Džinovski ljudi

[Dybuk]

Zapravo Bato, i danas se koristi sok terapija za teze slucajeve koji ne reaguju na medikamente. Naravno, u mnogo humanijim i daleko kontrolisanijim uslovima nego ranije, uz anesteziju. Sada se zove :
https://en.wikipedia.org/wiki/Electroconvulsive_therapy

[Meho Krljic]

Mislim da nije fer za to optuživati nauku jer bi isto tako trebalo da optužujemo veru za genocide ili masovnu represiju žena itd. Kako veru organizovane političke strukture instrumentalizuju pa onda ispadne i neki genocid ili nešto tako, slično i nauku instrumentalizuju političke i biznis strukture. Često i u samim, jelte, hramovima nauke, na univerzitetima. Sama nauka, principijelno, nikada sebe ne doživljava kao KRAJ bilo čega. Naravno, pričamo u apstrakcijama, ali principi su, u krajnjoj liniji apstrakcije a njihova primena je najčešće aproksimativna itd. itd. itd.

Dakle, naučna paradigma jeste datost u jednom trenutku ali UVEK sa svešću o tome da je podložna sumnji, proveri i promeni. Verska paradigma to nije. Tu se razlikuju. Verovanje u naučni postupak je verovanje u proces. Verovanje u Boga JE proces odnosno popstupak.

[Ugly MF]

Al' tu je lova, Bato, zar ne...
ja sam primetio da sve stane cim dodje do love! I onda saaamo muzi, kakav crni napredak...
Eto i psiholozi, cim su ih svugde priznali, rekli sto se svidja finansijerima, odma ih imas svugde!
Bez njihovog potpisa, nema dalje! Ko inkvizitori!

[Albedo 0]

naučna paradigma jeste datost u jednom trenutku ali UVEK sa svešću o tome da je podložna sumnji, proveri i promeni

npr, znaš nekoga ko smatra da je demokratija podložna sumnji, provjeri i promjeni?

dakle, ne govorimo o različitim vidovima demokratije, liberalne, multikulturalne, ove, one, već da je sama paradigma podložna promjeni, npr vraćanje monarhiji?

neće biti da takvih ima, no se u svakoj nauci drže paradigme kao pijan plota.

[Albedo 0]

Zapravo Bato, i danas se koristi sok terapija za teze slucajeve koji ne reaguju na medikamente. Naravno, u mnogo humanijim i daleko kontrolisanijim uslovima nego ranije, uz anesteziju. Sada se zove :
https://en.wikipedia.org/wiki/Electroconvulsive_therapy

ne mijenja mi poentu, sve i da i dalje buše rupe u vugla

imaš ti i više Bogova i Boginja

[mac]

npr, znaš nekoga ko smatra da je demokratija podložna sumnji, provjeri i promjeni?

Koga nekoga? Evo ja smatram, ali cenim da nisi mislio na mene.

[Meho Krljic]

naučna paradigma jeste datost u jednom trenutku ali UVEK sa svešću o tome da je podložna sumnji, proveri i promeni

npr, znaš nekoga ko smatra da je demokratija podložna sumnji, provjeri i promjeni?

dakle, ne govorimo o različitim vidovima demokratije, liberalne, multikulturalne, ove, one, već da je sama paradigma podložna promjeni, npr vraćanje monarhiji?

neće biti da takvih ima, no se u svakoj nauci drže paradigme kao pijan plota.

Ti si pozvaniji da pričaš o tome, ali ima dosta politikologa koji upravo diskutuju o efikasnosti i opravdanosti demokratije. Kimlika prvi.

