li si u pravu. Nema nagrade. Bitno je što Džek kuburi sa srpskim i ja sam zadovoljan što se potrudio da nađe srpsku reč. Na radionici sve mora da se uzme u obzir.

[Mica Milovanovic]

Ok. Razumem šta hoćeš da kažeš...

[scallop]

Svi trajniji učesnici radionice imaju iskristalisan profil i on mora biti uzet u obzir. Ima samo nekoliko novijih i donekle ne možemo da ih prokljuvimo. Tako to ide. Na radionici ne učestvujem, ne čitam priče i ne komentarišem. Ali, čitam komentare, pa kad su pogrešni, štetni ili čak sa rđavom namerom, reagujem. Mićo, u razredu kao što je ovaj mora da održiš red. Bez obzira na naklonost ili nenaklonost.

[Džek]

Mićo, hvala na iscrpnom i konačno poučnom komentaru koji jasno ukazuje na propuste, a bogme i na dobre strane što svakako motiviše.

Šta da velim, i krupijei su ljudi, ima ih svakakvih, ali odrade svoju smenu mehanički; retko ko uživa u tome sem početnika. Dok dele karte, misle na sopstvene probleme. Mislim da sam u komentaru na sopstvenu priču naveo da mi je junak bezličan, a ne volim to; već sam prešišao dozvoljen broj karaktera, rok se primicao, mogao sam da ubacim nešto što bi mu dalo dušu, ali dogurao bih blizu sedam hiljada a to bi već bio bezobrazluk.

"Jaka je igra" je uobičajena fraza među osobljem kazina. Kada šef (pitbos) pita "kakva je igra?" u stvari pita da li su stolovi popunjeni i da li ima mnogo igrača, pa ako jeste tako, onda se odgovara "jaka"
Samo to ne bih menjao u nekom uredničkom zahvatu, jer je "original"; ostale sugestije prihvatam, te rečenice se mogu i izbaciti a da ne oštete pokušaj.

   

[Ivan Tsarevich Durak]

Puno pozdrava svim ucesnicima foruma i radionice!
Ne bih da smaram o tome kako sam naisao na sajt, po prvi put sam ucestvovao na takmicenju sa pricom "Dj.D.N.P". Ukratko ljubitelj sam citanja, a nekada sam, mozda, imao i smisla za pisanje.
Zao mi je ukoliko cu svojim zakasnelim komentarima narusiti vremenski sled diskusija o ocenjivanim pricama, ali tek sada sam nasao vreme da se tome posvetim. Takodje, nisam ucestvovao ni u glasanju, jebiga.
Nadam se da nema potrebe da naglasavam kako ce komentari koji slede biti subjektivni, bio bi to svojevrsni pleonazam od strane jednog pasioniranog citaoca-amatera. Neke od prica sam procitao do kraja, neke nisam, jos jedno "jebiga" tek radi rimovanja sa prethodnim...

Smrt kapetana Zorana - po meni, promasena tema, prepuna necega sto cu ovom prilikom oznaciti kao "subspecijalizovanosti", poznatije i kao "interne fore". Pretpostavljam da ucestvovanje na ovom forumu ne mora da podrazumeva poznavanje SF/F/H toponima kao sto je casopis Emitor, koji je u ovoj prici nevesto upotrebljen kao pateticni nekrolog... Ovom prilikom bih apelovao na sve ucesnike da ne dobiju napad agorafobije od saznanja da price mogu citati i ljudi "van scene". U prici mi je najzanimljiviji momenat sinestezije u kojoj lik napipava crnilo slova na tekstu. Napredni kurs Brajeve azbuke.

Konji - iako mi sam pogled na "ustanove" kao sto su kladionice, kojih je ovih dana sve vise svuda (ali i u lokal-autorskom kolektivno nesvesnom drive-u ovom prilikom), izaziva gadjenje, istrpeo sam da procitam pricu do kraja sve suzbijajuci refleks. Ne-djasvi! Neubedljivi su mi dijalozi, kamatas se zove Ljuba Zemunac sto se granici sa inventivnoscu Sinise Pavica u osmisljavanju imena karaktera, a konj ima "kanceroznu" glavu. Mislim da se ovakav stil zaista moze leciti jedino citostaticima.

Bilo jednom u ravnom Sremu - od mene + za trud nekoga ko je prizivao duh Stevana Sremca i donekle uspeo u tome da zapise sta mu je rekao tom prilikom. Zaista, obozavam "Pop Ciru i pop Spiru", doduse tamo se radilo o Banatu, Melaniji i Juci, rasnim udavacama i uncuntarijama popadija. Sa teskom mukom sam procitao tekst do kraja, jer su mi arhaizmi zapinjali za vijuge i u nedostatku vintage-pedie propatio sam silno.

Poslednji dani juna - volim psihijatre-amatere (ako ne volis sebe, ne mozes ni druge), ali autor nikako da se odluci koju dijagnozu da pripise protagonisti: manicnu-depresivnost, posttraumatski stresni ili opsesivno-kompulzivni sindrom. Kako god, nece ga zaleciti farmakoloska mantra "bromazepam, lorazepam, ksalol". Lepa zamisao, ali nedovoljno ubedljiva za upecatljiv utisak. Takodje, nejasan mi je razvoj price.

Zivot na kocki - zanimljivo kako se podsvesna zelja o dobijanju sanse u igrama na srecu poigrala sa mnostvom autora ovom prilikom. Neki su, doduse, imali i blagu sugestiju okvirom teme koja je zadata. Pre citanja rekoh "O ne, opet neka kladionica". Kad ono ne samo to, vec i "subspecijalizovanost". Ovom prilikom citanje je zahtevalo da se dobro prouci, pa dobro reci cu "nesto u vezi sa poslom krupijea", jer mi nije padalo napamet da nesto slicno uradim. Gomila termina koja smara...

Poslednja zelja - lepo se redjaju recenice, ali samo arhitektonski gledano. Sadrzaj otkriva neukusan "mozdani razmestaj". Svidja mi se sto sam pomislio kako ce autor "vez reci" u potencijalnim novinama zameniti "vezom goblena". Nista od toga. Gotovo invalidnu opsednutost bake da uvali svoje goblenarije i rukotvorine ocito "udatom sinu", Nevesti? i njihovom golovratom detetu citam kao neubedljive i bezrazlozne. Pateticne. Mrzim patetiku. Emotivno ranjiva baka, nadalje, postaje lak plen zloj sili?

Nastavice se.