Zašto ima više muškaraca nego žena na srpskoj žanrovskoj sceni?

[Meho Krljic]

 

Dogovoreno. Ja to malo onako, da uznemirim duhove. Više sam mislio da je diskurs mizogin nego što sam tebe kao ličnost hteo da defamiram. Izvinjavam se ako je zvučalo previše oštro.

A na Stipanove trolokacije nema potrebe da se ozbiljno odgovara 

[Stipan]

Gos'n Meho, molio bih da mi ne kvarite zabavu!!!

[Meho Krljic]

Što, pa ti kvariš zabavu svima ostalima  Ima kad treba da se troluje a ima i kad ne treba.

[Аксентије Новаковић]

Сад кад сам на форуму, пружа ми се прилика да питам писце све шта ми падне на памет а Стипан је ко створен да одговори на следеће питање.
Занима ме како настају коауторска дела, да ли је ту у питању само сарадња писаца, или у току настајања коауторског дела долази до такмичења кроз сарадњу?

[Stipan]

Uglavnom se radi o interesu neke vrste. Dakle, udružuješ se s nekim ko ima ono što ti nemaš i obrnuto.

[Boban]

Za koautorstvo pisaca pitaj varvarina; od Stipana ne možeš očekivati suvisli odgovor, mada je on realno u pravu za svoj slučaj, ali taj slučaj je besmislen na svim zamislivim nivoima, pa svakako ostaje u domenu irelevantnog.
Stipan se može nazvati piscem samo zato što se niko nije potrudio da za njegov izolovan slučaj pronađe odgovarajući izraz.

[Stipan]

Stipan se može nazvati piscem samo zato što se niko nije potrudio da za njegov izolovan slučaj pronađe odgovarajući izraz.

Što, naravno, važi i za Bobana.

[Stipan]

Uzgred, bilo je zanimljivo raditi sa DSB-om. U neku ruku smo bili oponenti.

Na primer, on se potrudi da detaljno opiše veličanstveni zamak na vrhu brežuljaka, opkoljen pitomim dolinama, sav u baštama i cvetnim alejama, a ja mu dovedem varvarske horde i sve to razjebem i spalim do temelja.

[Аксентије Новаковић]

Хвала Стипане на одговорима.
Пошто сам читао "Сам, испод шљиве", капирам да је Јанићев интерес био да искористи твоје баратање временским линијама, док твој други одговор ми потврђује да и у коауторству може постојати нека врста такмичења.

Иначе кад сам поменуо такмичење и сарадњу, нећете веровати, мислио сам на Бобана и Меху.
Занимљиво је и што сам то написао управо док смо овде разговарали о Скробоњининм вампирским збиркама , јер сам то, у оригиналу, и прочитао на теми која се бави тим збиркама.
Наиме, кад је тамо била реч о Бобановој "Вампиријади", Мехо је њој понудио ефектнији крај, па сам сигуран да би у будућности могло и да дође до неке ваше сарадње на том нивоу, јер би било јако занимљиво видети причу која је настала на такав начин када љубитељ жанра (а Мехо то засигурно јесте) надогради писца.

[Boban]

Zašto bi neko ko da ideju za određeni segment priče bio koautor?
Pa ja sam onda koautor u desetinama dela...
Koautorstvo je zajednički rad na delu.
Lako je biti mudar kada je priča završena i drvotupiti da je moglo drugačije: uvek može drugačije. Ja sam imam 50 verijanti završetka svog dela; hajde da vidimo kako to izgleda od praznog papira, razrađivanje korak po korak, pa realizacija...

[Meho Krljic]

Lako je biti mudar kada je priča završena i drvotupiti da je moglo drugačije: uvek može drugačije.

Tako je, kako i narod kaže Lako je posle bitke biti general. No, zato ja često ističem značaj dobrog urednika u procesu stvaranja proznog (ili nekog drugog pisanog) dela. Urednik je taj koji treba da se bavi i formom i suštinom, da zauzda kreaciju ako ona narušava funkcionalnost forme ali i da pomogne ideji da se porodi ako vidi da se autor muči sa formom ili tehnikom.

[Аксентије Новаковић]

Zašto bi neko ko da ideju za određeni segment priče bio koautor?
Pa ja sam onda koautor u desetinama dela...
Koautorstvo je zajednički rad na delu.
Lako je biti mudar kada je priča završena i drvotupiti da je moglo drugačije: uvek može drugačije. Ja sam imam 50 verijanti završetka svog dela; hajde da vidimo kako to izgleda od praznog papira, razrađivanje korak po korak, pa realizacija...

Tako je, kako i narod kaže Lako je posle bitke biti general. No, zato ja često ističem značaj dobrog urednika u procesu stvaranja proznog (ili nekog drugog pisanog) dela. Urednik je taj koji treba da se bavi i formom i suštinom, da zauzda kreaciju ako ona narušava funkcionalnost forme ali i da pomogne ideji da se porodi ako vidi da se autor muči sa formom ili tehnikom.

Бобане, ниси ме можда најбоље схватио јер уопште и не помишљам нити говорим да коауторско дело настаје тако што један пише до изнемоглости, а онда дође други и каже: промени име јунака из Мирко у Славко и због те ситне промене ме обавезно потпиши поред свог имена на корици ...
Мислио сам на следећу ствар.
Ти, или неки други писац, започне причу, па кад је заврши, онда је пошаље Меху на читање, и тиме Мехо преузима улогу уредника који са својим предлозима може да побољша причу. Ништа нужно и условљавајуће,а опет би могло да уроди плодом.
Значи, мислио сам на један види сарадње између писца и љубитеља жанра, а не између двојице писаца у коме ће један да гради свет а други да дође да га сруши (мало парафразирам Стипана), и тај види сарадње не би био никакво коаутортсво.
Пошто знамо да волиш да експериментишеш, било би лепо видети и резултат тако неког покушаја.

[Boban]

Ali ja to već radim... moj prethodni roman, koji je nastajao 14 godina, pročitalo je 50 ljudi u raznim verzijama; ponekad sam ja imao konkretna pitanja, ponekad sam puštao da pred-čitači  sami iznesu šta ih je mučilo... Vrlo su to korisne stvari.
Evo, jedan primer iz praistorije; moja priča "Crni od olujne noći"; na nekom konkursu u klubu u ranim osamdesetim, jedan od članova žirija, Stenli Mint mi je rekao da mu smeta opis automobila kako ga zamišlja protagonista "sjajan, sportski..." i meni je trenutno sinulo kako taj opis treba da izgleda.
Mada ima pojedinih pisaca, ne vrhunskih mogućnosti, koji odbijaju svaku pomisao da im iko sugeriše promenu bilo čega. Ljudi su različiti, definitivno.

[Аксентије Новаковић]

Знам да је Стефановић имао прилике да чита пуно твојих необјављених ствари, али заиста нисам знао за ове друге податке што си навео, и свакако сматрам да тако нешто може бити само од користи писцу.
Е сад, и у другим областима све зависи од човека до човека, неко усвоји предлог, неко испроба предлог па врати на старо или  уради нешто скроз треће, а има и оних који упорно терају без икаквих промена, мада је мени лично најприхватљивије да ако писац пита пред-читача за неку сугестију - онда је сасвим у реду да ту сугестију испроба на делу, но није нужно да је прихвати.
А "црња од олујне ноћи" може бити само демонска машина. 

[trt-mrt]

jedan od članova žirija, Stenli Mint mi je rekao

ma, bombonica