[Albedo 0]

može se naći koji god primjer, u nekoj petoj nauci, poenta je samo da ja ne znam stvarno nikoga ko protivrječi samoj ideji vladavine naroda, to nije ni Kimlika, on samo traži druge mehanizme

mac misli na to da je kritičan prema demokratiji, ali on nikad nije toliko kritičan da bi sebi oduzeo pravo glasa, ili političke slobode. Lično sam čuo samo jednog domaćeg politikologa, koji onako u polušali kaže da je greška uopšte opismenjavati stanovništvo. E sad, ako mac ide toliko daleko to može biti vrlo zanimljivo, ali čisto sumnjam da ide.

to su prije neke prijateljske kritike, dobronamjerne,

[Meho Krljic]

Ma, dobro, šta ko priča u čaršiji je jedno, ovde govorimo o naučnim tekstovima, publikacijama itd. Opet, valja podsetiti da su u kojekakvim Švajcarskama žene pravo glasa dobile tek pre 45 godina na nekim nivoima, da se i dalje u različitim zemljama različito misli o tome koja vrsta imigranta treba da ima koju količinu slobode odlučivanja itd. dakle, sve su to neke i dalje žive rasprave o fundamentima demokratije.

[mac]

Što, ja bih uveo dozvolu za glasanje. Moraš da prođeš kurs, indoktrinaciju, i vežbe, i položiš, sve kao za dozvolu za kola. I to za razne kategorije, upravo kao za vozila. I da kao preduslov za zastupanje drugih građanja bude to da imaš dozvolu za odgovarajuću kategoriju.

[Albedo 0]

ali to je sve djelovanje unutar paradigme, kao rasprava oko ikona, ili odnosa u svetom trojstvu, i mogu li popovi da se žene

pitanja glasačkog cenzusa i migranata tiču se dotjerivanja postojeće paradigme, prilagođavanja

Švajcarska je ipak primjer prakse, ne nauke, nauka ne raspravlja izvan demokratskog pitanja, sem da kritikuje nedemokratske zemlje zašto su takve.

ako ti samo usavršavaš postojeće principe, jednakost, sloboda, ljudska prava... ti djeluješ unutar paradigme, produbljuješ je, ali ne radiš nasuprot nje, izvan nje nikad

ne moramo mi ni da pričamo o čaršiji ili o naučniciima, možemo da govorimo samo o Krljiću ili macu, koji nikad neće izaći iz paradigme. Griješim li?

[tomat]

Ali i paradigme se menjaju, zar ne. Masovna proizvodnja je bila dominantna proizvodna paradigma na zapadu od početka XX veka pa gotovo do samog njegovog kraja, i nauka se razvijala u tim okvirima, sa težnjom da se usavrši postojeća paradigma. Onda je došla naftna kriza 70tih, pa je zapad uvideo da masovna proizvodnja nije više efikasna kao što je bila, pa su se okrenuli Japanu i pojavila se nova proizvodna paradigma.

[Albedo 0]

a koja je nova proizvodna paradigma?

uzgred, kapitalizam je krovni pojam, pa tek ispod toga idu fordizam, informatizam, i ostalo na šta ciljaš

no, nije poenta u tome da li se paradigme mijenjaju, pa mijenjaju se i u religiji, zar ne?

Srbi nisu pravoslavci od ameba do danas, a ni otkad su pravoslavci nisu uvijek bili unutar iste paradigme

konačno, to što hrišćanska traje hiljadu godina, a neka druga traje recimo 50 godina, ne čini ovu drugu manje dogmatskom u čitavom periodu dok je u upotrebi

dovoljno je da me poklopi za života i biće mi jebeno dogmatska u praksi

[mac]

Ima li razloga da menjamo društvenu paradigmu? U nauci je jasno, cilj je širenje obzorja znanja, i ako je potrebno da zbog toga menjamo paradigmu onda ćemo, tako mi boga, tako i učiniti! A šta je tačno cilj u političkom uređenju? Ako je cilj da svako bude relativno zadovoljan, i ako je taj cilj ispunjen, onda zašto bismo trošili vreme i energiju da to menjamo? Ako ih ima koji nisu relativno zadovoljni, ali možemo da im to omogućimo bez menjanja paradigme, onda opet, zašto bismo trošili reurse na menjanje paradigme?

Mada, ja ovako subjektivno, cenim da je dozvola za glasanje prilično dramatična promena. To nema nigde u svetu, pa čak ni u staroj Grčkoj.

[tomat]

a koja je nova proizvodna paradigma?

uzgred, kapitalizam je krovni pojam, pa tek ispod toga idu fordizam, informatizam, i ostalo na šta ciljaš

no, nije poenta u tome da li se paradigme mijenjaju, pa mijenjaju se i u religiji, zar ne?

Srbi nisu pravoslavci od ameba do danas, a ni otkad su pravoslavci nisu uvijek bili unutar iste paradigme

konačno, to što hrišćanska traje hiljadu godina, a neka druga traje recimo 50 godina, ne čini ovu drugu manje dogmatskom u čitavom periodu dok je u upotrebi

dovoljno je da me poklopi za života i biće mi jebeno dogmatska u praksi

https://en.wikipedia.org/wiki/Toyota_Production_System

iz kojeg se razvio

https://en.wikipedia.org/wiki/Lean_manufacturing

ima zanimljiva knjiga koja se zove Machine that changed the world koja lepo poredi masovnu i lin proizvodnju.

a što se tiče paradigme i dogme, ja vidim razliku u tome što je, kao što Meho reče, paradigma podložna sumnji, proveri i promeni, a dogma nije. sad, što se nešto menja sporo, pa nam za života izgleda kao dogma, ne znači da zaista i jeste dogma.

astronomija se razvijala u okviru paradigme geocentričnosti, pa se prešlo na heliocentričnost, kada se skupilo dovoljno dokaza koji idu u prilog da je sunčev sistem zaista heliocentričan.

[Albedo 0]

Ima li razloga da menjamo društvenu paradigmu? U nauci je jasno, cilj je širenje obzorja znanja, i ako je potrebno da zbog toga menjamo paradigmu onda ćemo, tako mi boga, tako i učiniti! A šta je tačno cilj u političkom uređenju? Ako je cilj da svako bude relativno zadovoljan, i ako je taj cilj ispunjen, onda zašto bismo trošili vreme i energiju da to menjamo? Ako ih ima koji nisu relativno zadovoljni, ali možemo da im to omogućimo bez menjanja paradigme, onda opet, zašto bismo trošili reurse na menjanje paradigme?

ni ja ne znam zašto se toliko resursa potrošilo na dokazivanje starosti Zemlje!

no, u ovom trenutku mi ne pada a pamet kako konkretno mogu da srušim tvoj dogmatski kavez, to jest kako da dokažem da cilj nauke nije širenje obzorja znanja, nego je nauka instrumentalizovan sistem znanja, što bi se reklo - ideologija koja što više pokušava da se predstavi kao univerzalna i nedogmatska to ispada više ideološka

ti se sa tim ne slažeš, al tu se možemo ćerati do prekosutra

možda jer je za tebe zdravorazumski da razmišljaš u pravcu nekog zadovoljenja, bio to aspirin za glavobolju ili ispunjenje neke društvene fukcije, dok ti nije zdravorazumski da se neko zadovoljava vječnim životom

ali tu se onda, za mene, i sam zdrav razum ispostavlja kao ideologija

[tomat]

mora li cilj nauke da bude širenje znanja, odnosno zar nauka ne kreće od nekog konkretnog problema, pa se rešavanjem tog problema dođe do širenja znanja.

ne znam da li sam baš lepo rekao što mislim, htedo reći da nauka nije (ne bi trebalo da bude) umetnost radi umetnosti.

[Meho Krljic]

ali to je sve djelovanje unutar paradigme, kao rasprava oko ikona, ili odnosa u svetom trojstvu, i mogu li popovi da se žene

pitanja glasačkog cenzusa i migranata tiču se dotjerivanja postojeće paradigme, prilagođavanja

Švajcarska je ipak primjer prakse, ne nauke, nauka ne raspravlja izvan demokratskog pitanja, sem da kritikuje nedemokratske zemlje zašto su takve.

ako ti samo usavršavaš postojeće principe, jednakost, sloboda, ljudska prava... ti djeluješ unutar paradigme, produbljuješ je, ali ne radiš nasuprot nje, izvan nje nikad

ne moramo mi ni da pričamo o čaršiji ili o naučniciima, možemo da govorimo samo o Krljiću ili macu, koji nikad neće izaći iz paradigme. Griješim li?

Naravno, velika većina naučnika radi unutar paradigme, ali to nije NUŽNO demokratska paradigma onako kako je mi intuitivno shvatamo. Čitav libertarijanski koncept fundamentalno napušta vezu između građanina i moći oličene u državnom aparatu, dok anarhisti žele potpuno odsustvo državnog aparata. I ima naučnih proizvoda sa obe te strane. Naravno da dominira predstavnička demokratija, ali daleko od toga da je jedini model o kome se polemiše.

[Albedo 0]

tomat, pa ok je to s Tojotom, ali ne vidim kako to ruši paradigmu masovne proizvodnje, jer, koliko znam, Tojota se masovno proizvodi. Ta unapređenja u okviru paradigme su valjda druga stvar, paradigma je ipak industrijalizam, manufaktura, postindustrijalizam itd... na tom linku mislim da mi to potvrđuje sama činjenica da je Ford preteča savremenog sistema redukcije otpada, dakle on nije njemu suprotstavljen nego je preteča

a mogao bih da dodam da je tvoje viđenje paradigme i dogme zapravo dogmatsko, kao da se npr Erazmo Roterdamski, sa svojom Pohvalom ludosti, u stvari ne nalazi unutar dogme, ili kao da nijedna paradigma ne sadrži aksiome

naravno, nauka kreće od konkretnog problema, ali ko određuje problem?

[Albedo 0]

astronomija se razvijala u okviru paradigme geocentričnosti, pa se prešlo na heliocentričnost, kada se skupilo dovoljno dokaza koji idu u prilog da je sunčev sistem zaista heliocentričan.

inače, sigurno propuštam da odgovorim na neke teze, pa naglasite šta promašujem...

npr, ovo sam zanemario, ali sam se sjetio da sam o tome pisao na forumu, to est da Galilej nije imao dokaze za heliocentrizam a pokušao je da ga podmetne kao paradigmu. Tek Kepler 200 godina kasnije nalazi dokaze za to, i crkva tada i prihvata  heliocentrični sistem

to je npr primjer gdje je upravo Galilej bio dogmata i propagandista a crkva se pokazala sasvim razumnom u naučnom pogledu, a šta mi učimo u školama? Sasvim obrnuto, i kako to nazvati do novom modernom dogmom

[Albedo 0]

Naravno, velika većina naučnika radi unutar paradigme, ali to nije NUŽNO demokratska paradigma onako kako je mi intuitivno shvatamo. Čitav libertarijanski koncept fundamentalno napušta vezu između građanina i moći oličene u državnom aparatu, dok anarhisti žele potpuno odsustvo državnog aparata. I ima naučnih proizvoda sa obe te strane. Naravno da dominira predstavnička demokratija, ali daleko od toga da je jedini model o kome se polemiše.

u svakom slučaju se polemiše iz perspektive pojedinca i njegovog političkog značaja

pravo je pitanje ko uopšte razmatra društvo BEZ ljudskih prava

ne mora to da se zove demokratija, time sam samo pokušao jednim (možda pogrešnim) terminom da obuhvatim svašta. Nisam mislio ni samo na predstavnički oblik

npr, Džon Stjuart Mil je zahtijevao obrazovni prag za one koji mogu da glasaju, bio mac pre maca u 19. vijeku

možda je bolje pitanje to, društvo bez ljudskih prava, jel to legitimna naučna tema danas? Ne bih rekao, ali kad kažem da je to dogma, u kom smislu to nije dogma, jel podložna sumnji, provjeri, promjeni?

[tomat]

tomat, pa ok je to s Tojotom, ali ne vidim kako to ruši paradigmu masovne proizvodnje, jer, koliko znam, Tojota se masovno proizvodi. Ta unapređenja u okviru paradigme su valjda druga stvar, paradigma je ipak industrijalizam, manufaktura, postindustrijalizam itd... na tom linku mislim da mi to potvrđuje sama činjenica da je Ford preteča savremenog sistema redukcije otpada, dakle on nije njemu suprotstavljen nego je preteča

a mogao bih da dodam da je tvoje viđenje paradigme i dogme zapravo dogmatsko, kao da se npr Erazmo Roterdamski, sa svojom Pohvalom ludosti, u stvari ne nalazi unutar dogme, ili kao da nijedna paradigma ne sadrži aksiome

naravno, nauka kreće od konkretnog problema, ali ko određuje problem?

Tojota je htela da bude kao Ford, ali nije mogla. nije se tražilo toliko automobila koliko je Ford proizvodio, nije bilo para, ljudi du izginuli u ratu, porušeni proizvodni kapaciteti, pa je iz nužde nastao Tojotin proizvodni sistem. da je situacija bila drugačija verovatno ga ne bi ni bilo. Ford je mogao da napravi jednu fabriku za jedan model, Tojota nije mogla.

Ford jeste počeo sa redukcijom rasipanja (ako misliš na waste - ustaljen prevod je rasipanje), ali u cilju povećanja efikasnosti "masovne" proizvodnje (u pravu si, i Tojota se proizvodi masovno, ali ne na način na koji je to Ford radio), dok je Tojota eliminisala rasipanja u cilju povećanja fleksibilnosti. na primer, Ford je izmenu alata posmatrao kao datost i kao trošak, koji je kompenzovao velikom serijom gde ga je raspoređivao na gomilu proizvoda. Tojota izmenu alata posmatra kao rasipanje, i gleda da ga smanji, kako bi mogla da menja alat kada god se za tim javi potreba.

ako imaš vremena, pogledaj knjigu koju sam pomenuo (ima je na uobičajenim izvorima), poredi razvoj proizvodnje, od zanatske, preko masovne, do lin.

a čini mi se da se krovni pojam uvek može naći, kao paradigma u okviru neke šire paradigme.

[Albedo 0]

otprilike mi je jasno, koliko to može laiku biti jasno, ali kao takvome mi izgleda kao razlika između košarke bez trojke i s 30 sekundi za napad, i košarke s linijom za tri i 24 sekunde napada. Dakle, trojka i kraći napad unose drastične promjene u igru, ali to je i dalje košarka

eventualno su neki dijelovi paradigme promijenjeni

no, oko dogme, ima li nekog da ne koristi tojotin pristup danas?

[tomat]

no, oko dogme, ima li nekog da ne koristi tojotin pristup danas?

ima, naravno. a ovi koji koriste imaju različite rezultate. kod nekih uspeva, kod nekih ne. problem je što je Tojotin sistem Tojotin sistem, i ne može se jednostavno copy/paste u random firmu. ali zato sam lično video kako izgleda kada se principi prilagode konkretnom okruženju, pa imamo Volvo sistem, Fiat sistem, Philips sistem, VW sistem, ... čuvena je NUMMI fabrika u Americi koja je bila među najgorim fabrikama General Motorsa, a koju su ponovo pokrenuli GM i Tojota kao zajednički poduhvat, pa je postala jedna od najboljih GM fabrika. sada se tu proizvodi Tesla

edit: zaboravih da kažem da je za proizvodnju Boeing-a 777 dizajniran pogon po lin principima, ali je recimo taj koncept napušten kod proizvodnje Dreamliner-a.

[Meho Krljic]

Naravno, velika većina naučnika radi unutar paradigme, ali to nije NUŽNO demokratska paradigma onako kako je mi intuitivno shvatamo. Čitav libertarijanski koncept fundamentalno napušta vezu između građanina i moći oličene u državnom aparatu, dok anarhisti žele potpuno odsustvo državnog aparata. I ima naučnih proizvoda sa obe te strane. Naravno da dominira predstavnička demokratija, ali daleko od toga da je jedini model o kome se polemiše.

u svakom slučaju se polemiše iz perspektive pojedinca i njegovog političkog značaja

pravo je pitanje ko uopšte razmatra društvo BEZ ljudskih prava

ne mora to da se zove demokratija, time sam samo pokušao jednim (možda pogrešnim) terminom da obuhvatim svašta. Nisam mislio ni samo na predstavnički oblik

npr, Džon Stjuart Mil je zahtijevao obrazovni prag za one koji mogu da glasaju, bio mac pre maca u 19. vijeku

možda je bolje pitanje to, društvo bez ljudskih prava, jel to legitimna naučna tema danas? Ne bih rekao, ali kad kažem da je to dogma, u kom smislu to nije dogma, jel podložna sumnji, provjeri, promjeni?

Pa, da, a paradigma ljudskih prava je u praksi stara manje od stotinu godina, u nauci možda par decenija duže. Naravno da se i u verskim naukama i praksama stvari menjaju ali tamo paradigme imaju mnogo mnogo duže životne vekove, a neke su dogmatski večne.

[Albedo 0]

jel to samo vremenski aspekat pravi razliku u onom ''podložna sumnji, provjeri, promjeni''?

dakle, ko sumnja u ljudska prava dobija pečat jeretika, koji neće biti spaljen, ali će svakako biti društveno sankcionisan

ljudski život je svetinja i tome slično... to ima snagu dogme

@tomat, i pravoslavlje prilagođava hrišćansku dogmu konkretnom okruženju, s posebnim svecima i praznicima na koje se stavlja naglasak, i funkcioniše sasvim različito u Siriji ili Srbiji

možda je loša analogija, ali mene zanima upravo takva perspektiva

[tomat]

Pa da, to je kretanje u okviru iste paradigme,  kao što je Alfred Sloun dodatno razvijao i usavršavao sistem koji je Fordov.

[Meho Krljic]

jel to samo vremenski aspekat pravi razliku u onom ''podložna sumnji, provjeri, promjeni''?

dakle, ko sumnja u ljudska prava dobija pečat jeretika, koji neće biti spaljen, ali će svakako biti društveno sankcionisan

ljudski život je svetinja i tome slično... to ima snagu dogme

Pa, ne samo vremenski, otud ono o tome da su neke dogmatski večne. Mada, svakako, pošto ne pričamo u apsolutima, da je ljudski reći da se vera menja sa vremenom.

No, primer sa ljudskim životom kao svetinjom je zapravo dobar za ovo o čemu ja pričam jer se vode velike (naučne i druge) rasprave o smrtnoj kazni kao instituciji u savremenim društvima.

[Meho Krljic]

A možda je zemlja ipak stara samo 6000 godina? Naime, oksfordska studija je proučavala mitohondrijalni genom u dve grupe pilića i zabeležila značajne promene genoma unutar samo pedeset godina, što je oko petnaest puta brže nego što su dosadašnje procene išle. Evolucija, kaže ovaj izveštaj je mnogo brža nego što smo mislili.

Evo sižea.


A evo i čitavog rada koji nije preterano dugačak.


Ja, kao potpuno laik imam dva komentara ovde. Prvi je da pedeset generacija podrazumeva popriličnu količinu mutacija kako god da ga okrenete. Za pedeset generacija čovečanstvo je stiglo od pada rimskog carstva do danas i pretpostavljam da se mogu identifikovati fiksirane mutacije poprilično raširene među ljudima tokom ovog perioda (na kraju krajeva, znamo da su plave oči posledica mutacije koja se zapatila pre samo desetak hiljada godina a to je veoma vidna promena). Tako da me količina fiksiranih mutacija koje ovo istraživanje utvrđuje ne iznenađuje TOLIKO. Razumem da je broj MNOGO veći nego što su do sada bile procene, ali studije koje actually proučavaju promenu genoma u kontinuitetu tokom pedeset generacija viših životinja su jako retke i do sada su istraživanja rađena uglavnom na bakterijama čije su smene generacija mnogo češće i kod njh govorimo o vidnim promenama (otpornost na agense iz okoliša i duži život) koje se mogu lako videti posle nekoliko hiljada generacija, ali i posle nekoliko desetina su se dale zapaziti promene u veličini ćelija.

Drugo je naravno šta ovde podrazumevamo pod terminom "evolucija". Kako smo već na ovom topiku rekli, kao laici, skloni smo da ovaj termin čujemo kao "poboljšanje" dok se u ovom eksperimentu on koristi naprosto da notira kako su se pojavile mutacije koje su zatim fiksirane, odnosno, raširene su u populaciji tokom narednih generacija. Ali to ne znači nužno da su te mutacije doprinele opstanku pilića jer pričamo o eksperimentu rađenom u laboratorijskim uslovima a ne o opservaciji fenomena u prirodi. Hoću reći, možda bi neka mutacija koja actually jeste pozitivna u odnosu na kapacitet za opstanak u prirodi kroz populaciju bila širena mnogo sporije nego u laboratoriji jer u prirodi postoji mnogo drugih detrimentalnih, jelte, faktora koji usporavaju razmnožavanje...

Kako god, zanimljivo je videti da je stopa po kojoj se mutacije fiksiraju u populaciji po ovom istraživanju mnogo brža nego što smo do sada mislili. To ne znači da ćemo za života videti ljude sa krilima, ali opet, interesantno.

[mac]

Ovo je domaća živina. Pretpostavka da se geni jednako propagiraju u divljini i u laboratoriji je prilično diskutabilna, a zaključak o brzini evolucije je time prilično irelevantan.

Inače, ova tema se zove Džinovski ljudi, a onda je otišla u oftopik. Ako treba pribeležiti nešto u vezi s evolucijom možda je bolja tema koja ima evoluciju u naslovu.

[Ugly MF]

Tačno tako!
A Biblija lepo računa 6000 godina i džinove!
Kaži mu mac, kaži.
Samo što džinovi nekako idu uz novu, svežu, tek oformljenu zemlju, ili sveže preoranu posle potopa, bez uništene i korumpirane genetske konstrukcije.
Kako godine prolaze, sve smo jadniji, bedniji, deblji, gluplji.....

A i da je evolucije, 2/3 vode na zemlji ukazuje samo na potop, odavno bi Orke prohodale i osvojile kopno!

[scallop]

Pogledao sam tvoje radove i pitam se kako se uklapaju u Bibliju. Odnosno, jedno pričaš, a drugo radiš. Pitam se zajebavaš li ti nas ili tražiš inspiraciju?


http://comicsartist.blogspot.rs/2012/08/anciens-t2-naslovna.html

[Ugly MF]

I Ktuleta i Frankenštajna i Nevidljivog i Dorijan Greja i Merlina i ostale Bretonske paganizme, Vilenjake sa Ghoulovima, sad radim Grčki panteon sa svim ostalim mitološkim karakondžulama.
Da libsam ja nešto napisao, da Želim nešto time da Kažem?
jok...čista zabava, nijedno nije religijska edukacija, a ja nisam pop...

[scallop]

Znači, gadljiv si samo kad drugi imaju nebiblijske priče?

[Dybuk]

Practice what you preach - generalno tesko savladiva vestina, muka ziva.

A crtezi su fenomenalni.

[scallop]

Naravno da je Ugly velemajstor, ali mora da dozvoli i drugima da imaju imaginaciju.

[Dybuk]

Ili manjak iste.

[Albedo 0]

značenje riječi evolucija evoluira brže i od kokošaka

[Albedo 0]

Ovo je domaća živina. Pretpostavka da se geni jednako propagiraju u divljini i u laboratoriji je prilično diskutabilna, a zaključak o brzini evolucije je time prilično irelevantan.

pa sad, a život ne mogu da naprave čak ni u laboratoriji pa isto tvrde da je sam nastao u blatu blizu vulkana. Dakle, u slučaju nastanka života priroda je efikasnija od laboratorije...

[mac]

Milijarde godina prirode su zaista efikasnije od par decenija laboratorije. Opet nešto troluješ?

Uzgred, naučnici su trenutno vrlo radi da prihvate ideju da su kompleksniji molekuli (recimo dva i više atoma ugljenika u molekulu) u većim količinama došli na Zemlju sa kometa. To znači da je život imao i više vremena i više prostora da se razvije ne samo od naših laboratorija, nego i od same planete Zemlje.

[Meho Krljic]

Da, pre neki dan sam zakačio vest na drugi topik o kometi relativno blizu Zemlje koja ima na sebi alkohole i šećere, dakle relativno kompleksne organske molekule.

[Albedo 0]

teško da vrijeme trajanja može da održi argument

isto kao i slučaju majmuna i 48 hromozoma, ti kompleksni organski molekuli moraju u jednom trenutku postati jednoćelijski organizam

[mac]

Opet pričaš ono što misliš da znaš, kao da je to naučno dokazana činjenica, a ustvari samo pričaš priče. Pročitaj ponovo ceo topik o evoluciji, i pretpostavi da se ja ne slažem s tobom, ali da me mrzi da se opet raspravljam.

[Ugly MF]

Da, pre neki dan sam zakačio vest na drugi topik o kometi relativno blizu Zemlje koja ima na sebi alkohole i šećere, dakle relativno kompleksne organske molekule.

Pa tooooo, bre, što se komadić ne otkine i sleti u moje dvorište, samo stavim u čašku i ispijem!
El mogu ti svevideći što su vidli taj akohol da mi kažu kako da si otkinem komadić?
pliiiiiiiz!!! priti pliiiiiizzzz!

[Ugly MF]

Naravno da je Ugly velemajstor, ali mora da dozvoli i drugima da imaju imaginaciju.

Ej hvala za komplimente, ali veruj mi još uvek sam samo u fazonu izrade po tudjim textovima, dakle, čist izvršitelj radova,puki fizikalac.
Evo svečano obećavam, ako ikad budem uradii svoj autorski rad, biće prepun biblijskih edukativnih konotacija!
...al opet,i taj rad bi bio, phuah,,,jadan u odnosu na ono šta bih uradio a šta stvarno trebam....

Dotle, ovo što radim, čista zabava...
hej, da me neko sad pita, šta bi radio,ja bi ko iz topa Aliense versus Predatore, ali...

[Albedo 0]

mac ne želi da evoluira!

pa stani, jel ja pričam da je život nastao u blatu ili Darvin?

[scallop]

Mac pokušava fino, a ti trabunjaš koješta.

[Albedo 0]

kako bre trabunjam, meni je taj dokaz isti kao da dođe Amfilohije i objasni da će čovječanstvo dobiti pouzdane dokaze za postojanje Boga ako se samo strpi koju milijardu godina. Blizu, samo iza ugla.

[scallop]

To ti i pričam. Nedokazan si. Da te pitaju zaozbiljno ne bi imao svoje mišljenje.

[Albedo 0]

Ja nedokazan!?!?! Dokaži!!!